Па, некада давно, тамо негде после почетка рачунања времена у војводини поред тренутне државе у том времену земљопоседници су имали велике комаде земље без јасних граница, већ би то био до ове долине, до шуме, реке, канала и слично или неког другог географског порекла. Када је већ почело мерење земљишта, површине већином правилног облика дошло је до ситуација да би преко неких поседа пут требало да пређе дијагонално или да иде између салаша. Неретко сам пут је био граница среза. И наравно ко би да му земља буде разбацана па да плаћа свугде порез него ај' ти на онај ђошак па заломи. Раније није било толико тврдих путева колико је пруга играла главну улогу транспорта.
После 1945-е, сви они путељци што су водили до салаша бивају или преорани или добијају једну путну траку. А то баш и није ишло право као стрела него путем најмањег отпора. Где год је било јаче имање имало је макадам или пут од камених коцки и такви путеви негде и данас стоје. Само пресвукли асфалт.
