Žilogriz, potkornjak, crvi u stablu

Imas raznih buba po raznim stablima, priroda je to....setaju se malo, snimaju dal ima hrane, dal da tu donose vasi....istrazuju teren
 
Ако сам вас добро разумео, сабиригација би требало да реши проблем? О жилогризу сам слушао а ове године сам први пут пронашао неколико комада у младом кајсијару.
 
grabik je napisao(la):
Zasto imam mrave po tresnjama , nema lisnih usiju a njih vidm da hodaju. Jos dok su cvjetale. Velicine 5-6mm. Ima na 2 stare tresnje, otprilike 70 godina svaka onih velikih crnih mrava 15mm ako nisu i veci. Ne prskaju se uopste. Prvi puta sam prskao ove godine cacanke sljive od osice.
Kliknite za proširenje...

Najčešće ih u cjetanju privuče grinja, ali šta god da je uzrok, mogu samo da koriste:)

- - - - - - - - - -

YT1RDI je napisao(la):
Ако сам вас добро разумео, сабиригација би требало да реши проблем? О жилогризу сам слушао а ове године сам први пут пронашао неколико комада у младом кајсијару.
Kliknite za proširenje...

Problem može da riješi samo upornost, i sistemski prilaz sa kombinacijom više mjera, za koje nema potrebe da ih izmišljamo, jer su ih davno prije nas već razradili neki sa istovrsnim problemom.
Ali, ''prskanje trave'', iliti subirigacija, odnosno, kvašenje površinskog sloja zemljišta do dubine od desetak centimetara, svakako će značajno doprinijeti rješenju, u dužem roku vjerovatno ga i otkloniti. Naravno, govorimo izolovano posmatrano, ne uzimajući u obzir šta se dešava sa potrošnjom vode, vlagom, gljivičnim oboljenjima, itd...

Napominjem, ono što je kod ovog insekta naročito pogano, jeste što štete koje trenutno čini, mi očima nećemo vidjeti do iduće godine. Zbog toga, često je krajnje teško utvrditi realan nivo problema, dok već nije kasno.
Npr., na pomen da ih je u voćnjaku od tristotinak stabala, početkom maja, nađeno desetak, ne možemo zaključiti da je nešto alarmantno u toku. Ali, ako znamo da su to tek prve jedinke, pokrenute neobično toplim mart/april periodom, dok najintenzivniji let kreće na temperaturama od 25C+, i znamo da ovaj insekt u principu ne prelazi velike udaljenosti, pa, ako ga primijetite u voćnjaku u većem broju, možete realno pretpostaviti da se tu i razvio, uz generalnu obzervaciju da je, za jednogodišnje stablo, jedna larva dovoljna za sušenje, dok se za odraslu voćku smatra da je tri maksimalan dovoljan broj... Onda već desetak jedinki predstavlja značajan faktor, i postoji velika šansa da iduća godina donese jak nalet djelimičnog ili potpunog sušenja stabala, naročito ako bude topla i sušna.
 
Ma kod mene ih ima, vidjao sam ih prosle godine, a i ove u aprilu 1 kom. Mislim da je za sve to kriv komsija-zivi van drzave, prodaje imanje u placeve, ba imanju ima 2 stare tresnje koje su skoro osusene; svake godine se sve vise i vise grana susi, trenutno je ostalo svega 1 ili 2 grane sa malo lisca (na 30-40 godina starom stablu to je vrlo malo). Da konacno hoce prodati i taj dio placa pa da ih kupac posega :)

Ovako samo sluze kao rezervoar zaraze zilogriza i onih malih bubica sto buse koru.
 
Da li to onda znaci da smo ove godine mirni, jer od momenta kada smo spazili jedinke pre mesec dana do danas je palo toliko kise i to skoro svaki dan, da su se "podavili" ? I to na siroj povrsini od naseg vocnjaka, tacnije svud okolo?
 
oktopod je napisao(la):
Da li to onda znaci da smo ove godine mirni, jer od momenta kada smo spazili jedinke pre mesec dana do danas je palo toliko kise i to skoro svaki dan, da su se "podavili" ? I to na siroj povrsini od naseg vocnjaka, tacnije svud okolo?
Kliknite za proširenje...

Ne, nisu jos ni krenuli, problematican period krece uobicajeno krajem maja, porastom temperatura iznad 25C. Nakon sto krenu da se hrane, odmah i kopuliraju, i polazu jaja u zemlju ( sto rade svakodnevno, 60-90 dana, i sto toplije, to su aktivnije ). Larva se izleze u 15- 20 dana, i tu krece problem. Kad se dokopa korijena, ili stabla, u njemu ostaje 12- 24 mjeseca. Kad jednom udje, ne mozes joj prakticno nista.
Bas zato se borba svodi na dejstvo igr insekticida na odraslu jedinku preko lista, i dejstvo zemljanog insekticida na larve koje putuju ka korijenu, i sve ostale mjere koje im otezavaju postojanje:)

A to sto su tako rano provirili, samo znaci da ih ima.
 
Poslednja izmena:
Moze li u dve-tri rečenice dobiti savet oko borbe. Da li je dovoljno samo prskanje oko stabla i sa cim i kada, uz okopavanje zemlje i zalivanje? I moze li se prskati tresnja kada se obere, ili mora i pre, i šta je najefikasnije. Cene hemija nisu problem, u pitanju je bašta, ali mi je karenca problem, ne želim da trujem svoju porodicu.
I sem višnje i trešnje koje su voćke još ugrožene. Stvorio sam sliku čitajuci poslednje postove, ali da utvrdim gradivo i polako nabavim hemiju da delovanje. Sigurno imam ovu gamad u bašti.
 
Zanimaju me dve stvari.

1. Koliko dugo živi imago žilogriza i šiljokrilca?

2. Gde se sklone po ovakvom vremenu? Nigde ih nema trenutno, a čim ugreje sunce - pojave se opet?
 
aca74 je napisao(la):
Moze li u dve-tri rečenice dobiti savet oko borbe. Da li je dovoljno samo prskanje oko stabla i sa cim i kada, uz okopavanje zemlje i zalivanje? I moze li se prskati tresnja kada se obere, ili mora i pre, i šta je najefikasnije. Cene hemija nisu problem, u pitanju je bašta, ali mi je karenca problem, ne želim da trujem svoju porodicu.
I sem višnje i trešnje koje su voćke još ugrožene. Stvorio sam sliku čitajuci poslednje postove, ali da utvrdim gradivo i polako nabavim hemiju da delovanje. Sigurno imam ovu gamad u bašti.
Kliknite za proširenje...

Ugroženo je svo koštičavo voće.
Koje voćke tačno imaš, kolike su, i kakvu situaciju- sigurno imaš gamad u bašti znači da već trpiš štete, vidiš simptome, nalaziš insekte, ili pretpostavljaš?
Napomena samo, na tvojoj lokaciji šiljokrilac je mnogo češći gost od žilogriza, što je poprilično specifično. Štetnost, kao i tretmani, su identični, ali je vremenski mnogo neugodniji- kreće često mnogo ranije, čak i do mjesec dana, i bude aktivan i do mjesec dana kasnije od žilogriza, tako da se sve što si čitao od preporuka vremenski prilagođava.

- - - - - - - - - -

radashin je napisao(la):
Zanimaju me dve stvari.

1. Koliko dugo živi imago žilogriza i šiljokrilca?

2. Gde se sklone po ovakvom vremenu? Nigde ih nema trenutno, a čim ugreje sunce - pojave se opet?
Kliknite za proširenje...


Zavisi kad se izlegne. Generalno, imago izlegnut od maja do jula poživi samo tu sezonu, par mjeseci, a imaga izlegnuta u periodu jul-septembar hiberniraju i požive 12-15 mjeseci, do kraja naredne sezone.

Žilogriz po pravilu voli da prezimi u zimzelenom rastinju, ako ga ima, ili u višegodišnjem korovu. Hibernacija prestaje već u martu, kad izlazi u korov, i čeka olistavanje voćaka i povoljne temperature. Tako da ga tu možeš potražiti:)

- - - - - - - - - -

YT1RDI je napisao(la):
Ево један интеренсантан текст: https://www.agroklub.rs/vocarstvo/suzbijanje-zilogriza-i-siljokrilca/41192/ ал' ме занима да ли има и неких биљака, типа бели лук, рицинус.. у биолошким мерама заштите.
Kliknite za proširenje...

Koliko znam, do sada je utvrđeno da sva puzeća zemljana bića, od glisti do sovica, izbjegavaju zemlju zalivanu đubrivima sa morskim algama.

Ako naiđeš na više informacija na ovu temu, podijeli:)
 
Pa u basti imam dve tresnje od kojih je jedna preko 50 godina I ostala na jednoj grani tri velike grane se osusile ove godine a prisle bile zive. Druga tresnje je stara oko 10 godina I poceli simptomi malo vrsnih grana bez lisca I poseceno proletos. Sada ih zalivam I idu dobro, ali se bojim da ih izgubim. Proletos izvadio tresnju od 6 godina koja se susila u pola leta, onako lisce kao prokuvano. A prosle godine izvadio visnju staru oko 40 godina koja se susila grana po grana , oko kore bio prah braon boje a u korenu crvi debeli oko 2 cm I duzine oko 5-6 cm. Nikada nisam video odraslog ali ne obracah paznju do ove gosine, kada sam shvatio da je to problem. Tskodje imam I kajsije, I sljive, kruske, breskve. Sve je to po drvo, dva sem kajsija koji ima oko 8-9. Ima I jedna dunja. Jel I za njih bifentrin u zemlju oko vocke? A ima li efekta na vocki da se prska, jer tu ide dimil?
 
aca74 je napisao(la):
Pa u basti imam dve tresnje od kojih je jedna preko 50 godina I ostala na jednoj grani tri velike grane se osusile ove godine a prisle bile zive. Druga tresnje je stara oko 10 godina I poceli simptomi malo vrsnih grana bez lisca I poseceno proletos. Sada ih zalivam I idu dobro, ali se bojim da ih izgubim. Proletos izvadio tresnju od 6 godina koja se susila u pola leta, onako lisce kao prokuvano. A prosle godine izvadio visnju staru oko 40 godina koja se susila grana po grana , oko kore bio prah braon boje a u korenu crvi debeli oko 2 cm I duzine oko 5-6 cm. Nikada nisam video odraslog ali ne obracah paznju do ove gosine, kada sam shvatio da je to problem. Tskodje imam I kajsije, I sljive, kruske, breskve. Sve je to po drvo, dva sem kajsija koji ima oko 8-9. Ima I jedna dunja. Jel I za njih bifentrin u zemlju oko vocke? A ima li efekta na vocki da se prska, jer tu ide dimil?
Kliknite za proširenje...


Da budem iskren, ne zvuči dobro to što opisuješ. Prije bih ti preporučio da probaš set mjera, nego nešto izolovano. Više se radi o sistemu gajenja, i ojačavanja voćki, nego o pojedinačnim usmjerenim akcijaama. Vidi, pa prilagodi.

- Bifentrin u zemlju obavezno, kako je pisano, 2 puta. Prvi kad te temperature upute da je krenulo, drugi obavezno nišani za period početak-sredina jula, tada su ubjedljivo najjaktivniji i izlegu više od 50% od ukupnog broja jaja za sezonu. Ovaj tretman ostaje vezan isključivo za zemljište, i ne utiče na berbu, niti na korištenje bifentrina ili nekog drugog piretroida preko lista.

- Dimilin ( izbjegavam navođenje konkretnih proizvoda i proizvođača, ali mislim da je ovo jedini dostupan takav, čisto da se ogradim:), 2 puta, u kombinaciji sa 1% bijelog ulja, na list. Karenca je 21 dan, temperature na kojima ima smisla da ga koristiš su 25C i više ( ako je mnogo toplije od toga, smanji ulje ), pa to prilagodi voćkama i berbi. Ovaj tretman je skroz ok i za jezgrovito voće, može ti biti od značaja uzimajući u obzir da je jedino dostupno pakovanje 250ml, što je više od 500l vode, a od cijene bole i unutrašnji i spoljašnji organi:)

- Kritičnu pažnju poklanjaš julu mjesecu. Generalno, za jun i jul, koristićeš sistemik i lokalni insekticid u kombinacijama. Tu se drži pravila da nezaobilazne neonikotinoide ( npr. confidor, mospilan, itd. itd. ) ne koristiš više od dva puta za godinu, bilo da njima zalivaš, bilo da prskaš. Ja npr. u kritičnom periodu, kada su inače i najžešći naleti svega što leti, sisa, buši i grize, pokrijem 2 puta neonikotinoidom ( imidakloprid, tiakloprid, itd. ), jednom u kombinaciji sa piretroidom ( može bifentrin, ili šta već koristiš ), jednom sa indoksakarbom ( Avaunt, nema drugi:). Preostala dva puta koristim Movento, jednom opet sa Avauntom, jednom sa Coragenom. Sva tri proizvoda su jedinstvena, iz mog iskustva baš moćna, ali i preskupa ( Movento naročito, nevjerovatan sistemik, bukvalno za sve, al bar ja uspijevam da ga nađem samo u pakovanju od 1l, što je preko 600l vode, i košta više od Dimilina:). Suština Moventa je što silazi u korijen i pruža dodatnu zaštitu, i po tome je jedini takav sistemik, uz to dugoročan, dok ova dva kontaktna imaju izrazito dejstvo na sve što grize, i po otrovnosti i karenci su daleko ispred svega ostalog. Ako ih budeš koristio, obavezno malo raskriješ vrat korijena, i dobro oprskaš i to mjesto, tu je najopasnije. Prskanja prilagođavaš berbi.

- Neće naškoditi karton, ili folija, po zemlji oko voćaka. Ovdje čisto da napomenem da stanovište naših inžinjera ( iznijeto i u super korisnom tekstu koji je par postova iznad linkovan ), da insekt polaže jaja u reonu do 30cm od stabla, uopšte ne odgovara istraživanjima koja su rađena na tu temu. Amerikanci su mu istraživali ponašanje duže od 20 godina, i došli do zaključka da je neuništiviji i od buba-švabe:). Konkretno, jaja polaže oko 50% uz sam korijenov vrat, dio ostatka udalji do 30cm od stabla, a preostali dio sve do 1.2m od stabla. Odnosno, bukvalno raspoređuje rizik, i povećava vjerovatnoću izleganja. Ne polaže jaja u zemlju koja ima 10% vlage, ili posutu insekticidom. Neobjašnjivo kako, izlegnute larve u zemljištu dokazano lociraju korijen i do 70cm udaljenosti. Ove dosadne podatke blebećem samo da bih ukazao na to da isključivo pokrivanje zemljišta ipak ne rješava problem.

- Od dodatnih mjera, preporučljivih generalno u sistemu gajenja, u fungicidnim tretmanima koristi fosetil-aluminijum bar 2-3 puta ( ja recimo idem u kombinaciji sa mankozebom i funomilom ), čime ojačavaš opštu otpornost biljaka, a naročito korijenov sistem. Iz istog razloga, prilikom sadnje, i u prvih par godina dok su voćke manje, idealno je dva zalivanja u sezoni, kombinacija Previcur energy opet sa mankozebom i funomilom. Ovime drastično jačaš korijen, otpornost biljke, čime umanjuješ mogućnost za napad insekta koji po pravilu bira slabije voćke, i povećavaš šansu da preživi ako do napada dođe, ali uz to i dokazano umanjuješ rizik od kasnijih apopleksija koštičavog voća, koje su i veći problem od žilogriza. Dalje, u toku sezone površinski zalivaš 3-4 puta, toliko da napojiš gornji sloja zemljišta, ne više od 10cm, preporučljivo sa sub-dozom ( 20-30% od preporučene doze po zalivanju ) nekog fosfornog kristalnog đubriva ( ja recimo korsitim Yaru 15:30:15 ), opet da bi ojačao korijen. Dalje, uvijek dobro dođu alge, čaj od glistenjaka, itd. ovo su sve mjre koje bukvalno jačaju biljku.

- Konačno, biljke koje su ti već toliko napadnute možeš da probaš ove godine 2 puta da zaliješ enormnom dozom imidakloprida, uz ostale mjere koje odabereš, jako orežeš sad u maju kad otopli, hraniš sa što više fosfora i organike u korijen, u nadi da drvo još uvijek može da preživi. Ono što vadiš, obavezno sa što više korijena da ide napolje, i obavezno spaljuj.

Nadam se da će ti bar nešto od ovoga koristiti.
 
Poslednja izmena:
Zalutali koje je vase misljenje jel bolje zastraviti celu povrsinu vocnjaka,ili odrzavati jalovi ugar? Neki tvrde da slabije polaze jaja u tvrdu zemlju koja nije obradjivana.
 
Dobro nije samo zbog druge hemije, ipak je i kancerogen, jako toksičan i još štošta.
Uf borba predstoji ali moram spasiti to malo voćaka.
 
Био сам убеђен да у свету савремених технологија постоји нешто за детекцију сличних појава. Кренуо сам од термо камера за андроид али се испало да је могућа само детекција у лабораторијским условима скупим камерама. Испоставило се да су пси 80-90% ефикаснији (нањуше паразите код увоза садног материјала). Акустика и ласери показују извесни потенцијал ал' је то још на дугачком штапу.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh