ZICAPROM
Član
Mozes po jednu izmedju rodne. Salim se naravno, nemam Valjevku pa da ne lupam.
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Da l neko ima informaciju koliko jekostala rana sljiva u otkupu???
Kod nas Lepotica 14 din.Danas mi rece otkupljivac,tovari kamion veceras ali slabo ima sljive.Hvala bogu nemem ni sljive.
Dolazimo polako do Evrope. Do skora smo govorili da se ne isplati ulagati puno u šljivu, tj. samo osnovna zaštita i izvadi iz nje koliko može, kakvo navodnjavanje, kakve ne daj bože mreže, pa šljiva to neće da vrati 100 godina. E ja sad polako menjam mišljenje. Prvo grad, kakav je padao ove godine kod nas je uništio sav ovogodišnji rod, sigurno ga prepolovio za narednu godinu, a i napravio ogromnu štetu u mladom zasadu, dakle to MORA nekako da se rešava, jer dovoljno je da ovakvo nevreme bude svake 5. godine, šteta je prevelika. Drugo suša kakva je bila proteklih godina do te mere umanji prinose ili ostanu sitni plodovi da je nemoguće proizvesti konzumnu šljivu po pitanju krupnoće a da imate adekvatnu kilažu po stablu. znači, ili da se proizvodi šljiva koja će biti za rakiju, možda za sušenje i ponekad kad je ne zakači grad ili suša da se proda nešto za konzum, ili da se proizvodi šljiva za konzum i proda naravno po normalnim cenama. Te cene su recimo ove godine oko 45 euro centi , tj. toliko hoće da plate neki Italijani ali da im se šljiva (lepotica) ubere u kartonske kutijice od po 2kg, koje oni obezbeđuju, i naravno traže količinu, tj. kamione a sve ide za neku njihovu veletrgovinu, inače radi se o tržišti u BiH. Nije to jedini primer, ima toga još, ali mi nemamo kvalitet ili ga imamo povremeno, a kupcu je osim kvaliteta i količine bitan i KONTINUITET, da mi možemo svake godine da ispunimo naš deo dogovora. Trenutno prodajemo em sirovu neprerađenu šljivu em lošeg kvaliteta pa nam je plaćaju kao 2. ili 3. klasu a i kad imamo dobar kvalitet nemamo pristup direktno kupcu u inostranstvu. Ako proizvedemo pravu konzumnu šljivu koja je osim što je štićena hemisku, bila zaštićena i fizički, takođe navodnjavana pa i krupnoća nije problem, to je jednako kao da smo je sušili ili nekako drugačije preradili, samo umesto u mašine ulažemo u opremu za voćnjake i naravno tako je i prodajemo. Verovatno će svi reći da sam lud da na šljivu stavljam protivgradnu mrežu, navodnjavanje antifrost sistem i sl. Pa neću da dužim ali razmišljajte malo o ovome...
E vidiš, ja sam takođe počeo da menjam mišljenje, ali - u kontra smeru! Elem, uvek sam bio za ulaganje, ona fora - ne uložiš, ne očekuj dobit, međutim situacija u poslednje 2, 3 godine je počela da menja način mog razmišljanja. Izračunaj, od prvog do poslednjeg dinara (evra) koliko ćeš uložiti da od livade napraviš šljivik od 5ha, star 5 godina, sa svim tim čudima o kojima pričaš (protivgradna zaštita, navodnjavanje, struja, kvalitetno oranje, kvalitetan sadni materijal, đubriva razna, pesticidi, gorivo, ograđivanje tog poseda...). Samo to moraš, polako, tačno izračunati. E, onda proceni za koliko godina (decenija) će ti se to u Srbiji, pri ovim cenama šljive vratiti, a za koji vremenski period bi taj novac vratio ulaganjem u nešto mnogo pametnije.Dolazimo polako do Evrope. Do skora smo govorili da se ne isplati ulagati puno u šljivu, tj. samo osnovna zaštita i izvadi iz nje koliko može, kakvo navodnjavanje, kakve ne daj bože mreže, pa šljiva to neće da vrati 100 godina. E ja sad polako menjam mišljenje. Prvo grad, kakav je padao ove godine kod nas je uništio sav ovogodišnji rod, sigurno ga prepolovio za narednu godinu, a i napravio ogromnu štetu u mladom zasadu, dakle to MORA nekako da se rešava, jer dovoljno je da ovakvo nevreme bude svake 5. godine, šteta je prevelika. Drugo suša kakva je bila proteklih godina do te mere umanji prinose ili ostanu sitni plodovi da je nemoguće proizvesti konzumnu šljivu po pitanju krupnoće a da imate adekvatnu kilažu po stablu. znači, ili da se proizvodi šljiva koja će biti za rakiju, možda za sušenje i ponekad kad je ne zakači grad ili suša da se proda nešto za konzum, ili da se proizvodi šljiva za konzum i proda naravno po normalnim cenama. Te cene su recimo ove godine oko 45 euro centi , tj. toliko hoće da plate neki Italijani ali da im se šljiva (lepotica) ubere u kartonske kutijice od po 2kg, koje oni obezbeđuju, i naravno traže količinu, tj. kamione a sve ide za neku njihovu veletrgovinu, inače radi se o tržišti u BiH. Nije to jedini primer, ima toga još, ali mi nemamo kvalitet ili ga imamo povremeno, a kupcu je osim kvaliteta i količine bitan i KONTINUITET, da mi možemo svake godine da ispunimo naš deo dogovora. Trenutno prodajemo em sirovu neprerađenu šljivu em lošeg kvaliteta pa nam je plaćaju kao 2. ili 3. klasu a i kad imamo dobar kvalitet nemamo pristup direktno kupcu u inostranstvu. Ako proizvedemo pravu konzumnu šljivu koja je osim što je štićena hemisku, bila zaštićena i fizički, takođe navodnjavana pa i krupnoća nije problem, to je jednako kao da smo je sušili ili nekako drugačije preradili, samo umesto u mašine ulažemo u opremu za voćnjake i naravno tako je i prodajemo. Verovatno će svi reći da sam lud da na šljivu stavljam protivgradnu mrežu, navodnjavanje antifrost sistem i sl. Pa neću da dužim ali razmišljajte malo o ovome...