Gorski Car
Član
Nisam znao da je toliko komplikovano baviti se biodinamickom proizvodnjom.
Sto rece kolega oktopod ovo je vise za kucne potrebe.
Sto rece kolega oktopod ovo je vise za kucne potrebe.
Biodinamička proizvodnja voća
- Začetnik teme nebojsa
- Datum pokretanja
Iron ex stefanvoce
Član
Nije to bas tako,ima tu i preparata dosta koji teraju bube i ostalo....Kao sto ima i mnogo preparata za prihranu voca.
Inace u svetu se bave ljudi ovom poljoprivredom na vise hiljada hektara.
A u Srbiji je najveca farma , ja mislim na oko 30-40 hektara.
Samo da se zna,ta hrana je mnogo skupa.Pa se onda i isplati taj rad.
Inace u svetu se bave ljudi ovom poljoprivredom na vise hiljada hektara.
A u Srbiji je najveca farma , ja mislim na oko 30-40 hektara.
Samo da se zna,ta hrana je mnogo skupa.Pa se onda i isplati taj rad.
Gorski Car
Član
Kome je prodati ?
Iron ex stefanvoce
Član
Ovo je Srbija - snadji se.
Kao i svi ostali.
Kao i svi ostali.
rista
Član
Koja je to farma i gde se nalazi
Iron ex stefanvoce
Član
Mogu samo da Vam kazem za coveka koji je osnovao biodinamicko udruzenje u Srbiji.Zoran Petrov iz Vrsca,on ima, ja mislim oko 25ha.Clan je ovog foruma ``Biodinamika``mu je nick.
- - - - - - - - - -
Imate i IVA FARMU ,koja se bavi prodajom dosta toga... Oni su iz Sapca ( kraj Save )
- - - - - - - - - -
Imate i IVA FARMU ,koja se bavi prodajom dosta toga... Oni su iz Sapca ( kraj Save )
Gorski Car
Član
Koja je razlika izmedju biodinamicke proizvodnje i proizvodnje EM-tehnologijom?
Meni je to slicno.
Meni je to slicno.
Iron ex stefanvoce
Član
O EM tehnologiji znam samo da ima par preparata,koje vrlo agresivno reklamiraju svuda.I to svima smeta. Citao sam i neku knjigu,onako listao....Deluje mi kao kada bih ti rekao...
Na pr. :
E ,Sasa P izmislio sam toplu vodu,kupi od mene,kupi,kupi.Ma takva voda nema ni u jednom bojleru,to je lepo i toplao,ma kupi,samo kupi.Kupi bar malo da se plaknes ,pa ces me kasnije i sam juriti da ti ja to prodam na 1000 litara.Kupi,samo kupi.......
))
Na pr. :
E ,Sasa P izmislio sam toplu vodu,kupi od mene,kupi,kupi.Ma takva voda nema ni u jednom bojleru,to je lepo i toplao,ma kupi,samo kupi.Kupi bar malo da se plaknes ,pa ces me kasnije i sam juriti da ti ja to prodam na 1000 litara.Kupi,samo kupi.......
))Zoran Petrov
Član
Volim ovaj sajt i drago mi je da je pokrenuta i tema o biodinamičkom voćarstvu! Kao što rado dođem na poljoinfo forum jer tu ima puno informacija kojih inače nema nigde drugde normalno je da se ode i na druge forumu koji su po nečem drugačiji.
Što se tiče same teme o biodinamičkom voćarstvu mora se imati jedna posebnost koju biodinamičku poljoprivredu razlikuje od ostalih oblika organske poljoprivrede. To je pre svega da vlasnik pristupa svom imanju kao jednom organizmu, gde je on deo istog. To može da zvuči veoma suludo ali do se to ne shvati nema ništa od razumevanja BD poljoprivrede. Samim tim, kao što je Stefan rekao, voćarstvo kao monokultura mora na neki način da se obogati i drugim oblicima života - drugim biljkama (lekovite biljke, ruže, povrće između redova stabala, itd.) životinjama i insektima.
jako je bitan odabir sorti koje želimo u tom voćnjaku. Pa tek onda dolaze konkretni radovi u voćnjaku. Ove godine, tema naše godišnje konferencije biće gajenje jabuka pa eto prilike da iz prve ruke nešto novo čujete!
Što se tiče same teme o biodinamičkom voćarstvu mora se imati jedna posebnost koju biodinamičku poljoprivredu razlikuje od ostalih oblika organske poljoprivrede. To je pre svega da vlasnik pristupa svom imanju kao jednom organizmu, gde je on deo istog. To može da zvuči veoma suludo ali do se to ne shvati nema ništa od razumevanja BD poljoprivrede. Samim tim, kao što je Stefan rekao, voćarstvo kao monokultura mora na neki način da se obogati i drugim oblicima života - drugim biljkama (lekovite biljke, ruže, povrće između redova stabala, itd.) životinjama i insektima.
jako je bitan odabir sorti koje želimo u tom voćnjaku. Pa tek onda dolaze konkretni radovi u voćnjaku. Ove godine, tema naše godišnje konferencije biće gajenje jabuka pa eto prilike da iz prve ruke nešto novo čujete!
vladale.rs
Član
deda lalo kad sam zasadio kruške i kad sam trebao da im posvetim paznju ja nisam ljulj ih je prestigo nisam mogao da ih vidim pa sam u jesen morao da kosim da ih da kazem uredim ali nijedna mi se nije osušila što kazu prvi list.kasnije kad sam počeo da kultiviram i prskam glifosalom nisam mogo da ih odbranim od vaši itd itd,e sad u kultiviranju prominem onu bijku kad sazri dobije mahagoni boju mi je zovemo đavoljica i kad sam isprskao sva gamad je prešla na nju i to mi je bio najduzi period neprskanja i lepo ja nju uništim iopet nema skidanje pumpa od leđa to je moje zapazanje dali to ima veze s bio dinamiku sto kazeš mono kultura i protiv teza tvoje mišljenje me interesuje.jer što sam ja zapazio a ti pričao ima opasna logika pozdrav
Deda Lala
Član
Има Владо,има суштинске логике.И тај отров одмах избаци из куће и не играј се њиме.
У свакој трци се мери време и то на крају трке.Пролазно време је само пролазно и обично ништа не значи за добро припремљене тркаче.
Ако ти је тло нездраво ни биљке ти неће бити здраве а самим тим ни они који једу плодове тих биљака.
- - - - - - - - - -
Сајт биодинамике је нападнут и "срушен"од стране Н.Н.лица.То се у данашње време догађа,поготово ако....
У свакој трци се мери време и то на крају трке.Пролазно време је само пролазно и обично ништа не значи за добро припремљене тркаче.
Ако ти је тло нездраво ни биљке ти неће бити здраве а самим тим ни они који једу плодове тих биљака.
- - - - - - - - - -
Сајт биодинамике је нападнут и "срушен"од стране Н.Н.лица.То се у данашње време догађа,поготово ако....
U knjigama o permakulturi postoje takozvani "guildovi", shto bi u prevodu na srpski bukvalno bilo udruzenje biljaka. To znachi da se oko, recimo drveta jabuke,
sade odredjene biljke koje privlache korisne insekte, vezuju azot, odbijaju neke shtetochine a pored njih nema mesta za loshe korove.
Pitanje jedno, da li neko zna za neki jako opshirni atlas, enciklopediju biljaka gde se mogu prochitati sve osobine odredjenih biljaka, pre svega sa nashih prostora?
Shta mislite koje vrste bi trebale recimo oko jabuke da se gaje da bi se ovo uspeshno primenilo? ne u smislu magichnog shtapica ali veliko opshte znanje o biljkama bi trebalo da mozete da ekperimentishete sa ovim u Srbiji?
Izvinjavam se zbog dugih, loshe formulisanih pitanja..
- - - - - - - - - -
Ovo je primer jednog "udruzenja jabuke", ako treba mogu da prevedem ovo?
Uploaded with ImageShack.us
sade odredjene biljke koje privlache korisne insekte, vezuju azot, odbijaju neke shtetochine a pored njih nema mesta za loshe korove.
Pitanje jedno, da li neko zna za neki jako opshirni atlas, enciklopediju biljaka gde se mogu prochitati sve osobine odredjenih biljaka, pre svega sa nashih prostora?
Shta mislite koje vrste bi trebale recimo oko jabuke da se gaje da bi se ovo uspeshno primenilo? ne u smislu magichnog shtapica ali veliko opshte znanje o biljkama bi trebalo da mozete da ekperimentishete sa ovim u Srbiji?
Izvinjavam se zbog dugih, loshe formulisanih pitanja..
- - - - - - - - - -
Ovo je primer jednog "udruzenja jabuke", ako treba mogu da prevedem ovo?
Uploaded with ImageShack.us
Poslednja izmena:
rekreativac
Član
Sad ste me podsetili i ja cekam na odobrenje administratora ima jedno 2 nedelje a kako ga nisam dobio do sutradan ja i zaboravio.
jel zna neko protiv cega se koristi soda bikarbona i u kojoj koncentraciji ili kolicini po ha? znam da moze da deluje kao fungicid
jel zna neko protiv cega se koristi soda bikarbona i u kojoj koncentraciji ili kolicini po ha? znam da moze da deluje kao fungicid
Deda Lala
Član
Neke sličnosti i razlike između ekološke i biodinamičke poljoprivrede
Neke slicnosti i razlike između ekološke i biodinamicke
poljoprivredne proizvodnje
Biološko dinamicka i ekološka proizvodnja poljoprivrede su buducnosti. Kako medu njima ima slicnosti, ima i bitnih razlika.
Ekološka poljoprivredna proizvodnja kompleksna je proizvodnja poljoprivrednih kultura u kojoj nije dozvoljena primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja, kod koje treba održavati i povecavati plodnost i biološku aktivnost tla, a dozvoljena je samo na tlima gde nema industrijskih i drugih zagadivaca.
Regulisana je u EU “Pravilnikom o ekološkoj proizvodnji u uzgoju bilja i u proizvodnji biljnih proizvoda”.
Biološko dinamicka poljoprivreda još je kompleksnija, a medu razlikama na prvom mestu ističemo da biodinamicko imanje funkcioniše kao zaseban samostalan organizam s vlastitom proizvodnjom đubriva i stocne hrane.
Biodinamicka poljoprivredna proizvodnja ukljucuje i neke druge značajnosti kao što je uticaj konstelacije meseca, planeta i zvezda na biljke i s tim u vezi na sve poljoprivredne radove pocevši od setve do berbe i prerade plodova. Nadalje, koristi iskljucivo biološko dinamicke pripravke. Zbog toga preko „Demeter Internationala“treba tražiti i dobiti potsticaj za osnivanje novih autonomnih biodinamickih institucija i Demeter organizacija, te sertifikaciju pojedinih proizvođaca/preradivaca u zemljama poput Srbije, bez Demeter organizacije.
Identicno je da ni u jednoj poljoprivrednoj proizvodnji nije dozvoljena primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja, a zajednicki im je zadatak održavanje i povecavanje plodnost i biološke aktivnosti tla.
Slicnosti medu njima takoder bismo mogli objasniti citirajuci neka od nacela „Pravilnika o ekološkoj proizvodnji“ na kojima se ona bazira, upoređujuči ih s načelima biodinamike „Demeter International“ asocijacije.
Razlike su samo u nacinu da se neka od nacela ,koja nabrajamo, postignu.
Kod ekološke proizvodnje to su:
Ocuvanje biološke raznolikosti, posebno stabilnosti prirodnih staništa i ocuvanju samoniklih biljnih vrsta,
Uskladivanja i pravilnog izbora useva, biljnih vrsta i sorti, višegodišnjih plodoreda, odabira nacina obrade tla, đubrenja, zaštite te jačanja otpornosti biljnih vrsta na štetocine, brige za pravilnu negu tla, održanju i povecanju njegove plodnosti i biološke aktivnosti, sadržaja organskih hranjiva, poboljšanju strukture tla i postupcima njegove zaštite od raznih oblika degradacije, zaštite korisnih organizama oprašivaca, parazita, predatora, ptica i dr., ekološki opravdanoj preradi i upotrebi (recikliranju) otpada iz proizvodnje.
Posljednje nacelo Pravilnika koje glasi da ekološka proizvodnja iskljucuje ili samo izuzetno dopušta upotrebu mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja uz napomenu da posljednji nisu dozvoljeni u proizvodnji povrca, razlikuje se jer je u biodinamickoj proizvodnji zabranjena primena svega što nije iskljucivo prirodnog porekla.
Glavni zadaci „Demeter Internationala“ sveobuhvatniji su i širi:
. Razvoj i usvajanje medunarodnih Demeter smjernica za proizvodnju i preradu kao minimalni standard za svjetsku trgovinu Demeter proizvoda,
.
Medunarodna registracija i zaštita Demeter marke,
.
Sertifikacija pojedinih proizvođača/preradivaca u zemljama bez Demeter organizacije,
i uskladivanje različitih Demeter procesa sertifikacije u svetu,
.
Širenje javnog razumevanja i prihvatanja biološko-dinamickog domaćinstva kroz relevantne medunarodne institucije,
.
Podrška osnivanju novih autonomnih biodinamickih institucija i Demeter organizacija gde još ne postoje.
Nacelo ocuvanja biološke raznolikosti i stabilnosti prirodnih staništa kod obe poljoprivredne proizvodnje jasno iskljucuje mogucnost uzgajanja monokulture na velikoj površini, a jedino je moguce gajenje raznovrsnih kultura na manjim površinama. Povecavanje plodnosti i biološke aktivnosti tla mora se održavati u ekološkoj proizvodnji setvom mahunarki, zelenih biljaka za đubrenje i đubrenje kompostiranog ili nekompostiranog organskog materijala proizvedenog na onim imanjima koja proizvode u skladu s Pravilnikom.
Osnovno đubrenje u ekološkoj proizvodnji sastoji od đubrenja stajskim đubrivom i osokom iz đubriva domacih životinja, posebno goveda, nadalje kompostom od biljnih otpadaka zajedno sa prirodnim organsko-biološkim dodacima, a u biološko dinamickoj primenom biodinamickih pripravaka i poljoprivrednim radovima u dane pridržavajuci se Mesečevog setvenog kalendara.
Suzbijanje štetočina, bolesti i korova u ekološkoj proizvodnji vrši se pravilnim izborom otpornih vrsta i sorti, prikladnim plodoredom, odgovarajucom obradom tla, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova za širenje prirodnih neprijatelja štetocina i fizikalnim i mehanickim uništavanjem korova. Upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja nije dopuštena. Medutim kada su iskorištene sve mere za aktiviranje vlastitih obrambenih snaga biljaka, tada je dozvoljena primena nekih fungicida protiv gljivicnih bolesti na pr. sumpora u prahu i rastvora sumpora, te sumpornih pripravaka s bentonitom , krečnjaka iz algi, vodenog stakla, kamenog brašna, kalijum premanganata tj.hipermangana(samo za mocenje sjemena) i drugog. Protiv štetnika dozvoljeni su na pr. BT-pripravci (Bacillus thuringiensis), virusni, gljivicni i bakterijski preparati, sterilni mužjaci, cvetni ekstrakt i prah buhaca - prirodnog piretrina (primena sintetskih piretroida je zabranjena), uljne emulzije na bazi parafinskih ili biljnih ulja, kameno brašno, dijatomejska zemlja, kafa, rotenon( ekstrat korena), neki ekstrati i čajevi te kalijumov i meki braon sapun. Za suzbijanje korova sprovode se sve mehanicke mere uobicajene kod obrade, održavanja i zaštite plodnosti tla, nadalje prikladan plodored, planiran redosled kultura uz primenu potkulture i međukulture, meduredna setva trajnog nasada, zelenišno đubrenje, pravilno uskladištenje i primena stajskog đubreta, plevljenje i pokrivanje neživim pokrovima poput slame, sena, peska i sl.
U biološko dinamickoj poljoprivredi zabranjena je svaka primena bilo kog od sredstava za zaštitu bilja dozvoljenih u ekološkoj proizvodnji, a zaštitu od brojnih štetnih organizama postiže istim sredstvima kao i kod đubrenja, kao i izborom autohtonih domacih vrsta i sorti (koje su otpornije, jer su odomacene), prikladnim plodoredom, odgovarajucom obradom tla, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova zaširenje prirodnih neprijatelja štetocina.
Prema „Pravilniku“ ekološka proizvodnja se izvodi samo na površinama bez industrijskog zagađenja okoline ili s minimalnim zagađenjem. Površina za ekološku proizvodnju može biti 50 m udaljena od puta po kojem prode 100 vozila za sat ili 10 vozila u minuti ili najmanje 20 m ukoliko je odvojena živom ili nekom drugom ogradom visokom najmanje 1,5 m. U takvoj proizvodnji moraju se preduzimati sve mere za smanjenje na minimum zagađenja tla i biljaka,od zagadivača nanesenih erozijom, vodom, vetrom, navodnjavanjem i drugim načinima. Kod sumnje na zagađenje teškim metalima i drugim štetnim materijama tla ili vode za zalivanje, vrše se analize kvaliteta proizvoda, kulture i tla.
U biološko dinamickoj proizvodnji uklanjanje raznih industrijskih zagađenja postiže se primenom odredenih biodinamickih pripravaka, a udaljenosti površine od puta manje je važna.
Proizvodac u ekološkoj proizvodnji mora imati osnovno znanje o načinu ekološke proizvodnje , što je još važnije kod biodinamicke poljoprivrede.
Za oba vida proizvodnje neophodno je odredeno znanje što iziskuje edukaciju proizvođača.
Neke slicnosti i razlike između ekološke i biodinamicke
poljoprivredne proizvodnje
Biološko dinamicka i ekološka proizvodnja poljoprivrede su buducnosti. Kako medu njima ima slicnosti, ima i bitnih razlika.
Ekološka poljoprivredna proizvodnja kompleksna je proizvodnja poljoprivrednih kultura u kojoj nije dozvoljena primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja, kod koje treba održavati i povecavati plodnost i biološku aktivnost tla, a dozvoljena je samo na tlima gde nema industrijskih i drugih zagadivaca.
Regulisana je u EU “Pravilnikom o ekološkoj proizvodnji u uzgoju bilja i u proizvodnji biljnih proizvoda”.
Biološko dinamicka poljoprivreda još je kompleksnija, a medu razlikama na prvom mestu ističemo da biodinamicko imanje funkcioniše kao zaseban samostalan organizam s vlastitom proizvodnjom đubriva i stocne hrane.
Biodinamicka poljoprivredna proizvodnja ukljucuje i neke druge značajnosti kao što je uticaj konstelacije meseca, planeta i zvezda na biljke i s tim u vezi na sve poljoprivredne radove pocevši od setve do berbe i prerade plodova. Nadalje, koristi iskljucivo biološko dinamicke pripravke. Zbog toga preko „Demeter Internationala“treba tražiti i dobiti potsticaj za osnivanje novih autonomnih biodinamickih institucija i Demeter organizacija, te sertifikaciju pojedinih proizvođaca/preradivaca u zemljama poput Srbije, bez Demeter organizacije.
Identicno je da ni u jednoj poljoprivrednoj proizvodnji nije dozvoljena primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja, a zajednicki im je zadatak održavanje i povecavanje plodnost i biološke aktivnosti tla.
Slicnosti medu njima takoder bismo mogli objasniti citirajuci neka od nacela „Pravilnika o ekološkoj proizvodnji“ na kojima se ona bazira, upoređujuči ih s načelima biodinamike „Demeter International“ asocijacije.
Razlike su samo u nacinu da se neka od nacela ,koja nabrajamo, postignu.
Kod ekološke proizvodnje to su:
Ocuvanje biološke raznolikosti, posebno stabilnosti prirodnih staništa i ocuvanju samoniklih biljnih vrsta,
Uskladivanja i pravilnog izbora useva, biljnih vrsta i sorti, višegodišnjih plodoreda, odabira nacina obrade tla, đubrenja, zaštite te jačanja otpornosti biljnih vrsta na štetocine, brige za pravilnu negu tla, održanju i povecanju njegove plodnosti i biološke aktivnosti, sadržaja organskih hranjiva, poboljšanju strukture tla i postupcima njegove zaštite od raznih oblika degradacije, zaštite korisnih organizama oprašivaca, parazita, predatora, ptica i dr., ekološki opravdanoj preradi i upotrebi (recikliranju) otpada iz proizvodnje.
Posljednje nacelo Pravilnika koje glasi da ekološka proizvodnja iskljucuje ili samo izuzetno dopušta upotrebu mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja uz napomenu da posljednji nisu dozvoljeni u proizvodnji povrca, razlikuje se jer je u biodinamickoj proizvodnji zabranjena primena svega što nije iskljucivo prirodnog porekla.
Glavni zadaci „Demeter Internationala“ sveobuhvatniji su i širi:
. Razvoj i usvajanje medunarodnih Demeter smjernica za proizvodnju i preradu kao minimalni standard za svjetsku trgovinu Demeter proizvoda,
.
Medunarodna registracija i zaštita Demeter marke,
.
Sertifikacija pojedinih proizvođača/preradivaca u zemljama bez Demeter organizacije,
i uskladivanje različitih Demeter procesa sertifikacije u svetu,
.
Širenje javnog razumevanja i prihvatanja biološko-dinamickog domaćinstva kroz relevantne medunarodne institucije,
.
Podrška osnivanju novih autonomnih biodinamickih institucija i Demeter organizacija gde još ne postoje.
Nacelo ocuvanja biološke raznolikosti i stabilnosti prirodnih staništa kod obe poljoprivredne proizvodnje jasno iskljucuje mogucnost uzgajanja monokulture na velikoj površini, a jedino je moguce gajenje raznovrsnih kultura na manjim površinama. Povecavanje plodnosti i biološke aktivnosti tla mora se održavati u ekološkoj proizvodnji setvom mahunarki, zelenih biljaka za đubrenje i đubrenje kompostiranog ili nekompostiranog organskog materijala proizvedenog na onim imanjima koja proizvode u skladu s Pravilnikom.
Osnovno đubrenje u ekološkoj proizvodnji sastoji od đubrenja stajskim đubrivom i osokom iz đubriva domacih životinja, posebno goveda, nadalje kompostom od biljnih otpadaka zajedno sa prirodnim organsko-biološkim dodacima, a u biološko dinamickoj primenom biodinamickih pripravaka i poljoprivrednim radovima u dane pridržavajuci se Mesečevog setvenog kalendara.
Suzbijanje štetočina, bolesti i korova u ekološkoj proizvodnji vrši se pravilnim izborom otpornih vrsta i sorti, prikladnim plodoredom, odgovarajucom obradom tla, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova za širenje prirodnih neprijatelja štetocina i fizikalnim i mehanickim uništavanjem korova. Upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja nije dopuštena. Medutim kada su iskorištene sve mere za aktiviranje vlastitih obrambenih snaga biljaka, tada je dozvoljena primena nekih fungicida protiv gljivicnih bolesti na pr. sumpora u prahu i rastvora sumpora, te sumpornih pripravaka s bentonitom , krečnjaka iz algi, vodenog stakla, kamenog brašna, kalijum premanganata tj.hipermangana(samo za mocenje sjemena) i drugog. Protiv štetnika dozvoljeni su na pr. BT-pripravci (Bacillus thuringiensis), virusni, gljivicni i bakterijski preparati, sterilni mužjaci, cvetni ekstrakt i prah buhaca - prirodnog piretrina (primena sintetskih piretroida je zabranjena), uljne emulzije na bazi parafinskih ili biljnih ulja, kameno brašno, dijatomejska zemlja, kafa, rotenon( ekstrat korena), neki ekstrati i čajevi te kalijumov i meki braon sapun. Za suzbijanje korova sprovode se sve mehanicke mere uobicajene kod obrade, održavanja i zaštite plodnosti tla, nadalje prikladan plodored, planiran redosled kultura uz primenu potkulture i međukulture, meduredna setva trajnog nasada, zelenišno đubrenje, pravilno uskladištenje i primena stajskog đubreta, plevljenje i pokrivanje neživim pokrovima poput slame, sena, peska i sl.
U biološko dinamickoj poljoprivredi zabranjena je svaka primena bilo kog od sredstava za zaštitu bilja dozvoljenih u ekološkoj proizvodnji, a zaštitu od brojnih štetnih organizama postiže istim sredstvima kao i kod đubrenja, kao i izborom autohtonih domacih vrsta i sorti (koje su otpornije, jer su odomacene), prikladnim plodoredom, odgovarajucom obradom tla, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova zaširenje prirodnih neprijatelja štetocina.
Prema „Pravilniku“ ekološka proizvodnja se izvodi samo na površinama bez industrijskog zagađenja okoline ili s minimalnim zagađenjem. Površina za ekološku proizvodnju može biti 50 m udaljena od puta po kojem prode 100 vozila za sat ili 10 vozila u minuti ili najmanje 20 m ukoliko je odvojena živom ili nekom drugom ogradom visokom najmanje 1,5 m. U takvoj proizvodnji moraju se preduzimati sve mere za smanjenje na minimum zagađenja tla i biljaka,od zagadivača nanesenih erozijom, vodom, vetrom, navodnjavanjem i drugim načinima. Kod sumnje na zagađenje teškim metalima i drugim štetnim materijama tla ili vode za zalivanje, vrše se analize kvaliteta proizvoda, kulture i tla.
U biološko dinamickoj proizvodnji uklanjanje raznih industrijskih zagađenja postiže se primenom odredenih biodinamickih pripravaka, a udaljenosti površine od puta manje je važna.
Proizvodac u ekološkoj proizvodnji mora imati osnovno znanje o načinu ekološke proizvodnje , što je još važnije kod biodinamicke poljoprivrede.
Za oba vida proizvodnje neophodno je odredeno znanje što iziskuje edukaciju proizvođača.
Iron ex stefanvoce
Član
Oktopod,iskreno nisam se sretao sa tim kokomicesom,i mislim da ne znam ni sta je zapravo...Imam neke mnogo stare sorte visnje izuzetno krupnog i ukusnog ploda,radja svake godine i nisam imao problema nikad,niti sam imao potrebe da ih lecim ikada,nije kalem,vec samo presadjujem mladare,okacicu slike za par dana,pa mozda neko i kaze koja je sorta.
A zasto kupac nece tu kasinovu,a hoce burlat? Koje su prednosti?
Pozdrav brale.
A zasto kupac nece tu kasinovu,a hoce burlat? Koje su prednosti?
Pozdrav brale.
Kokomices ne zaobilazi višnju, dok su mu podložne samo neke sorte trešanja, evo ovde šta je: http://www.vocarstvo.net/index.php?option=com_content&task=view&id=45&Itemid=5
Kupac, odnosno Rusko tržište kao jedino koje otkupljuje svu proizvedenu trešnju hoće burlat jer je krupna, crvena, ukusna, stiže rano, podnosi transport, a neće kasinovu, primaveru, đurđevku i slično jer nisu sve to...
Evo kako izgledaju Kasinova u odnosu na burlat u istoj fazi, 80 posto pred berbu, računaj da obe nadođu još jedno 30 posto poslednjih dana i biće ti jasno...na slici gajbice ti je Kasinova kad se obere.
Kupac, odnosno Rusko tržište kao jedino koje otkupljuje svu proizvedenu trešnju hoće burlat jer je krupna, crvena, ukusna, stiže rano, podnosi transport, a neće kasinovu, primaveru, đurđevku i slično jer nisu sve to...
Evo kako izgledaju Kasinova u odnosu na burlat u istoj fazi, 80 posto pred berbu, računaj da obe nadođu još jedno 30 posto poslednjih dana i biće ti jasno...na slici gajbice ti je Kasinova kad se obere.
Poslednja izmena od urednika:
Prođe leto trideseto, meni još ne odobriše nalog na sajtu...
http://zemlja.rs/sta-su-biodinamicki-preparati/
http://www.lovesensa.rs/clanci/dobri-razlozi/mesecev-kalendar-sadnje
Mesečev kalendar sadnje
U poslednje vreme, lunarni kalendar sađenja je sve više popularan i sve se više ceni.
Zemlja je živi organizam i poljopri*vredno imanje treba da bude zaokružen ciklus. Sam sebi dovoljan. Samoobnovljiv. Treba odbaciti monokulturu i poštovati raznolikost kultura i raspored njihove sadnje. Rudolf Stajner, vizionar i utemeljivač biodinamike, još 1924. godine u Nemačkoj tokom svojih poznatih predavanja, na kojima se zasniva biodinamika, primetio je i upozoravao kako je zemlja zatrovana zbog povećane upotrebe mehanizacije i hemijskih sredstava i kako plod osetno gubi kvalitet. Da bismo razumeli biljni svet, treba da proširimo svoj pogled na ono što utiče na rast i napredak biljaka, jer su one podložne uticajima koji se protežu sve od dubine zemlje do visine neba. Osim zemlje, na biljke utiču toplina i svetlost Sunca, Mesec, planete i zvezde.
Postoje četiri osnovne grupe biljaka prema kojima treba planirati baštenski plodored: biljke korena (cvekla, šargarepa, peršun...), biljke lista (salata, blitva, kelj...), biljke cveta (ukrasno bilje, jednoletnice, lukovice, ali i brokoli...) i biljke ploda (grašak, pasulj, mahunarke...). Svaku od navedenih grupa treba saditi, odnosno sejati, presađivati, brati i negovati samo tokom određenih dana, odnosno u razdoblju kada planete na njih dobro deluju. "To ne znači da moramo biti isključivi pa u leju za biljke lista ne smemo posaditi nekoliko glavica luka ili neku mahunarku, nego znači da u toj leji treba da prevladava određena kultura, a da drugih kultura bude manje, ali ipak moraju biti zastupljene, posebno lekovite biljke i cveće, poput nevena koji leči i zemlju i plod, ili kadife koje odbijaju štetočine", savetuje Senka Kušer Milić, vlasnica biodinamičkog vrta.
Osim toga, plodored treba menjati iz godine u godinu, tj. rotirati kako se zemlja ne bi iscrpila, a tu promenu kultura treba uskladiti s planetarnim uticajima, koje biodinamičari prate iz dana u dan služeći se mesečevim kalendarom.
Vrste sađenja
Postoje tri različite metode "sađenja po Mesecu": sinodička, sideralna i biodinamička.
Sinodički način sađenja polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u njemu se biljke dele na 4 kategorije: biljke korena, biljke lista, biljke sa semenima spolja i biljke sa semenima unutra.
Biodinamički ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja Meseca.
Sideralni je veoma sličan biodinamičkom, osim što u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.
Koji od ovih sistema će se koristiti zavisi od veštine i posvećenosti, ali stručnjaci predlažu da se krene sa jednostavnijim (sinodičkim) uz redovno dnevno vođenje beležaka u dnevniku. Tako će se precizno videti rezultati ovog vida baštovanstva.
- - - - - - - - - -
http://zemlja.rs/sta-su-biodinamicki-preparati/
http://www.lovesensa.rs/clanci/dobri-razlozi/mesecev-kalendar-sadnje
Mesečev kalendar sadnje
U poslednje vreme, lunarni kalendar sađenja je sve više popularan i sve se više ceni.
Zemlja je živi organizam i poljopri*vredno imanje treba da bude zaokružen ciklus. Sam sebi dovoljan. Samoobnovljiv. Treba odbaciti monokulturu i poštovati raznolikost kultura i raspored njihove sadnje. Rudolf Stajner, vizionar i utemeljivač biodinamike, još 1924. godine u Nemačkoj tokom svojih poznatih predavanja, na kojima se zasniva biodinamika, primetio je i upozoravao kako je zemlja zatrovana zbog povećane upotrebe mehanizacije i hemijskih sredstava i kako plod osetno gubi kvalitet. Da bismo razumeli biljni svet, treba da proširimo svoj pogled na ono što utiče na rast i napredak biljaka, jer su one podložne uticajima koji se protežu sve od dubine zemlje do visine neba. Osim zemlje, na biljke utiču toplina i svetlost Sunca, Mesec, planete i zvezde.
Postoje četiri osnovne grupe biljaka prema kojima treba planirati baštenski plodored: biljke korena (cvekla, šargarepa, peršun...), biljke lista (salata, blitva, kelj...), biljke cveta (ukrasno bilje, jednoletnice, lukovice, ali i brokoli...) i biljke ploda (grašak, pasulj, mahunarke...). Svaku od navedenih grupa treba saditi, odnosno sejati, presađivati, brati i negovati samo tokom određenih dana, odnosno u razdoblju kada planete na njih dobro deluju. "To ne znači da moramo biti isključivi pa u leju za biljke lista ne smemo posaditi nekoliko glavica luka ili neku mahunarku, nego znači da u toj leji treba da prevladava određena kultura, a da drugih kultura bude manje, ali ipak moraju biti zastupljene, posebno lekovite biljke i cveće, poput nevena koji leči i zemlju i plod, ili kadife koje odbijaju štetočine", savetuje Senka Kušer Milić, vlasnica biodinamičkog vrta.
Osim toga, plodored treba menjati iz godine u godinu, tj. rotirati kako se zemlja ne bi iscrpila, a tu promenu kultura treba uskladiti s planetarnim uticajima, koje biodinamičari prate iz dana u dan služeći se mesečevim kalendarom.
Vrste sađenja
Postoje tri različite metode "sađenja po Mesecu": sinodička, sideralna i biodinamička.
Sinodički način sađenja polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u njemu se biljke dele na 4 kategorije: biljke korena, biljke lista, biljke sa semenima spolja i biljke sa semenima unutra.
Biodinamički ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja Meseca.
Sideralni je veoma sličan biodinamičkom, osim što u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.
Koji od ovih sistema će se koristiti zavisi od veštine i posvećenosti, ali stručnjaci predlažu da se krene sa jednostavnijim (sinodičkim) uz redovno dnevno vođenje beležaka u dnevniku. Tako će se precizno videti rezultati ovog vida baštovanstva.
- - - - - - - - - -
Iron ex stefanvoce
Član
Kalendar.... To je dobra stvar za upravljanje setvom , ali postoje i drugi faktori , na primer meni su u februaru bila povoljna 2 datuma za sadnju belog luka,to su bila dva dana povoljna za ``koren``,sto znaci da je sve naklonjeno sadnji korenastog povrca.Jednostavno uticaj nebeskih tela,kao sto mesec utice na more,plima i oseka i td. i td. . Ali poljoprivreda je cudo,bas ta 2 dana su bila izuzetno kisovita,blato na sve strane,tako je to promenilo datum u dane kada je zemlja ok za sadnju.Tako da,ako se nekad potrefi pogodan vremenski uslov sa datumom,isprobacu.
vladale.rs
Član
pa kalendar je upisan i na našu zastavu četri c nije sama sloga...nego četri mlada meseca proleće leto jesen zima znači krug kolo ili kolos sa rodosa isto se pogrešno tumači to je ponovo s našeg kalendara naš kalendar se poklapa s potop sveta stariji je i od kineskog i od jevrejskog sve što vas zanima pitajte pravoslavnog popa,gledajte kupio sam ekstra sol i kaze mešati ga s bunarsku vodu da bi učinak bio stopostotni,a zašto bunarska voda pa nema hlor hlor ubija bakterije sve je u kolu
