sinisa1979
Član
Branko,zar ne bi moglo kao na onoj slici gde rus ide pored prese sa prikolicom i odmah tovari bale? a odvajanje od lisca resiti nekim ventilatorom.
Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva
- Začetnik teme bubiša
- Datum pokretanja
A kako uraditi "hvatač" čokanja?
@ mcole
Na žalost, ja se u konstrukciju gorionika uopšte ne razumem. Čak šta više, poprilično sam smotan u bravarskim poslovima iako su mi i deda i otac bili kovači i bravari. Ja sam oduvek više volio lemilicu i instrumente od čekića i brusilice. Ipak, jako se zanimam za te stvari jer mi je to veoma interesantno a u poslednje vreme slobodno mogu reći i da mi je postala opsesija. Čitam sve što mi dođe pod ruku o temi grejanja i klimatizacije pa iako znam da npr. neću koristiti toplotne pumpe i solarne kolektore ja i to gledam i čitam.
Do ove godine sam se grejao na ugalj a od ove jeseni na sojinu slamu. Što se tiče uglja, nisam imao problema sa njim što se tiče samog grejanja. Doduše, koristio sam ovaj komadni, niskokalkorični ugalj sa površinskih kopova koji sam mešao sa šapurikama i imao zadovoljavajuće grejanje. Bez šapurika je slaba vajda od tog uglja a sa njima se može pristojno grejati. Međutim problem je bio na drugoj strani, ne tehničkoj, ako se to može tako nazvati. Jednostavno ni na jednom stovarištu ne mere količinu uglja i jednostavno je toliko uočljivo zakidanje na meri da sam ja najviše zbog toga rešio da pređem na grejanje na sojinu slamu. Nisam hteo da dozvolim da neko pravi magarca od mene. Oni jednostavno kašikom uspu u prikolicu ugalj i kažu tu ima toliko i toliko a ti ako nećeš slobodno idi na drugo mesto. A ja sam se na ugalj grejao 25 godina koliko imam centralno grejanje i znam koliko mi je stalo uglja u šupu nekad a koliko sad. Uvek ide priča kako uglja nema i kako ga je teško nabaviti i da praktično oni meni čine uslugu što su mi dali ugalj a ne nekom drugom. E, pa više mi neće činiti usligu, neka je čine nekom drugom a ja ću sam sebi obezbediti drugi vid ogreva a uz to je još i jeftinije.
I tako sam rešio da pređem na grejanje sa sojinom slamom. Na taj način se greje već više godina nekoliko mojih drugara a i sestra čija je kuća u neposrednoj blizini moje kuće. Iz njihovog iskustva a i svog jer sam povremeno ja ložio kod sestre, stvorio sam idealističku sliku o grejanju na soju. Mislio sam da za razliku od uglja ovde jednostavnije mogu dozirati loženje jer se sama potpala svodi na jednu šibicu. Međutim na početku grejanja moj entuzijazam za grejanje na soju je malo splasnuo.
Isprva sam imao problema sa gorenjem bale. Iako su bile potpuno suve, neke bale jednostavno nisu gorele kako je predviđeno i morao sam da otvaram cela vratanca za čišćenje pepela kako bi koliko toliko bilo dovoljno vazduha za gorenje jer i maksimalno otvorena klapna za promaju to nije obezbeđivala. Pored ovog problema, polako je počela da se stvara i smola u kotlu što je posledica niske temperature u ložištu. Prvo sam sumnjao na dimnjak ali isti takav ima i komšija pa kod njega identičan kotao dobro radi. Vremenom je taj problem skoro isčezao. Kad ubacujem balu u kotao, obavezno prekinem uzice i na gurkanje je uguram u kotao čime se ona rastrese i tad nema problema sa gorenjem. (Deluje šašavo ali radi posao!)
Međutim, iako su sad bale gorele i dalje sa prvom balom nisam mogao da postignem dovoljnu temperaturu vode da prestane smoljenje. Dalje, iako su bili relativno topli dani meni je trebalo po 4 i više bala da bi se kuća zagrejala pa sam mislio da neću imati ni dovoljno bala (izbalirao sam 1300) kad počnu ledeni dani i, kako sam tad cenio, budem trošio po desetak bala dnevno. (Pošto nemam dovoljno šapurika tad ih još nisam ložio.) Pored svega, nije mi se sviđalo ni to što su periodi između dva loženja jako kratki.
Sve je to uticalo na moje blago razočarenje u ovaj vid grejanja. Posle sam polako došao do svih odgovora (nadam se). Početno negorenje sam pripisao sabijenim balama. Nedostizanje veće temperature sa prvom balom sam objasnio velikom količinom vode u mom sistemu. Imam 313 rebara radijatora, dosta razvoda sa crnim cevima i kotao u koji stane 260l vode. Svu tu količinu vode ne može da zagreje prva bala na temperaturu iznad koje prestaje smolisanje. Zbog toga mi je sad taktika da posle prve bale odmah ložim i drugu i tad mogu da postignem visoke temperature vode. Kasnije je sve mnogo lakše pošto i kad dopustim da mi temperatura u sistemu padne na 40 stepeni sa novom balom lako idem na 70-80 stepeni tako da samo u prvom delu izgaranja bale imam uslove za smolisanje ali je to kratko. Kad su došli hladniji dani i kad sam počeo da dodajem šapurike, moj entuzijazam se polako vratio. Iako ne dodajem mnogo šapurika (jedan džak od veštaka na dva ili tri loženja), to je sad sasvim druga priča. Veće su temperature vode, duži interval između loženja i manji je problema sa gorenjem kad se priguši klapna. Regulator promaje sam sad tako uštelovao da ne dozvoli veću temperaturu vode od 75-80 stepeni i to mi obezbeđuje dva sata dok temperatura vode ponovo ne padne na 40 stepeni i tad ide novo loženje. Ovo je za prve tri bale. Kod sledećih bala se kuća već zagrejala i manje je oduzimanje toplote od radijatora pa se taj period produžava i na tri sata. Kod poslednjeg loženja regulator promaje malo prigušim pa onda ostaju topli radijatori i po 4 sata od loženja. To je zbog inertnosti sistema zbog velike količine vode u njemu i ono što je na početku dana i prvog loženja mana, na kraju dana i poslednjeg loženja je prednost. Kad su bili oni najhladniji ledeni dani ja nisam trošio više od 6 bala sa šapurikama (tri džaka od veštaka) i sad već vidim da ne samo da mi neće nedostajati bala do kraja sezone već ću imati i viška. Istina, ne ložim od ujutro jer pre podne i nismo unutra, a nema ni potrebe jer ostane dovoljno toplo od prethodnog dana. A preko dana, kad krene loženje u kući je toplo, za neke i pretplo. Po temperaturi u kući, komotno bih mogao povećati razmak između dva loženja i dopustiti da se voda u sistemu još više ohladi. Međutim, u tom slučaju je povećano smolisanje i iako izgleda nelogično veća je potrošnja ogreva pa mi je temperatura vode od 40 stepeni signal kad da ložim ponovo. Naravno da ne gledam u termometar, ali se ta granica jako lepo oseti na radijatorima koji tad nisu vrući već tek topli a ubrzo prelaze u mlake i hladne.
Sad sam video da se sa sojom jako kvalitetno mogu ogrejati (i jeftinije u odnosu na druge energente) i taj način grejanja ću svakako zadržati. Ali i tu ima nekoliko momenata na koji mi nisu baš po volji. Najpre je tu skladištenje. Iako sam odlično zašuškao kamaru ponjavom, ipak je jedan deo bala zakisao i prokisao i svakako da bi najblje bilo napraviti neki hangar za bale. Zbog toga mi je jako interesantna ideja da se bale dodatno sabiju na malu zapreminu. Em što treba manji prostor za skladištenje, em je i manipulacija lakša. Drugo je bezbednost, odnosno strah da ne planu bale koje držim u kotlarnici (količina za dva tri dana loženja). To iziskuje da kod svakog loženja detaljno počistim sve ostatke koji se raspu oko kotla. I na kraju tu je količina pepela kao i komfor loženja jer se ipak ne može otići na više sati od kuće. Zbog svega toga su mi pelete veoma interesantne i tome ću težiti.
Eto, napisah ovaj maratonski post, možda će nekom poslužiti ako se nađe dilemi za koji vid grejanja se opredeliti.
Na žalost, ja se u konstrukciju gorionika uopšte ne razumem. Čak šta više, poprilično sam smotan u bravarskim poslovima iako su mi i deda i otac bili kovači i bravari. Ja sam oduvek više volio lemilicu i instrumente od čekića i brusilice. Ipak, jako se zanimam za te stvari jer mi je to veoma interesantno a u poslednje vreme slobodno mogu reći i da mi je postala opsesija. Čitam sve što mi dođe pod ruku o temi grejanja i klimatizacije pa iako znam da npr. neću koristiti toplotne pumpe i solarne kolektore ja i to gledam i čitam.
Do ove godine sam se grejao na ugalj a od ove jeseni na sojinu slamu. Što se tiče uglja, nisam imao problema sa njim što se tiče samog grejanja. Doduše, koristio sam ovaj komadni, niskokalkorični ugalj sa površinskih kopova koji sam mešao sa šapurikama i imao zadovoljavajuće grejanje. Bez šapurika je slaba vajda od tog uglja a sa njima se može pristojno grejati. Međutim problem je bio na drugoj strani, ne tehničkoj, ako se to može tako nazvati. Jednostavno ni na jednom stovarištu ne mere količinu uglja i jednostavno je toliko uočljivo zakidanje na meri da sam ja najviše zbog toga rešio da pređem na grejanje na sojinu slamu. Nisam hteo da dozvolim da neko pravi magarca od mene. Oni jednostavno kašikom uspu u prikolicu ugalj i kažu tu ima toliko i toliko a ti ako nećeš slobodno idi na drugo mesto. A ja sam se na ugalj grejao 25 godina koliko imam centralno grejanje i znam koliko mi je stalo uglja u šupu nekad a koliko sad. Uvek ide priča kako uglja nema i kako ga je teško nabaviti i da praktično oni meni čine uslugu što su mi dali ugalj a ne nekom drugom. E, pa više mi neće činiti usligu, neka je čine nekom drugom a ja ću sam sebi obezbediti drugi vid ogreva a uz to je još i jeftinije.
I tako sam rešio da pređem na grejanje sa sojinom slamom. Na taj način se greje već više godina nekoliko mojih drugara a i sestra čija je kuća u neposrednoj blizini moje kuće. Iz njihovog iskustva a i svog jer sam povremeno ja ložio kod sestre, stvorio sam idealističku sliku o grejanju na soju. Mislio sam da za razliku od uglja ovde jednostavnije mogu dozirati loženje jer se sama potpala svodi na jednu šibicu. Međutim na početku grejanja moj entuzijazam za grejanje na soju je malo splasnuo.
Isprva sam imao problema sa gorenjem bale. Iako su bile potpuno suve, neke bale jednostavno nisu gorele kako je predviđeno i morao sam da otvaram cela vratanca za čišćenje pepela kako bi koliko toliko bilo dovoljno vazduha za gorenje jer i maksimalno otvorena klapna za promaju to nije obezbeđivala. Pored ovog problema, polako je počela da se stvara i smola u kotlu što je posledica niske temperature u ložištu. Prvo sam sumnjao na dimnjak ali isti takav ima i komšija pa kod njega identičan kotao dobro radi. Vremenom je taj problem skoro isčezao. Kad ubacujem balu u kotao, obavezno prekinem uzice i na gurkanje je uguram u kotao čime se ona rastrese i tad nema problema sa gorenjem. (Deluje šašavo ali radi posao!
) Međutim, iako su sad bale gorele i dalje sa prvom balom nisam mogao da postignem dovoljnu temperaturu vode da prestane smoljenje. Dalje, iako su bili relativno topli dani meni je trebalo po 4 i više bala da bi se kuća zagrejala pa sam mislio da neću imati ni dovoljno bala (izbalirao sam 1300) kad počnu ledeni dani i, kako sam tad cenio, budem trošio po desetak bala dnevno. (Pošto nemam dovoljno šapurika tad ih još nisam ložio.) Pored svega, nije mi se sviđalo ni to što su periodi između dva loženja jako kratki.
Sve je to uticalo na moje blago razočarenje u ovaj vid grejanja. Posle sam polako došao do svih odgovora (nadam se
). Početno negorenje sam pripisao sabijenim balama. Nedostizanje veće temperature sa prvom balom sam objasnio velikom količinom vode u mom sistemu. Imam 313 rebara radijatora, dosta razvoda sa crnim cevima i kotao u koji stane 260l vode. Svu tu količinu vode ne može da zagreje prva bala na temperaturu iznad koje prestaje smolisanje. Zbog toga mi je sad taktika da posle prve bale odmah ložim i drugu i tad mogu da postignem visoke temperature vode. Kasnije je sve mnogo lakše pošto i kad dopustim da mi temperatura u sistemu padne na 40 stepeni sa novom balom lako idem na 70-80 stepeni tako da samo u prvom delu izgaranja bale imam uslove za smolisanje ali je to kratko. Kad su došli hladniji dani i kad sam počeo da dodajem šapurike, moj entuzijazam se polako vratio. Iako ne dodajem mnogo šapurika (jedan džak od veštaka na dva ili tri loženja), to je sad sasvim druga priča. Veće su temperature vode, duži interval između loženja i manji je problema sa gorenjem kad se priguši klapna. Regulator promaje sam sad tako uštelovao da ne dozvoli veću temperaturu vode od 75-80 stepeni i to mi obezbeđuje dva sata dok temperatura vode ponovo ne padne na 40 stepeni i tad ide novo loženje. Ovo je za prve tri bale. Kod sledećih bala se kuća već zagrejala i manje je oduzimanje toplote od radijatora pa se taj period produžava i na tri sata. Kod poslednjeg loženja regulator promaje malo prigušim pa onda ostaju topli radijatori i po 4 sata od loženja. To je zbog inertnosti sistema zbog velike količine vode u njemu i ono što je na početku dana i prvog loženja mana, na kraju dana i poslednjeg loženja je prednost. Kad su bili oni najhladniji ledeni dani ja nisam trošio više od 6 bala sa šapurikama (tri džaka od veštaka) i sad već vidim da ne samo da mi neće nedostajati bala do kraja sezone već ću imati i viška. Istina, ne ložim od ujutro jer pre podne i nismo unutra, a nema ni potrebe jer ostane dovoljno toplo od prethodnog dana. A preko dana, kad krene loženje u kući je toplo, za neke i pretplo. Po temperaturi u kući, komotno bih mogao povećati razmak između dva loženja i dopustiti da se voda u sistemu još više ohladi. Međutim, u tom slučaju je povećano smolisanje i iako izgleda nelogično veća je potrošnja ogreva pa mi je temperatura vode od 40 stepeni signal kad da ložim ponovo. Naravno da ne gledam u termometar, ali se ta granica jako lepo oseti na radijatorima koji tad nisu vrući već tek topli a ubrzo prelaze u mlake i hladne.Sad sam video da se sa sojom jako kvalitetno mogu ogrejati (i jeftinije u odnosu na druge energente) i taj način grejanja ću svakako zadržati. Ali i tu ima nekoliko momenata na koji mi nisu baš po volji. Najpre je tu skladištenje. Iako sam odlično zašuškao kamaru ponjavom, ipak je jedan deo bala zakisao i prokisao i svakako da bi najblje bilo napraviti neki hangar za bale. Zbog toga mi je jako interesantna ideja da se bale dodatno sabiju na malu zapreminu. Em što treba manji prostor za skladištenje, em je i manipulacija lakša. Drugo je bezbednost, odnosno strah da ne planu bale koje držim u kotlarnici (količina za dva tri dana loženja). To iziskuje da kod svakog loženja detaljno počistim sve ostatke koji se raspu oko kotla. I na kraju tu je količina pepela kao i komfor loženja jer se ipak ne može otići na više sati od kuće. Zbog svega toga su mi pelete veoma interesantne i tome ću težiti.
Eto, napisah ovaj maratonski post, možda će nekom poslužiti ako se nađe dilemi za koji vid grejanja se opredeliti.
KishRobert
Prijatelj Foruma
@dukej
svaka cast!
nego,ti imas,ako se secam pec iz sente?
da li si probao,nekad da je napunis sa sapurikama,bas,bas i da tako izmeris vreme koliko ti treba do sledeceg lozenja.
podrazumeva se da je u sistemu vec zagrejana voda.
svaka cast!
nego,ti imas,ako se secam pec iz sente?
da li si probao,nekad da je napunis sa sapurikama,bas,bas i da tako izmeris vreme koliko ti treba do sledeceg lozenja.
podrazumeva se da je u sistemu vec zagrejana voda.
greska u koracima, ono bese Urban pravio gorionik!!! I samo jos nesto da pojasnim, kod loženja slame u rinfuzi se postavlja sekačica ispred puza do gorionika, u nju se moze stavljati rol bala ili ova obična zavisi koja ti je balirka.
@ KishRobert
Da, moja peć je iz Sente. A ovo sa šapurikama nisam probao. Ložišni prostor u toj peći je veoma velik i ako ga skroz napunim sa šapurikama postoji realna opasnost da voda prokuva i da napravi kakav kuršlus. Naravno, jasno mi je da bi regulator promaje svojim pravovremenim zatvaranjem dotoka vazduha trebao to da spreči, ali ovaj moj regulator je star i malo sporije reaguje. (Majstor je obećao da će kad ugrabi vremena doći i zameniti ga sa modernijim i bržim regulatorom ali očigledno da je u poslu kad još nije došao.) Bojim se da bi uz tu sporost mogla ogromna količina kalorija da se oslobodi iz te velike količine šapurika i da voda prokuva. Pretpostavimo i da je regulator dovoljno brz i da na vreme zatvori klapnu i da se spreči prokuvavanje vode. Uz tako veliku količinu šapurika dovoljno je da samo na kratko planu i da se brzo nabije velika temperatura. Zbog toga bi regulator najveći deo vremena držao klapnu potpuno zatvorenu i šapurike bi se brzo ugljenisale i vremenom polako nestajale a da se pri tom ne iskoristi njihov puni potencijal. Nisam siguran kao bi takav režim odgovarao peći, odnosno koliko bi se tako stvaralo čađi. Ali jedno je sigurno, uz takvo punjenje peći sigurno bi se period dok sve ne izgori povećao na više sati, pretpostavljam oko 5-6 sati. Međutim, kao što sam već rekao, nemam nešto preterano mnogo šapurika (5 kj kukuruza berem u klipu i onda te šapurike posle krunjenja podelim sa sestrom) i sa takvim loženjem ne bih izvukao do kraja sezone.
Kad sam sad spomenuo ovu tromost mog regulatora, sad nešto razmišljam da to možda i nije tako loše. Naime ovaj moj stigne da pritvori klapnu kad već izgori oko pola bale a to je dovoljno da ostatak lepo tinja i pri pritvorenoj klapni i time održava da voda ne pređe podešenu vrednost. (Ovde se ne može striktno govoriti o stvarnom održavanju temperature jer ostatak bale nema više potencijala da dugo održava tu temperaturu i potom postepeno izgori do kraja. Tako da se održavanje podešene temperature svodi na ne dozvoljavanje da temperatura vode pređe tu zadatu vrednost i jedan kraći period održavanja te temperature posle čega temperatura počne da pada kako bala dogoreva do kraja.) U takvom režimu bala uvek gori, u početku intezivno a kasnije slabo, ali uvek gori. Ako bi, (sad razmišljam šta bi bilo kad bi bilo ), ta regulacija bila brža onda bi se verovatno desilo da se bala dok je još velika privremeno ugasi, odnosno da bude u stanju ugljenisanja a da se ponovnim otvaranjem klapne i dotokom svežeg vazduha ponovo propali. Takvu situaciju sam imao na početku sezone, kad mi neke bale jednostavno nisu htele da dobro gore i samim otvaranjem vrata plamen bi buknuo i gorenje je posle dobro išlo. Pokušao sam tada da balu koja je na početku gorela pa se potom ugasila, da pustim da vidim kad će se sama ponovo propaliti. I to se nekad desilo a nekad nije uopšte i takva bala je samo kavila u peći a grejanje je izostajalo. Tad mi je bilo jasno da od takvog grejanja nema ništa jer vreme prolazi a temperatura se ne diže i onda više nisam imao živaca pa sam otvarao vrata samo toliko da bala plane a posle je uglavnom dalje dobro dogorela do kraja. Kad bala gori a kad ne, sam lako video po dimu iz dimnjaka. Kad gori onda uopšte nema ili ima malo dima i to tamnijeg, a kad ne gori plamenom onda je dim beo i pada na dole čim izađe iz dimnjaka. Ne moram govoriti šta to znači i za dimnjak i za kotao. E bojim se da bi mogao isti scenario da se desi i sa nekim bržim regulatorom promaje pa je možda bolje da ostavim ovaj moj koji sam sad uštimao i zadovoljavajuće radi.
@ tine
Količina smole je sad znatno manja nego što sam je imao u početku. Dolaskom hladnijih dana i uključenjem šapurika u loženje mnogo brže se prelazi temperatura iznad koje se ne stvara smola a verovatno je deo smole i izgoreo sa intezivnijim grejanjem. Razmišljao sam da s vremena na vreme napunim peć sa šapurikama kao što je i Robert predložio (samo ne skroz punu) i da je malo užarim i sagorim smolu a i da otvorim dimovodnu klapnu pa da plamen direktno ide u dimnjak (da se zaobiđe putanja vatre kroz izmenjivač u kotlu) i tako spali i smola u dimnjaku ako je ima. Međutim bojim se da bi se tako nekontrolisano mogla upaliti smola i da oštetim dimnjak pa se za sad zadovoljavam ovim postepenim sušenjem i nestajanjem smole uz standardno loženje.
Što se tiče ventila, pretpostavljam da misliš na četvorokraki mešni ventil koji meša povratnu ohlađenu vodu u kotao sa odlaznom vrućom vodom iz kotla u cilju postizanja potrebne temperature povratne vode u kotlu iznad tačke kad prestaje smolisanje. Taj ventil ustvari samo količinski preraspodeljuje toplu odlaznu vodu iz kotla i to na jedan deo koji se vraća nazad u kotao preko povratnog voda i na drugi deo koji ide u radijatore. Očigledno je da se tako smanjuje količina toplote koja odlazi u kuću a održava potrebna radna temperatura za kotao. To dobro dođe u prelaznom periodu kad nije potrebna toliko vruća voda za radijatore a koja se mora postići da ne dođe do smolisanja. Međutim u hladnim danima je potrebno da sva toplotna energija ide u kuću jer koji je cilj čuvanja kotla ako se kuća ne može zagrejati. Zbog toga pretpostavljam da se posle početnog potpaljivanja i dovoljnog zagrevanja vode mešni ventil zakrene da sva topla voda ide na radijatore. To je očigledno moguće kod grejanja na ugalj kad jedno punjenje kotla omogućava radnu temperaturu više sati ali ne vidim kako je to moguće kod grejanja na bale slame ako se zna da jedna bala izgori za najviše sat vremena. To verovatno znači da bih onda kod svake bale morao zakretati mešni ventil a to je praktično neizvodivo. Termostatski mešni ventil bi tu radio posao, ali moj majstor ga ne preporučuje jer u slučaju zaglavljivanja može doći do prokuvavanja kotla. Zato mislim da meni ne treba mešni ventil već akumulator toplote (kao što si ti ranije već predlagao a ja mislio da je pametnije uložiti novce u sistem na pelete) i onda ložiti na pun gas dok se on ne zagreje a iz njega preko mešnog ventila grejati kuću. Tu bi verovatno bilo i nešto gubitaka ali bi i komfor bio veći. Samo, na žalost, ja u kotlarnici nemam mesta za smeštaj akumulatora toplote pa tu mogućnost za sad ni ne razmatram.
Ee, još nešto, ovo što sam rekao oko mešnog ventila je onako kako sam ja zaključio da on radi a to možda i nije tako pa me slobodno ispravite ako grešim.
Sad tek skontah da sam ponovo napisao ogroman post i da ću većinu verovatno smoriti ovim mojim petljanjem sa balama. Međutim sad je već kasno da bih skraćivao post i napravio ga konciznim . Izvinjavam se zbog toga!
p.s. Samo još jedna stvar, primetio sam da Gorštak mnogo bolje greje od NS sorti soje!
Da, moja peć je iz Sente. A ovo sa šapurikama nisam probao. Ložišni prostor u toj peći je veoma velik i ako ga skroz napunim sa šapurikama postoji realna opasnost da voda prokuva i da napravi kakav kuršlus. Naravno, jasno mi je da bi regulator promaje svojim pravovremenim zatvaranjem dotoka vazduha trebao to da spreči, ali ovaj moj regulator je star i malo sporije reaguje. (Majstor je obećao da će kad ugrabi vremena doći i zameniti ga sa modernijim i bržim regulatorom ali očigledno da je u poslu kad još nije došao.) Bojim se da bi uz tu sporost mogla ogromna količina kalorija da se oslobodi iz te velike količine šapurika i da voda prokuva. Pretpostavimo i da je regulator dovoljno brz i da na vreme zatvori klapnu i da se spreči prokuvavanje vode. Uz tako veliku količinu šapurika dovoljno je da samo na kratko planu i da se brzo nabije velika temperatura. Zbog toga bi regulator najveći deo vremena držao klapnu potpuno zatvorenu i šapurike bi se brzo ugljenisale i vremenom polako nestajale a da se pri tom ne iskoristi njihov puni potencijal. Nisam siguran kao bi takav režim odgovarao peći, odnosno koliko bi se tako stvaralo čađi. Ali jedno je sigurno, uz takvo punjenje peći sigurno bi se period dok sve ne izgori povećao na više sati, pretpostavljam oko 5-6 sati. Međutim, kao što sam već rekao, nemam nešto preterano mnogo šapurika (5 kj kukuruza berem u klipu i onda te šapurike posle krunjenja podelim sa sestrom) i sa takvim loženjem ne bih izvukao do kraja sezone.
Kad sam sad spomenuo ovu tromost mog regulatora, sad nešto razmišljam da to možda i nije tako loše. Naime ovaj moj stigne da pritvori klapnu kad već izgori oko pola bale a to je dovoljno da ostatak lepo tinja i pri pritvorenoj klapni i time održava da voda ne pređe podešenu vrednost. (Ovde se ne može striktno govoriti o stvarnom održavanju temperature jer ostatak bale nema više potencijala da dugo održava tu temperaturu i potom postepeno izgori do kraja. Tako da se održavanje podešene temperature svodi na ne dozvoljavanje da temperatura vode pređe tu zadatu vrednost i jedan kraći period održavanja te temperature posle čega temperatura počne da pada kako bala dogoreva do kraja.) U takvom režimu bala uvek gori, u početku intezivno a kasnije slabo, ali uvek gori. Ako bi, (sad razmišljam šta bi bilo kad bi bilo
), ta regulacija bila brža onda bi se verovatno desilo da se bala dok je još velika privremeno ugasi, odnosno da bude u stanju ugljenisanja a da se ponovnim otvaranjem klapne i dotokom svežeg vazduha ponovo propali. Takvu situaciju sam imao na početku sezone, kad mi neke bale jednostavno nisu htele da dobro gore i samim otvaranjem vrata plamen bi buknuo i gorenje je posle dobro išlo. Pokušao sam tada da balu koja je na početku gorela pa se potom ugasila, da pustim da vidim kad će se sama ponovo propaliti. I to se nekad desilo a nekad nije uopšte i takva bala je samo kavila u peći a grejanje je izostajalo. Tad mi je bilo jasno da od takvog grejanja nema ništa jer vreme prolazi a temperatura se ne diže i onda više nisam imao živaca pa sam otvarao vrata samo toliko da bala plane a posle je uglavnom dalje dobro dogorela do kraja. Kad bala gori a kad ne, sam lako video po dimu iz dimnjaka. Kad gori onda uopšte nema ili ima malo dima i to tamnijeg, a kad ne gori plamenom onda je dim beo i pada na dole čim izađe iz dimnjaka. Ne moram govoriti šta to znači i za dimnjak i za kotao. E bojim se da bi mogao isti scenario da se desi i sa nekim bržim regulatorom promaje pa je možda bolje da ostavim ovaj moj koji sam sad uštimao i zadovoljavajuće radi.@ tine
Količina smole je sad znatno manja nego što sam je imao u početku. Dolaskom hladnijih dana i uključenjem šapurika u loženje mnogo brže se prelazi temperatura iznad koje se ne stvara smola a verovatno je deo smole i izgoreo sa intezivnijim grejanjem. Razmišljao sam da s vremena na vreme napunim peć sa šapurikama kao što je i Robert predložio (samo ne skroz punu
) i da je malo užarim i sagorim smolu a i da otvorim dimovodnu klapnu pa da plamen direktno ide u dimnjak (da se zaobiđe putanja vatre kroz izmenjivač u kotlu) i tako spali i smola u dimnjaku ako je ima. Međutim bojim se da bi se tako nekontrolisano mogla upaliti smola i da oštetim dimnjak pa se za sad zadovoljavam ovim postepenim sušenjem i nestajanjem smole uz standardno loženje.Što se tiče ventila, pretpostavljam da misliš na četvorokraki mešni ventil koji meša povratnu ohlađenu vodu u kotao sa odlaznom vrućom vodom iz kotla u cilju postizanja potrebne temperature povratne vode u kotlu iznad tačke kad prestaje smolisanje. Taj ventil ustvari samo količinski preraspodeljuje toplu odlaznu vodu iz kotla i to na jedan deo koji se vraća nazad u kotao preko povratnog voda i na drugi deo koji ide u radijatore. Očigledno je da se tako smanjuje količina toplote koja odlazi u kuću a održava potrebna radna temperatura za kotao. To dobro dođe u prelaznom periodu kad nije potrebna toliko vruća voda za radijatore a koja se mora postići da ne dođe do smolisanja. Međutim u hladnim danima je potrebno da sva toplotna energija ide u kuću jer koji je cilj čuvanja kotla ako se kuća ne može zagrejati. Zbog toga pretpostavljam da se posle početnog potpaljivanja i dovoljnog zagrevanja vode mešni ventil zakrene da sva topla voda ide na radijatore. To je očigledno moguće kod grejanja na ugalj kad jedno punjenje kotla omogućava radnu temperaturu više sati ali ne vidim kako je to moguće kod grejanja na bale slame ako se zna da jedna bala izgori za najviše sat vremena. To verovatno znači da bih onda kod svake bale morao zakretati mešni ventil a to je praktično neizvodivo. Termostatski mešni ventil bi tu radio posao, ali moj majstor ga ne preporučuje jer u slučaju zaglavljivanja može doći do prokuvavanja kotla. Zato mislim da meni ne treba mešni ventil već akumulator toplote (kao što si ti ranije već predlagao a ja mislio da je pametnije uložiti novce u sistem na pelete
) i onda ložiti na pun gas dok se on ne zagreje a iz njega preko mešnog ventila grejati kuću. Tu bi verovatno bilo i nešto gubitaka ali bi i komfor bio veći. Samo, na žalost, ja u kotlarnici nemam mesta za smeštaj akumulatora toplote pa tu mogućnost za sad ni ne razmatram. Ee, još nešto, ovo što sam rekao oko mešnog ventila je onako kako sam ja zaključio da on radi a to možda i nije tako pa me slobodno ispravite ako grešim.
Sad tek skontah da sam ponovo napisao ogroman post i da ću većinu verovatno smoriti ovim mojim petljanjem sa balama. Međutim sad je već kasno da bih skraćivao post i napravio ga konciznim . Izvinjavam se zbog toga!
p.s. Samo još jedna stvar
, primetio sam da Gorštak mnogo bolje greje od NS sorti soje!Dukej, svaka čast na postovima i objašnjenjima, jer oni meni puno znače pošto samu svemu ovome nov. Ovo mi je prva zima sa grejanjem i koristim vaše postove i iskustva da nešto naučim i eventualno izbegnem neke greške i moguće probleme.
takvih treba više.Možga bi mogao na neki način da vam pomognem
Ta klapna koja zatvara promaju mora da funkcioniše idealno jer to je takvim kotlovima jedina sigurnost og pregrevanja usled prekomernog loženja ili usled prestanka rada pumpe,
Loženje na čvrsto gorivo ne može da se odradi za 5 minuta.mora se kontrolisati koliko mase otprilike treba da bi se dostigla određena temperatura
Punjenje kotla ogrevom da bi bio miran 5-6 sati pada u vodu jer je stepen automatizacije kotla minimalan
Dopustiti da temperatura vode padne sa 70 na 40 stepeni takođe nije dobro nego treba povremeno dodavati ogrev ne bi li se ostvarila neka srednja temperatura id 50 - 60 stepeni koja je dovoljna u svim uslovima da bi grejanje bilo kvalitetno.
Zaključak; grejanje na čvrsto gorivo je jeftinije ali izaziva probleme koje ste izneli u predhodnim postovima.Mora češće da se loži i to je cena jeftinijeg grejanja
Ta klapna koja zatvara promaju mora da funkcioniše idealno jer to je takvim kotlovima jedina sigurnost og pregrevanja usled prekomernog loženja ili usled prestanka rada pumpe,
Loženje na čvrsto gorivo ne može da se odradi za 5 minuta.mora se kontrolisati koliko mase otprilike treba da bi se dostigla određena temperatura
Punjenje kotla ogrevom da bi bio miran 5-6 sati pada u vodu jer je stepen automatizacije kotla minimalan
Dopustiti da temperatura vode padne sa 70 na 40 stepeni takođe nije dobro nego treba povremeno dodavati ogrev ne bi li se ostvarila neka srednja temperatura id 50 - 60 stepeni koja je dovoljna u svim uslovima da bi grejanje bilo kvalitetno.
Zaključak; grejanje na čvrsto gorivo je jeftinije ali izaziva probleme koje ste izneli u predhodnim postovima.Mora češće da se loži i to je cena jeftinijeg grejanja
sinisa1979
Član
Hvatac cokanja(u mom okruzenju chutke)kako kaze Branko je kod nas resavan sa jednim sirokim elevatorom koji se montirao na zadnji deo kombajna a prikolica se vukla za njim i odmah se vrsio utovar. e sad ono sto mozda nije dobro na tom sistemu je tezina samog elevatora i umanjena manevarska sposobnost kombajna. tj lako bi mogao da ukrstis kombajn i prikolicu. zbog toga je sistem ubrzo skinjen i nije vise stavljan. a i to se desavalo pre 25 godina kada vrsidba nije bila in nego su ljudi mahom svi radili beracima. tek sada su ljudi poceli ponovo da se okrecu vrsidbi... po meni taj bi problem mogao biti resen tako da traktor vuce prikolicu pored kombajna(sistem tovarenja bala)
milan_spay
Član
A šta sa ljuštikom i komadima stabljike?
sinisa1979
Član
e to bi mogao biti problem a mozda i ne. mozda bi jedan deo problema resio nekakav ventilator? a mozda i ne bi morao. sta bi smetalo da sve tako zajedno presujes(a i ne moras) i lozis?
Ljuštika i stabljike nisu nikakvi energenti u odnosu na čokanje a zauzmu u masi mnogo više mesta.
milan_spay
Član
Tačno tako, dodaci koji možda mogu da pogoršaju kvalitet energentaBranko je napisao(la):
urban
Član
mcole je napisao(la):
Da, ja sam pravio gorionik za piljevinu u rnf i pelete ,u koji kad dodje mleveni čokanj (šepurika) ili pelet od soje hoće peć da poludi mora se sve smanjivati,
predpostavio sam da mora da se malo isecka slama da bi mogla u puž i verujem da je sve uvećano zbog kabastosti slame u rnf
sinisa1979
Član
ok slazem se nisu. J... ga nesto treba probati napraviti,nekakav sakupljac ujedno i selektor. ne znam. cinjenica je da nam je bio masa pred nosom ali je ne koristimo ni 10%! a za isti taj nos nas vuku svi koji nam prodaju energente! gas,struja,drva,ugalj.... Cekaj malo. Sad mi palo na pamet. kazete ljustika i stabljike nisu nikakvi energenti. a kako su se nekad ljudi grejali? znam da nisu na ljustike ali na stabljike jesu! kako se bese zovu te peci... kaljeve peci,ne? kod nas mislim da ih zovu banja pec. mozda sam pomesao... nije bitno,znate na sta mislim. znam coveka koji je sam ubacio plinsku bocu iz auta(naravno cistu i praznu) u pec i napravio sebi centralno grejanje! iako su ga mnogi odgovarali od toga on nije odustao i bolje sto nije jer je mnoga usta zacepio! i sad se greje na sve sto gori i moze da strpa unutra.Branko je napisao(la):
U paorske peci su se lozile "ogrizine" ili stabljike kukuruza.
Prvo se rucno brao kukuruz. Potom se sa kosakom sekla stabljika na 5-10cm od zemlje. Takva stabljika se uvezivala u snopove. Prvo se davalo kravama i bikovima da to jedu. Ne pojedu celu stabljiku, vec lisce i deo stabljike koji je najtanji. Ono sto ne pojednu se ponovo uvezivalo u snopove i lozilo u paorskim pecima. Nasi preci su bili jako ekonomicni. Sve sto moze su iskoristili.
Prvo se rucno brao kukuruz. Potom se sa kosakom sekla stabljika na 5-10cm od zemlje. Takva stabljika se uvezivala u snopove. Prvo se davalo kravama i bikovima da to jedu. Ne pojedu celu stabljiku, vec lisce i deo stabljike koji je najtanji. Ono sto ne pojednu se ponovo uvezivalo u snopove i lozilo u paorskim pecima. Nasi preci su bili jako ekonomicni. Sve sto moze su iskoristili.
Meni lično je problem skladištenje tolikog energenta.
Čokanji najmanje mesta zauzimaju.
Čokanji najmanje mesta zauzimaju.
