Bolesti, insekti i preparati - prepoznavanje simptoma, čime i kako zaštiti i lečiti

Baš su sistemici više kurativni nego preventivni kakvi su kontaktni....ali ima i jednih i drugih ovakvih i onakvih :)
 
Trebao sam da napisem da su u pitanju Antrakol i Aktara u mesavini za ovaj slucaj. Voda koja se koristi je u balonima i stoji napolju na travi i na suncu (posto je gradska voda pa da malo izadje hlor) tako da je popodne mlaka, a ujutru hladnija. Inace hvala svima na pruzenim odgovorima :)
 
Ljudi imam problem sa jabukama. Vasi je napadaju da je to strasno. Prskao sam Tonusom, pa Aktarom, Tonusom i sada pre 2 dana sa Confidorom. Ovakav napad vasi nisam nikad imao, da li je to sto je zima bila slaba pa nije nista pocrkalo ili sta se desava ne znam. Da li neko ima slicnih problema?
 
Ne ispiras vodom, nego talstarom. Napravis 10lvode/10ml talstara i to naspi u supljinu i guni neku zicu ka korenu da poubijas crve i da obezbedis da se insekticid slije do samog dna rupe ako je ima nize ka korenu.To uradi gde god imas takvu supljinu a nebi bilo lose da isprskas i zemlju oko sadnice i da okolo okopas zemlju posto isprskas oko 50cm sa obee strane vocke posebno vrat (deo gde izlazi vocka iz zemlje) Dobro okupaj insekticidom.
Momci upravo sam isterao djavola - crva iz vec pomenutog mladog stabla oraha.
ygypava2.jpg
vapazyva.jpg


Sve sam uradio kako me @Tintoreti savetovao. Kada sam gurnu zicu u otvoru na sadnice prema gore, video sam da je lako prodrla jos 4-5 cm. Nozem sam otvorio stablo na tom mestu i ispala je ova avet, vec sam je bio probusio zicom. Na slici je tamniji, inace kada sam ga izvadio imao je pravu boju crva.
Isprskao sam Talstarom i ostavio rupu otvorenom.
Hvala na savetu jos jednom.
 
To je to, sad prati stanje kako se razvija pa ako treba ponovi insekticidom u rupu i oko vocke par puta u toku godine, odprilike do polovine avgusta najdalje. Posle toga nebi trebalo da bude problema.
Normalno dobro djubri i zalivaj voce da bude u dobroj kondiciji da bi moglo da se izbori sa napastima.:ppozdrav:
 
Ja ne znam šta je to ove godine sa sadnicama oraha i crvima, baš ima dosta slučajeva...možda nije loše da se vi sa teme Orah preko PP kontaktirate da li ste uzimali sadnice na istom mestu ili rejonu pa ako jeste da iznesete to tamo u temu da znaju ljudi gde ne kupovati.
 
Tvoj potpis je aksiom,to je to i tacka.Niko ovde ne zna sve o vocarstvu,kao ni o pesticidima i zastiti zasada.Ovde ima samo mnogo dobronamernih ljudi sa ogromnim ili nesto skromnijim iskustvom iz ove oblasti,i sa odlicnim ili povrsnim poznavanjem teorije.Tako da cemo uvek ovde uciti jedni od drugih,i ono sto je najvaznije prenosimo direktna iskustva sa terena,sto je nezamenljivo ni sa svom teorijom ovog sveta.
Pa tako,recimo,kontaktni fungicidi se ne usvajaju brze od sistemicnih,ne usvajaju se nikako,vec se "lepe" za tretiranu povrsinu i nakon susenja formiraju fini depozit preparata koji ima preventivnog dejstva na potencijalne patogene.Kada se stvore povoljni uslovi za razvoj bolesti,pa patogen dospe na list tretiran fungicidom tu ce mu biti i kraj.Fungicid ce spreciti njegov dalji razvoj.
Sistemici se pak,usvajaju od strane biljaka,najcesce za dva sata a neki i brze,te imaju prednost nad kontaktnim u losijim vremenskim uslovima,ne spiraju se.Po prirodi stvari imaju i kurativna dejstva,samim mestom svog delovanja,unutar lista,tamo gde patogen nastavlja svoj razvoj.
Sto se tice karence,uopste kontaktni ne moraju da imaju kracu karencu od sistemika.Naprotiv,najkrace karence su bas kod pojedinih sistemika.
Iskreno,i ja sam pobornik zdravog zivota,i ne gotivim bas mnogo hemiju,ali dok ne zazivi organska proizvodnja i vecina nas savlada tu materiju,moracemo da se oslanjamo na pesticide,pogotovo savremeni zasadi sa novim sortama previse podloznim svakoj stetocini i oboljenju.:ppozdrav:
 
Palić meni ovo više liči na kokon nego na crva...mada si ga dobro 'oštetio' pa se ne vidi dobro.

Ivane nažalost ovo "savremeni zasadi sa novim sortama previse podloznim svakoj stetocini i oboljenju" si više nego u pravu i zbog toga je jako teško doći do pravih sadnica. I ta degradacija traje već dosta dugo. Na čuvanju i unapredjivanju otpornih sorti se u naučnom svetu skoro uopšte i ne radi. Tu i tamo poneki entuzijasta se trudi da bar očuva postojeće sorte koje su ugrožene od izumiranja. Vegetativne podloge su se svele na nekoliko vrsta pa sad skoro da imamo svi jednu istu biljku. Retki su rasadnici koji nude kaleme na sejancima....
Evo meni se posle ovih kiša više stabala naglo ili sam čak morao da ih povadim. Stablo od petnestak centimetara u prečniku ima koren koji bi mogao da stane u veću kofu, nijedne ljudske žile da drži toliku masu. O otpornosti na stres od suše ili nedostatka hraniva nema ni govora a zna se da insekti napadaju samo stabla pod stresom. Šta onda pričati o otpornosti, prinosima, zaštiti, hranivima kad osnovni preduslovi za zdravu biljku ne postoje.
 
Jel zna neko šta je ovo sa pomorandžom koja kao da se suši i ima nešto po listovima? (nije moja :) )

 
Da zaboravih da vam napisem da su od ove godine zabranjeni agram i galop.Od sad se koristi ona BASTA sto je pominjao onaj poljak.Naime rekose da je bio masovan pomor pcela po arilju od galopa jer isparava previse na visokim temperaturama.Ova basta isto kontaktni ali ne deluje za 2 dana kao galop i slicni vec joj treba 4-5 dana da korov pozuti.To je ono sto mi rekose u mojoj polj. apoteci

MADA treba pripaziti na zaperke onaj poljak je nesto pominjao redukovanje broja izdanaka i usporavanje rasta,meni se to iskreno ne svidja pa cu verovatno prskati samo kad budem pocupao zaperke .

oktopod: kopirano iz teme Malina
 
Poslednja izmena od urednika:
jel zna neko sta je sa ovim listovima na sljivi dosta su svetliji od ostalih a i ova rdja,ta ista je bila takva i proslo leto i sad opet,ostale su ok.
 
Palic,
i meni deluje da nisi ulovio crva vec praznu kosuljicu iz koje je napast otisla ..Sto se tice stabla mozda je kasno a mozda i nije *ja sam slican problem imao u maju prosle godine sa jednom sadnicom* za radikalan rez ispod rupe na zdravi deo i da krene mladar iznad kalema koji bi trebao da zdrveni do zime. Slike i nacin na koji sam se borio je u delu vezanom za zilogriz, podkornjake isl tako da to tamo mozes da pogledas..Ako se nekako dovuces do sledeceg proleca sa ovom sadnicom ja bih ti predlozio da je tada secnes ispod rupe i vrlo brzo bi dobio definitivno zdravu sadnicu koja bi brzo napredovala bez neizvesnosti da nesto nije prezivelo u unutrasnjosti..
Pozdrav
 
Najjača izjava sa tog linka: "Koriste se organski fungicidi : Polyram, Star, Dithane, Mankozeb, Kaptan, Topas C 50, Meteor, Antracol, Rubigan, Folpan, Rival, Mikal, Stoper."
 
Kao što je gore spomenuto u na listovima šljive je prisutna plamenjača (prouzrokovač Polystygma rubra), dok su oštećeni plodovi znak fiziološkog poremećaja (nije u pitanju bolest prouzrokovana nekim patogenom). U literaturi se navodi da se oštećenje dobro kontroliše primenom fungicida kontaktnog delovanja u fenofazi punog cvetanja (recimo preparati na bazi kaptana ili hlorotalonila).
@ oktopod ne želim da se preterano pravim pametan, ali osnovna podela fungicida prema hemijskom sastavu jeste na neorganske (bakarna i sumporna jedinjenja) i organske (praktično svi ostali fungicidi).
 
Nazad
Vrh