Awassi ovca

[Furgo]

Miladinovicu vec brinem ,ma pozlice mi od tolikog piva ,hi hi.
Ajmo opet redom;Na 1-pitanje ;
Ovo si iskustva iz Mkd sa melezenjem na velikom broju varijanti,na neusoglasenoj i veoma heterogenoj majcinskoj osnovi (majke razlicitih rasa ;ovcepoljke,sarplaninke, njihovi sojevi ,virtemberg i virtemberg melezi i druge popilacije ovaca -genetska puritfikacija-merino melezi i sl.eksperimenti iz vremena socijalizma) ,za dobar deo njih je karakteristicna mlecnost majki(realna,proizvodna ne potecijalna) oko 50-60 retko retko -80 lit.mleka u laktaciji.
Znaci kad se ovakva grla oplode sa avasi ovnovima se dobija jedna izuzetno heterogena i neustaljena sinteticka populacija( sto je sasvim normalno i ocekivano zbog mn razloga ukljucujuci i heterozis efekat) sa velikom varijacijom osobina ;
mlecnost, konfirmacija trupa,dnevni prirasti i sl.
Kako i da je u vecini slucaja rezultati tih melezenja imaju neke zajednicke prosecne imenitelje ; poveceanje mlecnosti na najcesce frekvencije izmedju 180-210 lit mleka po melezu iz F1 generacije( mislim da je najmlecniji avasi melez bio 513 lit,bilo je grla i sa 300-400 lit.mleka ali to su samo pojedinacna grla-izazovi za dalje selekcioniranje i stabiliziranje populacaje),evidentnije je bilo poveceanje porodne tezine jagnjadi (avasi je ipak srednej do krupna rasa ovaca 55-75 kg(najcesce oko 70 kg na AMF-u) kod ovaca i 80-120 kg kod ovnova) sto je u odnosu na vecinu domacih rasa i populacija(iskljucivsi vinterberg i virt.meleze) koji su sa 35-40 kg bilo i ocekivano.
Melezi su bili jako otporni,vitalni i brzo rastuci ( ne mogu sada u momentu da ti kazem tacni prirast i konfirmaciju hrane) i kad su zavrsili rast su bili izmedju 40-50 kg u nekom sirem proseku (bio bi sklon da kazem nekih+ 5-7 kg od majcinske osnove) fenotipsko sarenilo( isto ocekivano). Plodnost je bila oko 120-125 % (u odnosu na pocetnu kod majki koja je bila 110%),Kvalitet mesa je znacajno poboljsan u smislu posnijeg sadrzaja mesa i umanjenje takozvanog "mramornog mesa" -masnog sa prozimanje loja citavom mesnatim tkivom).
To bi bilo otprilike to,medjutim ono sto je vazno kasnije ,u parenju F1 X F1 (melezi izmedju sebe) -stabilizirajaca selekcija ( homozigotnost genoma) su dobijene ujednacenije populacije,sa manjim oscilacijama, R1 generacija je bila jako mlecna,u najcesce u tom intervalu 180-210 lit.mleka,jagnjad su zadrzali tendenciju veceg prirasta kod jagnenja,jagnjad su mn.brze rasla( zbog mnogo vece kolicine mlecnosti majki iz R1)i kao takva ranije odbivena u smislu oslobodjenja majki koji su tada u sredini burnog i srednjeg dela laktacije sa mogucnosti za dobivanje mn vece kolicina komercijalnog mleka( oko 150-tak litera komercijalnog mleka).
Sve u svemu jako pozitivna iskustva i uspelo melezenje,u prilicnoj meri pozdravljeno i primenjeno od farmera( bez bilo kakvih oblika prisile -iskustva iz socijalizma).
Nastala je prilicno velika populacija avasi meleza, farmeri su smenili svoje nisko proizvodne rase i sojeve ovaca u avasi meleze ,nastalo je mn novih farmi(motiv je bio profit) i ono sto ti mogu sa sigurnoscu reci (rezultai od ciste empirije) ljudi-vlasnici farmi sa 200 avasi meleza(koji proizvode sami sir) ,proizvedu-dobiju od jednog avasi meleza oko 40 kg belog sira kriske i dodatno urde.
Uspevaju od jednog takvog stada kad sve racune namire-plate( cobane, hranu,vet.zastitu i td...) da im ostane cist profit izmedju 30 000- 38 000 eura ( u zavisnosti od perioda napasivanja i paritetima pri nabavci hrane-neki je sami proizvode).
Prihod od jagnjadi (oko 240-250 jagnjadi) koje prodaju im kazu pokrije sve troskove,to je suma od oko 12500 eu (cak i nesto od toga ostane )a novac od sira i urde im ostaje kao cist prihod.na paritetu sir kriska-ovcji oko 4.7 Eur,urda 1,8-2 eur).
Imam konkretne racune koji smo radili sa strucnjacima pa ako hoces stavicu ga forum,jako je jako interesantan i precizan).
Koliko je meni poznato niko od farmera koji gaje avasi meleze (a znam ih na stotine)ne zasusuje avasi meleze posle 3 ceg meseca laktacije-kod njih je ona oko 180 -190 dana (kad je bas puno mleka),licno mislim da je to tesko izvodljivo i kod avasi meleza a i kad bi tehnicki bilo moguce i bezopasno smatram da bi ekonomski bilo kompletni fijasko (ostaviti oko 200 eur prihoda od sira i urde po avasi meleziu za jagnje od 50 eu mi se cini nelogicnim)
Na tvoje 4-to pitanje ,onako iz prve ,bez mnogo razmisljanja bi ukrstao;
Romanovsku ovcu x Awassi ovna=F1 ( poboljsanje ;mleka,plodnosti , oblik vimena i kvalitet mesa-od avasija)
F1 x Witemberga= poboljsanje mase jagnjadi na ustrb smanjenja ;mleka,plodnosti i vimena na masinsku muzu i umanjenje kvaliteta mesa.
Ta mi kombinavcija izgleda jako pristojna za ono sto ti zelis -jagnje (ako neces rano odbijanje-koje je samo po sebi program a ne zelis da ulazis u proizvodnju mleka i sira( sto je najprofitabilnije) onda pusti da dobijena jagnjad (ocekivano oko 180% plodnosti)sisaju majke oko 90 dana(hrani ih mlekom,bice dovoljno uz dobru ishranu da ovca otharni u proseku oko 1.8 jagnjadi po grlu/ racunaj na 4-5 lit mlka za 1k g prirast mesa kod jagnjeta).
Zasusi ih ,napravi servis pauzu od oko 30 dana i ponovo pari...
Dali ti je poznat Star system parenja.

 

[miladinovic]

Jos od piva niko nije razboleo bar ne trajno
hvala na izlaganju opsirnom
Sto se kvaliteta mesa tice,awasija nisam probao al po prici slican je romanovom mesu,kao divljac i izvrsno je tako da bi i mesanci imali extra kvalitet
Sto se terminalca tice verov bih koristio texela,ne gubi se na kvalitetu mesa nista,cak naprotiv poboljsava se
Sa mlekom ja ne mogu da se bakcem,nemam vremena a ni trzista
moja racunica je sto jeftinije dobiti jagnjad od ovce koja u 2 god daje 5 jagnjadi,prosecne tezine 45 kg na prodaji,to je oko 500 eura po ovci za 2 god - troskovi koji nisu mali
a ovca koaj ima dost amleka moze dojit jagnjad u pasnom sistemu uz malu prihranu janjadi koncentratom

 

[Furgo]

Miladinovicu to je bio samo predlog,onako na prvu....
Svakako ne znaci da je to najbolja opcija za tebe.
Da bi se donele prave odluke koje ce da "drze vodu" u smislu agroekonomske izdrzanosti svakako treba napraviti ozbiljne proracune kod ukrstanja( cela studija ;hertibliteta,korelacija i regresija ,repibiliteti...heterozis efekat ) da bi se napravila iole ozbiljna proekcija rezultata pri ukrstanju.
Jos bolje ako postoji mogucnost takvog ukrstanja pa se ne ide na Proekcije nego na kvantitativna merenjea i onda su rezultati procene mn jasniji,precizniji...
U selekcionarstvu je osnovni moto za rad,postulat "DA NE POSTOJI SAVRSENA RASA -SOODVETNA ILI NESOODVETNA .
Drugo sto hocu da ti kazem kad je u primeni cesca oplodnja od one prirodne u smislu ( 2 jagnenja za 1 god, 3 za dve,pet za tri i sl(razni sistemi detaljno rasradjeni,koji na ovce gledaju kao na masine a ne na ziva bica) da kadf udjes u taj ciklus koji je sam po sebi crna rupa postoji sansa da na kusi rok izgubis osnovno stado,fertilne ovce zbog premorenosti ( da je tako moglo i svemocna majka priroda bi uradila da je tako ali nije-jesmo li mi mudriji od nje).
Meni je jasno da se ovce i sve druge zivotinje na kraju krajeva cuvaju zbog novca -profita ali mislim da u svemu mora biti i neke crvene linije,samam fiziologija je neumoljiva)....
Koristis hormone,vestacki prekidas ciklus laktacije....jesi li video koliko cista posle toga mogu ovce da dobiju na jajnicima....
Iskreni pozdrav uz sve najlepse zelje da ti se ostvare svi snovi.

 

[miladinovic]

Hvala na lepim zeljama a o ukrstanju znam ponesto,laicki
Hormoni mi ne trebaju zato je tu romanova,dobra hrana i efekat kratkog dana da to sve lepo sredi

 

[Furgo]

PROIZVODNE OSOBINE AWASSI RASE U MAKEDONIJI
NAUCAN RAD

NIKOLA PACINOVSKI -( SADA Phd
ELENA EFTIMOVA-(SADA-Mrsc
INSTITUT ZA STOCARSTVO -SKOPJE ,MAKEDONIJA

Izvod: Ispitivana je mlekoprodukcija kod avasi (Awassi) rase ovaca u toku proizvodne 2003. godine. Kontrolisano je ukupno 40 čistorasnih ovaca ove rase u različitim laktacijama. Ustanovljena ja prosečna laktacijska mlečnost od 316 lit. mleka (posisano - 105, komercijalno – 211), sa varijacijama od 125,8 - 564,25 l. Prosečni procenat mlečne masti u toku cele laktacije bio je 8,32 % (min 4,12% - max 11,5%). U proseku dnevna mlečnost je bila 1,75 l. Najveća prosečna dnevna mlečnost od 2,4 l konstatovana je u toku 1-ve kontrole t.j u januaru, a minimalna u poslednjem mesecu laktacije t.j. u septembru, 0,67 l. Individualna dnevna mlečnost je u rasponu od min. 0,3 - max. 3,6 litara.

Prosečna dužina laktacije u toku ove proizvodne godine (2003.) je 204 dana sa varijacijama od 112 - 288 dana. Plodnost kontrolisanog stada u proseku je bila 100%. Prosečna porodna masa jagnjadi iznosi 3,78 kg (muški - 4,12 kg, ženski - 3,50 kg).



Ključne reči : avasi, laktacija, mlečnost, mlečna mast, plodnost, porodna masa,



Uvod



Na teritoriji Republike Makedonije rasa avasi postoji više od 30 godina. Prvi uvoz ovaca ove rase realizovan je 1969 god. iz Izraela, njene matične zemlje, kada je iz elitnih stada uvezeno 500 grla, da bi se već sledeće godine uvezlo još 1500 selekcionisanih grla. Cilj uvoza je bio rasu, koja se u naučnim krugovima nesporno smatra za jednu od najmlečnijih rasa sveta, iskoristiti kao melioratora domaće populacije ovaca u pravcu povećanja proizvodnje mleka. I pored prvih negativnih stavova vezanih za aklimatizacionu sposobnost rase na ovim prostorima, ova je rasa uspešno prošla test praktičnog odgajivanja i danas predstavlja cenjenu rasu prema kojom teži sve više odgajivača, a interes za nabavku čistorasnih grla kao i ukrštanje sa avasi ovnovima svakodnevno raste. Tabu teme i dileme oko kvaliteta i superiornosti avasi rase u Makedoniji u nauci i praksi više nema. Ispitivanja i rezultati su jedini kriterijum provere teza.

Avasi rasa je domicilna ovca Bliskog Istoka (Egipat, Sirija, Jordan, Iran, Irak, Izrael) i ona postoji već 5000 god. (Epstain, 1985). Prvobitni, neselekcionisani tip avasi rase imao je svega 60-tak litara laktacijskog mleka (Epstain, 1985), što je svrstava u red naših nisko produktivnih pramenki. Preko sistematske geneološke selekcije za povećanje mlečnosti (primarni cilj) i povećanja formata tela (sekundarni cilj), infuzijom krvi istočno-frizijske ovce, u uslovima intenzivne nege, formiran je visoko mlečan tip avasi rase za mleko-meso u nauci poznat kao Izraelska unapređena Avasi ovca (Awassi improved). Prosečna mlečnost ove rase u najboljim stadima je 400-500 litara laktacijskog mleka, dok u ostalim komercijalnim stadima prosek iznosi 350-400 lit. (Gootwine 1992).

Avasi unapređena odgaja se u nekoliko evropskih država: Španija, Kipar, Grčka, Bugarska, Mađarska, koji imaju izrazito pozitivna odgajivačka iskustva u čistoj krvi i kod ukrštanja sa domicilnim nisko produktivnim rasama. U prilog tome govore rezultati do kojih su došli: Welhem, 1975, u Španiji koji je dobio mlečnost kod meleza 180-348 lit., u Francuskoj Flamant-Ricordeau (citat Todorovski i sar., 1973) su utvrdili mlečnost od 174,1-262,3 lit. mleka, u Bugarskoj (Hinkovski, 1981) pri raznim genetskim kombinacijama konstatovana je mlečnost kod meleza od 134-432 lit.. Epstain, 1985, navodi podatke o mlečnostima avasi rase na Kipru 139-593 lit., Iranu 134-281 i td. U Australiji su Rogan i sar. 2001, utvrdili prosečnu mlečnost od 344 lit. U R. Makedoniji Todorovski i sar. 1973, su kod čistokrvne grupe avasi ovaca u nepotpunim odgajivačkim uslovima konstatovali prosečnu mlečnost od 235 lit. laktacijskog mleka, odnosno 150 lit. konzumnog i 85 lit. posisanog mleka.



Materijal i metod rada



Materijal za naša istraživanja bio je deo stada čistorasnih avasi ovaca, vlasništvo Awassi Mediterranean Farm (AMF) iz sela Gradište, kod Kumanova, koja po stručnom mišljenju Instituta za Stočarstvo iz Skoplja br. 03/102 ispunjava sve uslove da radi kao reprocentar za avasi rasu. Ovce iz ovog stada potiču od nekoliko uvoza iz Izraela koje je Republika Makedonija imala, stručno odabranih od većeg broja avasi ovaca da posluže za formiranje pre-nuklusa. Kasnije su životinje razmnožavane i osvežavane novom krvlju, selekcionisane savremenim sredstvima i metodama, kontrolisane i umatičene od strane navedenog Instituta. U našim je ispitivanjima bilo uključeno 40 čistorasnih avasi ovaca u različitim laktacijama, izabrane metodom slučajnog uzorka, pri čemu su praćene: dužina laktacije, količina laktacijskog mleka, procenat mlečne masti, plodnost i porodna masa jagnjadi.

Dužina laktacije je određena kao period (u danima) počevši od samog partusa, pa sve do onog momenta kada dnevna mlečnost opada ispod 100 ml po grlu. Količina laktacijskog mleka je utvrđivana pomoću A4 metode (prema ICAR-u), koja podrazumeva merenje 24-časovnog mleka u intervalima od 28-34 dana između dve kontrole, s napomenom da smo prvu kontrolu sproveli 10 dana posle partusa. Procenat mlečne masti kod svih mlekoproba je utvrđivan pomoću aparata Milkotestera Mk III, F3140, a neki od njih, radi dopunske kontrole, ispitivani su pomoću standardne Gerber-metode. Porodna masa je utvrđivana 24-sata posle rođenja jagnjadi, pomoću stočne vage sa preciznošću od 20 gr.

Ishrana na farmi je bila uobičajena, podeljena na letnju (sredina marta - kraj novembra) gde se ishrana sastoji od hrane dobivene sa ispaše, sa dodatkom 18% proteinskih krmnih smeša u količini od 0,5-1,2 kg po ovci dnevno u zavisnosti od faze laktacije i raspoložive ispaše. Zimska se ishrana sastojala od balansiranog obroka krmnih smeša i sortiranih kabastih hraniva (detelina, grahorica, esparzeta) i povremenog napasivanja u zavisnosti od vremenskih prilika.

Smeštaj u novoizgrađenom objektu sa prostranim ispustom, nega i zdravlje ovaca bili su na zavidnom nivou tokom cele godine.



Rezultati i diskusija



Na osnovu zaključenih laktacija kod ukupno kontrolisanih 40 grla konstatovana je prosečna dužina laktacije od 204 dana, sa varijacijama od 112-288 dana. Ovakva dužina laktacije skoro da je identična sa onom koji navodi Finci (cit. Todorovski i sar. 1973), a to je 201 dan. Prema Epstain-u, 1985, dužina laktacija kod najvećeg broja avasi ovaca u Izraelu varira od 130-220 dana, ne retko 280, a ponekad i 360 dana. Todorovski i sar. 1973, izveštavaju o prosečnom laktacijskom periodu kod prvobitnog importiranog stada iz 1969. godine od 136 dana, sa varijacijama od 130-220 dana, sa napomenom autora da je ovakva dužina rezultat namernog zasušivanja muznih ovaca, radi tempiranja sledećeg jagnjenja sa indukcijom i sinhronizacijom estrusa. Avendano, 1999, izveštava o dužini laktacije kod avasi ovaca u Čileu, importiranih iz Izraela, od 200 dana, sa mlečnošću od min. 160 lit. - max. 550 lit. laktacijskog mleka.

Prema našim sadašnjim ispitivanjima prosečna laktacijska mlečnost (posisano + izmuženo mleko) na AMF iznosi 316 lit., sa varijacijama od 125,8 - 564,25 lit. Imajući u vidu da je prosečni uzrast jagnjadi pri odbijanju 60-tak dana, na posisano mleko otpada 105 lit., tako da za komercijalnu upotrebu ostaje raspoloživo 211 lit. mleka. Ovakva prosečna mlečnost dobivena na AM Farmi je za 34,5 % veća od one 235 lit. koji su konstatovali Todorovski i sar. 1973. U nekoliko drugih istraživanja Todorovski sa sar. kod čistorasnih avasi ovaca konstatuju različitu laktacijsku mlečnost i to: Todorovski i sar. 1979 - 305 lit, Todorovski i sar. 1985 - 200 lit, Todorovski i sar. 1996 - 338 lit. (posisano - 82 lit., komercijalno - 256 lit. mleka).

Analizirajući laktacijsku mlečnost od ukupno 40 kontrolisanih laktacija na AM Farmi, 3 su grla bila sa mlečnošću iznad 500 lit. mleka (7,5%), 5 grla sa mlečnošću od 401-500 lit. (12,5%), 9 grla od 301-400 lit. (22,5%), 20 grla od 201-301 lit. (50%), a kod tri grla mlečnost je bila od 101-200 lit. (7,5%) (Grafikon 1).







Svi navedeni rezultati, kako oni starijih tako i novijih datuma, ukazuju na visok genetski potencijal za proizvodnju mleka avasi rase na teritorije Republike Makedonije i nedvosmisleno demantuju ničim potvrđene sumnje i predviđanja o navodnoj nepovoljnoj aklimatizaciji avasi rase izvan njene domicilne teritorije.

Upoređeno sa mlečnošću domaćih populacija ovaca u R. Makedoniji, prosečna mlečnost izraelske unapređene avasi rase konstatovane u našim istraživanjima na delu AMF stada (316 lit.) je za 480% veća od one koju su utvrdili Tokovski i sar. 1977, kod merinizirane ovčepoljske ovce (65,42 lit.), da bi na istoj populacii 1988. godine u drugim ogledima utvrdili mlečnost od 68,31 lit. Nisku konzumnu mlečnost od 34 lit. domaće merinizirane ovce potvrđuju i Kozarovski i sar. 1992. Iste 1992. god. Sokarovski i sar. izveštavaju o još nižoj komercijalnoj mlečnosti od 17,3 lit. sa varijacijama od 13,54-21,00 lit. mleka. Todorovski i sar. 1996, kod dva soja pramenke, ovčepoljske i šarplaninske, notiraju laktacijsku mlečnost od 72,49 odnosno 57,2 lit.

Prosečna dnevna mlečnost po grlu u našim sadašnjim ispitivanjima na AM Farmi iznosi 1,75 lit. mleka sa varijacima od max. 3,6 lit. mleka dnevno na početku laktacijskog perioda i min. 0,3 lit. na kraju laktacije. Analizirajući dnevnu mlečnost po mesecima, odnosno kontrolama, najveća prosečna dnevna mlečnost je evidentna u toku prve kontrole 2,4 lit. mleka, a najniža u poslednjoj kontroli 0,67 lit. (Grafikon 2). Analogno dnevnoj mlečnosti i prosečna mesečna mlečnost ide silazećom linijom od samog početka, pa sve do kraja laktacije (72 l, 68,7 l, 63,3 l, 59,7 l, 53,7 l, 56,7 l, 50,1 l, 41,4 l, 20,1 l).







Navedene informacije o mlečnosti domaćih nisko produktivnih pramenki ukazuju na proizvodnu superiornost koju avasi rasa ima. Iz tih razloga, kao i zbog činjenice da se avasi rasa lako prilagođava na razne klimatsko–geografske i odgajivačke prilike i sisteme od nomadskih (Sirija, Jordan), ekstenzivnih (Turska, Iran, Irak, Kuvajt), pa sve do poluintenzivnih i intenzivnih (Španija, Makedonija, Izrael), određuje avasi rasu za glavnog melioratora kod unapređenja mlečnosti.

Nacionalni program razvoja ovčarstva R. Makedonije (2000-2009. god.) predviđa njeno odgajivanje u čistoj krvi u nukleus stadima (sa najvećim stepenom selekcijske aktivnosti) organizovanih kao polu otvoreni nukleusi, gde će se proizvoditi genetski visoko vredni ovnovi namenjeni za ukrštanje sa ostalom populacijom ovaca, a dobijanja visoko vrednih avasi meleza-hibrida koji su se pokazali kao odlična osnova za proizvodnju mleka i mesa, odvijaće se u reprodukcionim farmama. Nacionalni program ne ide prema „pretapajucem” meleženju, već prema jednokratnom meleženju domaće populacije ovaca do F1 generacije sa avasi ovnovima, koji bi se kasnije razmnožavali među sobom, čime bi se na brz i jeftin način dobila visoko mlečna populacija koja bi bila podvrgnuta selekcijskim zahvatima.

Naše istraživanje kompozicije mleka na AM Farmi demantuje teze da je mleko avasi ovaca slabije mlečne masti od mleka domaće populacije. Rezultati do kojih smo došli, primenom Gerber metode (standardna metoda) je prosečan procenat mlečne masti od 8,32% (min. 4,12 - max. 11,5%), što je blizu onoga što je Epstain, 1985 u Izraelu notirao, t.j. zastupljenost mlečne masti od 7,54%. Skloni smo da razliku objasnimo kvalitativnoj i kvantitativnoj boljoj paši u Makedoniji u odnosu na Izrael, što korespondira sa tvrdnjom da je masnoća mleka oko 80% rezultat ishrane, a samo 20-tak % nasledne, genetske prirode. Poznato je da je heritabilitet zastupljenosti masti u mleku nizak, svega 0,29 (h2 - 0,29) prema Barillet i sar. (cit. Petrović M., 2000).

Upoređeno sa prosečnim sadržajem masti od 5,41% kod ovčepoljskog soja i 6,41% kod šarplaninskog (Todorovski i sar. 1996), prosečan sadržaj masti u mleku čistorasnih avasi ovaca ne samo što nije manji, nego je znatno veći i to za 53,8% odnosno 29,8%.

Prateći plodnost, od ukupno 40 ojagnjenih ovaca dobili smo 40 jagnjadi, odnosno 100%, što je u okviru mogućnosti rase. Poznato je da je avasi rasa niskoplodna rasa, što se selekcijskim merama teško i sporo popravlja (Petrovic M., 2000). Gadzhiev je u Siriji (cit. Epstain, 1985) zabeležio plodnost od 70-80 % (kod neselekcioniranog tipa avasi), a Erokhin (cit. Epstain, 1985) u Turskoj kod lokalnog avasi tipa notira plodnost od 105-110%.

Porodna prosečna težina avasi jagnjadi na AM Farmi iznosi 3,78 kg (muška- 4,12, ženska –3,5 kg).



Zaključak



Na bazi ispitivanja sprovedenih 2003 god., koja je bila izuzetno sušna, vrela i nepovoljna, razmera blizu elementarne nepogode od suše, na AM Farmi može se zaključiti sledeće:

- prosečna dužina laktacije kod ispitivane grupe od 40 čistorasnih avasi ovaca iznosi 204 dana, sa varijacijama od 112 - 288 dana... sa napomenom da je jedna jedina laktacija od 112 dana, prekinuta veštački, zbog mehaničke povrede vimena (negenetski faktor), tako da bi rezultati bili drugačiji t.j. prosečna dužina bila bi 205 dana sa varijacijama od 130-288 dana;

- laktacijska mlečnost u proseku iznosi 316 lit. mleka (posisano - 105, komercijalno - 211 lit.), sa varijacijama od 125,8 - 564,25 lit. mleka. Ako gore navedenu laktaciju koja je prekinuta negenetskim faktorima zanemarimo, onda bi raspon bio 195,95-564,25 lit.;

- prosečna dnevna mlečnost iznosi 1,75 lit. po ovci, sa varijacijama od max. dnevne mlečnosti od 3,6 lit. mleka u prvom mesecu laktacije, do min. dnevne mlečnosti od 0,3 lit. mleka dnevno na kraju 9-tog meseca laktacije;

- prosečan sadržaj mlečne masti kod mleka za celu laktaciju iznosi 8,32% (min. 4,12%, max. 11,5%);

- plodnost u proseku iznosi 100%;

- prosecna porodna težina jagnjadi iznosi 3,78 kg (muška - 4,12, ženska - 3,5 kg).



Dobijeni proizvodni rezultati čistorasnih avasi ovaca u Makedoniji još su jednom potvrdili njenu izuzetno visoku proizvodnu superiornost za proizvodnju mleka. U celosti je prilagođena, aklimatizovana i akomodovana uslovima R. Makedonije, zbog čega je odabrana za rasu meliorator u dugoročnom Nacionalnom programu razvoja ovčarstva 2000-2009 godine.





PRODUCTION TRAITS OF AWASSI SHEEP IN REPUBLIC OF MACEDONIA

N. Pacinovski, Elena Eftimova



Summary



The milk yield of Awassi sheep in 2003 was investigated in this paper. Total of 40 purebreed sheep were controled in diferent lactation. The results of this examination suggest that average lactation milk yield is 316 l. (suckling - 105 l., milking - 211 l.) with variation between 125.8 - 564.25 l. Average percent of milk fat during the whole lactation period was 8.32% (min. 4.12% - max. 11.5%). The average daily milk yield was 1.75 l. The maximal average daily milk yield of 2.4 l. was established during the first control in January, the minimal average daily milk yield of 0.67 l. was established in September, the last month of lactation period. The average lenght of lactation period during this year (2003) was 204 days with variation of 112-288 days. The fertility of controled flock was 100%. The average of lamb birth weigth was 3.78 kg. (male- 4.12 kg., female - 3.50 kg.).



Original scientific paper



Key words: awassi, lactation, milk yield, milk fat, fertility, birth weights.



Literatura



1. AVENDANO JULIA (1999): Produccion de leche y queso de oveja. Perspectivas para Chile. Informativo Agropecuario. Bioleche - Inia Quilamapu. Chile.

2. EPSTEIN H. (1985): The Awassi sheep with special reference to the improved dairy type. FAO Animal production and health paper 57. Rome, Italy.

3. GOOTWINE E., GOOT M., LANDAU S. (1992): Genetic integration of dairy and mutton sheep production using Finn, Romanov or Booroola crosses with the Awassi fat-tail sheep. Animal Breeding Abstracts. 60 (7):564.

4. HINKOVSKI B. (1981): Metodi i uslovi stvaranja specijalizovanog mlecnog ovcarstva u NR Bugarskoj preko sistema hibridizacije. Bugarska industrijska izlozba, Beograd, YU.

5. KOZAROVSKI N., BELICOVSKI S., JORDANOVSKI N., CIZBANOVSKI T. (1989): Proizvodni rezultati od tradicionalno i intenzivno odgleduvani ovci. Godisen zbornik na ZF, kniga XXXV. Skopje, Makedonija.

6. Nacionalna odgleduvacka programa za stocarstvoto na R. Makedonija za periodot od 2000 do 2009 godina. (2000): Ministerstvo za zemjodelstvo, sumarstvo i vodostopanstvo na Republika Makedonija. Skopje, Makedonija.

7. PETROVIC M. (2000): Genetika i oplemenjivanje ovaca. Beograd. YU.

8. ROGAN I., GRANT T. (2001): Dairy Sheep - Production of Sheepmilk Powder. RIRDC Publication, No 01/29, RIRDC Project No AWA-2A & CCH-1A. Australia.

9. SOKAROVSKI J., KOZAROVSKI N., KOSTADINOVA JAGOTKA, KOCAREV P. (1992): Proizvodni rezultati na nekoi pokrupni opstestveni ovcarski farmi vo uslovi na R. Makedonija. Godisen zbornik na Zemjodelski Institut, kniga XII. Skopje, Makedonija.

10. TODOROVSKI N., RISTEVSKI K., POPOVSKI K. (1973): Prilog poznavanju mlecnosti awassi ovaca uslovljene laktaciskom krivom. 1973. Stocarstvo br. 5 - 6, 27:239 - 243. Zagreb, Hrvatska.

11. TODOROVSKI N., RISTEVSKI K., POPOVSKI K. (1979): Mlecnost i masnoca mleka awassi ovaca na individualnom sektoru SR Makedonije. Stocarstvo, 33:267 - 275. Zagreb, Hrvatska.

12. TODOROVSKI N., PESEVA VESNA., PETEV A., DZABIRSKI V., ABD AHMED H. (1985): Mlecnost i masnoca mleka awassi ovaca i njihovih meleza na novoformiranoj ovcarskoj farmi RIK "Sileks" Kratovo. Stocarstvo br. 11-12, 39:387 - 398. Zagreb, Hrvatska.

13. TODOROVSKI N., MICKOVSKI G., POPOVSKI K., KOZAROVSKI N. (1996): Komparativni proizvodni prednosti na avasi rasata na ovci vo odnos na domasnite pramenki. Sredba Fakultet-Stopanstvo` 1996. Skopje, Makedonija.

14. TOKOVSKI T., SOKAROVSKI J., JORDANOVSKI N. (1977): Prilog kon poznavanjeto na mlecnosta kaj ovcite F1 generacija megu ovcepolskata ovca i awassi ovnite. Socijalisticko zemjodelstvo, br 7-9. Skopje, Makedonija.

15. TOKOVSKI T., DZABIRSKI V., PETEV A. (198: Prilog kon poznavanjeto na proizvodnite osobini kaj meriniziranata ovcepolska ovca. Jubileen godisen zbornik na ZF, kniga XXXIV. Skopje, Makedonija.

16. WELHAM M. (1975): Crossbreeding sheep for milk and meat in Mediterranean environment. Spain.



Originalni naučni rad

Mr Nikola Pacinovski, asistent,

Dipl. inž. Elena Eftimova, mlađi asistent.

Institut za stočarstvo - Skoplje, Republika Makedonija.



Adresa autora (Author address)



Posao:

Nikola Pacinovski
Institut za stocarstvo

ul. Ile Ilievski 92A

1000, Skopje

R. Makedonija



Kući (Home):

Nikola Pacinovski
ul. Sava Kovacevic 11/2-49

1000, Skopje

R. Makedonija



E-mail: pacinovski@mt.net.mk

 

[Furgo]

Post je spojen: [time]1286991021[/time]​

_________________________________________________
POSSIBILITIES FOR PREDICTION OF THE TEST DAY MILK YIELD BASED ON ONLY ONE INDIVIDUAL TEST PER DAY IN AWASSI SHEEP

1Gievski M, 2Dimov G., 3Pacinovski N., 3Palasevski B.
1Awassi Mediterranean Farm - Selection Center, Kumanovo, Macedonia
2AgroBioInstitute, Sofia, Bulgaria
3 Institute of Animal Science, Skopje, Macedonia


Summary
400 test day records were used for testing the accuracy of measurement of the test day yield of three time a day milking Awassi ewes. The actual test day yield was approximated by only one individual measurement and its weighting by the ratio of total yield in the farm in that milking and of the whole day.
Coefficients for separate test days and period of the day wary from 1.9 to 3.4. The average difference for the morning, midday and evening milkings three practically zero, and the corresponding extremes were from -0.67 l to 0.81 l, from -1.05 l to 0.79 l and from -1.14 l to 1.22 l. Only about 30% of the deviations in predicted and actual yields were in the range 5%.
Differences were not affected by the age, lactation stage, consequence and level of the test day.
It was considered that the differences from the actual yield are too big and the method is of use for herds in the initial stages of recording practice and with limited importance for the breed improvement.

Key words: test day yield, approximation, three time a day milking

Introduction
Milk recording in the extensive dairy sheep breeding schemes is one of the most time and efforts consuming tasks. This is the base for further assessment of genetic parameters (Barrilet et al., 1987, 1994, Barrilet, 1990). A trial is made for simplification of the official A4 ICAR recording scheme (ICAR, 2005) by measurement of the individual ewe milk yield only once during the test day and approximating the total individual test day yield with the relative total yield in the flock in conditions of three time milking a day, e.g. AC method. In the official guidelines (ICAR, 2005) the AC method is recommended for two milkings a day. A proper measurement of the test day yield is one of the important points in sheep improvement (Blair, 1982, Epstain, 1985, Boyazoglu et al., 1990, Hristov, 1995).

Objective of the study was to test the A4 and AC methods at three time milkings of Awassi sheep during the test day.

Material and methods
Among 400 individual test records in the AMF-Kumanovo which were made in 2001 and 2002 on 21 and 33 ewes respectively were chosen 371, all of which with measurement in the morning, at noon and at the evening of the test day during the milking only period. For the sake of the study the test days with one and two measurements were omitted in this comparative study.
The total milk for the flock was calculated on the bases of the individual measurements per ewe for each milking and test day and the proportion of these amounts to the total yield during the day of test. Prediction coefficients (Coef) for the flock test day yields weighted the difference in the milk in separate milkings. These coefficients were the ratio of the total yield to the yield of a given separate milking. For the morning individual test the corresponding coef was:

Coef(morning)=total yield / morning yield

Next, the individual morning yield of each ewe was multiplied by this coefficient for approximation of the yield for the whole test day. This predicted yield was compared to the actual yield which was measured by summation of individual yields for each milking. The difference of predicted and actual yield was analyzed. It is expressed in actual units, e.g. litters (l) and in percentage from the individual actual yield.

Results and discussion
1. Coefficients for separate test days
Average milk yield of recorded ewes in the study for the morning milking was 0.5940.027 l, for the midday milking 0.4060.017 l, for the evening milking 0.3930.020 l and for the test day 1.3590.053 l which sources of variation were discussed in a previous study (Dimov et al., 2005).
The coefficients for separate test days (Table 1) were lower for the morning compared to the noon and evening milkings, which corresponded to the highest level of the yield measured in the morning. Coefficients for the noon and evening milkings were close in value with somewhat smaller values for the latter one. Results suggested that in prediction of the daily yield the most considerable was the importance of the morning followed by the evening and midday milkings.

Table 1. Weighting coefficients for morning, midday and evening milking by month-year of test day (mytest)
mytest No ewes Morning Noon Evening
12002 10 2.402 3.953 3.024
22002 23 2.360 3.240 3.736
32002 26 2.241 3.003 4.529
42002 29 1.998 3.954 4.054
52002 32 1.973 3.987 4.127
62002 33 2.491 3.765 3.003
72002 33 2.670 3.395 3.022
92002 10 3.391 3.408 2.429
52001 21 2.636 3.354 3.101
62001 22 2.736 3.435 2.912
72001 22 2.077 4.072 3.664
82001 21 2.348 3.625 3.354
92001 21 2.621 3.522 2.989
102001 20 2.499 3.469 3.210
22001 15 2.489 3.152 3.558
32001 15 2.511 3.190 3.468
42001 18 2.658 3.410 3.026
Sum 371

Possible deviations in the individual yields from the general tendency of morning-noon-evening level will be weighted and possibly overestimated by using the noon milking and will cause the smallest effect on the predicted daily yield by using the morning coefficient. Later in the study the differences of the predicted and actual yields were discussed.

2. Differences between the predicted and actual individual test day yields
The three tested methods of prediction gave practically zero average difference of the predicted and actual yield (Table 2). The minimum and maximum of the deviations for a particular ewe/milking were lowest for the morning milking (from –0.67 l to 0.81 l, e.g. from -31.2% to 38.6% from the actual daily yield) and highest for the evening one (from –1.14 l to 1.22 l, e.g. from –67.1% to 81.3% from the actual daily yield). The standard deviation of the difference was smaller for the morning milking, 0.20 l and highest for the evening milking, 0.33 l.

Table 2. Average difference of predicted and actual test day milk yield when prediction is made only on the morning, midday or evening recording, l
Milking N Minimum Maximum Mean Std. Deviation
Morning 371 -0,67 0,81 -0,0008 0,20304
Noon 371 -1,05 0,79 0,0008 0,23976
Evening 371 -1,14 1,22 0,0001 0,32556

Results showed that the extreme differences are big and could influence the test day yield considerably when it is approximated on the base of single daily milking. The distribution of relative deviation of predicted and the actual yield (Table 3) illustrated that relatively small part of the measurements, from 26.2% at the midday milking to 33.8% at morning milking were in the scope of 5%. Almost equal part of the predicted individual test day yields were over- and underestimated. This difference could be considered as very big and control of the productivity on that base is subject of error. This type of recording might be used for preliminary assessment of some flocks just entering the recording scheme.

Table 3. Distribution in % of the relative difference in separate milkings
Milking Relative difference class, %
<5% 5% >5%
Morning 34.6 33.8 31.6
Noon 37.0 28.9 34.1
Evening 38.1 26.2 35.7

Some reasons for the deviation were presented next in the study. Possible significant sources could correct the accuracy of assessment and improve the test day yield prediction.

3. Effects of different factors on the difference between predicted and actual yield
The main effects which were examined to influence the difference of predicted and actual yield were lactation (LAC), type of lactation curve (TYPE), number of lambs born (NOLAM), order of test day (TD) and level of actual yield (LEVLTD). The LS-analyses of variance showed that most of these did not affect the difference of prediction. The only factor with significant effect (P<0.01) was the number of lambs born at morning and midday milkings (Table 4).

Table 4. Effect of different factors on the difference of predicted and actual test day milk yield
Source df Morning Noon Evening
MS F Sig. MS F Sig. MS F Sig.
Corrected Model 19 0,067 1,682 0,037 0,064 1,126 0,322 0,157 1,526 0,074
Intercept 1 0,060 1,501 0,221 0,055 0,955 0,329 0,241 2,339 0,127
LAC 6 0,069 1,728 0,113 0,089 1,553 0,160 0,237 2,293 0,035
TYPE 2 0,014 0,345 0,709 0,138 2,420 0,090 0,111 1,080 0,341
NOLAM 1 0,318 7,989 0,005 0,438 7,676 0,006 0,093 0,900 0,343
TD 8 0,006 0,141 0,997 0,018 0,308 0,963 0,046 0,442 0,896
LEVLTD 2 0,011 0,268 0,765 0,012 0,213 0,808 0,291 2,818 0,061
Error 350 0,040 0,057 0,103
R Squared 0,084 0,058 0,077

For ewes with single lambs the average error at the morning milking was -0.0110.030 l, which is an underestimation of the daily yield, and for the ewes with twins the average overestimation of the TD yield was 0.0820.036 l. The difference between deviations (-0.0920.033 l) of singles and twins was significant. Based on midday milking the TD yield of ewes with single lambs was overestimated with 0.0880.036 l and of ewes with twins was underestimated with 0.0200.043 l. The difference between them of 0.1080.039 l was also significant. For the evening milking both groups were underestimated but more heavily the eves with twins. The difference of 0.05 l however was not significant. The deviations from actual yield in different milkings were in opposite direction and were difficult for a reasonable explanation. Either more data should be accumulated or the influence of the factor should be ignored and no corrections of these differences will be assumed as appropriate.

Results of the analyses of the errors of prediction of the test day milk yield based only on one individual milking in awassi ewes in conditions of three times a day milking showed that deviations from the actual yield when the eves were tested at all milkings individually are considerable. The main factors did not affect this difference with the exception of the number of lambs born.

Conclusions
Approximation of the test day yield at system of milking three times a day based only on one individual measurement is more accurate at morning milking.
Relative deviation above and under 5% was found for about 1/3 of ewe/test day measurements.
About 1/3 of predicted TD yield was in the bounds of 5% relative deviation.




References

1. Barrilet, F., Boichard, D. 1987. Studises on dairy productions of milking ewes. Estimates of genetic parameters for total milk composition and yield. Genetique selection et evolution, 19(3):459-474.
2. Barrilet, F. 1990. Les objectifs et les programmes d amelioration genetique en brebis laitires.
3. Barrilet, F., Boichard, D.1994. Use of first lactation test-dey data for genetic evulation of the Lacaune dairy sheep. 5th World congres of genetics applied to Livestock productions. Geneph, Ontario, Canada.
4. Blair, H. T. 1982. Basic concepts and simple sheep genetics. Sheep productions. New Zeeland Institute of Agricultural Science.
5. Boyazoglu, J. G., Flamant, J. C. 1990. Mediterranaen system of animal productions. The world of pastoralisam.
6. Dimov, G., Pacinovski, N., Gievski, M. 2005. Preliminary study on the basic factors which influence daily milk production of sheep in the Awassi Mediterranean farm. Journal of Mountain Agriculture on the Balkans, Vol. 8(4):431-447, Troyan, Bulgaria.
7. Epstein, H. 1985. The Awassi sheep with special reference to the improved dairy type. FAO Animal production and health paper 57. Rome, Italy.
8. Hristov, M. 1995. Milk yield and qualitative characteristic of specialised dairy sheep.
9. International Agreement of Recording Practices. 2005. ICAR

 

[bokuman]

Odlicno kad vec lepo odgovaras i opsirno evo jos pitanja,da temu razjasnimo skroz
E sad jos samo mi nije jasna jedna stvar,dajete samo muska grla?
sta biva sa zenskim a imate samo 200 odraslih zenskih za sve ove godine?gde zavrsavaju zenska jagnjad,ne verujem da idu na klanicu?
pretpostavljam da jos neko u MKD ima cistokrvno stado kupljeno od vas ili se varam?
koji je zivotni vek ovih ovaca ako su u intenzivnoj eksploataciji kao sto je kod vas slucaj?

ote author=miladinovic link=topic=1121.msg198502#msg198502 date=1286722213]
Prvo izvini sto si propustio to tamno pivo,kad navratis u Srbiju javi se da to mnogostruko nadoknadimo
Hvala na odgovorima koji su temeljni i opsirni
Pitanja nece biti jos puno posto smo o rasi saznali skoro sve,teorijski i verovatno ljudi koji se bave proizvodnjom ovcijeg mleka i preradjevina sad razmisljaju bar malo u tom smeru
Posto sve znamo o cistorasnim ovcama,sad malo o melezima
Iskreno proizvodnjom sira ne planiram da se bavim,za to imamo krave na imanju
Pitanja
1. Da li je meleze sa 25 i 50 posto krvi moguce lako zasusivati generalno po odbitku janjaca i kakva je plodnost kod njih?
2. Sa melezima kojih rasa ti imas licnog iskustva i saznanja,knjige su jedno a iskustva drugo?
3. Koliki je dnevni prirast kod cistokrvne jagnjadi prosecan a koliki maximalan do starosto od 90 dana i koju tezinu dostizu?
4. Sta mislis o kombinaciji Avasi x Romanovska ovca u majcinskoj liniji(25 posto avasija zbog velicine i mleka) pa na sve to pustati terminalnog ovna tovne rase?
Drzim te ja u kondiciji ne brini,a po prirodi jesam vrlo radoznao
Ugodno vece zelim

Miladinovicu pozdrav odavno nisam komentarisao na forumu,
Ja sam od AMF kupio 10 awassi jagnjadi muska grla 2006 godine i tako poceo da se po prvi put bavim ovcarstvom i sada imam stado od oko 500 melezi awassiXdomaca.
Sa Furgom-Marjanom iako smo kucni prijatelji drugari zensku jagnjad jednostavno ne daje ne prodaje ni pod razno.
Za meleze awassi koje ja gajim prosek celog stada je oko 200 litara, komercijalno 120-150.
Pricam o melezima na kraju laktacije koja kod mene traje od Januar-Septebar treba nam mesec i vise dana za zasusivanje a posle 3 meseci tesko ustvari zasusivanje normalno da ce da bude ali vrlo vrlo sporo.
Tezina ovaca meleza je od 45-60 kgr zavisi
Jagnajd kod mene sto je mnogo bitno u prvih 30 dana zivota koriste samo mleko jer hranu im dajem kako bi se navremeno navikli ali jednostavno ne koriste, ovo sto je naveo Furgo nije samo prvih 15 dana nego minimum 30 odmuzivanje .
Jagnjad na 60 dana imaju muska 22-23 kg,zenska oko 20 kg iskljucivo od mleka, za 90 dana imaces oko 30 kgr i vise.

[/quote]

 

[miladinovic]

Hvala na odgovoru @Bokumane
sad vec kad si tu kako organizujes parenje,pratis linije,pretapas u avasija sve ili...?

 

[bokuman]

Hvala na odgovoru @Bokumane
sad vec kad si tu kako organizujes parenje,pratis linije,pretapas u avasija sve ili...?
[/quote

Prioritet mi je mleko-sir,normalno i jagancji,ovce se pare jedanput godisnje,period Avgust-Septembar,jagnjenje Januar deo februar.Muza ovaca Mart-Septembar i tako svake godine.
Ja vec imam 80% stada sa preveliku mlecnost, u tipu avasija pricam fenotipski je oko 65-70% stada,stim da koliko mogu postepeno povlacim avasi ovnove zbog repa pri time nastojim da zadrzim izuzetnu mlecnost.Mislim da za 1-2 godine imacu komercijalno mleko prosek u stado 150 litara, sada sam negde 125-130.

 

[miladinovic]

Koliko vidim kupiranje repa je moguce kod avasija,radis li i to za grla koja ostaju tebi ili im ne diras repove?

 

[bokuman]

Koliko vidim kupiranje repa je moguce kod avasija,radis li i to za grla koja ostaju tebi ili im ne diras repove?

Dosad nisam radio, prevelik rep imaju samo par komada oni drugi su gore dole, moze da se radi sa njima.

 

[Annipe]

Pozdrav svima.
Nov sam na ovom forumu, a jos sam noviji što se tiče stočarstva.Imam nešto novaca i rado bih se bavio gajenjem ovaca (isključivo radi mleka).Zahvaljujuci ovom forumu ukapirao sam da treba uzeti Awassi ovce i tu je mom znanju kraj.Razmisljam o 100 ovaca.Interesuju me kalkulacije svega sta mi je potrebno da bih znao da li cu sa mojim sredstvima moci da izadjem na kraj.Ako je neko u mogucnosti neka mi pomogne informativno i savetodavno da ne ulazim u nesto sa cime ne mogu da izadjem na kraj. Znaci informativno, ovce se cuvaju u takvim i takvim objektima, za hranu im treba to i to, za muzu to, za skladistenje mleka i sira to, daju toliko okvirno mleka-sto je toliko sira. Ama sve , totalni sam laik.Verovatno ce svi saveti da idu u smislu toga da se bavim necim drugim, ali sam se ja bas primio. Ako nekog ne mrzi da mi odgovori, unapred hvala. Hvala i onima sto ih mrzi . Pozdrav

 

[miladinovic]

Kolega @ bokuman je pravi covek za tebe nadam se da ce ti pomoci

 

[Annipe]

I ja se nadam. Sada mi je vec lakse. Ima nas dvojica koji se nadaju. Poz...

 

[bokuman]

E hajde sad ovako, ako zelis da se bavis pre svega ovcarstvom i to tacnije sa ovcama pretezno za proizvodnju mleka, stvari ovako stoje.
Prvo kao i u svakom poslu ide se na losije strane posle na dobre strane
1.Pricas za stado od 100 ovaca za koje su ti potrebni jedan covek za ispasu ovaca,preko zime jos jedan za pomagati kada se budu jagnjili, najtezi deo posla jeste kada se budu muzli ovce potrebno ti je za prva 2-3 meseca muze ovaca barem 2 dobra muzaca, kasnije kad namale mleko moze i jedan.
Za ovih 100 muznih ovaca potrebno ti je oko 10.000 kgr. dobre zobi i oko 10.000 kgr deteline lucerke ili bar 8.000 deteline i 2.000 livadskog kvalitetnog sena.
Za ovce preporucijem melezi awassi jer dobices dobro utpornost na bolesti pogodna za ispasu a mleka dobices godisnje komercijalno od 10.000 do 15.000 litara zavisi na kom prostoru ih gajis ao si u nekoj dbroj i zelenoj ravnici preo cele godine ispod 200 litara neces biti ili komercoijalno 150 litara po ovci.
Najbitije od svega jeste kad ne bi mogo da nagjes radnika ili coanina da ti uskocis u posao jer mlecna ovca ne trpi odlaganje muze niti jedan sat viska.

Dobre strane mlecnih ovaca je bolja mozda i dubla zarada od ovaca za proizvodnju mesa ali i posao je uvecan oko mlecnih ovaca.

U Makedoniji koliko toliko ima radne snage za ovaj posao sto u Srbiji na zalost ne verujem tako da najbitnije od svega jeste kad se ovce budu muzle da ima ko to kvalitetno da uradi.
Ja sam licno poceo sa jaganjcima ali to ti je skuplje u stratu jer ne pravis obrt vec prve godine ali kasnije si u velikoj prenosti jer imas mlade i visegodisnjo iskoristavanje ovaca.

Najbolje bi bilo recimo da pocnes sa nekom domacom pramenkom i uzmes original awassi ovnove ili meleze i za nekoliko godina dobices jako dobre mlecne ovce meleze,kao i jaganjce koje u interesu mleka mozes ih odbiti na starosi od cca 40-45-50 dana sa prosecnom kilazom od 15-20kgr kada kasnije mogu samo sa ishranom da prave cudo u prirastu do 70-90 dana sa tezinom od 25 do preo 30 kgr.

Sta treba drugo slobodno pitaj na raspolaganju sam, kod mlecnih ovaca zarada jeste solidna ali posao je duplo tezi to treba imati na umu.

 

[MIRKOPOZEGA]

Pozdrav cobani.ako nije problem da kolega BOKUMAN samo pojasni za koji period 10.000kg zobi i 10.000 kg lucerke.unapred hvala za odgovor

 

[Annipe]

Bokuman, veliko hvala za ovo.Cenim i postujem tvoje vreme koje trosis na nas (mene) laike. Nisam ti u startu pojasnio sve jer bi trajalo, ali malo po malo. Zivim u Nisu i nemam sela. Planiram da kupim neko seosko-planinsko domacinstvo kojih ima na pretek, jer su vecina sela napustena. Cene tih domacinstava su mizerne.Ovo ti pisem iz razloga tog, da mi je svejedno na kojim pasnjacima cu biti. Kada shvatim gde su najbolji uslovi za ono sto ja hocu, tamo cu i potraziti to domacinstvo da kupim.Tako da i savet o dobrim uslovima za cuvanje ovaca mi puno znaci. Razmisljam se o Pirotskom kraju. Sledece. Ja ne mislim da to radim iz grada. Selim se i tamo sam citave godine. Planiram i muzilice odmah da nabavim (neznam koje, ima ih svakojake) da bih sto vise izbego ljudski faktor jer i ja verujem da cu imati problema sa ljudskom radnom snagom. Sledece. Iz svega onoga sto sam nasao na internetu ja sam nekako shvatio da Awassi ovaca u cistoj rasi ima jedino u Makedoniji.Tako da mi se sve ovo i zasniva na uvozu ovaca iz Makedonije.Jedino sto zelim pre svega to je da sve stavim na papir, napravim racunicu i vidim da li se uklapam u sve to. Zato ti se i unapred izvinjavam za pitanja koja su tebi mozda i smesna. Ne bojim se posla, i shvatam da je to tezak posao (koliko moze covek koji nikada nije radio na selu da shvati). Pun mi je ''kufer'' grada, i ako od toga mozemo normalno da zivimo moja porodica i ja verovatno cu se i odluciti za to.izvini za ovoliku pisaniju,ruke me zabolese.

P.S. Dodjem ti pivo koje stalno spominjes po postovima

Post je spojen: [time]1300791955[/time]​

_________________________________________________
Normalno, pivo je franko Nis.

 

[bokuman]

Pozdrav cobani.ako nije problem da kolega BOKUMAN samo pojasni za koji period 10.000kg zobi i 10.000 kg lucerke.unapred hvala za odgovor

Svako je prica za sebe ja pricam kako ja radim, posto ja gajim mlecne ovce one se od 01 Avgusta mrkaju tako da jagnje se tokom Januara meseca kako bi mogao od 01 Marta poceti muzti ovce i praviti sir sve do 01 Septembra.
U mesecima Decembar jedan deo mada ovce i tada idu na pasu pocinjem polako hranjene ujutro i uvece ostatak dana idu na ispasu ako nema snega. Zatim Januar mesec kada se jagnje i deo Februara ovce su u stali i ide ful ishrana kako zrnasta tako i kabasta hraniva.Ovce hranim sve zavisi od vremenskih prilika 1-2-3 puta na dan recimo Mart mesec zavisi od vremena i samo ujutro prva polovina Aprila, zatim ovce od recimo 15 April do 01 Decembrar idu iskljucivo na pasu.
Znaci ta hrana odnosi se na meseci Decembar,Januar,Februar i Mart ostalo ispasa.Znaci ta kolicina od 10.000 kgr. zrnasta hraniva i 10.000 kgr. kabasta hraniva odnose se na taj vremenski interval.Mada svako planira po svojoj volji i proceni i kakvu pasu ima.

Post je spojen: [time]уторак, 22. март 2011. 14:43:27 CDT[/time]​

_________________________________________________

Bokuman, veliko hvala za ovo.C...............................

P.S. Dodjem ti pivo koje stalno spominjes po postovima

Post je spojen: [time]уторак, 22. март 2011. 00:05:55 CDT[/time]​

_________________________________________________
Normalno, pivo je franko Nis.

Pivo cemo svakako popiti kad se vidimo daj boze ali taj sto spominje pivo jeste moj kolega koji se zove Marjan na forumu poznatiji kao FURGO on ima reprocentar za awassi ovnove original i ja sam svoje vremeno uzeo od njega ovnove, zaci on ima reprocentar a ja sam komericjalna farma sa 500 grla melezi awassi.

Slobodno pitaj sto treba nista nije smesno jer i ja sam pre 4.5 godine poceo kao totani laik ali ako se nesta zeli ondak moze se uspeti.

Poceo sam nesto kao sto i ti zamisljas pre svega u pitanje je bila prirda i rekreacija i pre svega sarplaninci ali to je bilo samo prve godine posle je vec to preraslo u pravi posao od kojeg sam i vise nego zadovoljan i plairam da povecam stado, inace ja zivim u gradu jos uvek dok tamo odlazim vikendom i po potrebi kad treba nekad i svaki da narocito kad se jagnje ovce nekad provedem i po nekoliko dana neprekidno.

 

[Annipe]

Cao.
Ako sam te dobro razumeo ti ne drzis cistokrvnu Awassi.Ima li veze da li su cistokrvne ili ne. Za nase podneblje koje su bolje ? Cistokrvne ili Melezari

Post je spojen: [time]1300824670[/time]​

_________________________________________________
Za 100 ovaca koliko mi treba optimalno ovnova.Ni da preterujem, a ni da kratim sa ovnovima.

 

[bokuman]

Cao.
Ako sam te dobro razumeo ti ne drzis cistokrvnu Awassi.Ima li veze da li su cistokrvne ili ne. Za nase podneblje koje su bolje ? Cistokrvne ili Melezari

Post je spojen: [time]1300781470[/time]​

_________________________________________________
Za 100 ovaca koliko mi treba optimalno ovnova.Ni da preterujem, a ni da kratim sa ovnovima.

Bogami cistokrvne mozda neces naci ni u Izraelu.
Pa valjda ima neke razlike ali za komercijalnu proizvodbju mleka bolje su ti melezi awassi koji daju komercijalno mleko oko 120-150 litara godisnje sto je mislim sasvim zadovoljavajuce, plus mleko koje osisa jagnjad

Za 100 ovaca ovnova treba oko 4 komada.