Rakija od kajsije

Da li je u ceni rakije navedan i trud oko spravljanja?

Npr. svi kada urane krmka, kazu toliko i toliko me kostao kuruz. A to sto on nije smeo nigde od kuce mesecima, sto je bio vezan, niko ne racuna. Dnevnica je 1000-1500 dinara, pa ti ukalkulisi onda koliko si sati dnevno radio oko krmaka.

To sve moze da se dovede na neku sumu ovako. Ako imas manje vise ceo zatvoren krug. Znaci svoj vocnjak za pocetak. Onda mozes da kaze, ok, ja imam vocnjak kajsije, toliko i toliko roda imam godisnje, bla bla, kada se sve pretoci u rakiju, pa onda u novac, ispadne da ti imas neto platu recimo 700e mesecno. To nije losa plata. Ali licno mislim, ako sam radis, da moras malo vise da potegnes da bi dosao te cifre. Da je to lako ovako na papiru. To je samo primer. Nego moze da zivi lepo i sa 300e, sve zavisi sta je kome lepo.

Onda druga stavka. Ako ti proizvedes rakiju od kajsije (uzimamo nju za primer, zato sto je tema o njoj, a i to je rakija koju rado ljudi piju, mislim vole je vise nego rakiju od jabuka) i zaradis dinar na dinar prodajuci je po ceni od 400 dinara recimo. Onda je prodas tako u restoran neki. Gde gazda zaradi malo vise od tebe, recimo 10x otprilike. Ako bih uzeli sve njegove kalkulacije, ne znam bas da li je i on dobio dinar na dinar, ili vise sa tom cenom, kada plati sve rashode.

Tako da je onda logicno da i oni koji je proizvode naplate vise svoj rad. Odnosno smanju marginu za zaradu nakupcima. To je uvek trka i to mozes ja mislim da radis sa rakijom od kajsije. Sa jabukom, sljivom, ... tesko. E zato kajsija kosta 1000 dinara litra, a sljiva 300.
 
Mnogo su vam velike te racunice, smanjite to malo.
Profesionalne destilerije koje posluju legalno, placaju porez drzavi, placaju tehnologa sa visokom skolom itd itd, imaju jeftiniju rakiju na trzistu u odnosu na vas koji radite na crno. Nelogicno...

Idite do nekog restorana raspitajte se koliko ce vam platiti rakiju od kajsije ili bilo koju drugu rakiju.
Platice vam ispod one cene rakije koju nabavlja u diskontu pica! Jer zasto bi inace kupovao rakiju na crno ako nije jeftina :sta:! Zasto bi rizikovao da mu inspekcija zatvori lokal zbog rakije koja je skuplja od rakije na legalnom trzistu :sta:...
 
Moj komsija ima registrovanu proizvodnju rakije. Ide na sajmove ...
Prodaje po 900 dinara litru rakije restoranima.

A slao sam vam i link od one rakije sto ljudi prave u Novom Sadu. Cena je preko 2000 dinara. Koliko vidim ljudi nemaju problema sa precenjivanjem svoje rakije, jer je ocigledno prodaju dobro. Cena ima jos jednu ulogu, sem puke naplate onoga sto je ulozeno.
Uzmite za primer nei butik odece. Gde neke majica kosta 4000 dinara, a materijal i ruke da se to napravi je ~300 dinara. Moja mama radi u jednoj takvoj manufakturi koja radi za jedan veliki brend u Srbiji.
 
Pda. Trziste, odnosno ljudi koji je kupuju odredjuju cenu. Da rakije od kajsija ima tako puno, kao rakije od sljiva ili jabuka recimo, a potraznja manja, onda bi i cena bila manja. To se uci u osnovama ekonomije ...

Nego, posto ja zivim u Backoj Palanci, ovde je popularno da ljudi ispeku rakiju od jabuke recimo, posto je najjeftinija i onda krknu aromu, bukvalno jednu kap (hvala bogu dosta ih radi u Nektaru :) ). Mozes da imas rakiju od cega hoces :)
Nisam neki veliki poznavalac da na miris i ukus provalim takve stvari, a nesto sumnjam da iko i moze.
 
nikaragva je napisao(la):
Moj komsija ima registrovanu proizvodnju rakije. Ide na sajmove ...
Prodaje po 900 dinara litru rakije restoranima.

A slao sam vam i link od one rakije sto ljudi prave u Novom Sadu. Cena je preko 2000 dinara. Koliko vidim ljudi nemaju problema sa precenjivanjem svoje rakije, jer je ocigledno prodaju dobro. Cena ima jos jednu ulogu, sem puke naplate onoga sto je ulozeno.
Uzmite za primer nei butik odece. Gde neke majica kosta 4000 dinara, a materijal i ruke da se to napravi je ~300 dinara. Moja mama radi u jednoj takvoj manufakturi koja radi za jedan veliki brend u Srbiji.
Kliknite za proširenje...

To je bas ono o cemu pricam.
Covek ima registrovanu firmu, placa porez drzavi, placa visoko skolovanog tehnologa i niz drugih troskova i ima racunicu da je proda po 900din.

Dok neko ko proizvodi rakiju na crno, pise kako mu se ne isplati da je proda ispod 15 evra jer su mu "veliki" troskovi proizvodnje. Koji troskovi?
 
Najbolji način da se smanji margina na zaradu nakupcima je da se rakija, vino ili bilo šta drugo prodaje iz svog doma. Zato je seoski turizam sve popularniji. Znam vinare koji proizvedu 6-7000 l vina godišnje (neki i mnogo više) i bukvalno sve prodaju na svom pragu turistima. Ali su i medju prvima počeli da se bave vinskim turizmom, uložili dosta i u to (marketing, opremanje degustacione sale i sl.). Porodica živi samo od toga, drugih prihoda nemaju.
 
nikaragva je napisao(la):
Pda. Trziste, odnosno ljudi koji je kupuju odredjuju cenu. Da rakije od kajsija ima tako puno, kao rakije od sljiva ili jabuka recimo, a potraznja manja, onda bi i cena bila manja. To se uci u osnovama ekonomije ...

Nego, posto ja zivim u Backoj Palanci, ovde je popularno da ljudi ispeku rakiju od jabuke recimo, posto je najjeftinija i onda krknu aromu, bukvalno jednu kap (hvala bogu dosta ih radi u Nektaru :) ). Mozes da imas rakiju od cega hoces :)
Nisam neki veliki poznavalac da na miris i ukus provalim takve stvari, a nesto sumnjam da iko i moze.
Kliknite za proširenje...

Bravo, jedan iskren upis. Svi mute sve i svasta u crnoj proizvodnji koju niko ne kontrolise.

Rakija od kajsije ne sme da mirise na kajsiju, cim sipas u casicu i ona mirise na aromu kajsije to nije kajsijevaca nego neka mutljavina.
Prava rakija od kajsije tek kad je progutas daje aromu i specifican miris kajsije.

Kod mene je popularna loza i sljiva, posebno je popularna rakija od sljive Sumadinke(crvene ranke)
Ali ima onih koji ispeku dosta dzenerike i rakija od dzenerike im sluzi kao baza za sve ostale rakije i mute sve i svasta.
 
Kad sam već čačkao ovu priču moram biti korektan pa odgovoriti.
Nikaragva, trud nije uračunat u kalkulaciju ali je sigurno sadržan u onih 22,500-40.000 EUR-a za tri mjeseca angažmana oko prerade, fermentacije i destilacije na kajsiji koja je plaćena čak 0,5. Ako hoćeš sa manjom proizvodnjom koja zahtijeva manji angažman, na mjesečnom nivou je to 7,500-13,300 EUR-a. Sve je to u redu što pričaš o nekoj krajnoj cijeni. Nju određuje svako onako kako želi, ali ti neki od nas pokušavaju reći da ne može u nekim značajnijim količinama i ne može do vijeka. Zamisli da na tržište o kojem pričaš dođe ovako neka „budala“ kao ja, sa prodajnim cijenama koje neka budu „samo“ dva puta manje od tvojih. Vremena su teška neko će to sigurno uraditi u skoroj budućnosti. Sve kalkulacije onda padaju u vodu. Tako nešto se naprosto mora desiti a bit će prije kako prije siva ekonomija bude stavljana pod kontrolu. Tada više neće biti ni ovih „šminkanja“ arome o kojima govoriš jer se to itekako može prepoznati po mirisu i ukusu, a da ne govorim o hemijskoj analizi. Prije par godina je u Srbiji rađena ozbiljna analiza na rakijama uzetih sa polica trgovina i bez obzira što je masa uzoraka sadržavala alkohol koji nije voćnog porijekla, dodavanje šećera, ništa se nije desilo. Vremena se mijenjaju, pogotovo će to ići ovim započetim procesom pridruživanja EU.

Kompaj, nisam rekao minimum 15 litara nego 12-16 litara rakije od 40 do 45. Normalno da se ovih maksimalnih 16 litara odnosi na jačinu od 40 stepeni. Gubitci alkohola mogu bit i jesu značajni. Oni se dešavaju prvo tokom fermentacije. U otvorenom vrenju, na višim temperaturama kakve i jesu u ljetnom periodu, kod se ona bere, se najčešće dešava praktično izmjeren gubitak na jačini vina ili kljuka od orijentacionih 1%. Što znači da ako kajsija inače daje kljuk jačine 6% alkohola da će on biti 5%. U konačnici su to 2 litre rakije od 45 stepeni, na svaki kazan od 100 litara kljuka. Značajan gubitak se dešava uslijed preranog prekida destilacije kljuka. Na kazanu od sto litara, sa jačinom kljuka od 5%, ako se hvata 20 litara meke rakije onda je u kazanu ostalo 5,5% od ukupne količine alkohola. To je gubitak od dodatnih 0,5-0,7 litara rakije. Gubitak je isto tako moguć većom aktivnošću ostalih mikroorganizama u fermentaciji, koji takođe koriste šećer ali ga prerađuju u nešto drugo a ne u alkohol. Dešava se miješanjem kljuka tokom fermentacije, dodavanjem vode, uticajem veće količine kiseonika, dužim čekanjem na destilaciju, bržom destilacijom i sl. Može nekome ovo zadnje djelovati nevjerovatno ali se zbog duplo brže destilacije dešava gubitak od 1 litar rakije jačine 45 stepeni. Ako želiš nešto od ovog možeš jednostavno provjeriti, stavi litru rakije u neki lonac pa sutra izmjeri jačinu, pa i zapreminu rakije da vidiš koliki je gubitak.
 
Poslednja izmena:
Pusti cijenu, to je ionako manje bitno na manjim količinama ili u situaciji pravljenje za lične potrebe. Nego se uključi u priču o rakiji i postupku pravljenja. Možda nekome ko ima dileme bude od koristi.
Za početak koja sorta, mađarska najbolja? Gdje najčešće ideš na ocjenjivanje, sajmove?
 
воћне ракије несмеју бити преко 18 гради јер губе укус и мирис воћа
 
шлјив ссе пече много јаче 21-22 града и питка је а од кајсије,брескве,јабуке ако би била та градаза неби могла да се пије
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh