tarana je napisao(la):
ja bi da postavim jedno glupo pitanje.
kako se određuje prljavština u repi?
nisam nikad sejao i stvarno nemam pojma.
da dam odgovor kako bi trebalo da se odredjuje. kao nečistoća se računa deo korena iznad vrata repe, odnosno glava, rep korena, odnosno deo korena prečnika manji od 2 cm, zemlja, lišće... iako oni ne bacaju glave, odnosno sve preradjuju. problem predstavlja što manji sadržaj šećera u glavama repe, za neka 3-4 % pa to poskupljuje ekstrakciju šećera.
što se tiče strategije za šećernu repu, očigledno je da država mora da se uključi. po meni su to dva načina. stroga kontrola šećerana prilikom uzorkovanja šećerne repe sa visokim kaznama za nepravilnosti prilikom određivanja nečistoće i sadržaja šećera (visoke novčane kazne, a bogami i zatvorske, jer je to čista krađa, meni je nečistoća u hrvatskoj prosečna bila 11,5 %, ovde ne bi bila manja od 15 %, gde bi bila moja 4 %, neko bi ih ukrao, a zna se i ko). druga mera je novčani podsticaj za proizvođače od nekih 30 para po kg jus kvaliteta, što na 60.000 ha sa prosečnim prinosom oko 50 t/ha iznosi 900 miliona dinara. mislim da je sve ovo lako sprovodljivo sa pravim ljudima na čelu ministarstva, odnosno države. ovako sa slepcima na vlasti, običnom građaninu, u ovom slučaju paoru ne može biti bolje.
zašto bi država davala podsticaj za šećernu repu, jer i to moramo objasniti. od prošle godine cena šećera je počela da raste, tako da je sada na maksimumu u poslednjih 30 godina i iznosi nekih 750 dolara/tona ili ti 570 eura, odnosno 60,67 din/kg kristalnog šećera. naše šećerane proizvode oko 400.000 tona šećera na godišnjem nivou. u evrima po ovoj ceni vrednost proizvodnje je 228 miliona evra. s obzirom da se oko pola izveze u srbiju udje oko 100 miliona evra, koji se rasporedjuju jednim delom proizvodjačima šećerne repe, zaposlenima u šećeranama, deo dobije država kroz poreze, a deo dobiti ostaje vlasnicima šećerana. siguran sam da država na tu vrednost od nekih 230 miliona evra uzme mnogo veći porez (pdv od 18 % na 61 dinar/kg iznosi oko 11 dinara/kg, kada se to pomnoži sa domaćom potrošnjom vrednost poreza iznosi oko 2,5 milijardi dinara), uložite 900 miliona u svoje proizvođače, samo porez prikupljen na domaćem tržištu od finalnog proizvoda iznosi 2,5 milijarde, tu su i doprinosi koje plaćaju šećerane, porez na dobit istina verovatno neki minimalan, plus 100 miliona evra u razmeni sa inostranstvom.
problem je zašto država ne prepoznaje svoje interese ili ne želi da ih prepozna. za mene bi šećer, brašno, mleko, juneće meso bili strateški proizvodi i imali bi podsticaje. političare na vlasti ništa drugo osim provizija ne zanima. niko ne može predvideti šta će se dešavati sa cenom šećera i da li će ga biti dovoljno, a neophodan je za stanovništvo (iako ima ljudi koji zagovaraju njegovu štetnost).
unazad par godina se zbog vremenskih neprilika u indiji i brazilu, smanjila proizvodnja šećera i trske i zbog toga je došlo do rasta cene šećera. EU je pre neki dan odobrila povećanje kvota za proizvodnju šećera za milion tona iduće godine
http://www.bloomberg.com/news/2010-12-16/eu-defers-decision-on-higher-sugar-export-quota-into-next-year.html, to isto nešto znači.
nadam se da nisam smorio previše. u svakom slučaju zanimljiva tema za diskusiju.
