Pa nisam šljive nikada ni zalivao pa se krenule suše a stare su 15 do 20 godina? Mislim, to je moj deda posadio, ja sam bio mali, nije me ni zanimalo, oni nisu ni orezivali ni zalivali pa eto da se ne lažemo...kad su počele da povlače vodu iz plodova, tri puta sam ih zalio prskalicom za travu po pola sata je prskala 3 puta sa razmakom 5 dana i oživele su. A trešnje koje sam tek posadio su krenule da se suše i zalivanjem sam spasao 5 od 10 inače bi se sve posušilo, šta bi radio sa time, posadiš celu njivu i sve se posuše "jer im nije bilo suđeno?".
Nisam svadljiv niti opovrgavam tu teoremu, suviše sam mali da tako nešto tako oštro komentarišem, najozbiljnije pitam jer mi nema smisla, iz sopstvenog iskustva.
Kako se branite od insekata koji se ubušuju u plod tipa trešnjina muva, šljivin smotavac, bela leptirasta vaš? Kad ne prskam protiv njih, 20 posto roda trešnje na sortama koje stignu do kraja maja bude crvljivo, to bukvalno znači da ceo taj rod ne možeš prodati rusima, a koje stižu kasnije tipa belica budu najbukvalnije i do 100 posto crvljive.
Ja samo kazem kako ja radim,tj. ne radim sa vodom. A ti kako hoces,posteje i druge metode zalivanja.
Postoji više prihvatljivih načina na koje se može boriti protiv breskvinog smotavca:
1. Privlačenje prirodnih neprijatelja
- postavljanje kućica za sjenice i crvendaće,te hranilica u toku zime privući će ove korisne ptičice;
- postavljanje kućica (skloništa) za slijepe miševe koji će tamaniti leptire u suton i u ranim večernjim časovima kada ptice već nisu aktivne;
- postavljanje legalica za uholože, ose grnčarice i parazitske osice;
2. Održavanje prozračnosti krošnje redovnim orezivanjem kako bi se otežao život smotavcu, a olakšao posao njegovim neprijateljima.
3. Uklanjanje svih odvojenih dijelova mrtve kore jer ispod njih u kokonima prezimljuju gusjenice poslednje generacije (korištenje BD premaza za deblo). Isto tako mogu da prezime i u suvim stabljikama korova ili u malču i opalom lišću oko stabla pa je dobro sve to u jesen pokupiti i baciti na kompostnu hrpu (toplu). Alternativa za ovo poslednje bi moglo biti puštanje kokica u voćnjak u jesen.
4. Na vrijeme u proljeće odrezati sve zahvaćene vrhove grana, kao i kasnije sve zaražene i otpale zelene plodove i spaliti ih.
5. Oko debla na visini od oko 0,5m mogu se postavljati pojasevi od debljeg talasastog kartona u koji će se larve zavlačiti da bi se začaurile. Ljeti i u ranu jesen treba svakih 10 dana mijenjati i spaljivati ove pojaseve,kao i pred zimu.
6. Postavljanje feromonskih klopki u voćnjaku privlači i zbunjuje mužjake u periodu parenja, pa izostaje oplodnja i smanjuje broj položenih jaja.
7. Prskanje bioinsekticidima na bazi
Bacillus thuringiensis var. Kurstaki. Protein koji stvara ova bakterija nakon što ga gusjenica pojede dovodi do paralize njenog usnog aparata i crijevnog sistema, gusjenica se prestaje hraniti i ubrzo ugine. Ima veoma selektivno dejstvo.
(ako te interesuje znam gdje se može nabaviti)
