Ракија од шљиве

@sremac67
Svaka čast, odlična mašinerija, kazan je vrlo sličan mom, jedino što ja nemam termometre.
Pečem skoro identično, komina bez dodavanja šećera, kvasaca, enzima itd i rakiju takođe čuvam i procesiram na sličan način.
Šta od voća koristiš, odnosno koje sorte šljiva?
 
Hvala @mirosti :)

Od voća imam šljivu, Rodna oko 150 stabala i Stenlej 20-ak stabala, sve je kupljeno kao radna u rasadniku al' ...
Imam nešto malo Dunje ali sam blizu da ih povadim, ubi Ervinija, takođe i 90 stabala kruške Viljamovke, sve mi je to kao hobi jer se ne bavim profesinalno ovim poslom pa se onda trudim da ispoštujem sve kako bih dobio dobru rakiju, počev od voćnjaka do destilacije
 
Interesuje me kako si zadovoljan sa Rodnom, pošto ja imam u planu da posadim jedno tridesetak stabala.
Do sada sam koristio isključivo požešku i ranu crnu i belu, ali pošto požeška sve teže opstaje nameće se rodna kao najsličnija.
Dali rodna može proći bez prskanja ili uz minimalno prskanje sa okopavanjem i đubrenjem?
 
aleksandarx je napisao(la):
to sto pises je jako zanimljivo, ali voleo bih da vidim ko to dobije sljivu prepecenicu na 70%, da je bacio prvenac i da nije stavio gram secera. koliko tih litara dobije na 100kg sljive?

meni deluje da su to brojevi za konjak, tj vinov destilat, evo sta se kaze inace:

Sad koliko vidim u ostalim pasusima, etanol na 60-70% izdvaja jedne stvari iz hrasta, na 40-50 izdvaja nesto durgo. Bilo bi dobro imate sve te faze, ali sad pricamo o kompleksnom odlezavanju, gde ista rakija menja burad ali i menja svoja svojstva.

Verovatno neko ko ostavi rakiju u istom novom buretu 10-20godina mozda dobije sve to, tako sto sa godinama pada koncentracija etanola i onda ta rakija drugacije sazreva i izvlaci druge stvari iz istog bureta.


Verovatno postoje odredjeni trikovi kada se pece dosta rakije, pa onda napravis jednu jacinu od 70% za jedno bure ovaj ostatak srca nakupis i stavis u druge posude, zatim to kasnije sve zamesas tako da dobijes odredjeni kvalitet.

Ratko, koliko dugo si u ovome, koliko litara ti je do sada proslo kroz ruke u buradima?
Kliknite za proširenje...
Kao sto ti sremac napisa stavi meku u kazan za prepek na 25-30%
Izbaci 1 -1,5% prvenca i prekidas drugi tok na 50% kada je na luli - i sigurno ce biti 65% ili jaca
To su ti pravila destilacije, koje strucni ljudi stalno ponavljaju, bas iz razloga da bi destilat bio kvalitetan.
Sa buradima nemam iskustva - evo video pa poslusaj od pocetka, ovo je drugi deo pa preko linka mozes poslusat sve
Mirosti da naglasimo - da ti dodajes koliko meke toliko i vode u prepek, to se ne zaboravlja.
A aj dacu ti informaciju trazi turganju imaju je bas sremci ona nema problem sa sarkom i moze bez ikakve zastite, sa druge strane ima lepu, jaku i izrazenu aromu, trazi izdanke a ne kaleme.
 
Poslednja izmena:
Tako je, uvek tako radim.
Flaša stoji u sudu i u nju teče rakija, a sadržaj te flaše odbacujem na kraju prepeka, a ne odvajam na početku.
Podseti me dali smatraš da je to potpuno ili polovično pogrešno?
Neću da se prepirem sa tobom, nego ipak da vidimo šta je koliko ispravno..
 
mirosti je napisao(la):
Interesuje me kako si zadovoljan sa Rodnom, pošto ja imam u planu da posadim jedno tridesetak stabala.
Do sada sam koristio isključivo požešku i ranu crnu i belu, ali pošto požeška sve teže opstaje nameće se rodna kao najsličnija.
Dali rodna može proći bez prskanja ili uz minimalno prskanje sa okopavanjem i đubrenjem?
Kliknite za proširenje...
Šljiva je dobra. Nisam eksperimetisao sa drugim sortama tako da ne mogu da je poredim.
Radim osnovnu zaštitu, zimsko prskanje i ono u cvetu, jedino treba voditi računa na rezanja jer zna da jedne godine pretera sa rodom a druge skoro ništa. Prošle godine ne jednoj parceli nisam imao jednu šljivu (plod) da pojedem, što mraz što od preteranog roda 2020.godine, ove godine sam imao više od 8t, naravno da nisam stigao sve da pokupim jer su krajem Avgusta krenule kiše tako da mi je oko 1,5t propalo.
Dosta je bujna sorta, što je više režeš ona više raste
 
sremac67 je napisao(la):
Aleksandre,

Ja sam dobio rakiju koja ima 69% vol., odvajao sam prvenac 1% od količine meke rakije koja je stavljena na prepek, skupljanje srednje frakcije sam prekinuo kada je na luli bilo oko 50% vol. i nisam stavio ni trunku šećera.
Deo rakije mi je u hrastovim buradima a deo u staklu, još nije razblažena.
O tačnim merama mogu kasnije jer imam svoju šljivu pa nisam premeravao, imao sam oko 1500l meke rakije za prepek.
Vadio sam koštice ali nisam stavljao kvasce.
Mašinerija je na linku
Kliknite za proširenje...
super je masina svaka cast!

bas javi kad procenis koliko si dobio ljute rakije.

e to je ta diskusija, ja bih prepek prekinuo negde na 15-16 gradi na luli, neko kaze i 18 a ti sada 20.
 
Sremac67 čiji je ovaj kazan i tabarka? Msl ko je proizvođač? Od koliko su litara i jedno i drugo? Ne znam da li sam dobro video. Ovo nije "prevrtač" od onih tzv "tepsijaša" ili grešim?
 
aleksandarx je napisao(la):
super je masina svaka cast!

bas javi kad procenis koliko si dobio ljute rakije.

e to je ta diskusija, ja bih prepek prekinuo negde na 15-16 gradi na luli, neko kaze i 18 a ti sada 20.
Kliknite za proširenje...
Kao što sam i rekao nisam nešto veliko merio al' u grubo.
Imao sam između 1500-1600l meke rakije koja je bila oko 27-28%vol,
Meku rakiju sam radio tako što sam od kazana u koji sam sipao oko 220-230l komine dobija između 55-60l rakije na 27, prvu destilaciju sam prekidao kada je na luli bilo 5%vol (oko 2 grada).
Prepek sam radio tako što sam odvojio oko 1% od količine meke raije koju sam sipao u kazan, možda može i manje ili nisam još iskusan da testiram to na jeziku ili u čašama kako je @ubovicratko pisao, ovako u svakom slučaju ne mogu pogrešiti.
Prepek je rađen polako oko 6h po kazanu koji ima 250l, jako lagana vatra, skupljanje srednje frakcije (srca) sam prekidiao kada je na luli bilo oko 50%vol (stepen ili dva niže) i to zavisi od kvaliteta i količine meke rakije koja je stavljena u kazan, tako da u nekim slučajevima može i više da se pusti.
Mislim da imam oko 500l prepečene rakije koja ima 69%vol i planiram da je, kada dođe vreme, spustim na 42-43%vol, za to mi treba nešto malo više od 330l destillovane (demineralizovane) vode, tako da ću na kraju imati nešto malo više od 800l rakije od Šljive
 
Da li bi mogla koja slika kako vam izgledaju kazani u kojima pečete rakiju?
 
MIRBAN je napisao(la):
Sremac67 čiji je ovaj kazan i tabarka? Msl ko je proizvođač? Od koliko su litara i jedno i drugo? Ne znam da li sam dobro video. Ovo nije "prevrtač" od onih tzv "tepsijaša" ili grešim?
Kliknite za proširenje...
Da ne reklamiram majstora koji je pravio kazan, ne znam da li je u skladu sa pravilima foruma, mogu ti napisati na mejl.
Kazan je od 250l kao što se vidi ima otvor za sipanje a sa druge strane je ispust za kominu, tabarka je od 600l a parovodna cev 3,5m.
Ložište je izolovano kamenom vunom a ja sam dodao i i red šamotne cigle (3cm) na pod kao i 30cm u krug oko ložišta.
Motor kao i reduktor sam sam ugradio, brzina na izlazu reduktora je 18obr/min.
Dno kazana je od bakra, debljina 6mm, bočne strane i kapa su 2mm i u tabarci je kondenzator.
 
novii je napisao(la):
Da li bi mogla koja slika kako vam izgledaju kazani u kojima pečete rakiju?
Kliknite za proširenje...
sremac67 je napisao(la):
Kao što sam i rekao nisam nešto veliko merio al' u grubo.
Imao sam između 1500-1600l meke rakije koja je bila oko 27-28%vol,
Meku rakiju sam radio tako što sam od kazana u koji sam sipao oko 220-230l komine dobija između 55-60l rakije na 27, prvu destilaciju sam prekidao kada je na luli bilo 5%vol (oko 2 grada).
Prepek sam radio tako što sam odvojio oko 1% od količine meke raije koju sam sipao u kazan, možda može i manje ili nisam još iskusan da testiram to na jeziku ili u čašama kako je @ubovicratko pisao, ovako u svakom slučaju ne mogu pogrešiti.
Prepek je rađen polako oko 6h po kazanu koji ima 250l, jako lagana vatra, skupljanje srednje frakcije (srca) sam prekidiao kada je na luli bilo oko 50%vol (stepen ili dva niže) i to zavisi od kvaliteta i količine meke rakije koja je stavljena u kazan, tako da u nekim slučajevima može i više da se pusti.
Mislim da imam oko 500l prepečene rakije koja ima 69%vol i planiram da je, kada dođe vreme, spustim na 42-43%vol, za to mi treba nešto malo više od 330l destillovane (demineralizovane) vode, tako da ću na kraju imati nešto malo više od 800l rakije od Šljive
Kliknite za proširenje...

ovo sto ides sporo je super. imas dosta rakije, nemoj je razblazivati. ako imas snage (novca) sacuvaj bar bure dva 200-400l, dobro ih ovini i ostavi da leze par godina.
 
Pitanje za @ubovicratko
Pošto treba da zasadim parcelicu u okolini Beograda, dakle nadmorska visina oko 100m, a tražim što približniju sortu požeškoj koja ovde nemože da opstane, interesije me kako objašnjavaš prednost predložene sorte Turganja u odnosu na Č.Rodnu koja je najpribližnija požegači, ali ima isti problem sa šarkom kao i požegača. Pitam namerno ovde a ne na PP, jer mislim da je odgovor bitan i za druge koji preferiraju stare sorte..
Dali ta turganja ima ukus bar približan požegači, jer svakako nebih ništa što liči na stenley, jer jednostavno mi se ne sviđa ni šljiva ni rakija od nje.
Dalje, gde predlažeš kupiti sadnice?
 
aleksandarx je napisao(la):
to sto pises je jako zanimljivo, ali voleo bih da vidim ko to dobije sljivu prepecenicu na 70%, da je bacio prvenac i da nije stavio gram secera. koliko tih litara dobije na 100kg sljive?
Kliknite za proširenje...
Možeš ti izvući i 80% alkohola jačinu prepeka. Seci meku rakiju na 30%, patoku vraćaj u sledeći kazan. Kad skupiš za čitav kazan, da u njega vodu ne dodaješ, prepeci i biće ti 80% prepek. Kada razblažiš sa vodom dobićeš isto rakije kao da si sekao meku rakiju na 5%.
To se radi kad nemaš dovoljno sudova da čuvaš prepek.
Ja lično sam radio takve prepeke i rakija je bila odlična.
 
mirosti je napisao(la):
Tako je, uvek tako radim.
Flaša stoji u sudu i u nju teče rakija, a sadržaj te flaše odbacujem na kraju prepeka, a ne odvajam na početku.
Podseti me dali smatraš da je to potpuno ili polovično pogrešno?
Neću da se prepirem sa tobom, nego ipak da vidimo šta je koliko ispravno..
Kliknite za proširenje...
Дестилација је начин раздвајања течне смеше хемијских једињења физичким процесом испаравања а потом кондензовања састојака смеше. Користи се у циљу изоловања или пречишћавања једног или више једињења који се налазе у смеши. Са техничке стране гледишта разликују се две врсте дестилације: проста дестилација (смеша се састоји од само два елемента која треба раздвојити) и фракциона дестилација (када се смеша састоји из више фракција које треба раздвојити).

Ovo sam kopirao sa vikipedije. Pa ti poturaj flaše. Isti učinak dobiješ ko da očitaš Očenaš kad krene da teče iz lule.
U prevodu, odvajaš fizički, a temperature na kojima isparava alkohol možeš naći isto na wikipediji i još štošta o alkoholu. Kada to pročitaš i shvatiš priče o "hidriranju" postaju smešne.
 
mirosti je napisao(la):
Pitanje za @ubovicratko
Pošto treba da zasadim parcelicu u okolini Beograda, dakle nadmorska visina oko 100m, a tražim što približniju sortu požeškoj koja ovde nemože da opstane, interesije me kako objašnjavaš prednost predložene sorte Turganja u odnosu na Č.Rodnu koja je najpribližnija požegači, ali ima isti problem sa šarkom kao i požegača. Pitam namerno ovde a ne na PP, jer mislim da je odgovor bitan i za druge koji preferiraju stare sorte..
Dali ta turganja ima ukus bar približan požegači, jer svakako nebih ništa što liči na stenley, jer jednostavno mi se ne sviđa ni šljiva ni rakija od nje.
Dalje, gde predlažeš kupiti sadnice?
Kliknite za proširenje...
Meni turganja ima lepsu aromu, ali opet to je neki subjektivan osecaj, nadji ko ima sadnica, aj pricat cu i ja sa ljudima koji je imaju pa ako saznam ko prodaje sadnice javim, sorta se ne mora prskati nicim
Kontaktiraj preko fb ovako iz glave se secam Zlatko Farkas ima i rakiju ako zelis da probas a prodavao je i izdanke.
Pobaj jedan kazan prepeka uradit kako sam napisao pa sam zakljuci sta je bolje
Ali evo generalno da zavrsimo prepucavanje ako imalo pripazis na kom od pozegace (govorim higjeni) ne moze tu ispast ni prosecna nego samo dobra rakija.
To zna svako ko je probao takvu rakiju.
Ali opet ti savet dajem meku na 11 gradi ubaci u prepek, odvoj prvih 1% a ne na kraju sta ostane u boci i prekini na 50% ili 20 gradi
Taj prvenac i to ispod 50% sakupi pa opet na 27% razredi i opet prepeci, stim da ovaj put odvajas 3% i seces na 60% i nemas gubitaka.
Probaj taj prepek pa zakljuci sam sta je bolje.
 
Sada sam bas pitao coveka, Miroslav Sarac iz Rume ima izdanaka turganje, a pored toga ima dosta starih sorti svih vrsta, kome treba broj nek mi se javi.
 
Ok, kako ga kontaktiram? Neki telefon ili..?

Mada, mi imamo jednu vrstu šljive koju zovemo 'pamuklija' a koja prilično odgovara opisu ove tvoje turganje.
Krupni okrugli plodovi koji iz crvenkaste boje prelaze i plavu pri zrenju.
Daje čak i aromatičniju rakiju od požeške.
Dosta se lomi kada prerodi, ali se i nebrojeno puta samoobnovila. Takođe se presađuje iz izdanaka.
Ali ću ipak nabaviti jedno 5 izdanaka od tog Šarca.

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Poslednja izmena:
Zemljak , šta se bre dvoumiš i ulaziš u varijante šljiva za koje ti nemas iskustva.
Uzmi bre našu trnovaču , ranku i piskor i nemaš kiksa. Ti ćes to ionako za rakiju.
Zasadi po tri lepotice i rodnu i jednu stenlej reda radi, sve to za dzem i jelo, a ne za rakiju i resio si na najbolji nacin stvar.
Ubaci jedno tri bjelosljive za oprasivanje i mozes cisto da vidis kakve su te turgunje.
I jos po meni vazna stvar, poštuješ iskustvo po pitanju šljive naših predaka.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh