Požegača (madžarka, bistrica) je kod nas odomaćena sorta a poreklom je iz Male Azije. Najrasprostranjenija je vrsta šljive – čak četvrtina svih stabala na svetu pripada ovoj vrsti. Modroplavi plod požegače je sitan, nepravilno jajolik, a po celoj dužini pruža se plitka brazda. Meso je zlatnožute boje, a odnos šećera i kiseline u plodu, koji joj daju specifičan ukus i aromu, predstavlja standard, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Od požegače se pravi najkvalitetnija rakija šljivovica.
Stenli (Stanley) vodi poreklo iz SAD gde je prvi put proizvedena 1926. godine. Dozreva u drugoj polovini avgusta, a plodovi su veoma veliki (teški od 36 do 40 g), tamnoplavi, izduženo-ovalni, slatkog ukusa i sočnog zeleno-žutog mesa. Koristi se u svežem stanju, pogodna je za sušenje, kao i za industrijsku preradu. Koštica je krupna i lako se odvaja od pulpe.
Kalifornijska plava (Californian Blue) je američka sorta, a danas se gaji u mnogim evropskim državama. Dozreva sredinom jula, a okrugli, krupni plod bere se dva do tri dana pre potpune zrelosti jer u suprotnom sam otpada. Osnovna boja mu je zelenkasta, pokrivena ljubičastom pokožicom. Ovo je vrlo sočna šljiva, meso joj je žućkasto, prijatnog i osvežavajućeg, slatko-kiselog ukusa. Košica je sitna i lako se odvaja od srednje čvrstog mesa ploda.
Valjevka je jedna od 14 sorti stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku. Gaji se od 1985. godine, a Nemačka, Češka i Poljska prve su kupile licencu. Sazreva početkom septembra. Težina zrelog ploda varira od 22 do 40 grama (najčešće oko 30). Plod valjevke je plav, ovalnog oblika i srednje krupan, a meso je žuto, sočno i veoma kvalitetno. Koštica je glatka i srednje krupna, te se lako odvaja od mesa zrelog ploda. Ova sorta šljive veoma je pogodna za sušenje i drugu vrstu prerade.
Valerija je sorta koju su stvorili domaći naučnici u oblasti biotehnologije, a sada se gaji u nekoliko evropskih zemalja. Priznata je pre tridesetak godina, a „roditelji“ su joj čuvene nemačke sorte hol i rut geršteter. Krupan plod, loptastog oblika odlikuje ovu sortu, a za branje dozreva krajem jula i početkom avgusta. Plod tamnoplave boje dostiže težinu od 46 do 59 grama. Veoma krupna koštica nalazi se u čvrstom, zelenkastom mesu, slatko-nakiselog ukusa. Valerija spada u grupu samooplodnih i na virus šarke otpornih sorti.
Čačanska rana je još jedna u nizu novijih domaćih sorti šljive. Sazreva već početkom jula, rađa dobro i redovno, posebno u toplijim krajevima, a osim što ima kvalitetne plodove, otporna je na bolesti, te se preporučuje za gajenje. Plod je krupan i težak, jajastog oblika, pomalo izdužen, a boja mu se kreće od ljubičaste do plave. Relativno krupna koštica smeštena je u žutom i čvrstom mesu, slatko-kiselog ukusa. Zreli plodovi slabije podnose transport.
Crvena ranka (darosavka, šumadinka, crvenjača) najstarija je domaća sorta šljive. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz sela Darosave kod Aranđelovca. Sazreva u prvoj polovini avgusta, plavo-crveni plod je elipsoidan, a ukus slatko-kiselkast. Koštica se ne odvaja lako, te je ranka rakijska šljiva i nije pogodna za sušenje, niti za slatko i kompote. Rakija „ranovača“ dobra je za varenje, podstiče rad srca i cirkulaciju. Stručnjacii trvde da je rakiju od ranke najbolje peći u bakarnim kazanima i čuvati u hrastovim buradima. Ranka najbolje uspeva u Aranđelovcu, Belanovici, Ljigu, Lazarevcu, Rekovcu i Čačku.
Dženerika (ringlov, pljuskavac, migoljac) je vrsta divlje, nekalemljene šljive i jedna je od najstarijih sorti ovog voća. Raste u obliku žbuna ili niskog drveta. Cveta rano, još sredinom februara, a potpunu zrelost plod dostiže od jula do septembra. Prečnik mu je od 2 do 3 centimetra, ovalnog je oblika, tamnožute ili crvene boje, a tekstura kože je glatka. Zbog kiselosti ploda, najčešće se koristi za pravljenje džemova, vina i destilovane rakije.
Čačanska lepotica je domaća sorta šljive, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, a 1975. godine priznata je kao sorta. Za berbu dospeva krajem jula i početkom avgusta. Plodovi su joj srednje krupni, jajastog oblika, sa uzdužnom brazdom. Tamnoplave su boje, kiselkastog ukusa i sočnog, čvrstog, zeleno-žutog mesa (srednje krupna koštica lako se odvaja od mesa). U Srbiji je zastupljena sa 6% stabala u rasadničkoj proizvodnji šljiva, a gaji se i u nekoliko evropskih zemalja – Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Bugarskoj.
Čačanska rodna je sorta za koju stručnjaci kažu da je najbolja od svih koje su stvorene u čačanskom Institutu za voćarstvo. Spada u novije vrste, a „roditelji“ su joj stenli i požegača. U rasadničkoj proizvodnji učestvuje sa 18 %, a sa uspehom se gaji i u voćnjacima širom Evrope. Krajem avgusta dozrevaju tamnoplavi, jajasti plodovi aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta, težine oko 30 grama. Meso zrelog ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i veoma slatko. Redovni i obilni prinosi učinili su ovu sortu izuzetno zahvalnom za uzgoj.
Čačanska najbolja je domaća sorta, priznata 1975. godine. Iako se u Srbiji gaji sporadično, pravo na njeno uzgajanje otkupile su Mađarska, Češka, Slovačka i Nemačka. Sazreva u trećoj dekadi avgusta, plod na grani može da opstane duže od dve nedelje a da pri tom ne izgubi na kvalitetu. Veoma je krupan i loptastog oblika, a sočno i čvrsto meso ima slatko-kiseo ukus i žute je boje. Ova sorta rađa obilno, otporna je na bolesti, pogodna za zamrzavanje, sušenje i proizvodnju rakije, te stoga spada u kvalitetne stone šljive
Post je spojen: [time]1295542087[/time]
_________________________________________________
Evo,naso sam opis nekih sorti,ako vam znaci...
Meni bi znacilo kada bi neko okacio opis belosljive,i neku slik!