Facelija

Ma i ja o istom maštam, zato te i priupitah.

MOja parcela je 2,5 ha i tu bih podigao kućište, pčelinjak i ovčice, i još 2,5ha za dopunu...

Jes, radije bi ja ostao na simentalkicama mojim lepim i milim, no mi sve govori da neće moći tako... A mogao bih zalivati iz bunara. S prva tih 2,5ha, a kasnije i drugu polovinu...
 
Sudarski Bojan je napisao(la):
Ne, pčelarimo na klasičan način sa jednom maticom, bez matične rešetke, nego dumam kako da bude meda a da neselimo košnice, pisao sam već da maštam o raju za pčele a i nas jer planiram da sagradi kućerak i provedem starost tamo ako Bog da
Kliknite za proširenje...
Не можеш се ослонити на хектар два нечега што не даје довољну количину нектара и нема разноврсност полена. Монофлорност зна да буде опасно лоша за пчеле. Ако је уз то полен који није врхунског квалитета, онда је још горе.

Фацелија по некима даје и до 1000 кг меда што се изгледа није ни приближно показало у пракси. То је као и са липом која по теорији спада у најбољу медоношу (или је међу најбољим), али се то медење не дешава редовно, па чак и чешће изостаје. Уз то зна да излучује неке алкалоиде и да тиме трује пчеле.

Нпр 1 ha сунцокрета је "оптеретив" са једном до две кошнице да би било економске користи (осетни вишкови за врцање). Међутим, негде 2018 године сам својим очима видео да на парцели од 20 ha нема ни једне пчеле (онај део где сам залазио у њиву). То је знак да ту не меди ништа.

Ако немаш у близини стално присутне паше, не да ће неће бити вишкова меда – неће бити ни за пчеле. Наравно да узимам у обзир да си негде близини Тисе и да буде паше за пчеле, али исто тако има и пчела.
 
Simentalke neka radi neko mladji(sinovi)) pčele su za ozbiljne, zrele ljude. Proletos smo izvukli kamp prikolicu i polako počeli da realizujemo snove, neznam dal ću uspeti al znam da ću umreti pokušavajući
 
drsole je napisao(la):
Не можеш се ослонити на хектар два нечега што не даје довољну количину нектара и нема разноврсност полена. Монофлорност зна да буде опасно лоша за пчеле. Ако је уз то полен који није врхунског квалитета, онда је још горе.

Фацелија по некима даје и до 1000 кг меда што се изгледа није ни приближно показало у пракси. То је као и са липом која по теорији спада у најбољу медоношу (или је међу најбољим), али се то медење не дешава редовно, па чак и чешће изостаје. Уз то зна да излучује неке алкалоиде и да тиме трује пчеле.

Нпр 1 ha сунцокрета је "оптеретив" са једном до две кошнице да би било економске користи (осетни вишкови за врцање). Међутим, негде 2018 године сам својим очима видео да на парцели од 20 ha нема ни једне пчеле (онај део где сам залазио у њиву). То је знак да ту не меди ништа.

Ако немаш у близини стално присутне паше, не да ће неће бити вишкова меда – неће бити ни за пчеле. Наравно да узимам у обзир да си негде близини Тисе и да буде паше за пчеле, али исто тако има и пчела.
Kliknite za proširenje...
Pa i ove god koja se smatra lošom kod nas nije bila loša, ima livade dosta a ja planiram da sve obogatim lipom, evodijom i ostalim medonosnih biljem i to neračunam u 1,6ha to ću saditi po livadi i pored puteva oko salaša a da ne smeta nikom tako da će biti i tu oko 1ha površine pa malo priroda malo mi i biće dosta jer ni ambicije nisu preterane
 
Што мислиш да су пчеле за старије озбиљне људе. Јеузити кажу: најбоље научи онај ко још у раној младости започне учење. Ја сам почео са 23 године. Мој рођени брат је успешно пчеларио још док је био у средњој школи.

И немој да радиш тако оптимистички и останеш пчелар у покушају. Радити са 50-60 кошница за здравог човека је исто као и са 50-60 кокошака (то сам мислио док сам био млад, а тако мислим и сада). Ако имаш добро осмишљен начин пчелрења и урадиш све на време и када треба (па чак и током зиме), успех не изостаје.

Наравно, има ту посла али није као што неки то раде па један пчелар каже: како изврцате мед из 150 кошница...ми из 5 врцали недељу дана. :)
 
drsole je napisao(la):
Што мислиш да су пчеле за старије озбиљне људе. Јеузити кажу: најбоље научи онај ко још у раној младости започне учење. Ја сам почео са 23 године. Мој рођени брат је успешно пчеларио још док је био у средњој школи.

И немој да радиш тако оптимистички и останеш пчелар у покушају. Радити са 50-60 кошница за здравог човека је исто као и са 50-60 кокошака (то сам мислио док сам био млад, а тако мислим и сада). Ако имаш добро осмишљен начин пчелрења и урадиш све на време и када треба (па чак и током зиме), успех не изостаје.

Наравно, има ту посла али није као што неки то раде па један пчелар каже: како изврцате мед из 150 кошница...ми из 5 врцали недељу дана. :)
Kliknite za proširenje...
Pa samo zbog strpljenja, ništa drugo mladi obično nemaju živaca. Prvo treba da ovlada o tehnikom i ako to uspemo lako ćemo uvećati na 100+ košnica, zasad deluje da nismo pogrešili, zavoleli smo ih veoma
 
Није само стрпљење у питању. Ако се савлада добро „материја“ онда се то релативно лако ради. Али знај једно, сада је много више много лоших година него добрих (па и осредњих). Једна од таквих је и ова година. То је било очигледно још почетком године (топла и сува зима не иде на добро – уз то, ту је и јако сушна јесен, али би то било „испеглано“ да је зима била добра).

И још нешто. До 100 комада се не иде олако. Мораш имати добру потпору, што се тиче пратеће опреме и помоћних празних кошница, за сваки случај.



Не бих да те плашим, али ни да те превише охрабрим без покрића.
 
Da svestan sam svega, ove zime planiramo da nabavimo 20 tak novih košnica, ramove, satne osnove kako bi imali gde da prihvatimo rojeve ako Bog da, polako ni svet nije nastao za 1 dan :ppozdrav:
 
Jedna kosnica na 12 ari je bila prepuna meda na oba nastavka, ali je vreme nicanja facelije bilo lose, jer je cvetanje bili preklopljeno sa cvetanjem suncokreta. Treba je posejati oko 10 aprila da bi iznikla i vetala oko 10 juna onda bi to bila medna pasa izmedju bagrema i suncokreta.
A moja zamisao je i da se napravi mesavina koja ce da se na strnjistu posejati i dobiti jos jedna livadska pasa krajem avgusta.
Facelija kao i sve biljke zavisi da li u vreme cvetanja ima suncanih dana vise od kisnih, tada ce biti i vise meda. Cvetanje traje 20ak dana.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
 
bradonja s petokrakom je napisao(la):
Ma i ja o istom maštam, zato te i priupitah.
MOja parcela je 2,5 ha i tu bih podigao kućište, pčelinjak i ovčice, i još 2,5ha za dopunu...
Jes, radije bi ja ostao na simentalkicama mojim lepim i milim, no mi sve govori da neće moći tako... A mogao bih zalivati iz bunara. S prva tih 2,5ha, a kasnije i drugu polovinu...
Kliknite za proširenje...

Ако сте планирали у Малим пијацама да пчеларите онда ћете вероватно имати увек сунцокрета а могуће и уљане репице с пролећа. Да ли има у околини воћњака. Мада је и то незгодно ако власници не прскају хемијом када треба.
Глупо би било да Вас саветујем да продате та 2.5 хектара и да купите много више негде у Шумадији где има багрема или негде у Србији у селима где има мање становника. Глупо би било и да посадите багрем у тој прелепој земљи јер та земља није за дрво него за ратарство. Осим ако није квалитетна.
Скоро сам био у Срему и видео каква је то земља. Црна као гар. То је милина за гледати.
Наш човек, газда у кући, ретко се лишава првенства и вођства и тешко препушта наследницима да воде газдинство.
Али размислите да оснујете неку колибу са имањем негде где има мање становника, мање загађења и више природе. Тамо ће бити боље за пчеле. Имаћете мира и уживања. Ако има багремових шума ето меда. Увек можете посадити по пар хектара медоносног дрвећа и ето среће и за вас и за пчеле.
Схватите ово као добронамеран савет и писање.
другарски поздрав
 
@vuxsd

Hvala za lepe reči i topao poziv u Šumadiju.

No, biće negde ovih dana 10 godina kako sam doneo odluku Panonija i tačka.

Lepa su brda i doline, ama se sećam reči svojih starih: brdo ima ružnu naviku da postaje strmije što je čovek stariji, a i noge se čoveku izduže pa nikako da iskorači.

Puno je razloga zbog kojih sam se odlučio za Panoniju, da ih ne nabrajam. Vođen sopstevom gluposti i u tvrdom uverenju da Bog čuva budale obreo sam se u ovom kraju.

Imanje mi je udaljeno od okolnih sela, a i na samku je. Duboku u ataru. Ovde je zemljište loše. Njiva 4. klase je super-extra kategorija. Tu se sastaju peščare, čiste Kopokabane, i žalosni, plitki, černozemi. 5-6 tona po hektaru kuruza na običnoj godini ihaaa, sve nogama u guzicu od sreće i berićeta.

Ako uzmemo da je pčeljinja paša do 2-3km od pčelinjaka onda bi im na raspolaganju bilo puno livada koje nikada neće biti njive, pa i lucerište retko. Dosta voćnjaka. Kompeks sađene bagremove šume, dosta različite vrbe i trstika, a i njiva kukuruza-strnina-lucerke, pa i suncokreta.

Voćari su intezivni i tu bi se svakako trebalo voditi računa o njihovom tretiranju u cvetu. Ratarska proizvodnja je ekstenzivna iz razloga loše zemlje. Niski prinosi i nema se računa za puno hemije. Tu sve što se proizvede u najvećem prođe kroz burage krava i junadi.

Tako da su ekološki uslovi solidno dobri. Ovaj deo se zove Selevenjska pustara. To je najsušnija oblast u Republici Srbiji.

Drugi deo imanja mi je udaljen 2-3km. Tamo već nema voćnjaka i ne može ih biti zbog zemljišta. Livade i ekstenzivo ratarenje.

Poznajući sebe, vuče me proizvodnja matica i rojeva. Liči mi da bi se to dalo lepo urediti i organizovati. Oće mene stvaranje ženskinja, taka mi nafaka. I komšiluk se zayebava kome treba junica nek ide kod beograđanina na školovanje, njemu krave samo bliznice tele.

Atar je prostran, dalo bi se i šetati košnice sa vrlo niskim ulaganjima. Nema asvalta znači nema saobraćajne policije, onda nema ni potrebe za registracijom i tehničkom ispravnosti kojekakvih konstrukcija na točkovima koje vuče traktor. Pusti mašti na volju i nabudži pčelinjak na točkovima.

Ako bih se organizovao pa da po prihvatljivoj ceni proizvodim seme facelije dalo bi se, bez velikog troška, dogovoriti sa imaocima velikih površina da se posle žetve strnina na ciklon i drljaču poseje, pa šta joj Bog da. Ako nikne i cveta biće dobro i meni i njima jer će je s jeseni zaorati. Ako suša ubije seme, pa šta muda da se radi, važno da nije bio veliki trošak...

Pčelarenje je sezonski i kampanjski posao. Ako bi snaga dala mogao bi se urediti pristojan izvor dodatnih prihoda naslednici.

Tako sam ja to nekako zamislio... Bem li ga koje će bude...
 
Poslednja izmena:
Сад је све то много више "замисливо" и у мојој глави. Само напред и желим вам пуно успеха. Одаберите кошницу Родна Воја и будите упорни.
 
Srdjan Žorž je napisao(la):
Jedna kosnica na 12 ari je bila prepuna meda na oba nastavka, ali je vreme nicanja facelije bilo lose, jer je cvetanje bili preklopljeno sa cvetanjem suncokreta. Treba je posejati oko 10 aprila da bi iznikla i vetala oko 10 juna onda bi to bila medna pasa izmedju bagrema i suncokreta.
A moja zamisao je i da se napravi mesavina koja ce da se na strnjistu posejati i dobiti jos jedna livadska pasa krajem avgusta.
Facelija kao i sve biljke zavisi da li u vreme cvetanja ima suncanih dana vise od kisnih, tada ce biti i vise meda. Cvetanje traje 20ak dana.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...

Добро размишљање. Негде у некој теми сам о овоме укратко написао да ми је почетком двехиљадитих била намера да на скупштини пчелара Србије ово изнесем као предлог. Требале би године да то уђе у праксу и у законске оквире (као у САД).

Тај „тепих“ медоносних биљака би био вишеструко користан: обогаћује се и нађубри земљиште, одбије нешто штетних нематода, сузбију корови и буде користи за пчеле.

Постоји више биљака које се могу одгајати у ову сврху. Претпостављам да су ти већ познате ако већ намераваш да то урадиш. Највећи проблем је ницање ако радиш по скидању пшенице. Углавном у то доба има кише, али су све чешће суше и у то време. Заливање би ти било битно у време ницања. Ако не никне онда има штете.
 
Planiram da sledeće godine posle vršaja pšenice posejem nekih 50 ari facelije, pa me zanima da li će se ona sledeće godine pojaviti u drugom usevu kao korovska biljka? Tj . da li može seme u zemlji da prezimi zimu. Inače planiram da je ovršem i ostavim za seme ako se dobro pokaže.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh