JA sam OVO danas radijo
Pripovest o suđenoj i nesuđenom tašti
(obe me vole k’o kamen u bubregu i vodu u kolenu)
Otidem, danas, na lozničku pijacu da malko pazarim kupus srpski melez za zimnicu i 5 kila domaćeg crvenog/crnog luka (sorta: holandski žuti).
Lepo pazarim pijačni espap i kao kamila natovaren, sa sve PVC kesama, pristanem kod tezge moje Komšinice* na čašicu razgovora.
Međutim, pojavi se moja nesuđena tašta i razveze priču o kćeri i unuci (ni reči o zetu). Usput pokazuje slike unuke iz novčanika.
Komšinica i JA, zabezeknuti, slušamo i posmatramo dotičnu gospođu.
Ondak JA kažem: „Gospođo... Kad je vaša kćerka mogla... Nije htela... A danas, kada može, JA neću.”
Jebotepataknačistosezabezeknunesuđenatašta i kratko se pozdravi: „Doviđenja zete”.
Komšinica i JA, u tišini, na lozničkoj pijačnoj tezgi, razgovaramo o nesuđenoj i suđenoj tašti.
Veli meni Kona: „Nabij ti i suđenu i nesuđenu taštu na qrac. Kćerke će same doći.”
Pitam JA: „Ceniš?”
Kona: „Cenim.”
Pitam JA:„Da odjebem načisto tazbinu?”
Kona: „NI SLUČAJNO !!! Ima da se načisto sjebeš u braku i kod tazbine. Nego, ti lepo jebi tazbinu preko Interneta kao što si i do sada činio.”
Poslušam JA maleni iskaz Komšinice i počnem da trošim kredit mobilnog telefona.
Rečnik manje poznatih reči i izraza:
* Komšinica, Kona – žensko biće koje se poštuje a nikako seksualno poželi (kao drugarica, intimus, supruga drugara, zauzeta ženska osoba po pitanju slobodnijeg karanja).