Jedni moji rodjaci iz Stapara su se bili napenalili sa tim nojevima uzeli 30kom i na kraju kada su porasli niko ni da cuje za njih ljudi koji su im obecavali da ce prodati sve od tih nojeva(oci,kljun,perije,kozu,nokte,meso,itd,...)nestali u vidu magle,a njima ostala muka sa nojevima neznam ni kako su ih se posle resili!
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Šta, još nismo stigli do dozvole za motornu testeru, a?! Tccc...
Nego, jel će žandarmi da pretresaju po dvorištima i avlijima u potrazi za prskalicama koje nisu išle na tehnički pregled ?
Sve me nešta strah, naljutiće nam se prijatelji iz euRopske unije zbog svega ovoga.
Nego, jel će žandarmi da pretresaju po dvorištima i avlijima u potrazi za prskalicama koje nisu išle na tehnički pregled ?
Sve me nešta strah, naljutiće nam se prijatelji iz euRopske unije zbog svega ovoga.
Hajde da se prvo složimo oko toga da poljoprivrednici trebaju da imaju znanja da koriste hemiju na pravi način i u propisanim količinama i da se nađe model kako vraćati ambalažu i neugrožavati životnu sredinu, reke i izvore vode... da se vodi evidencija ko šta kupuje i u kojim količinama i gde primenjuje i na koje useve i zbog čega primenjuje.... pre svega zbog nas samih i naših potomaka a eu se raspala.... nama treba zdrava zemlja da rađa zdravu decu - ponosne ratnike i amazonke....
adamov zoran
Član
pa valjda i do sada prskamo onako kako pise proizvodjac hemije . do sada herbicide za kukuruz primenjujemo u kukuruz a ne u psenici soji suncokretu. sta bi trebalo novo da znamo sto vec neznamo.odlaganje ambalaze savest nece pomoci jedino kaucija.
Baš kao što kaže kolega iznad.
Da me možda plaćeni kurs na kome se mlati prazna slama neće naterati da poštujem karencu ako to do sada nisam radio ?
Ili će da mi objašnjava kako bi proizvođač, odnosno prodavac imao obavezu da praznu ambalažu preuzme natrag, ali eto, daleko smo od euRopskih standarda poslovanja ? I još ja da ga platim za to mlaćenje prazne slame?
Dajte ljudi dođite sebi, dok još imate kome. Smisao svih takvih budalaština je uzeti novac, otežati nastup početnicima, uveriti populaciju da je glupa i neprosvećena i da se ima pokoravati tamo nekima sa strane, pametnima i prosvećenima.
A to za knjigu polja za sopstvenu zemlju je uvod u stvarno ograničenje raspolaganja privatnom svojinom. U budućnosti, po njima, to bi trebalo da dovede do sledećeg: ti ne znaš da radiš zemlju i oduzimamo ti je !
Niko ti ništa, sem bliskih srodnika i prijatelja, ne čini za tvoje dobro već zarad njegovog interesa !!!
Da me možda plaćeni kurs na kome se mlati prazna slama neće naterati da poštujem karencu ako to do sada nisam radio ?
Ili će da mi objašnjava kako bi proizvođač, odnosno prodavac imao obavezu da praznu ambalažu preuzme natrag, ali eto, daleko smo od euRopskih standarda poslovanja ? I još ja da ga platim za to mlaćenje prazne slame?
Dajte ljudi dođite sebi, dok još imate kome. Smisao svih takvih budalaština je uzeti novac, otežati nastup početnicima, uveriti populaciju da je glupa i neprosvećena i da se ima pokoravati tamo nekima sa strane, pametnima i prosvećenima.
A to za knjigu polja za sopstvenu zemlju je uvod u stvarno ograničenje raspolaganja privatnom svojinom. U budućnosti, po njima, to bi trebalo da dovede do sledećeg: ti ne znaš da radiš zemlju i oduzimamo ti je !
Niko ti ništa, sem bliskih srodnika i prijatelja, ne čini za tvoje dobro već zarad njegovog interesa !!!
Nema savjesti u EU, sve je subvencionirano , neisplativo je raditi zemlju ako nije prijavljena i ne dobijas poticaj(subvenciju). Ne ide se na savjest vec im moras sam odnijeti papire za sve i svasta ako nemas skidaju od poticaja , odnosno udaraju po dzepu. A sve se vodi po nekim softverima, moguce je da je sve svedski detektor za otkrivanje neprijavljenih TV aparata (stariji ce znati o cemu pricam ) ali kako se vec desavalo da su neke kaznjavali tako da vecina pusu i u hladno
, ako se radi o novcu.vosi
Član
a eu se raspala..
Neće se tako lako raspasti ali da nama tamo nema valjde u to sam "duboko uveren"
Neće se tako lako raspasti ali da nama tamo nema valjde u to sam "duboko uveren"
talianu
Član
Hm neku sličnu situaciju sam imao pre neki dan,dobio pismo od neke brokerske kuće kako su mi akcije imleka prinudno prodate i da moram dostaviti LK i broj tekućeg gde će mi uplatiti novac.Nako malo nadrndan nazovem ih i pitam ko mene može naterati da ih ja prodam ako ja neću? Kaže momak smireno da nije on pisao zakon nego da je to preuzeto iz svetskog( mada mi je malo nejasno kojeg sveta) zakonodvstva i da se to zove istiskivanje manjinskih vlasnika.Baš sam se lepo nasmejao imamo jako lepe zakone po ugledu na svet. Sada nam ostaje da čekamo kada će doći zakon da onaj ko radi više od pola atara može da ti kupi zemlji jel si manjinski vlasnik u KO.Prava smo banana država.
SAMA
Moderator
Ostaju prelevmani na uvoz mleka
Blic | 30. 06. 2016 - 13:10h
| Komentara: 2
Vlada Srbije odlučila je danas da produži prelevmane za uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, saznaje “Blic”.
Vlada je usvojila ovu odluku, a iz Evropske komisije je poručeno da oni nemaju problema sa tim da prelevmani na mleko ostanu na snazi, potvrdio je “Blicu” izvor sa današnjeg sastanka. Iako se spekulisalo da Vlada odugovlači sa odlukom jer postoje naznake iz EU da bi, ako prelevmani na mleko opstanu, Brisel mogao da donese kontrameru i privremeno zabrani uvoz srpskog sezonskog voća, do toga nije došlo.
- Na sastanku sa ljudima iz Evropske komisije čuli smo razumevanje sa njihove strane jer je generalno loše stanje na tržištu mleka Evrope i da ne žele da unište naše proizvođače mleka, odnosno lokalne farmere - kaže izvor “Blica” iz Vlade.
Vlada Srbije uvela je u junu prošle godine prelevmane (uvozne takse) za mleko (od 10 do 20 dinara po litru), kao i za kiselo-mlečne proizvode (od 10 do 30 dinara). Odlukom od 30. decembra 2015. zaštitne mere su produžene prvi put, a sada još jednom.
Za razumevanje priče o prelevmanima i posledicama ukidanja potrebno je ući u uzroke njihovog uvođenja. Poslednjih godinu i po dana evropsko tržiste mleka se nalazi u potpunom poremećaju, sa ogromnim viškovima mleka i rekordno niskim cenama. U Evropi je početkom prošle godine istovremeno došlo do skidanja kvota na proizvodnju sirovog mleka i uvođenja sankcija Rusiji u koju su prethodnih godina izvezene velike količine mleka. Ti viškovi su narasli na takav nivo da se jedino mogu porediti sa poplavom. U takvoj neprirodnoj situaciji, skidanje prelevmana bi za domaće primarne proizvođače mleka značilo otvaranje brane pred poplavom. Evropski viškovi mleka bi bukvalno poplavili Srbiju i napravili nemerljivu štetu našim farmerima i ekonomiji u širem smislu.
Cena
Prelevmani nemaju direktnu povezanost sa cenom mleka. Oni služe za odbranu samog domaćeg mlekarstva i količine otkupa sirovog mleka, kao i broja grla koja trenutno imamo u Srbiji. Cena se formira na bazi cena mleka u Evropi i okruženju.
- - - - - - - - - -
"BLIC" OTKRIVA Da bi vlada sačuvala domaće mlekare, moraće da žrtvuje voćare?
Slađana Vukašinović | 27. 06. 2016 - 22:12h
| Komentara: 28
Vlada Srbije pripremila je odluku o produženju prelevmana za uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, saznaje “Blic”.
Ipak, kako tvrdi izvor “Blica” iz Nemanjine 11, Vlada još ne usvaja ovu odluku jer postoje naznake Evropske unije da bi, ako prelevmani na mleko opstanu, Brisel mogao da donese kontrameru da privremeno zabrani uvoz srpskog sezonskog voća!
Tehnička vlada će zbog toga tek u fotofinišu odlučiti da li će produžiti prelevmane koji ističu 30. juna, odnosno kako će zaštititi srpske mlekare a da pri tom ne stradaju srpski voćari
Do tada srpske vlasti vode intenzivnu komunikaciju sa administracijom EU kako bi odobrovoljile da ne primeni kontramere koje bi mogle da nas koštaju 325 miliona evra godišnje, koliko se procenjuje da bi se zaradilo izvozom smrznutog i svežeg voća.
Blic | 30. 06. 2016 - 13:10h
| Komentara: 2
Vlada Srbije odlučila je danas da produži prelevmane za uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, saznaje “Blic”.
Foto: Profimedia
- Na sastanku sa ljudima iz Evropske komisije čuli smo razumevanje sa njihove strane jer je generalno loše stanje na tržištu mleka Evrope i da ne žele da unište naše proizvođače mleka, odnosno lokalne farmere - kaže izvor “Blica” iz Vlade.
Vlada Srbije uvela je u junu prošle godine prelevmane (uvozne takse) za mleko (od 10 do 20 dinara po litru), kao i za kiselo-mlečne proizvode (od 10 do 30 dinara). Odlukom od 30. decembra 2015. zaštitne mere su produžene prvi put, a sada još jednom.
Za razumevanje priče o prelevmanima i posledicama ukidanja potrebno je ući u uzroke njihovog uvođenja. Poslednjih godinu i po dana evropsko tržiste mleka se nalazi u potpunom poremećaju, sa ogromnim viškovima mleka i rekordno niskim cenama. U Evropi je početkom prošle godine istovremeno došlo do skidanja kvota na proizvodnju sirovog mleka i uvođenja sankcija Rusiji u koju su prethodnih godina izvezene velike količine mleka. Ti viškovi su narasli na takav nivo da se jedino mogu porediti sa poplavom. U takvoj neprirodnoj situaciji, skidanje prelevmana bi za domaće primarne proizvođače mleka značilo otvaranje brane pred poplavom. Evropski viškovi mleka bi bukvalno poplavili Srbiju i napravili nemerljivu štetu našim farmerima i ekonomiji u širem smislu.
Cena
Prelevmani nemaju direktnu povezanost sa cenom mleka. Oni služe za odbranu samog domaćeg mlekarstva i količine otkupa sirovog mleka, kao i broja grla koja trenutno imamo u Srbiji. Cena se formira na bazi cena mleka u Evropi i okruženju.
- - - - - - - - - -
"BLIC" OTKRIVA Da bi vlada sačuvala domaće mlekare, moraće da žrtvuje voćare?
Slađana Vukašinović | 27. 06. 2016 - 22:12h
| Komentara: 28
Vlada Srbije pripremila je odluku o produženju prelevmana za uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, saznaje “Blic”.
Foto: RAS SrbijaSrpske vlasti izložene su dvostrukom pritisku: domaćih proizvođača mleka koji traže da prelevmani ostanu i zahtevu Brisela koji traži njihovo ukidanj
Tehnička vlada će zbog toga tek u fotofinišu odlučiti da li će produžiti prelevmane koji ističu 30. juna, odnosno kako će zaštititi srpske mlekare a da pri tom ne stradaju srpski voćari
MOMOSARIC
Član
putin
Član
Ко о чему,војник о скраћењу а к...
Da, da daa, naša omiljena Tetka će pomoći svoje omiljene seljake sa obe strane Drine, sve dok ih ne dovede pod sličan zakon o kome piše Talianu.
Njima je važno da postaneš, tj. postanemo, manjinski, a za dalje će se već nekako pobrinuti. Da, da, daaa... Svetski, nego šta...
- - - - - - - - - -
Костић продаје Немцима бизнис са шећером
Потврђено да је са аустријском „Аграном”, која је део немачког „Суедцукера”, потписан споразум о већинском преузимању „Сунока”
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 01.07.2016. у 10:30
Миодраг Костић (Фото Танјуг)
Постаје јасније због чега је Петар Матијевић недавно јавно упро прстом у Миодрага Костића и прозвао га због монопола на тржишту али и намере да свој бизнис са шећером прода неком од великих страних играча. Краљу меса, који такође узгаја десет одсто шећерне репе у Србији, засигурно се није случајно омакло када је рекао да се у пословним круговима већ увелико прича да ће Костићев „Суноко” ускоро бити продат немачкој или француској групацији. Предвидео је да ће то бити велики удар за домаће произвођаче репе али и за потрошаче који ће од тога добити само више цене увозног шећера.
Да се Матијевићеве сумње сада обистињују потврђује и јучерашње кратко саопштења „МК групе” да је са аустријском „Аграном”, регионалним лидером у производњи шећера, потписан предуговор о стратешком партнерству. Ова компанија, која већ послује у Бих, Румунији, Словачкој, Чешкој и Мађарској, иначе је део немачког шећерног гиганта „Суедцукера” чије интересовање за тржиште шећера у Србији није новост јер се још 2012. године спекулисало да има намеру да приватизује домаће шећеране.
Петру Матијевићу, краљу меса, који такође узгаја десет одсто шећерне репе у Србији, засигурно се није случајно омакло када је недавно рекао да се у пословним круговима већ увелико прича да ће Костићев „Суноко” ускоро бити продат немачкој или француској групацији
Колики би био удео „МК групе” у том партнерству и да ли се иза њега крије продаја шећерана у Врбасу, Пећинцима и Ковачици (које послују у саставу „Сунока”) јуче у овој компанији нису хтели да коментаришу за „Политику”. Као образложење овог пословног потеза навели су једино да се „следеће године у Европској унији очекују радикалне реформе у индустрији шећера и укидање квота тако да ће само највећи у овом бизнису моћи да обезбеде опстанак”.
Врло брзо огласила се и „Аграна” и отклонила дилему о каквом је заправо послу реч. Аустријски концерн за производњу шећера, скроба и воћа саопштио је да намерава да преузме већински део компаније „Суноко” и да је са власницима, компанијом „Agri Europe Cyprus”, већ потписано писмо о намерама. Потврдили су за Танјуг да ће им за реализацију тог плана бити потребно одобрење надлежних државних институција.
„Суноко”, чија јe годишња производња око 300.000 тона шећера, недавно је поднео захтев за одобрење преузимање шећеране „Те-То” у Сенти. Комисија за заштиту конкуренције је очигледно, закључила да постоји могућност да дође до поремећаја на тржишту шећера и отворила испитни поступак.
Матијевић, који има свој интерес у спречавању монопола у овој индустрији, упозорио је да би произвођачи репе, ако Комисија то дозволи, били у још горој позицији него што су сада. То што је са Костићем чак правио конзорцијум за приватизацију ПКБ-а и био у добрим пословним односима није га спречило да за наш лист обелодани да „своју репу одавно њему не продаје већ грчком „Хеленику” који нуди за 20 одсто бољу цену”. „Хеленик” је иначе тренутно једини Костићев конкурент на тржишту Србије.
Миодраг Костић је 2002. године купио за три евра шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, у време када је на власти била Демократска странка за коју је важио као главни финансијер. Приватизација шећерана нашла се на списку једне од 24 спорне приватизације, а био је умешан и у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ.
Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар, каже да је овакав Костићев потез био очекиван због тога што се гасе шећеране у Европи и прелазе на производњу шећера од трске, која се увози, а шећер је много јефтини. Последњих десет година у Европи је угашено више од 150 шећерана.
– Шећерана у Бачу је, у међувремену затворена и опрема пренета у погоне у Врбасу, одакле је иначе Костић родом и одакле је започео свој приватни бизнис – каже Гулан. Он каже да је ове године у Србији засејано за 25 одсто више репе него прошле године, али то је и даље мање од онога што имамо шансе да посејемо и прерадимо. Иначе у регуларним условима и поштовању уговора са сељацима највише се исплати бизнис у производњи шећерне репе.
У Комисији за заштиту конкуренције јуче су рекли да немају коментар о преговорима које „МК група” води о продаји своје фирме, подсећајући да је у току испитни поступак о преузимању „Те-То Сента” и да ће поступак бити окончан, у законском року, до 16. септембра. Ако „Аграна” у међувремену потпише уговор са „Суноком” они ће бити у обавези да у року од 15 дана поднесу захтев за одобрење концентрације, односно спајање.
http://www.politika.rs/scc/clanak/358232/Kostic-prodaje-Nemcima-biznis-sa-secerom
Njima je važno da postaneš, tj. postanemo, manjinski, a za dalje će se već nekako pobrinuti. Da, da, daaa... Svetski, nego šta...
- - - - - - - - - -
Костић продаје Немцима бизнис са шећером
Потврђено да је са аустријском „Аграном”, која је део немачког „Суедцукера”, потписан споразум о већинском преузимању „Сунока”
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 01.07.2016. у 10:30
Миодраг Костић (Фото Танјуг)
Постаје јасније због чега је Петар Матијевић недавно јавно упро прстом у Миодрага Костића и прозвао га због монопола на тржишту али и намере да свој бизнис са шећером прода неком од великих страних играча. Краљу меса, који такође узгаја десет одсто шећерне репе у Србији, засигурно се није случајно омакло када је рекао да се у пословним круговима већ увелико прича да ће Костићев „Суноко” ускоро бити продат немачкој или француској групацији. Предвидео је да ће то бити велики удар за домаће произвођаче репе али и за потрошаче који ће од тога добити само више цене увозног шећера.
Да се Матијевићеве сумње сада обистињују потврђује и јучерашње кратко саопштења „МК групе” да је са аустријском „Аграном”, регионалним лидером у производњи шећера, потписан предуговор о стратешком партнерству. Ова компанија, која већ послује у Бих, Румунији, Словачкој, Чешкој и Мађарској, иначе је део немачког шећерног гиганта „Суедцукера” чије интересовање за тржиште шећера у Србији није новост јер се још 2012. године спекулисало да има намеру да приватизује домаће шећеране.
Петру Матијевићу, краљу меса, који такође узгаја десет одсто шећерне репе у Србији, засигурно се није случајно омакло када је недавно рекао да се у пословним круговима већ увелико прича да ће Костићев „Суноко” ускоро бити продат немачкој или француској групацији
Колики би био удео „МК групе” у том партнерству и да ли се иза њега крије продаја шећерана у Врбасу, Пећинцима и Ковачици (које послују у саставу „Сунока”) јуче у овој компанији нису хтели да коментаришу за „Политику”. Као образложење овог пословног потеза навели су једино да се „следеће године у Европској унији очекују радикалне реформе у индустрији шећера и укидање квота тако да ће само највећи у овом бизнису моћи да обезбеде опстанак”.
Врло брзо огласила се и „Аграна” и отклонила дилему о каквом је заправо послу реч. Аустријски концерн за производњу шећера, скроба и воћа саопштио је да намерава да преузме већински део компаније „Суноко” и да је са власницима, компанијом „Agri Europe Cyprus”, већ потписано писмо о намерама. Потврдили су за Танјуг да ће им за реализацију тог плана бити потребно одобрење надлежних државних институција.
„Суноко”, чија јe годишња производња око 300.000 тона шећера, недавно је поднео захтев за одобрење преузимање шећеране „Те-То” у Сенти. Комисија за заштиту конкуренције је очигледно, закључила да постоји могућност да дође до поремећаја на тржишту шећера и отворила испитни поступак.
Матијевић, који има свој интерес у спречавању монопола у овој индустрији, упозорио је да би произвођачи репе, ако Комисија то дозволи, били у још горој позицији него што су сада. То што је са Костићем чак правио конзорцијум за приватизацију ПКБ-а и био у добрим пословним односима није га спречило да за наш лист обелодани да „своју репу одавно њему не продаје већ грчком „Хеленику” који нуди за 20 одсто бољу цену”. „Хеленик” је иначе тренутно једини Костићев конкурент на тржишту Србије.
Миодраг Костић је 2002. године купио за три евра шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, у време када је на власти била Демократска странка за коју је важио као главни финансијер. Приватизација шећерана нашла се на списку једне од 24 спорне приватизације, а био је умешан и у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ.
Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар, каже да је овакав Костићев потез био очекиван због тога што се гасе шећеране у Европи и прелазе на производњу шећера од трске, која се увози, а шећер је много јефтини. Последњих десет година у Европи је угашено више од 150 шећерана.
– Шећерана у Бачу је, у међувремену затворена и опрема пренета у погоне у Врбасу, одакле је иначе Костић родом и одакле је започео свој приватни бизнис – каже Гулан. Он каже да је ове године у Србији засејано за 25 одсто више репе него прошле године, али то је и даље мање од онога што имамо шансе да посејемо и прерадимо. Иначе у регуларним условима и поштовању уговора са сељацима највише се исплати бизнис у производњи шећерне репе.
У Комисији за заштиту конкуренције јуче су рекли да немају коментар о преговорима које „МК група” води о продаји своје фирме, подсећајући да је у току испитни поступак о преузимању „Те-То Сента” и да ће поступак бити окончан, у законском року, до 16. септембра. Ако „Аграна” у међувремену потпише уговор са „Суноком” они ће бити у обавези да у року од 15 дана поднесу захтев за одобрење концентрације, односно спајање.
http://www.politika.rs/scc/clanak/358232/Kostic-prodaje-Nemcima-biznis-sa-secerom
Ima na netu i youtubu da se pronađe snimak kako je Ford napravio auto od konoplje.... vidi se čovek kako lupa haubu macolom.... kažu da je mogla da se koristi u autoindustriji... onda su ameri naprasno zabranili i da se proizvodi i da se ispituju njene moguće vrednosti.... proizvodnju iselili u Kolumbiju 
Lewi´s 501 je rađen od konoplje dok nisu provalili da je nepoderiv... Onda su zarad profita prešli na pamuk.
[h=1]Кога то пчелари оптужују због лажног меда[/h][FONT="]
Директном поруком са билборда, постављених код Аутокоманде, пчеларска организација СПОС позива државу да провери финансијске извештаје свих фирми које откупљују и пакују мед
[/FONT]
Аутор: И. Албуновићуторак, 05.07.2016. у 22:05
Савез пчеларских организација Србије (СПОС)
На два видна места, код београдске Аутокоманде, пре неколико дана постављени су билборди са поруком – „ветеринарски и тржишни инспектори, даће бог да вама упадне секира и у фалсификовани мед”. Потписник те смеле поруке – Савез пчеларских организација Србије – потпуно директно прозива за хаос на тржишту меда и продају фалсификата.
Како за „Политику” каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а иако се у јавности, после покретања кампање дигла велика прашина то није све што пчелари намеравају да предузму наредних дана како би заштитили своје интересе.
– Тражимо локацију за билборд у Кнеза Милоша, негде између Скупштине Србије и владе, јер нећемо стати у намери да се одбранимо од нелојалне конкуренције која нас већ годинама гуши. Ово је, нажалост, једини начин да нас неко коначно чује – каже Живадиновић. Како је објаснио, разлог оваквог иступања је чињеница да се на тржишту и даље налазе велике количине сумњивог меда који се у радњама регуларно продаје као „пекарски” по цени од 399 до 499 динара. То је, тврди, нижа цена и од откупне која је тренутно око четири евра. Реална цена за чист багремов мед, како објашњава, не може да буде нижа од шест до шест и по евра у малопродаји. Марже и остали трошкови чине око 50 одсто крајње цене коју плаћају потрошачи.
– Нерад инспекције довео је до ситуације да на тржишту имамо свега и свачега. Све је још горе од када је на снагу ступио нови Правилник о меду, који у суштини није лош, али који је омогућио стављање у промет тог такозваног „пекарског” меда – објашњава наш саговорник. То је мед измењеног квалитета који настаје због неке грешке у производњи, рецимо прегревања, због чега губи нека своја својства. Али њега, каже наш саговорник, не можете да имате у континуитету и у тако великим количинама јер је то супротно правилима добре произвођачке праксе, а и економске логике.
– Зато није могуће да једна фирма може да испоручи тоне и тоне таквог меда. И то у тегли са чије етикете, ако немате наочаре, не можете да прочитате о чему је реч. На предњој страни крупним словима пише „багремов мед” а на полеђини, ситним словима, пекарски. Такво декларисање је супротно закону јер се потрошачи доводе у заблуду – објашњава Живадиновић. У Србији се, по њиховим проценама, годишње прода око хиљаду тона меда који, заправо, није мед већ шећерни или глукозно-фруктозни кукурузни сируп који „пчелу најчешће није видео”. Он каже да произвођачи окупљени у СПОС-у од државе траже само једно, да у све фирме које се у Србији баве откупом и паковањем меда пошаљу тржишну, ветеринарску и финансијску инспекцију.
– Нека утврде да ли те фирме имају улаз за количине које откупљују. Јер данас су све кошнице у Србији обележене. Ми знамо за све те малверзације али нико ништа не предузима. Пчеларе не занима ко је то, већ да се тај проблем у Србији коначно реши – поручује председник СПОС-а. Он напомиње да је ветеринарска инспекције још нешто, до сада, и урадила да спречи продају фалсификата (и то на инсистирање њихове организације) али да тржишна није „ни прстом мрднула”. Проблем је што су код нас казне за малверзације са храном релативно благе док се, рецимо у Холандији, такви преступи кажњавају са две године забране рада фирме и бављењем том делатношћу. После састанка са министром трговине, Расимом Љајићем, представницима СПОС-а је обећано да ће њихова инспекција покренути акцију на основу извештаја који су им пчелари доставили. О проблемима на тржишту меда, како сазнајемо, било је речи и на првој радној седници скупштинског Одбора за пољопривреду.
Ветеринарска инспекција, до закључења овог броја, није одговорила на наше питање како коментаришу овакве изјаве из СПОС-а.
http://www.politika.rs/scc/clanak/358583/Koga-to-pcelari-optuzuju-zbog-laznog-meda
Директном поруком са билборда, постављених код Аутокоманде, пчеларска организација СПОС позива државу да провери финансијске извештаје свих фирми које откупљују и пакују мед
[/FONT]
Аутор: И. Албуновићуторак, 05.07.2016. у 22:05
Савез пчеларских организација Србије (СПОС)
На два видна места, код београдске Аутокоманде, пре неколико дана постављени су билборди са поруком – „ветеринарски и тржишни инспектори, даће бог да вама упадне секира и у фалсификовани мед”. Потписник те смеле поруке – Савез пчеларских организација Србије – потпуно директно прозива за хаос на тржишту меда и продају фалсификата.
Како за „Политику” каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а иако се у јавности, после покретања кампање дигла велика прашина то није све што пчелари намеравају да предузму наредних дана како би заштитили своје интересе.
– Тражимо локацију за билборд у Кнеза Милоша, негде између Скупштине Србије и владе, јер нећемо стати у намери да се одбранимо од нелојалне конкуренције која нас већ годинама гуши. Ово је, нажалост, једини начин да нас неко коначно чује – каже Живадиновић. Како је објаснио, разлог оваквог иступања је чињеница да се на тржишту и даље налазе велике количине сумњивог меда који се у радњама регуларно продаје као „пекарски” по цени од 399 до 499 динара. То је, тврди, нижа цена и од откупне која је тренутно око четири евра. Реална цена за чист багремов мед, како објашњава, не може да буде нижа од шест до шест и по евра у малопродаји. Марже и остали трошкови чине око 50 одсто крајње цене коју плаћају потрошачи.
– Нерад инспекције довео је до ситуације да на тржишту имамо свега и свачега. Све је још горе од када је на снагу ступио нови Правилник о меду, који у суштини није лош, али који је омогућио стављање у промет тог такозваног „пекарског” меда – објашњава наш саговорник. То је мед измењеног квалитета који настаје због неке грешке у производњи, рецимо прегревања, због чега губи нека своја својства. Али њега, каже наш саговорник, не можете да имате у континуитету и у тако великим количинама јер је то супротно правилима добре произвођачке праксе, а и економске логике.
– Зато није могуће да једна фирма може да испоручи тоне и тоне таквог меда. И то у тегли са чије етикете, ако немате наочаре, не можете да прочитате о чему је реч. На предњој страни крупним словима пише „багремов мед” а на полеђини, ситним словима, пекарски. Такво декларисање је супротно закону јер се потрошачи доводе у заблуду – објашњава Живадиновић. У Србији се, по њиховим проценама, годишње прода око хиљаду тона меда који, заправо, није мед већ шећерни или глукозно-фруктозни кукурузни сируп који „пчелу најчешће није видео”. Он каже да произвођачи окупљени у СПОС-у од државе траже само једно, да у све фирме које се у Србији баве откупом и паковањем меда пошаљу тржишну, ветеринарску и финансијску инспекцију.
– Нека утврде да ли те фирме имају улаз за количине које откупљују. Јер данас су све кошнице у Србији обележене. Ми знамо за све те малверзације али нико ништа не предузима. Пчеларе не занима ко је то, већ да се тај проблем у Србији коначно реши – поручује председник СПОС-а. Он напомиње да је ветеринарска инспекције још нешто, до сада, и урадила да спречи продају фалсификата (и то на инсистирање њихове организације) али да тржишна није „ни прстом мрднула”. Проблем је што су код нас казне за малверзације са храном релативно благе док се, рецимо у Холандији, такви преступи кажњавају са две године забране рада фирме и бављењем том делатношћу. После састанка са министром трговине, Расимом Љајићем, представницима СПОС-а је обећано да ће њихова инспекција покренути акцију на основу извештаја који су им пчелари доставили. О проблемима на тржишту меда, како сазнајемо, било је речи и на првој радној седници скупштинског Одбора за пољопривреду.
Ветеринарска инспекција, до закључења овог броја, није одговорила на наше питање како коментаришу овакве изјаве из СПОС-а.
http://www.politika.rs/scc/clanak/358583/Koga-to-pcelari-optuzuju-zbog-laznog-meda
pa zar se neko interesuje za cenu psenice bez koje se nemoze ili samo o malini,ja licno nisam pojeo ni 100 graMA MALINE I ZIVIM NE KAZEM DA TO NIJE STRATESKI proizvod za srbiju . ja proizvodim psenicu na vagone i to nikoga ne itersuje,jedino je malina problem.
MONTOYA
Član
Dokle u Srbiji svako gleda samo svoj interes bice tako
