Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

Nadalj# Kolika je debljina plasta(unutrasnji,spoljasnji)?Kondenzuje li -prilikom prvog lozenja...i jos nesto,kotlovski lim u Metaloprometu po meni ima jako slabu cenu,naspram obicnog i sumnjicav sam po pitanju kvaliteta...Sa smolom na resetki nikada neces imati problema,jer se tu nece ni pojavljivati(vatra je sagori)
 
@ nadalj#

Hvala ti na odgovorima i čekam iskustva sa akumulatorom kad ga osposobiš! :ppozdrav:

p.s. Još jedno pitanje u vezi dimnjaka. Koliki je prečnik ili dimenzije svetlog otvora u dimnjaku. I da li je tih 7.5 m od temelja dimnjaka ili od mesta gde dimnjača iz pećke ulazi u kotao. Ovo pitam jer je moj dimnjak visok 9m od temelja, odnosno 8.6m u odnosu na dvorište jer je kotlarnica ukopana 40 cm. Dimnjača je na nekih 1.25 m od temelja dimnjaka. Dimnjak je šidelov 200m, napravljen pre jedno 25 god. I imam pomalo problema sa njim jer kad je bala bolje nabijena (iako je razvežem) neće da gori. Onda nije dovoljno da otvorim klapnu do kraja već često moram da otvorim i sama vrata za čišćenje pepela (u okviru kojih je klapna). Čak sam se jedno vreme nosio s' mišlju da ugradim neki mali ventilator na tu klapnu da prisilno ubacuje vazduh u pećku.

@ mirmag

Ja imam dosta smole na rešetki. Dok sam se grejao na ugalj nisam znao šta je to smola na rešetki, a sad svako jutro moram malo da je zgulim sa cevi (doduše ne sa svih cevi i ne po celoj dužini, al' ima jedan deo gde ako to ne bih radio spojila bi se cevi sa smolom).
 
To ne bi smelo da se dogadja...jedino ako ti je sojina slama toliko vlazna da se kondenzuje u lozistu...Radio sam te pecke i nikada nisam video nigde da se to desavalo(krpio sam ih dosta)...bar na pecima proizvodjaca za kog sam radio...Dali imas ti kondenzaciju peci prilikom lozenja?
 
Da li neko zna koja je biomasa najagresivnija za kotao, tj sa kojom biomasom će kotao najbrže da procuri? Da li je to slama žitna/sojina, šapurike, kukuruzovina? Da li su drva ili ugalj više ili manje agresivni od ovog? Vidim da mnogi samo istovare ugalj na beton i ostave ga da skuplja kišu pa se tako loži? :sta:
Koliko je u svemu ovome bitan stepen vlažnosti tog materjala koji se loži(za dugotrajnost peći)?
 
Ugalj se ne preporučuje za kotlove na biomasu. Kažu može da se istopi ako se puno uglja naloži. :sta:
 
Misliš da je ugalj najagresivniji?
Neznam nikoga ko ima peć projektovanu na biomasu, već svi imaju one klasične peći , a prilično mnogo lože u njih svakakvu biomasu(mokru i suvu), a i taj ugalj. Da li je to pametno?
 
@ mirmag

Sojina slama nije uopšte vlažna, suva je skroz. Smolisanje se javlja kad je temperatura ložišta manja od 65 stepeni a kroz cevi u rešetki prolazi povratna voda tako da je tu najmanja temperatura u ložištu. Sojina bala uvek gore odgore, tako da kad se plamen spusti niže do rešetke već je i nestalo slame a i tu bude sloj pepela tako da na tom delu stalno imam pothlađeni deo i tu se stvara smola. Smole imam i na zidovima pećke ali manje jer balu potpaljujem kad se voda već ohladi ispod granice smolisanja pa u prvom delu gorenja te bale se stvara smola ali gorenjem se povećava temperatura izlazne vode i do 70-80 stepeni pa se deo te smole odmah i spali (ostaju one "kraste" po zidovima koje se lako sastružu). Međutim u rešetki taj proces je slabiji i smola se gomila.
 
@mirmag
debljina je ista, 3mm. A sto se tice tog loseg kvaliteta - nisam cuo a cak i da je tako menjacemo pec kad za to dodje vreme
U pocetku njenog rada je bilo mnogo kondeza - sve curi ispod nje... vise nema toga.

@dukej
Dimnjak pocinje tek na 3m visine odnosno 7.5m je visina od temelja zgrade. 250x250mm u cigli
Taj ventilator sto pominjes ... Mi smo isto stavljali onako bez ugradnje nego samo da se prisloni, posao je obavljao solidno ali ne i zadovoljavajuce. Vise bi odgovarao neki da izvlaci jer kako sam i napomenuo slab je dimnjak. Ventilator je BIO plastican pa kad je ova azdaja suknula vatru nazad a ovaj se sav istopio... mislim da je i motor rikno
 
@dukej

Možda bi stvarno probao s nekim manjim ventilatorom, spojenim s termostatom umesto regulatora promaje.
A bilo bi i dobro, da bi izradio u svojoj režiji neku komandnu kutiju, da ti iskljući ventilator, kad se prestane ložiti (padne temperatura ispod xC), da ne 'hladi' kotao.
 
Ja sam o tome ozbiljno razmišljao, malo se bavim elektronikom i verovatno da bih napravio neku automatiku da menja broj obrtaja u skladu sa temperaturom. Čak sam razmeravao kako da taj ventilator smestim u okviru postojeće klapne tako da ga uvek mogu demontirati i prepustiti posao regulatoru promaje. Razmišljao i o tome da napravim nešto što bi pravilo podpritisak pa da se to ugradi ili na dimnjaču ili na samom dimnjaku (imam jedan zatvoreni otvor na dimnjaku iznad dimnjače na kotlu koji se pre koristio). Ali tada je naišao majstor koji mi je radio grejanje i rekao da to ne radim. Objašnjenje je da ću ako stavim ventilator spreda da uduvava vazduh u kotao dobiti nadpritisak u kotlu za koji on nije projektovan a i da mi varijanta sa ventilatorom iza kotla koji bi pravio podpritisak takođe neće biti dobra jer bi u tom slučaju dimni gasovi morali ići preko samog ventilatora (mada sam ja gledao u prospektima nekih novijih kotlova da imaju pozadi takav ventilator a da dim ne ide preko njega). Tako sam odustao od te varijante a kako je malo zazimilo i dimnjak bolje vuče pa u poslednje vreme nisam imao bala koje neće da gore. A i ispraksovao sam sistem ubacivanja bale u kotao tako da se ona pri tom "rastrese" i onda dobro gori.


edit: Tek kad sam poslao post video sam odgovor @ nadalj# i da je on isprobavao ove varijante sa ventilatorom. Ja sam razmišljo da se napravi neki centrifugalni ventilator koji ne bi stojao na putanji dimnih gasova a duvao bi u dimnjak pa da se proizvede efekat kao kod pištolja za farbanje, da kretnja vazduha preko dizne izvlači farbu iz rezervoara. Nisam siguran da li bi to tako moglo da funkcioniše, to mi je onako palo na pamet, ali sigurno da postoji konstrukciono rešenje takvo da se spreči da ventilator stoji na putanji dima a da ipak izvlači dimove iz kotla (i pri tom uvlači više vazduha u kotao na prednjoj klapni potrebnog za sagorevanje).
 
Po podacima za kotle Dragonheat, promer dimne cevi do modela B4 i D4 je 150 mm, a za modele iznad toga 200 mm.
Mislim, da ti ventilator ne bi stvorio toliki pritisak, da bi to bilo štetno. Naravno, neki normalni ventilator, ne turbina.
Ako si dobar s tom tehnikom, možda bi se iše pozabavio s automatikom, u koju bi uključio i lambda sondu, koja bi merenjem dima kontrolirala izgorevanje.
 
Za sad ću ostaviti sve kako jeste jer bale sad dobro goru. Doduše, trošim bale koje su bile skladištene u zatvorenom prostoru a potpomažem ih i šapurikama pa ni ne sme biti problema sa gorenjem. :D Sledeće nedelje načinjem kamaru pa možda ova priča sa ventilatorima bude ponovo aktuelna.
 
Da li zna neko sistem ubacivanja bala pomocu zvezda bila neka reportaza na tv .Neki lik ima kotao i pred loziste stavi 5-6 bala i one pomocu zvezda (kao one na balirkama sto sluze za okidanje vezaca kada izlazi bala iz tunela)ubacuju postepeno balu po balu u loziste.Zao mi sto nisam zapamtio ime i odakle je covek a mislim da je on to sam pravio.Dali ima neko iskustva sa time
 
Uh, baš bih voleo da vidim tu reportažu. Samo ja bih se uvek bojao kod takvog sistema od mogućeg požara. I ovako kad naložim balu i sve počistim što otpadne sa bale oko kotla (u životu se nisam toliko družio sa metlom koliko za ovih mesec-dva koliko ložim bale :D), kad prolazim pored kotlarnice uvek zavirim na prozor da vidim da li je sve ok. :D
 
citajuci ovu temu primetio sam da je veliki problem- novci baliranje, prevoz, lozenje, veliki skladisni prostor za 1000 bala... Da li postoji presa koja iz otkosa pravi brikete raznih dimezija i velicina sa bunkerom kao berac? Na netu ima masina koje drobe balvane u piljevinu. Da li se moze napraviti takva masina? Video sam rad susare za drvo na piljevinu gde cu slikati i postaviti slike,koja radi sa rastresitom piljevinom na principu uduvavanja gde sa malom kolicinom osusi 50 kubika gradje. Mislim da sa presom za brikete iz otkosa masovno bi se grejali na biljne ostatke.
 
Ha, još bolje bi bilo da odmah sa otkosa pravi pelete! :D

Šalu na stranu, i meni je to interesantno ali nisam još nigde čuo da je to napravljeno.

Inače, komšija koji mi kombajnira kukuruze mi je obećao da će na kombajn namontirati neke limove kako bi usmerio šapurike koje ispadaju iz kombajna u usku traku u cilju lakšeg baliranja ili skupljanja na neki način (koji tek treba da mi padne na pamet jer ručno ne dolazi u obzir :D).
 
dukej je napisao(la):
Ha, još bolje bi bilo da odmah sa otkosa pravi pelete! :D

Šalu na stranu, i meni je to interesantno ali nisam još nigde čuo da je to napravljeno.

Inače, komšija koji mi kombajnira kukuruze mi je obećao da će na kombajn namontirati neke limove kako bi usmerio šapurike koje ispadaju iz kombajna u usku traku u cilju lakšeg baliranja ili skupljanja na neki način (koji tek treba da mi padne na pamet jer ručno ne dolazi u obzir :D).
Kliknite za proširenje...

Jesi li razmisljao o samoutovarnoj prikolici za seno ( sa malim prepravkama)??
 
UUU brate lepa zamisao tj želja odmah na njivi sve uraditi u jednom prolazu i gotovo, za moje znanje toga nema kod nas bar nisam čuo u belom svetu ko zna, e sad šta je kod nas izvodljivo to je da se sa silo kombajnom na otkosu odmah masa usitni i utovari u prikolicu i vozi kući na mlevenje i peletiranje ili briketiranje ili kao do sad u bale pa loži u peć za bale e sad ako neko zna nešto više i bolje nek objavi
 
dukej je napisao(la):
Ha, još bolje bi bilo da odmah sa otkosa pravi pelete! :D

Šalu na stranu, i meni je to interesantno ali nisam još nigde čuo da je to napravljeno.

Inače, komšija koji mi kombajnira kukuruze mi je obećao da će na kombajn namontirati neke limove kako bi usmerio šapurike koje ispadaju iz kombajna u usku traku u cilju lakšeg baliranja ili skupljanja na neki način (koji tek treba da mi padne na pamet jer ručno ne dolazi u obzir :D).
Kliknite za proširenje...
namontirati neki dzambo dzak na tur kombajna.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh