Alati i radionice

BARBULA je napisao(la):
Valjda je logično da ako je navoj labav odnosno da ako se zavrtanj kada se zavije klati levo desno odnosno taj kontroler ima lufta i ako druga strana koja je malo deblja prođe kroz taj isti navoj da je unutrašnji prečnik matice veći nego što bi trebalo i ne vidim kako bi drugačije taj kontroler mogao da se koristi jer ta rupa nikako ne može da bude uža kad kroz nju prođe ureznica i kako bi mogao navoj da bude drugačiji nego što je ureznica
Kliknite za proširenje...
Laicki objasnjeno, ali potpuno tacno.
 
BARBULA je napisao(la):
Da ali ako je rupa pre urezivanja navoja veća nego što bi trebalo onda je ta kosina navoja plitka i navoj na matici ce manjom površinom nalegati na isti slično kao kad matica oblazne na njoj može još uvek da ostane malo navoja ali nedovoljno da može da drži neki pritisak
Kliknite za proširenje...
Jednostavno i tacno si objasnio, ali nece ti to proci javice se sveznajuci.
 
BARBULA je napisao(la):
Da ali ako je rupa pre urezivanja navoja veća nego što bi trebalo onda je ta kosina navoja plitka i navoj na matici ce manjom površinom nalegati na isti slično kao kad matica oblazne na njoj može još uvek da ostane malo navoja ali nedovoljno da može da drži neki pritisak
Kliknite za proširenje...
Ako je ukupna visina navoja 1,5mm i mi tu malo srežemo u dnu, recimo 0,2mm, to se apsolutno neće primetiti u 'vođenju'.
I tako su navoji i u standardu definisani, sa tim srezanim donjim i gornjim prečnicima, jer se 'špic' iz dosta razloga nepoželjan. To možete proveriti u standardima, a i na guglu ko nije gadljiv
Ja sam rekao @coci064 da izmeri spoljni navoj M20, i kaže koju je meru očitao.
On to nije uradio da ne anulira svoje pisanije, pa ću vam ja reći: taj prečnik nikada nije tačno 20, nego je uvek u priličnom minusu(između 19,5-19,7). Isto važi i za navrtke.
Ko ne razume neka pogleda ovo:
 
Može navoj da bude "tijesan" ako se koristi pohaban ureznik u setu ili mašinski. Kod ureznika u setu to se rjeđe dešava ali kod mašinskih to relativno brzo može da postane problem, jednostavno se rezne ivice (pposebno vrhovi) pohabaju i režu plići navoj. Dobijete nešto slično kao kada ureznikom br.2 napravite navoj (ne koristite treći ureznik) i vijak teško ide. Čepovi se tu najviše mogu iskoristiti jer ako strana "ide" (veća) ne udje u navoj a strana "ne ide" (manja) udje u navoj to znači da je plitak (znači pohaban ureznik). Postoje i čepovi gdje je strana "ide" manja a strana "ne ide" veća, sve zavisi šta se traži.
 
mirosti je napisao(la):
Ako je ukupna visina navoja 1,5mm i mi tu malo srežemo u dnu, recimo 0,2mm, to se apsolutno neće primetiti u 'vođenju'.
I tako su navoji i u standardu definisani, sa tim srezanim donjim i gornjim prečnicima, jer se 'špic' iz dosta razloga nepoželjan. To možete proveriti u standardima, a i na guglu ko nije gadljiv
Ja sam rekao @coci064 da izmeri spoljni navoj M20, i kaže koju je meru očitao.
On to nije uradio da ne anulira svoje pisanije, pa ću vam ja reći: taj prečnik nikada nije tačno 20, nego je uvek u priličnom minusu(između 19,5-19,7). Isto važi i za navrtke.
Ko ne razume neka pogleda ovo:
https://upload.wikimedia.org/wikipe...ISO_and_UTS_Thread_Dimensions.svg.png[/QUOTE]
Ne treba ja sad da merim. Ja znam da se pri struganju bilo kojeg spoljasnjeg navoja zavrsna mera uradi 0.1 do 0.2 u minusu bilo da se radi nareznicom ili nareziva nozem. Pitao sam te sta ce biti sa navojnim spojem navrtke i osovine sa navojem M20 gde je precnik rupe navrtke uradjen 0.5 u plusu, a precnik za navoj spolja uradjen na f19.5 Ti si pisao da tako praktikujes.
Kliknite za proširenje...
 
Mislim da je došlo do nesporazuma. Coci je mislio na unutrašnji prečnik urezanog navoja, a Mirosti je razumeo da govori o unutrašnjem većem prečniku pošto je priča "vukla" u tom smeru.
Isto ovede "Kad u proizvodnji prosiris rupu za tih 0.3mm i urezes uvoj pa u kontroli udje i druga strana kontrolnika to je skart"
Čini mi se da Coci govori o odstupanju od kontolnika dok Mirosti misli da odstupanje od nazivnog prečnika. Takodje Mirosti je dal namerno ili slučajno počeo da koristi neke termine i stvari koje su apsolutno nepotrebne majstoru u radionici kako bi uspešno obavljao svoj posao. Time se bave Inženjeri.
mirosti je napisao(la):
Prilikom rezanja navoja, sam alat za sobom povlači materijal pa se tako završni prečnik formira skoro teoretski.
Kliknite za proširenje...
Zanimljivo. Nisma razmišljao tome. Pri rezanju pored samog rezanja dolazi i do delimičnog valjanja. Taj efekat je izraženiji kod mekih čelika sa manjim sadržajem ugljenika. Pored toga dolazi i do formiranje žice koja je nepoželjna i trebalo bi je skinuti na neki način, a koja takodje učestvuje u formiranju tog završnog prečnika.
 
Ne rade se navoji samo ureznicom i nareznicom. Rade se i narezivanjem na strugu kako unutrasnjih tako i spoljasnjih navoja. Tu nema formiranja loze navoja delimicnim valjanjem kako si ti to nazvao. Ne postoji ni termin zavrsni precnik navoja.
 
Hteo sam pomoći forumskim kolegama svojim iskustvom oko urezivanja navoja i preporučio nešto širi pripremni otvor za rezanje navoja, 10-15 procenata više od tabličnih vrednosti.
Nebi bilo čudno osporavanje moje preporuke bilo kakvim činjenicama, ona sigurno nije obavezujuće za bilo koga, ali forumski kolega je od toga napravio kompletan performans promocije svog znanja o tolerancijama i kontroli kvaliteta.
Jasno mi je da je to oblast sa kojom se na poljoprivrednom forumu retko ko sreće, pa sam iz tog razloga pokušavao na što jednostavniji način objasniti suštinu.
Tolerancije i kontrola kvaliteta su velika oblast u tehnici i smatram da je neprikladno za ovaj forum ometati članove specijalizovanom terminologijom.
Kolega se(verovatno nehotično) dohvatio i Naleganja, nisam hteo reagovati, jer bi tek to bilo veselo čitati.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh