Žilogriz, potkornjak, crvi u stablu
- Začetnik teme poljopriroda
- Datum pokretanja
Jednu sam izvadio... Spalio... Jos dvije sam prikratio pa nadam se da se nece siriti
Sent from my STF-L09 using Tapatalk
Hidrobur je najpreakticnije resenje. Tako ces najlakse i najbrze da uneses insekticid u zemljiste.
Deda Lala
Član
Користи Dimilin.
O da, i to pod obavezno, diflubenzuron ( dimilin, itd. ). Dva puta, u vrijeme hranjenja ( Načelno onako, period maj- avgust ; Napon hranjenja je na temperaturama 25C+ ; U zavisnosti od stepena raširenosti zlikovca, kao i koje voćke, i kolike su, uočljivo je i opadanje lišća, sa pregrizenim peteljkama, po čemu se lako raspozna ; Takođe, sredinom dana ženke po pravilu kreću niz stablo ka zemlji, đe ostavljaju jaja, pa se i tako može uočiti ).
Zbog toga su dva tretmana diflubenzuronom, raspoređeni u zavisnosti od karence i vremena berbe, kao sveto pismo. Najveći broj jaja koje ženka položi u tom periodu biće sterilan. A ti monstrumi inače polažu jaja non-stop, u periodu od devedesetak dana, do 600 jaja svaka ženka. Poznavanje ovog perioda, i životnog ciklusa insekta, je i KLJUČ zaštite.
Baš zato, osim diflubenzurona, obavezno, ide i tretman još nekim IGR insekticidom ( nrp. piriproksifen, itd. ). To po pravilu poslije berbe, kada je poželjan i neki organofosfat.
Ali, i to je daleko od potrebnog. Ključna mjera je ipak prskanje zemljišta oko stabla, 30- 50cm, bifentrinom , u dva navrata, nakon čega se prskano zemljište okopa i ustitni do dubine od 10cm, da bi se spustio preparat.
Tek ovime zaustavljate larve od naseljavanja korijena i stabla. SUŠTINA je u krajnje specifičnim karakteristikama bifentrina- bukvalno je nerastvoriv u vodi, i postojanost u zemlji mu je enormna, 30- 160 dana.
Ovo u prevodu znači da ga voda neće ''odnijeti'' ( dok recimo hlorpirifos ili dihlorvos hoće, djelimično ili potpuno su rastvorivi u vodi ), i biljka ga neće usvojiti preko korijena pa nema opasnosti po berbu. I jedno i drugo ne važi za druge pomenute preparate, koji inače jedini efekat imaju prilikom sadnje- nasuti u rupe za sadnju štitiće biljku dobar dio prve godine.
Dalje, postojanost u zemljištu drugih preparata je do desetak puta manja.
Ovo je i bio razlog što sam odlučio da se raspišem na ovu temu- dominantan pristup naših zaštitara su i dalje hlorpirifos i dihlorvos u zemlju, pireotroid i organofosfat na list. Time se promaši suština, odnosno biljka ne bude pokrivena dovoljno intenzivno- obuhvatno, ni dovoljno dugo, i već je i iz iskustva jasno uočljivo da taj pristup nije donio rezultate, nastale štete od ovog insekta su već sada ogromne.
Zato, dva tretmana zemljišta bifentrinom
Raspoređena tako da prvi ide desetak do petnaest dana od početka intenzivnog hranjenja ( prve larve se izležu petnaestak dana od polaganja jaja, načelno, to obično biva od sredine do kraja maja ), a drugi, ponovljeni, 6 nedelja poslije toga. Prska se vrat stabla i zemljište okolo, ako se pažljivo odradi, biljka je pokrivena za kompletan period opasnosti. Larve ne mogu da prođu zonu tretiranu insekticidom.
Osim ovoga, i tretmani nematodama su se pokazali efikasni.
Dalje, polivanje zemljišta vodom doprinosti smrtnosti larvi.
Konačno, i pokrivanje folijom za dati period pomaže, isto kao i pepeo uz vrat stabla.
Uz, naravno, obavezno ručno prikupljanje insekata koji se uočavaju.
I uz napomenu da mjere koje preduzimate ove godine, svoje rezultate prikazuju tek u idućoj.
Navedene informacije prikupljene su iz inostranih izvora, kao i radova stručnjaka Instituta iz NS, koji su bazirani na inostranim iskustvima, a rađeni u vrijeme kada su višnjici u južnoj Srbiji krčeni brzinom svjetlosti zbog naleta žilogriza.
I, nažalost, iz obimnog ličnog iskustva, jer voćnjak koji podižem graniči sa plantažom trešanja, u kojoj se već godinama suši 10-15% godišnje iz istog uzroka, tako da mi biljke pate već od starta.
I, najbitnije, pristup je dokazan u praksi.
Da dopunimo tekst, današnje fotke sa komšijske plantaže ( na ovoj parceli oko 500 stabala, 6- 7 godina ).
Pogledajte ove tri... Reklo bi se, ''lepe i debele''. Zdrave. Čak malo i prerodile.
[/IMG]
[/IMG]
[/IMG]
Dobro ih pogledajte, vrhove naročito...
- - - - - - - - - -
... U prethodnom postu, prve dvije možda malo i mumlaju, ali treća fotka je već trešnja koja jasno govori, da jasnije ne može.
A sledeća fotka je budućnost ovih trešanja, dogodine, i to neizbježna...
[/IMG]
Trešnja na izdisaju. Osušiće se u naponu vrućina, krajem jula, početkom avgusta. Ako dočeka hibernaciju pa se osuši idućeg proljeća, znači da je bila neviđeno jaka biljka.
Elem, slike sam postavio čisto da može ugrubo da se vidi kako štete napreduju, i ponajviše, zbog čestih velikih grešaka u raspoznavanju simptoma.
Ono što se često dešava, čak i sa iskusnijim posmatračima, je brkanje simptoma sa simptomima monilije, ili neke od paleži. Ponajviše zbog nasumično osušenih vršnih grančica, vizuelno sasvim sličnih sa pomenutim bolestima.
Ono što vizuelno definitivno upućuje na simptome poodmaklog napada žilogriza je sitnolisnost, koju možete uočiti na svim fotografijama, u manjem ili većem obimu, naročito na rodnim, jednogodišnjim granama, pojačano prema vrhu.
Isto tako, do nasumičnog sušenja pojedinih grančica je došlo prema vrhu, na najbolje provjetrenim granama, sasvim netipično za moniliju.
Takođe, trenutno ne toliko izraženo, ali sa početkom vrućina biće pojačano, prisutna je pojava sitnih do srednjih gumoza ( pojava smole ) na svim zahvaćenim biljkama.
Konačno, ne direktno vezano sa temom, ali zanimljivo na ovim fotkama, na trešnjama se vidi i poprilično velika dužina internodija, što upućuje na prehranjenost azotom, odnosno, govori da gazda nije dobro razumio usporavanje rasta i razvoja biljaka iz poslednjih par godina, pa je, umjesto insekticidom, reagovao drastično pojačanim đubrenjem.
Čime je velikom broju i presudio. Koliko se trenutno vidi, ubrzano mu se suši više od 25% biljaka.
Pogledajte ove tri... Reklo bi se, ''lepe i debele''
. Zdrave. Čak malo i prerodile.
Dobro ih pogledajte, vrhove naročito...
- - - - - - - - - -
... U prethodnom postu, prve dvije možda malo i mumlaju, ali treća fotka je već trešnja koja jasno govori, da jasnije ne može.
A sledeća fotka je budućnost ovih trešanja, dogodine, i to neizbježna...
Trešnja na izdisaju. Osušiće se u naponu vrućina, krajem jula, početkom avgusta. Ako dočeka hibernaciju pa se osuši idućeg proljeća, znači da je bila neviđeno jaka biljka.
Elem, slike sam postavio čisto da može ugrubo da se vidi kako štete napreduju, i ponajviše, zbog čestih velikih grešaka u raspoznavanju simptoma.
Ono što se često dešava, čak i sa iskusnijim posmatračima, je brkanje simptoma sa simptomima monilije, ili neke od paleži. Ponajviše zbog nasumično osušenih vršnih grančica, vizuelno sasvim sličnih sa pomenutim bolestima.
Ono što vizuelno definitivno upućuje na simptome poodmaklog napada žilogriza je sitnolisnost, koju možete uočiti na svim fotografijama, u manjem ili većem obimu, naročito na rodnim, jednogodišnjim granama, pojačano prema vrhu.
Isto tako, do nasumičnog sušenja pojedinih grančica je došlo prema vrhu, na najbolje provjetrenim granama, sasvim netipično za moniliju.
Takođe, trenutno ne toliko izraženo, ali sa početkom vrućina biće pojačano, prisutna je pojava sitnih do srednjih gumoza ( pojava smole ) na svim zahvaćenim biljkama.
Konačno, ne direktno vezano sa temom, ali zanimljivo na ovim fotkama, na trešnjama se vidi i poprilično velika dužina internodija, što upućuje na prehranjenost azotom, odnosno, govori da gazda nije dobro razumio usporavanje rasta i razvoja biljaka iz poslednjih par godina, pa je, umjesto insekticidom, reagovao drastično pojačanim đubrenjem.
Čime je velikom broju i presudio. Koliko se trenutno vidi, ubrzano mu se suši više od 25% biljaka.
radashin
Član
Pojavilo mi se ove godine u mladom zasadu trešanja, 3. godina. Zasad, našao sam ih desetak, a pregledao sam pažljivo svih 300 stabala (radio sam korektivnu rezidbu i svako stablo je detaljno pregledano).
Šta mi je činiti?
Nista kolega. Nemoj niko da te laze, nista ne pomaze.
Sloba31
Član
Koliko sam ja gledao po internetu izgleda slicno ali ne bih rekao da je zilogriz.
Комадара
Član
Жилогриз није. Ја сам гледао слике шиљокрилца, али мислим да није ни он.
Šiljokrilac, i te kako.
Štetnost je ista kao i kod žilogriza, ali se vremenski ne podudaraju, šiljokrilac po pravilu kreće nešto ranije. Mjere zaštite su identične za obije vrste, lagali ili ne
Pregledaj voćke što upornije možeš, prikupljaj, probaj nešto od predložene hemije, konsultuj zaštitare. Jer, ako ne budeš, voćnjak ti većinom neće dočekati sedmu, osmu godinu.
Štetnost je ista kao i kod žilogriza, ali se vremenski ne podudaraju, šiljokrilac po pravilu kreće nešto ranije. Mjere zaštite su identične za obije vrste, lagali ili ne
Pregledaj voćke što upornije možeš, prikupljaj, probaj nešto od predložene hemije, konsultuj zaštitare. Jer, ako ne budeš, voćnjak ti većinom neće dočekati sedmu, osmu godinu.
Комадара
Član
Изгледа да тај шиљокрилац подноси и тешку земљу. Жилогриз воли пјесковиту.
Ovo sa pvc folijom je i meni padalo na pamet. Jos bolja varijanta je neka folija koju koriste ovi profi bastovani sto ukrasavaju dvorista. Surak mi se bavi sa tim i kad sade tuje na zemlju se stavlja ta malc folija koja ima sitne rupice da propusta vodu,ali trava ne moze da izbije kroz nju. Mislim da ne zenka ne bi mogla da polozi jaja kroz njih. Pitacu ga sutra kako se zove i koliko kosta,
Pomogne svakako
Gledao sam kako postavljaju i karton po zemlji oko stabla, kao jeftiniju varijantu.
kanački
Član
Ja sam ovo našao na stablu kruške ,sad pre neki dan ?
Da li žilogriz ili ovaj šiljokrilac (ako sam dobro razumeo da je to to) pravi štetu i u jabučastim voćnim vrstama ili samo koštičavim ?
Nažalost, obije vrste ne mare za tip zemljišta, podjednako se snalaze u svima.
Ali, ono što, u vezi sa zemljištem, definitivno predstavlja kritičan faktor razvoja insekata, jeste VLAŽNOST.
U svijetu, ubjedljivo najdetaljnija istraživanja ove pošasti su rađena u Španiji i Izraelu, dvije zemlje u kojima su zasadi koštičavog voća, kajsije i šljive naročito, strahovito stradali u drugoj polovini 20. vijeka. Razmjere šteta su u pojedinim godinama bile bukvalno katastrofalne. Kuriozitet je predstavljala činjenica da su, u prethodnim decenijama, takođe imali registrovane nalete štetočine, ali nikad u ozbiljnijim dimenzijama.
Istraživanja su bila krajnje opsežna, od uzgajivačke prakse do korištenja hemije, a zanimljivost je da su, u obije zemlje nezavisno, došli i do objašnjenja kako su tako naglo narasli broj i štetnost insekata, od skoro nebitnih do katastrofalnih. Kao dva ključna faktora su izdvojili porast temperatura, i promjenu prakse navodnjavanja, sa dominantnog sistema prskalica na sistem kap po kap.
Ciljanom analizom je utvrđeno da, pri visokoj vlažnosti zemljišta, smrtnost izlegnutih larvi ide i do 100%.
Ovo, u prevodu na praktični jezik, znači da, npr., 2017.g. generalno nismo imali katastrofalnih šteta od žilogriza, jer je 2016.g. bila enormno kišna, i to skoro čitave sezone.
Opet, suprotno tome, poslednje dvije sezone su bile i izrazito vruće, i izrazito suve, tako da je obim šteta u ovoj, kao i prethodnoj, drastično u porastu.
Takođe, to znači i da blago zalivanje zemljišta, zone neposredno uz stablo, jednom sedmično, uz preporučljivu manju dozu nekog P i K kristalnog đubriva ( koja takođe podižu smrtnost larvi ), ima definitivnog efekta na umanjenje broja insekata, i obim štete.
- - - - - - - - - -
Sporadično da, registrovane su pojave, naročito u slučaju da u blizini nema ništa sa košticom da mu se nađe.
Kod mene u voćnjaku, npr., uporno ga nalazim na vegetativnim izdancima dunja koje imam. Koliko mogu da pretpostavim, tu stiže iz komšijskog trešnjika, kad komšo odradi tretiranja, jer mi je to najbliža tačka sa njime, udaljena svega par metara, a insekat inače nije sklon daljinskim letovima
- - - - - - - - - -
Hvala, zemljak
Sam vlasnik ne zna baš koje je sve sorte sadio, ali, ove konkretno sa slika, koliko mogu da vidim, su većinom burlat i prima, osma do deseta godina.
Nažalost, volio bih da ne budem baba zloslutnica, ali on do sada nije tretirao ciljano na žilogriza, tako da mislim da mu je ovaj dio voćnjaka bukvalno već izgubljen.
Da ne pominjem što, koliko sam vidio, bar 4 puta u sezoni ide confidorom, čime je skoro sigurno već razvio rezistenciju kod insekata, pa time i sebi i meni umanjio jednu od ubjedljivo najefikasnijih mjera kod podizanja voćnjaka- zalivanje sa 1-1.5g imidakloprida po biljci, dva puta u sezoni, sve neđe do treće godine starosti voćke, je jedan od najpouzdanijih tretmana.
Konkretno na ovoj lokaciji, tik uz njega, ja sam u startu posadio pedesetak trešanja, stotinak kajsija, nešto šljive i višnje, pojma nemajući da kod njega postoji problem, jer se tek u poslednjjih dvije godine razbuktao dovoljno da ga uočim.
Taj zasad mi se spasao bukvalno pukom srećom- jer u principu organo-fosfate ne koristim nikako, porodica mi je potrošač tog voćnjaka
, ali sam redovno u zaštiti koristio avaunt, coragen i movento, a svi djeluju na odrasle jedinke. Tako da je kod mene sušenje išlo do nekih 5%, ali iz čiste slučajnosti, i što mi nije bilo žao para za takve preparate.Što opet otvara iduću temu- koliko je zapravo strategija zaštite od žilogriza preskupa, i čak često, neisplativa za komercijalnog uzgajivača. Uz naglasak na ''STRATEGIJA'', jer nijedna od ovih mjera samostalno neće imat potpunog značaja
Zasto imam mrave po tresnjama , nema lisnih usiju a njih vidm da hodaju. Jos dok su cvjetale. Velicine 5-6mm. Ima na 2 stare tresnje, otprilike 70 godina svaka onih velikih crnih mrava 15mm ako nisu i veci. Ne prskaju se uopste. Prvi puta sam prskao ove godine cacanke sljive od osice.
