Požegača (madžarka, bistrica) je kod nas odomaćena sorta a poreklom je iz Male Azije. Najrasprostranjenija je vrsta šljive – čak četvrtina svih stabala na svetu pripada ovoj vrsti. Modroplavi plod požegače je sitan, nepravilno jajolik, a po celoj dužini pruža se plitka brazda. Meso je zlatnožute boje, a odnos šećera i kiseline u plodu, koji joj daju specifičan ukus i aromu, predstavlja standard, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Od požegače se pravi najkvalitetnija rakija šljivovica.
Stenli (Stanley) vodi poreklo iz SAD gde je prvi put proizvedena 1926. godine. Dozreva u drugoj polovini avgusta, a plodovi su veoma veliki (teški od 36 do 40 g), tamnoplavi, izduženo-ovalni, slatkog ukusa i sočnog zeleno-žutog mesa. Koristi se u svežem stanju, pogodna je za sušenje, kao i za industrijsku preradu. Koštica je krupna i lako se odvaja od pulpe.
Kalifornijska plava (Californian Blue) je američka sorta, a danas se gaji u mnogim evropskim državama. Dozreva sredinom jula, a okrugli, krupni plod bere se dva do tri dana pre potpune zrelosti jer u suprotnom sam otpada. Osnovna boja mu je zelenkasta, pokrivena ljubičastom pokožicom. Ovo je vrlo sočna šljiva, meso joj je žućkasto, prijatnog i osvežavajućeg, slatko-kiselog ukusa. Košica je sitna i lako se odvaja od srednje čvrstog mesa ploda.
Valjevka je jedna od 14 sorti stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku. Gaji se od 1985. godine, a Nemačka, Češka i Poljska prve su kupile licencu. Sazreva početkom septembra. Težina zrelog ploda varira od 22 do 40 grama (najčešće oko 30). Plod valjevke je plav, ovalnog oblika i srednje krupan, a meso je žuto, sočno i veoma kvalitetno. Koštica je glatka i srednje krupna, te se lako odvaja od mesa zrelog ploda. Ova sorta šljive veoma je pogodna za sušenje i drugu vrstu prerade.
Valerija je sorta koju su stvorili domaći naučnici u oblasti biotehnologije, a sada se gaji u nekoliko evropskih zemalja. Priznata je pre tridesetak godina, a „roditelji“ su joj čuvene nemačke sorte hol i rut geršteter. Krupan plod, loptastog oblika odlikuje ovu sortu, a za branje dozreva krajem jula i početkom avgusta. Plod tamnoplave boje dostiže težinu od 46 do 59 grama. Veoma krupna koštica nalazi se u čvrstom, zelenkastom mesu, slatko-nakiselog ukusa. Valerija spada u grupu samooplodnih i na virus šarke otpornih sorti.
Čačanska rana je još jedna u nizu novijih domaćih sorti šljive. Sazreva već početkom jula, rađa dobro i redovno, posebno u toplijim krajevima, a osim što ima kvalitetne plodove, otporna je na bolesti, te se preporučuje za gajenje. Plod je krupan i težak, jajastog oblika, pomalo izdužen, a boja mu se kreće od ljubičaste do plave. Relativno krupna koštica smeštena je u žutom i čvrstom mesu, slatko-kiselog ukusa. Zreli plodovi slabije podnose transport.
Crvena ranka (darosavka, šumadinka, crvenjača) najstarija je domaća sorta šljive. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz sela Darosave kod Aranđelovca. Sazreva u prvoj polovini avgusta, plavo-crveni plod je elipsoidan, a ukus slatko-kiselkast. Koštica se ne odvaja lako, te je ranka rakijska šljiva i nije pogodna za sušenje, niti za slatko i kompote. Rakija „ranovača“ dobra je za varenje, podstiče rad srca i cirkulaciju. Stručnjacii trvde da je rakiju od ranke najbolje peći u bakarnim kazanima i čuvati u hrastovim buradima. Ranka najbolje uspeva u Aranđelovcu, Belanovici, Ljigu, Lazarevcu, Rekovcu i Čačku.
Dženerika (ringlov, pljuskavac, migoljac) je vrsta divlje, nekalemljene šljive i jedna je od najstarijih sorti ovog voća. Raste u obliku žbuna ili niskog drveta. Cveta rano, još sredinom februara, a potpunu zrelost plod dostiže od jula do septembra. Prečnik mu je od 2 do 3 centimetra, ovalnog je oblika, tamnožute ili crvene boje, a tekstura kože je glatka. Zbog kiselosti ploda, najčešće se koristi za pravljenje džemova, vina i destilovane rakije.
Čačanska lepotica je domaća sorta šljive, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, a 1975. godine priznata je kao sorta. Za berbu dospeva krajem jula i početkom avgusta. Plodovi su joj srednje krupni, jajastog oblika, sa uzdužnom brazdom. Tamnoplave su boje, kiselkastog ukusa i sočnog, čvrstog, zeleno-žutog mesa (srednje krupna koštica lako se odvaja od mesa). U Srbiji je zastupljena sa 6% stabala u rasadničkoj proizvodnji šljiva, a gaji se i u nekoliko evropskih zemalja – Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Bugarskoj.
Čačanska rodna je sorta za koju stručnjaci kažu da je najbolja od svih koje su stvorene u čačanskom Institutu za voćarstvo. Spada u novije vrste, a „roditelji“ su joj stenli i požegača. U rasadničkoj proizvodnji učestvuje sa 18 %, a sa uspehom se gaji i u voćnjacima širom Evrope. Krajem avgusta dozrevaju tamnoplavi, jajasti plodovi aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta, težine oko 30 grama. Meso zrelog ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i veoma slatko. Redovni i obilni prinosi učinili su ovu sortu izuzetno zahvalnom za uzgoj.
Čačanska najbolja je domaća sorta, priznata 1975. godine. Iako se u Srbiji gaji sporadično, pravo na njeno uzgajanje otkupile su Mađarska, Češka, Slovačka i Nemačka. Sazreva u trećoj dekadi avgusta, plod na grani može da opstane duže od dve nedelje a da pri tom ne izgubi na kvalitetu. Veoma je krupan i loptastog oblika, a sočno i čvrsto meso ima slatko-kiseo ukus i žute je boje. Ova sorta rađa obilno, otporna je na bolesti, pogodna za zamrzavanje, sušenje i proizvodnju rakije, te stoga spada u kvalitetne stone šljive
Post je spojen: [time]1295542087[/time]
_________________________________________________
Evo,naso sam opis nekih sorti,ako vam znaci...
Meni bi znacilo kada bi neko okacio opis belosljive,i neku slik!
, upravo tako, IMT 533 je bio poder nje i posluživao je, bruka je to mašina, ali nzm to za koren, svaššta se tu radi, oko dobijanja dozvola i sertifikata, samo se mora dobro podmazati, ni list na toj voćki koju otreseš ne ostane 
... 14000 
veruj mi da sam mislio da nije skupljao od 4000 evra 
, ašljiva je bila po 8 dinara 2008 godine, nama prerađivačima bi bilo dobro kada si se takva godina ponovila, ali proizvođačima to nikako ne bi odgovaralo...... 
Dali neko zna može li se od koštica belošljive stvarati podloge za kajsije.Znači posadiš košticu belošljive i ... 
