Mali ribnjaci
- Začetnik teme Kurkela
- Datum pokretanja
Gorski Car
Član
Pozdrav i dobro doso na forum. Koliko te kostalo kopanje takvog ribnjaka, koja je dubina? Kako ribnjak snabdevas vodom?
Za bistrenje je samo potrebno vreme sama ce se voda izbistriti.
Za bistrenje je samo potrebno vreme sama ce se voda izbistriti.
talianu
Član
Ne možeš je izbistriti nikako nemoj se ni truditi.
- - - - - - - - - -
Hvala na dobrodošlici, bolje vas našao
e ovakoo ribnjak je dubok 1.5 metar a malo manje od pola 2 metra eto ostavio sam čisto radi uzimljavanja ribe aa ii radi leta i vrućine, kopanje me je koštalo nešto malo preko 300 e ili kod nas 6oo konvertibilnih maraka ...
talianu
Član
Kakvo je snadbevanje vodom na ribnjaku?
snabdevanje vodom je iz bunara pored ribnjaka, voda je na dubini 5 metara, dnevno se uključi pumpa na par sati, imam i tu pogodnost da snabdevam ribnjak vodom iz rečice Gomjenice koja mi protiče pored ranča, ona je dosta bogata ribom ali se plašim da s tim ne ubacim kostreša, cverglana, babušku ...
Gorski Car
Član
Koja je dubina ribnjaka?
dubina je od metra do metar i po, samo na jednom delu je 2 metra, napisao sam ti gore radi izlovnog kanala, uzimljavanja riba, a i radi leta zbog vrućine, inače što dublje to bolje, samo me zanima još - ribnjak je kapaciteta negde 100 kubnih metara vode, koliko riba ukupne težine može da boravi tu, čitao sam da je poželjno po kubnom metru vode 5 kg ali mislim da to i nije pravilo da to zavisi od dotoka vode u ribnjak, nezz šta vi mislite o tome ...
Gorski Car
Član
Kod nas ima nekoliko ribnjaka u selu, da nije ovog snega otiso bi do coveka koji gaji sarane da ga pitam koliko kg ribe ima po metru kubnom vode.
Ja planiram na prolece da iskopam jedan manji ribljak maksimum 100 kvadrata pa cemo razmenjivati iskustva.
Ja planiram na prolece da iskopam jedan manji ribljak maksimum 100 kvadrata pa cemo razmenjivati iskustva.
Za razmenu informacija, ja sam uvek za, i ako je meni pre svega za cilj da spojim lepo i korisno, da to nije samo rupa napunjena vodom u kojoj se tove šarani već jezerce s trskom prekriveno lopočima i drugim vodenim biljem, da to bude praznik za oči i dušu
Gorski Car
Član
Za razmenu informacija, ja sam uvek za, i ako je meni pre svega za cilj da spojim lepo i korisno, da to nije samo rupa napunjena vodom u kojoj se tove šarani već jezerce s trskom prekriveno lopočima i drugim vodenim biljem, da to bude praznik za oči i dušu
Tako nesto sam i ja zamislio, zemljiste je ilovaca ali moracu da stavim foliju. Hobi mi je pecanje zelim takav raj da napravim u svom dvoristu. Koliko te je kostala pumpa za vodu?
to Sale još nije sve završeno, pazi ovako, za početak koristim najjobičniju rusku pumpu s kojom ubacujem vodu u ribnjak iz bunara, a višak vode odlazi preko prelivne cevi u odvodni kanal. Značii najobičnija pumpa za 20 eura, na proleće će biti slika i radovi oko uređenja pri kraju paa će biti slika, da li znaš kolika je cena folije, nešto mi mnogo to za kako kažeš tvojih planiranih
do 100 kvadrata za kojih bi ti ti trebalo 180 kvadrata folije, malo se preračunaj, a čuo sam da najlon za plastenike takođe završava posao, ljudi ga imaju po 8 godina u vrtnim jezerima i nije popucaoo a razlike u
svakako da ima Gorski Car
Član
to Sale još nije sve završeno, pazi ovako, za početak koristim najjobičniju rusku pumpu s kojom ubacujem vodu u ribnjak iz bunara, a višak vode odlazi preko prelivne cevi u odvodni kanal. Značii najobičnija pumpa za 20 eura, na proleće će biti slika i radovi oko uređenja pri kraju paa će biti slika, da li znaš kolika je cena folije, nešto mi mnogo to za kako kažeš tvojih planiranih
do 100 kvadrata za kojih bi ti ti trebalo 180 kvadrata folije, malo se preračunaj, a čuo sam da najlon za plastenike takođe završava posao, ljudi ga imaju po 8 godina u vrtnim jezerima i nije popucaoo a razlike u
Zemlja je ilovaca ali ne smem bez neke folije pa makar i najlona jer je ispod mog placa jedna uvala gde ima potok udaljeno 50m gde ja planiram da iskopam ribnjak pa me strah da bi voda pod zemljom odlazila u potok. Meni je bunar oko 50m dubine moram da stavim jaku pumpu, nije odredjeno bas u kvadrat da cu kopati 100 kvadrata moze neki kvadrat manje ali sigurno ne vise. Videcemo kako ce sve to ispasti, Sve u svemu dobro sam to zamislio samo kasno vec me uhvati jesen i zima tako da nisam ni mrdnuo sto se tice radova.
1 ha klasičnog šaranskog ribnjaka ima zapreminu oko 15.000m3 (100m x 100m x oko 1,5m). Iz njega se maksimalno vadi oko 2t konzumne ribe. To mu dođe oko 0,13 kg/ha. Neka se nekim čudom izvadi i 5t ribe, to je 0,33kg/ha. U kavezima se može držati oko 30kg/ha, ako je obezbeđena kvalitetna izmena vode u i oko kaveza.
Ako želite da samo držite šarana, više radi hobija i ukrasa i pomalo hranite, u iskopanu rupu (moram tako da je nazovem) ubacite nešto ribe, bacite malo hrane povremeno (dnevno šaku pšenice ili kukuruza) i to je to. Ne morate obezbeđivati nikakav dotok vode, aeraciju i sl. Ali ako želite u takvu rupu da ubacite recimo 5kg ribe/m3, onda ste sebe i tu ribu osudili na agoniju. Ne verujete, probajte....
Da bi postigli veliku gustinu, a time i proizvodnju ribe, morate obezbediti ribi mnogo više od iskopane rupe. Morate obezbediti bazen koji ne gubi vodu, zatim da imate dotok sveže-kvalitetne vode koji se može regulisati, da imate preliv viška vode i odvodni kanal za tu vodu, kao i vodu kad se jezero ispušta, da možete u jesen totalno da ispraznite jezero, pokupite ribu, izbacite višak mulja sa dna, zasušite i zakrečite dno jezera. Morate da obezbedite aeratore (ima više tipova), morate da obezbedite kvalitetnu, biološki punovrednu hranu za šarana (ima više domaćih fabrika), sam kukuruz ili pšenica nisu dovoljni (zbog velike gustine brzo se iscrpi prirodna hrana u vodi). Kad to sve obezbedite, nasađujete sa kvalitetnom mlađi (genetski tkz. 1.klasa), nikako sa škartom, jer ćete hraniti ribu koja će za 30-50% sporije rasti uz isti utrošak hrane i na kraju imaćete gubitak.
Nakon toga, treba izračunati max. količinu ribe koju možete dobiti na kraju sezone. Namerno kažem dobiti, a ne proizvesti, jer ribu prvo treba sačuvati od raznih štetočina (čaplje, vidre, vidre na 2 noge, itd.) i od bolesti. Proizvodnja = razni gubici + izlovljeno
Namerno ne kažem koja je to količina ribe po m3, jer to zavisi od vode koja treba da dotiče u bazen, jezero. Daću vam na brzinu moj primer. Imam betonski bazen sa dotokom sveže, hladne vode (ventil 1 col) i prelivom, dimenzije 55m x 8,5m x 0,7m (oko 333 m3). To je 45.deo zapremine od 1ha klasičnog šaranskog ribnjaka. Hranio sam specijalnom smesom i dobio na kraju sezone oko 650kg šarana. To mu dođe oko 2kg/m3. A preračunato na 1 ha ispadne oko 29t/1ha. Mislim da sam ladno mogao da imam i 1 tonu šarana u tom bazenu, i da se ne bi ništa desilo (bolest, uginuće,...). To bi bilo 45t/1ha. Ali da li je realno i moguće imati 1ha i na njemu proizvesti 45t/1ha. To ne znam..... Nisam imao mogućnost da probam. Samo znam da je kod mene realno imati 1t šarana na 333 m3. Ako vas bude zanimalo nakačiću par slika tog bazena i prilikom izlova.
Ako želite da samo držite šarana, više radi hobija i ukrasa i pomalo hranite, u iskopanu rupu (moram tako da je nazovem) ubacite nešto ribe, bacite malo hrane povremeno (dnevno šaku pšenice ili kukuruza) i to je to. Ne morate obezbeđivati nikakav dotok vode, aeraciju i sl. Ali ako želite u takvu rupu da ubacite recimo 5kg ribe/m3, onda ste sebe i tu ribu osudili na agoniju. Ne verujete, probajte....
Da bi postigli veliku gustinu, a time i proizvodnju ribe, morate obezbediti ribi mnogo više od iskopane rupe. Morate obezbediti bazen koji ne gubi vodu, zatim da imate dotok sveže-kvalitetne vode koji se može regulisati, da imate preliv viška vode i odvodni kanal za tu vodu, kao i vodu kad se jezero ispušta, da možete u jesen totalno da ispraznite jezero, pokupite ribu, izbacite višak mulja sa dna, zasušite i zakrečite dno jezera. Morate da obezbedite aeratore (ima više tipova), morate da obezbedite kvalitetnu, biološki punovrednu hranu za šarana (ima više domaćih fabrika), sam kukuruz ili pšenica nisu dovoljni (zbog velike gustine brzo se iscrpi prirodna hrana u vodi). Kad to sve obezbedite, nasađujete sa kvalitetnom mlađi (genetski tkz. 1.klasa), nikako sa škartom, jer ćete hraniti ribu koja će za 30-50% sporije rasti uz isti utrošak hrane i na kraju imaćete gubitak.
Nakon toga, treba izračunati max. količinu ribe koju možete dobiti na kraju sezone. Namerno kažem dobiti, a ne proizvesti, jer ribu prvo treba sačuvati od raznih štetočina (čaplje, vidre, vidre na 2 noge, itd.) i od bolesti. Proizvodnja = razni gubici + izlovljeno
Namerno ne kažem koja je to količina ribe po m3, jer to zavisi od vode koja treba da dotiče u bazen, jezero. Daću vam na brzinu moj primer. Imam betonski bazen sa dotokom sveže, hladne vode (ventil 1 col) i prelivom, dimenzije 55m x 8,5m x 0,7m (oko 333 m3). To je 45.deo zapremine od 1ha klasičnog šaranskog ribnjaka. Hranio sam specijalnom smesom i dobio na kraju sezone oko 650kg šarana. To mu dođe oko 2kg/m3. A preračunato na 1 ha ispadne oko 29t/1ha. Mislim da sam ladno mogao da imam i 1 tonu šarana u tom bazenu, i da se ne bi ništa desilo (bolest, uginuće,...). To bi bilo 45t/1ha. Ali da li je realno i moguće imati 1ha i na njemu proizvesti 45t/1ha. To ne znam..... Nisam imao mogućnost da probam. Samo znam da je kod mene realno imati 1t šarana na 333 m3. Ako vas bude zanimalo nakačiću par slika tog bazena i prilikom izlova.
Izvinjavam se. Našao sam neke greške, pa ponovo dajem isti tekst, ali korigovan (crvena boja)!
1 ha klasičnog šaranskog ribnjaka ima zapreminu oko 15.000m3 (100m x 100m x oko 1,5m). Iz njega se maksimalno vadi oko 2t konzumne ribe. To mu dođe oko 0,13 kg/m3. Neka se nekim čudom izvadi i 5t ribe, to je 0,33kg/m3. U kavezima se može držati oko 30kg/m3, ako je obezbeđena kvalitetna izmena vode u i oko kaveza.
Ako želite da samo držite šarana, više radi hobija i ukrasa i pomalo hranite, u iskopanu rupu (moram tako da je nazovem) ubacite nešto ribe, bacite malo hrane povremeno (dnevno šaku pšenice ili kukuruza) i to je to. Ne morate obezbeđivati nikakav dotok vode, aeraciju i sl. Ali ako želite u takvu rupu da ubacite recimo 5kg ribe/m3, onda ste sebe i tu ribu osudili na agoniju. Ne verujete, probajte....
Da bi postigli veliku gustinu, a time i proizvodnju ribe, morate obezbediti ribi mnogo više od iskopane rupe. Morate obezbediti bazen koji ne gubi vodu, zatim da imate dotok sveže-kvalitetne vode koji se može regulisati, da imate preliv viška vode i odvodni kanal za tu vodu, kao i vodu kad se jezero ispušta, da možete u jesen totalno da ispraznite jezero, pokupite ribu, izbacite višak mulja sa dna, zasušite i zakrečite dno jezera. Morate da obezbedite aeratore (ima više tipova), morate da obezbedite kvalitetnu, biološki punovrednu hranu za šarana (ima više domaćih fabrika), sam kukuruz ili pšenica nisu dovoljni (zbog velike gustine brzo se iscrpi prirodna hrana u vodi). Kad to sve obezbedite, nasađujete sa kvalitetnom mlađi (genetski tkz. 1.klasa), nikako sa škartom, jer ćete hraniti ribu koja će za 30-50% sporije rasti uz isti utrošak hrane i na kraju imaćete gubitak.
Nakon toga, treba izračunati max. količinu ribe koju možete dobiti na kraju sezone. Namerno kažem dobiti, a ne proizvesti, jer ribu prvo treba sačuvati od raznih štetočina (čaplje, vidre, vidre na 2 noge, itd.) i od bolesti. Proizvodnja = razni gubici + izlovljeno
Namerno ne kažem koja je to količina ribe po m3, jer to zavisi od vode koja treba da dotiče u bazen, jezero. Daću vam na brzinu moj primer. Imam betonski bazen sa prirodnim dotokom sveže, hladne vode (ventil 1 col) i prelivom, dimenzije 55m x 8,5m x 0,7m (oko 333 m3). To je 45.deo zapremine od 1ha klasičnog šaranskog ribnjaka. Hranio sam specijalnom smesom i dobio na kraju sezone oko 650kg šarana. To mu dođe oko 2kg/m3. A preračunato na 1 ha ispadne oko 29t/1ha. Mislim da sam ladno mogao da imam i 1 tonu šarana u tom bazenu, i da se ne bi ništa desilo (bolest, uginuće,...). To bi bilo 45t/1ha. Ali da li je realno i moguće imati 1ha i na njemu proizvesti 45t/1ha. To ne znam..... Nisam imao mogućnost da probam. Samo znam da je kod mene realno imati 1t šarana na 333 m3. Ako vas bude zanimalo nakačiću par slika tog bazena i prilikom izlova.
- - - - - - - - - -
E ovako. Starost ribe se označava na sledeći način: 0+ (ovogodišnja riba-mlađ), 1+ (riba stara 1 godinu plus meseci nakon godine dana od izvaljivanja), 2+ (stara 2 godine plus....). Šta to znači: ako se mlađ izlegla npr. u maju 2010.g, oznaka njene starosti je u nov/2010 0+, u feb/2011 je isto 0+, u aprilu/11 isto 0+, ali u junu/11 to je 1+, dec/11 1+, u martu/12 1+, a u junu/12 2+.
Dva su tipa proizvodnje konzumnog šarana: dvogodišnji i trogodišnji. U dvogodišnjem tipu mlađ 0+ u novembru je (ako je ishrana bila bogata i kvalitetna) teška oko 100-250gr i u proleće sledeće godine se nasađuje i tovi do kraja oktobra na težinu 1-1,5kg (starost 1+) i kao takva prodaje kao konzumna. U trogodišnjem pogonu mlađ 0+ u novembru ima oko 50-100gr, u novembru sledeće godine (1+) oko 300-500-800gr, a u novembru naredne godine (starost 2+) 1,7-3,5kg.
Nadam se da si dobio valjan odgovor. Znači mlađ prosečne težine oko 200/300gr može da bude i 0+ i 1+.
1 ha klasičnog šaranskog ribnjaka ima zapreminu oko 15.000m3 (100m x 100m x oko 1,5m). Iz njega se maksimalno vadi oko 2t konzumne ribe. To mu dođe oko 0,13 kg/m3. Neka se nekim čudom izvadi i 5t ribe, to je 0,33kg/m3. U kavezima se može držati oko 30kg/m3, ako je obezbeđena kvalitetna izmena vode u i oko kaveza.
Ako želite da samo držite šarana, više radi hobija i ukrasa i pomalo hranite, u iskopanu rupu (moram tako da je nazovem) ubacite nešto ribe, bacite malo hrane povremeno (dnevno šaku pšenice ili kukuruza) i to je to. Ne morate obezbeđivati nikakav dotok vode, aeraciju i sl. Ali ako želite u takvu rupu da ubacite recimo 5kg ribe/m3, onda ste sebe i tu ribu osudili na agoniju. Ne verujete, probajte....
Da bi postigli veliku gustinu, a time i proizvodnju ribe, morate obezbediti ribi mnogo više od iskopane rupe. Morate obezbediti bazen koji ne gubi vodu, zatim da imate dotok sveže-kvalitetne vode koji se može regulisati, da imate preliv viška vode i odvodni kanal za tu vodu, kao i vodu kad se jezero ispušta, da možete u jesen totalno da ispraznite jezero, pokupite ribu, izbacite višak mulja sa dna, zasušite i zakrečite dno jezera. Morate da obezbedite aeratore (ima više tipova), morate da obezbedite kvalitetnu, biološki punovrednu hranu za šarana (ima više domaćih fabrika), sam kukuruz ili pšenica nisu dovoljni (zbog velike gustine brzo se iscrpi prirodna hrana u vodi). Kad to sve obezbedite, nasađujete sa kvalitetnom mlađi (genetski tkz. 1.klasa), nikako sa škartom, jer ćete hraniti ribu koja će za 30-50% sporije rasti uz isti utrošak hrane i na kraju imaćete gubitak.
Nakon toga, treba izračunati max. količinu ribe koju možete dobiti na kraju sezone. Namerno kažem dobiti, a ne proizvesti, jer ribu prvo treba sačuvati od raznih štetočina (čaplje, vidre, vidre na 2 noge, itd.) i od bolesti. Proizvodnja = razni gubici + izlovljeno
Namerno ne kažem koja je to količina ribe po m3, jer to zavisi od vode koja treba da dotiče u bazen, jezero. Daću vam na brzinu moj primer. Imam betonski bazen sa prirodnim dotokom sveže, hladne vode (ventil 1 col) i prelivom, dimenzije 55m x 8,5m x 0,7m (oko 333 m3). To je 45.deo zapremine od 1ha klasičnog šaranskog ribnjaka. Hranio sam specijalnom smesom i dobio na kraju sezone oko 650kg šarana. To mu dođe oko 2kg/m3. A preračunato na 1 ha ispadne oko 29t/1ha. Mislim da sam ladno mogao da imam i 1 tonu šarana u tom bazenu, i da se ne bi ništa desilo (bolest, uginuće,...). To bi bilo 45t/1ha. Ali da li je realno i moguće imati 1ha i na njemu proizvesti 45t/1ha. To ne znam..... Nisam imao mogućnost da probam. Samo znam da je kod mene realno imati 1t šarana na 333 m3. Ako vas bude zanimalo nakačiću par slika tog bazena i prilikom izlova.
- - - - - - - - - -
E ovako. Starost ribe se označava na sledeći način: 0+ (ovogodišnja riba-mlađ), 1+ (riba stara 1 godinu plus meseci nakon godine dana od izvaljivanja), 2+ (stara 2 godine plus....). Šta to znači: ako se mlađ izlegla npr. u maju 2010.g, oznaka njene starosti je u nov/2010 0+, u feb/2011 je isto 0+, u aprilu/11 isto 0+, ali u junu/11 to je 1+, dec/11 1+, u martu/12 1+, a u junu/12 2+.
Dva su tipa proizvodnje konzumnog šarana: dvogodišnji i trogodišnji. U dvogodišnjem tipu mlađ 0+ u novembru je (ako je ishrana bila bogata i kvalitetna) teška oko 100-250gr i u proleće sledeće godine se nasađuje i tovi do kraja oktobra na težinu 1-1,5kg (starost 1+) i kao takva prodaje kao konzumna. U trogodišnjem pogonu mlađ 0+ u novembru ima oko 50-100gr, u novembru sledeće godine (1+) oko 300-500-800gr, a u novembru naredne godine (starost 2+) 1,7-3,5kg.
Nadam se da si dobio valjan odgovor. Znači mlađ prosečne težine oko 200/300gr može da bude i 0+ i 1+.
Trebalo mi je malo vremena dok sam sakupio i izabrao slike, a zatim da prokljuvim postavljanje (hvala dule). Imao sam 2 opcije za postavljanje (bar koliko je meni trenutno poznato). Odlučio sam se za opciju velika slika. Nadam se da nisam pogrešio. Videćemo.
1.ISPRAŽNJEN, NEIZMULJAN BAZEN. BAZEN JE DIMENZIJA 56m x 8,5m x 0,5-0,9m (SR.DUBINA 0,7m). UKUP. ZAPREMINA OKO 333m[SUP]3[/SUP].
2.DOVOD VODE SE REGULIŠE PREKO KUGLASTOG VENTILA od 1 cola
3.BAZEN NASAĐEN POČETKOM MARTA SA RIBOM
4.BAZEN POČETKOM MAJA
5.PRIPREMA ZA NASAĐIVANJE ŠAŠE
6.ŠAŠA POSTAVLJENA U BAZEN
IMA I NASTAVAK......
1.ISPRAŽNJEN, NEIZMULJAN BAZEN. BAZEN JE DIMENZIJA 56m x 8,5m x 0,5-0,9m (SR.DUBINA 0,7m). UKUP. ZAPREMINA OKO 333m[SUP]3[/SUP].
2.DOVOD VODE SE REGULIŠE PREKO KUGLASTOG VENTILA od 1 cola
3.BAZEN NASAĐEN POČETKOM MARTA SA RIBOM
4.BAZEN POČETKOM MAJA
5.PRIPREMA ZA NASAĐIVANJE ŠAŠE
6.ŠAŠA POSTAVLJENA U BAZEN
IMA I NASTAVAK......
