Atomizeri

Атомизер не зна, али би корисник истог требало да зна, па да затвори непотребне дизне и не прска ваздух. Није исто прскати са 12 или 6 дизни

Pa napisao sam da možemo računati visinu stabla i tu možemo zatvoriti jednu, dve gornje dizne ali ako se krošnje još nisu spojile u redu pa između krošnji u redu imamo 0,5 ili 1 ili 2m razmak šta onda ... moraš i vazduh da prskaš.
 
Imate u knjizi i drugi nacin proracuna norme.
Prelistao sam knjigu na brzinu, jednom ću je pažljivije pročitati... nekako mi deluje da je pisana više sa tehničke nego sa hemiske strane čak se i u predgovoru spominju smerovi "Mašine..., Tehnika..." , nisam do sada sreo zaštitara koji preporčuje zaštitu sa tako malom količinom tečnosti.
 
Pa napisao sam da možemo računati visinu stabla i tu možemo zatvoriti jednu, dve gornje dizne ali ako se krošnje još nisu spojile u redu pa između krošnji u redu imamo 0,5 ili 1 ili 2m razmak šta onda ... moraš i vazduh da prskaš.
Нисам вас бас најбоље разумео, зашто бих ја оставио дизну да ради која прска само ваздух и не иде по воћки?
Ако затворите 2 горње дизне, а рецимо имате 6 (12 на обе стране) , па то вам је умањена потрошња воде за 33% ако је нека норма 1000л онда значи иде 666литара
 
Evo jos jedno malo bolje objasnjenje zasto male norme i da su one sasvim ok. originalan tekst na FB Original tekst
KALIBRACIJA
Kako pravilno izračunati količinu hemijska sredstva za zaštitu i istovremeno maksimalno zaštititi okolinu. Atomizeri - kalibracija. Njega i održavanje višegodišnjih nasada, te posebno zaštita nasada od štetnika i bolesti zahtjeva posebnu pažnju, a zaštita kemijskim sredstvima svakako je najviše u primjeni. Pravovremena zaštita, uz kvalitetnu primjenu sredstava za zaštitu bilja pravi je ''ključ'' za uspjeh.
U svijetu je trend smanjenja korištenja hemijskih sredstaiva po hektaru, odnosno tretiranje nasada sa malim normama, od 150- 250 l/ha. Kod nas se najčešće koriste srednje (500-1000 l/ha) ili velike norme (od 1000-1500 l/ha). Efikasna primjena manjih normi zahtijeva upotrebu kvalitetnih atomizera koji će ravnomjerno rasporediti sredstvo po biljci. Kontrolom ispravnosti stroja i kalibracijom mogu se kvalitetno primijeniti i manje količine sredstava po jedinici površine. Veliki broj tretiranja nasada tijekom godine (i preko 15-tak puta godišnje u nasadu jabuka) podrazumjeva i velike troškove: ljudskog rada, potrošnje goriva, sredstava za zaštitu bilja i vode. Ali javlja se i problem rezidua sredstava zaštite bilja u plodovima, kao i opasnost koju ta sredstva (odnošena vjetrom - pojava koju nazivamo ''DRIFT'') imaju na okoliš. Osim uštede troškova ( energije, ljudskog rada i sredstava za zaštitu), brigom o ispravnosti i pravilnoj primjeni strojeva poveća- vamo i učinkovitost.
Kvalitetnim atomizerom moguće je uz minimalne gubitke nanijeti zaštitno sredstvo na ciljani objekt, pri čemu se javljaju dva problema:
nanošenje dovoljne količine sredstava za zaštitu kako bi ostvarili biološku učinkovitost i
pojava ''drifta'', uslijed odnošenja kapljica sredstava vjetrom.
Kapljice u mlazu su veličine 50-250 µm i podložne su driftu. Smanjenje norme bez povećanja udjela sitnijih kapljica dovodi u pitanje biološku efikasnost korištenog sredstva.
Kalibracijom atomizera i kontrolom njihove ispravnosti, pogotovu pri primjeni manjih normi, dolazimo do zaključka da samo ispravan i kalibriran atomizer može izvršiti kontroliranu primjenu sredstava za zaštitu biljaka, što pretpostavlja da najveći dio sredstaa bude deponiran na ciljanu površinu. Kalibracijom utvrđujemo i kapacitet pumpe i dizni.
Prvi korak je vizualni pregled stroja - stanje ispravnosti crijeva, filtera, ventila, spremnika i ostalih sklopova. Kapacitet pumpe i dizni ne smije odstupati za više od 10% nominalne vrijednosti. Također je potrebno provjeriti i ispravnost manometra.
DIZNE (RASPRŠIVAČI)
Dizne su jedan od najvažnijih dijelova svakog atomizera. Tip dizne koji se najčešće upotrebljava na atomizerima ima oblik mlaza šupljeg konusa, koji proizvodi sitne kapljice koje imaju dobro prekrivanje, a istovremeno su manje podložne ''drift-u'' (odnošenju vjetrom).
Keramičke d
izne HARDI 1299 (izgled mlaza- šuplji konus)
Veličina čestica: vrlo sitne (VF), sitne (F), srednje (M), velike (C), Vrlo velike (VC)
Keramičke dizne su sve više u upotrebi, a kara- kterizira ih pet puta duži vijek eksploatacije od dizni koje su načinjene od bronce. Unatoč radu pri visokim radnim pritiscima (3-25 bara) ove dizne zadržavaju vrlo dobre karakteristike raspršivanja, što ih čini jeftinijima unatoč višoj nabavnoj cijeni.
Kalibracija je tehnika koja nam pomaže da1.12.ato4
izračunamo koliko sredstva za zaštitu bilja atomizer može ravnomjerno rasporediti po jedinici površine. To nam omogućava da primijenimo točno određenu količinu sredstva- bez ostataka,štedeći nam vrijeme i novac, a da pri tome smanjimo negativne učinke na okoliš.
PRIMJER KALIBRACIJE
Da bi izračunali kapacitet ukupne količine tekućine koja protekne kroz dizne u jednoj minuti pri određenom pritisku, potrebno je napraviti slijedeće korake: prvo isključimo pogon ventilatora, postavimo željeni pritisak i brzinu priključnog vratila na 540 o/min, što je vrlo bitno jer kapacitet crpke i količina struje zraka koju proizvodi ventilator direktno ovisi o brzini okretaja priključnog vratila.
Izračun ukupnog protoka atomizera
Napuniti spremnik čistom vodom, postaviti menzuru ispod dizne (može se postaviti komad plastičnog/gumenog crijeva na dizne da se ne smočimo prilikom uzimanja uzoraka),
Pustiti atomizer u rad pri određenom pritisku i uzeti uzorke iz svih dizni u trajanju od jedne minute,
Izmjeriti količinu vode u menzuri, i usporediti sa nominalnim pritiskom za određeni tip dizne, kapacitet dizni ne smije odstupati za više od 10 %,
Ponoviti postupak nekoliko puta kako bi dobili što preciznije mjerenje,
Zbrojite protok svih dizni (ukupan kapacitet).
Prosječna brzina kretanja je u granicama 4-8 km/h. Što se sporije krećemo veća je količina škropiva /ha. Uskladite brzinu kretanja tako da je ciljana površina dobro prekrivena ali i da se škropivo ne ocjeđuje. Ako je bujnost nasada velika, potrebno je smanjiti brzinu kretanja kako bi poboljšali pokrivenost, odnosno kako bi se zamijenio volumen zraka u krošnji.
1.12.ato5izmjerite udaljenost od 100 m i označite početak i kraj,
izaberite brzinu vožnje traktora pri brzini priključnog vratila od 540 o/min,
izmjerite koliko sekundi Vam je potrebno da pređete udaljenost od 100 m sa atomizerom (do pola napunjenim vodom)
izračunajte brzinu kretnja prema formuli:
brzina kretnja (km/h = 100 m x 3,6
vrijeme (sek)
Izračun količine sredstava /ha
Potrebno je izmjeriti širinu reda nasada (m)
količina sredstava /ha = 600 x ukupan protok svih dizni (l/min)
širina reda (m) x brzina kretanja (km/h)
Primjer: Ako je Vaš ukupni protok dizni 40 l/min, brzina kretanja 5 km/h, i razmak reda 5 m,
Ukupna količina sredstava/ha= 600 x 40 = 960 l/ha
5 x 5
Količina sredstava koju koristimo u nasadu promjenjiva je u ovisnosti od vrste nasada, razmaka sadnje, starosti, visine i gustoće. Tako da je atomizer potrebno kalibrirati ovisno o uvjetima.
 
Prelistao sam knjigu na brzinu, jednom ću je pažljivije pročitati... nekako mi deluje da je pisana više sa tehničke nego sa hemiske strane čak se i u predgovoru spominju smerovi "Mašine..., Tehnika..." , nisam do sada sreo zaštitara koji preporčuje zaštitu sa tako malom količinom tečnosti.
Pa zastitari su uglavnom vezani sa proizvodjacima ili apotekama. Uvek ce zastitar da nudi vise, jer onda i on tamo negde dobije vise. Naravno ne svi, ali vecina. I meni je zastitar rekao da bacam neki preparat po celom zasadu i to 2.500kg, a recimo stranci ne sole more, nego to bacaju samo u red gde su sadnice u zoni korena i onda sam to sveo na 500kg, ili ti u novcu 350 Eur manje. Slobodno za svaki preparat koji cesto koristite mozete da pozovete uvoznika ili proizvodjaca i videcete koje dobijete informacije. Ja sam tako ranije sa jednim zastitarom imao problema i onda sam sam pozvao recimo Galenika fitofarmaciju i ljudi su rekli onako kako jeste na deklaraciji i sta se tretira i kako, a zastitar je bio vezan sa apotekom gde sam ranije uzimao preparate. Ajde ovde da svi uhvatimo da nadjemo sta je ispravno, ali ne ono ja sam u krivu ili ti si u krivu, nego da nadjemo tacan odgovor da bi mi to radili na ispravan nacin i time zastitili nase biljke kvalitetno, a uz to ako mozemo da ustedimo onda odlicno.
 
U vinogradu primenjujem isto kao sto je Marceta napisao.
Ipak za odredjenu kolicinu hemije , na odredjenoj povrsini trebam utrositi i odredjenu litrazu vode.
Slazem se sa vama, ali rastvor mora biti u procentu koji je propisao proizvodjac znaci ako je 0,3% recimo ides 3kg u 1000 lit, ali ne 3kg u svoju normu od 400-500-600 lit jer to onda nije 0.3% i moze biti fitotoksicno. Znaci iako je norma manja od 1000 lit pravis po principu kao da si napravio taj rastvor od 1000 lit sa 3kg nekog preparata i onda u svoj atomizer nasuo samo potrebnu kolicinu rastvora i to je ok. A kolicinu za 1000 lit sipati u manju kolicinu vode to nece niko preporuciti i mozete pozvati bilo kod proizvodjaca ili ozbiljnog agronoma i reci ce vam da to ne radite nego da pravite rastvor prema svojoj normi, a prema procentu koji je dat na deklaraciji/uputstvu. To kao kad bi mesavinu za trimer recimo i na 1 i na 10 litara sipali onu celu bocicu koja ide samo za 5 lit.
 
Sve je to ok, samo dali postoji zaštitar u Srbiji koji bi preuzeo odgovornost za zdravstveno stanje zasada uz toliko mali utrošak tečnosti prilikom prskanja. Voleo bi da znam npr. kod Miškovića u voćnaku koja je potrošnja tečnosti po ha, on može da priušti atomizere i dizne i stručnjake... a upitanju su stotine ha pa mu uštede puno znače.
 
Primjer: Ako je Vaš ukupni protok dizni 40 l/min, brzina kretanja 5 km/h, i razmak reda 5 m,
Ukupna količina sredstava/ha= 600 x 40 = 960 l/ha
5 x 5
Занимљиво је да је ова калкулација идентична леклеровој апликацији-калкулатору.
 
Sve je to ok, samo dali postoji zaštitar u Srbiji koji bi preuzeo odgovornost za zdravstveno stanje zasada uz toliko mali utrošak tečnosti prilikom prskanja. Voleo bi da znam npr. kod Miškovića u voćnaku koja je potrošnja tečnosti po ha, on može da priušti atomizere i dizne i stručnjake... a upitanju su stotine ha pa mu uštede puno znače.
Pa verujem da su ove norme, koje su standard za EU, jer on to mora sve da postuje zbog izvoza. Nama se cine male kolicine, ali ako upotrebis prave dizne i nemas gubitke, a do sada si imao recimo 60% gubitaka, to je i sa necije norme od 1000 lit silazak na normu od 400 lit. Evo svi mogu da dodju kod mene od sledece sezone i da vide i kada prscem i da vide zasad. Niti sam zastitar, niti sam preuzeo iskustvo od oce, dede, pradede ... Nego neko ko je iz IT i video industrije upao u vocarstvo, konkretno uzgajanje lesnika kao Fererro kooperant. Evo ove godine su nam testirali predati rod i oba puta sam dobio FQ - ferero kvalitet ocenu. Mislim moze se uradi test sa obicnom vodom i da se samo prodje red u duzini 100 metara i da se probaju razna podesavanja i da se vidi koliko potrosi vode, a kakav je nanos na biljkama, neko najprostije resenje pre primene samog sredstva.
 
"Slazem se sa vama, ali rastvor mora biti u procentu koji je propisao proizvodjac znaci ako je 0,3% recimo ides 3kg u 1000 lit, ali ne 3kg u svoju normu od 400-500-600 lit jer to onda nije 0.3% i moze biti fitotoksicno. Znaci iako je norma manja od 1000 lit pravis po principu kao da si napravio taj rastvor od 1000 lit sa 3kg nekog preparata i onda u svoj atomizer nasuo samo potrebnu kolicinu rastvora i to je ok. A kolicinu za 1000 lit sipati u manju kolicinu vode to nece niko preporuciti i mozete pozvati bilo kod proizvodjaca ili ozbiljnog agronoma i reci ce vam da to ne radite nego da pravite rastvor prema svojoj normi, a prema procentu koji je dat na deklaraciji/uputstvu. To kao kad bi mesavinu za trimer recimo i na 1 i na 10 litara sipali onu celu bocicu koja ide samo za 5 lit. "

Kolega nisam lud ni dovoljno bogat da bacam pare (rasipam hemiju uzalud).
Doze za vinograd su nam izrazena kg sredstva po Ha povrsine.
uz utrosak vode 600-1000 l/ha (6 – 10 l na 100 m2);
Pisem za vinograd jer to znam u dr voce nisam tolko upucen.
Da ne mesamo babe i zabe.
Ovakvo doziranje i utrosak vode je kada je vinova loza napunila sve zice.
 
Sve je to ok, samo dali postoji zaštitar u Srbiji koji bi preuzeo odgovornost za zdravstveno stanje zasada uz toliko mali utrošak tečnosti prilikom prskanja. Voleo bi da znam npr. kod Miškovića u voćnaku koja je potrošnja tečnosti po ha, on može da priušti atomizere i dizne i stručnjake... a upitanju su stotine ha pa mu uštede puno znače.


Mislim da ovaj snimak objasnjava nesporazum, ako je mlad zasad naravno da nema potrebe ici sa velikom kolicinom vode. Krosnja nije u potpunosti razvijena i lisna masa je mala.
Inace u jabukama i breskvama idemo sa 600-1000l/ha u normalnim uslovima
 
Slazem se sa vama, ali rastvor mora biti u procentu koji je propisao proizvodjac znaci ako je 0,3% recimo ides 3kg u 1000 lit, ali ne 3kg u svoju normu od 400-500-600 lit jer to onda nije 0.3% i moze biti fitotoksicno. Znaci iako je norma manja od 1000 lit pravis po principu kao da si napravio taj rastvor od 1000 lit sa 3kg nekog preparata i onda u svoj atomizer nasuo samo potrebnu kolicinu rastvora i to je ok. A kolicinu za 1000 lit sipati u manju kolicinu vode to nece niko preporuciti i mozete pozvati bilo kod proizvodjaca ili ozbiljnog agronoma i reci ce vam da to ne radite nego da pravite rastvor prema svojoj normi, a prema procentu koji je dat na deklaraciji/uputstvu. To kao kad bi mesavinu za trimer recimo i na 1 i na 10 litara sipali onu celu bocicu koja ide samo za 5 lit.
Ti moras baciti kolicinu preparata koja je propisana po hektaru,ako je zasad u punoj rodnosti i neke prosecne visine 2,5 -3 ,5 m. ako je zasad manji gasi po neku diznu,A vode koristis koliko je potrebno da list u unutrasnjosti krune bude vlayan a ne da kaplje sa njega.Mozes koristit i 400 lit vode po hektaru al nesmes smanjivati kolicinu preparata, al zato treba imati atomiyer koji to moze odraditi a mi to nemamo. Non stop pricate o diynama i pritisku,ja mislim da vetar ima mnogo vecu ulogu
 
Mislim da ovaj snimak objasnjava nesporazum, ako je mlad zasad naravno da nema potrebe ici sa velikom kolicinom vode. Krosnja nije u potpunosti razvijena i lisna masa je mala.
Inace u jabukama i breskvama idemo sa 600-1000l/ha u normalnim uslovima
To je snimak iz maja, pocetak rasta, i to je deo zasada 2 i 3 godina. Evo taj isti deo od danas. Video
 
Pa ovo na snimku kao papriku da prska. I 200 l/ha je mnogo.
Ne vidim gospodine potrebu da se neko omalovazava ili bilo sta, pokusavamo da nesto resimo i mozda naucimo, a neki ispravimo itd ... Biti zatvoren i samo ismevati ostale nece pomoci da znate da li koristite ispravno ili ne, takodje vazi i za mene. Niste videli drugi deo gde su sadnice u 4 godini, pa je taj deo malo visi od paprike i opet danas je potroseno isto 800 litara rastvora za 3.2ha u razmaku 5x3 sa okolo ostavljenim putem za mehanizaciju od metara, ukupno 1760 sadnica. Nemam ja problem da obrisem sve moje postove, uvek svako moze da prsce kako je cuo ili kako je navikao ili svi da tezimo da se priblizimo ovima sa zapada da imamo sto manje troskove a sto vece prihode. Jedino je to bio cilj moje konverzacije sa svima. I kao sto rekoh ko god je u kolubarskom kraju stoji otvoren poziv da uz meze i rakiju ili pivo prodiskutujemo o ovome i probamo na mom Nardi atomizeru.
 
Ti moras baciti kolicinu preparata koja je propisana po hektaru,ako je zasad u punoj rodnosti i neke prosecne visine 2,5 -3 ,5 m. ako je zasad manji gasi po neku diznu,A vode koristis koliko je potrebno da list u unutrasnjosti krune bude vlayan a ne da kaplje sa njega.Mozes koristit i 400 lit vode po hektaru al nesmes smanjivati kolicinu preparata, al zato treba imati atomiyer koji to moze odraditi a mi to nemamo. Non stop pricate o diynama i pritisku,ja mislim da vetar ima mnogo vecu ulogu
Slazem se za neke preparate, odnosno za sistematike vazi taj princip, za prihranu i kontaktne pesticide vazi pravilo rastvora. Danas proveri ponovo na 2 mesta da ne bih ja gresio prilikom aplikacije sredstava. I da vetar je jako bitan, ja na mom atomizeru imam 80cm ventilator postavljen da duva od kabine. Hvala za podeljenu informaciju, i uvek idemo da proverimo pokrivanje sadnica, pa onda podesavamo ako nesto treba da se ugasi ili ne, ali proracun uvek idem kao da svih 10 radi, jer tako moram u starijem zasadu da bih pokrivo sve. U sredini gde je najgusca lisna masa idu TR03 dizne a oko TR02 ili IDK90 zavisno od vremena i brzine vetra. Mada i sa smanjenjem pritiska prave se velike kapljice koje su otporne na duvanje vetra, ali zavisi koliko to moze da se primeni od norme i brzine.
 
Poslednja izmena:
Ne vidim gospodine potrebu da se neko omalovazava ili bilo sta, pokusavamo da nesto resimo i mozda naucimo, a neki ispravimo itd ... Biti zatvoren i samo ismevati ostale nece pomoci da znate da li koristite ispravno ili ne, takodje vazi i za mene. Niste videli drugi deo gde su sadnice u 4 godini, pa je taj deo malo visi od paprike i opet danas je potroseno isto 800 litara rastvora za 3.2ha u razmaku 5x3 sa okolo ostavljenim putem za mehanizaciju od metara, ukupno 1760 sadnica. Nemam ja problem da obrisem sve moje postove, uvek svako moze da prsce kako je cuo ili kako je navikao ili svi da tezimo da se priblizimo ovima sa zapada da imamo sto manje troskove a sto vece prihode. Jedino je to bio cilj moje konverzacije sa svima. I kao sto rekoh ko god je u kolubarskom kraju stoji otvoren poziv da uz meze i rakiju ili pivo prodiskutujemo o ovome i probamo na mom Nardi atomizeru.
Taman posla da brisete postove. Izvinjavam se ako sam vas uvredio,ali jasno se vidi da su vasi zasadi mladi i da su stabla mala tako vase tvrdnje da je dovoljno 200-300 l vode po Ha mogu da budu samo za ovako mlade zasade. Kad vasi zasadi udju u punu rodnost, stabla porastu i sastave se redovi videcete i sami. Da napomenem nisam ni ja neki vocar sa nekim ogromnim iskustvom (10 god tek.) ,ali opet tvrdim da su te kolicine o kojima vi pisete nemoguce za stare zasade ! Naravno spreman sam da vam se javno izvinim za 10-ak god. ako ( kad) dokazete suprotno. :)
 
Taman posla da brisete postove. Izvinjavam se ako sam vas uvredio,ali jasno se vidi da su vasi zasadi mladi i da su stabla mala tako vase tvrdnje da je dovoljno 200-300 l vode po Ha mogu da budu samo za ovako mlade zasade. Kad vasi zasadi udju u punu rodnost, stabla porastu i sastave se redovi videcete i sami. Da napomenem nisam ni ja neki vocar sa iskustvom (10 god tek.) ,ali opet tvrdim da su te kolicine o kojima vi pisete nemoguce za stare zasade ! Naravno spreman sam da vam se javno izvinim za 10-ak god. ako ( kad) dokazete suprotno. :)
ma nije problem, mi smo u stalnom kontaktu sa italijanima i tezimo da koristimo minimalne norme. Isto mi je bilo iznenadjenje, posto je njima po EU propisano koliko smeju NPK da bace godisnje, oni okaze atomizer i aprilu i ne skidaju ga do septembra, sve nadoknadjuju prihranom folijarno. Nema potrebe da se izvinjavate, nego da svi nadjemo sta je to sto ce nam biti bolje, jer znamo gde zivimo, ovde su svi uvezani i svi imaju neki procenat :) A relano smo u komercijalnoj poljoprivredi iza zapada daleko daleko ... Svako dobro i da ustedimo sto mozemo vise u buducnosti u aplikaciji pesticida :)
 
To za NPK je interesantno. Koliko im je dozvoljeno po Ha? Tu se sigurno uklapamo sa njima jer nam nasi prodavci dosta "pomazu" sa cenama djubriva.
 
Nazad
Vrh