Radovi u malinjaku

sassam je napisao(la):
Muči me jedna stvar pa bih zamolio za savet.
Imam puno lepih izdanaka koje ću nakon vezivanja uništiti, a plan mi je da na jesen ove godine proširim malinjak za joj oko 25 ari. E sad, neki prijatelji mi savetuju da te lepe izdanke povadim i zarovim do jeseni pa onda ako ne bude tada na raspolaganju novih izdanaka za presađivanje, ili ih ne bude dovoljno, iskoristim ove zarovljene. Šta mislite o tome i da li je neko to radio?
Kliknite za proširenje...
Te izdanke posadis na rastojanje od 15 cm u redu, a razmak izmedju redova 50 cm. Redovno zalivas i prehranjujes, u junu ili julu sve izdanke pokosis do zemlje. Nastavis zalivanje.
Na ovaj nacin ces proizvesti 2-3 puta veci broj sadnica za jesen.

Послато са S60 уз помоћ Тапатока
 
Parcela broj 2 bi po analizi bila najbolja. Humus i PH je najteže popraviti ostalo nije problem Treba obratiti pažnju prvo na položaj parcele. Ne bi trebala da bude pored reke zbog izmrzavanja. Da pri velikim kišama ne leži voda na njoj. Ako je 2014 bila pod vodom zaobići je. Kako je osunčana, ako je brdo u pitanju onda je poželjno da ne bude severna strana brda. Da nije u dolji nekoj... Bilo bi dobro da pored parcele nisu zapuštene njive ili neke obale i divlje kupine. Prvo ovo razmotri pa onda analiza. Vidim da si iz Krupnja, raspitaj se i za klizišta ako imaš gde :)
 
Hvala na odgovorima, ovi što su radili analizu bi trebalo malo da prelistaju forum i da nauče kako se piše se objašnjenje.
Nema boljih površina od ovih šta je tu je, jer je ovo brdski predeo i dosta zemlje je loše.
E sad pitanje u vezi strana sveta i maline.
No kod mene je jedan malinjak i kupina su postavljeni na padinu koja je postavljena na severnu stranu. Ako sam dobro shvatio ove strane na brdima
Sunce čim se pojavi obasjava zasad. A koliko vidim to nije ok. Koja je bolja , južna istočna?
 
No kod mene je jedan malinjak i kupina su postavljeni na padinu koja je postavljena na severnu stranu. Ako sam dobro shvatio ove strane na brdima
emoji846.png

Sunce čim se pojavi obasjava zasad. A koliko vidim to nije ok. Koja je bolja , južna istočna?

Jesi li siguran da ti je kupina na severnoj?

polozaj-sunca-u-toku-godine.gif


Ako uzmemo da je kuca brdo, onda se vidi koliko sunce obasjava koju stranu. E sad ako planiraš bez zaliva a verovatno je tako, mozda je bolje na severoistocnu ili severnu stranu. Kakve su ove temperature poslednjih godina, moraćemo svi imati zasenu...
 
vujke89 je napisao(la):
Hvala na odgovorima, ovi što su radili analizu bi trebalo malo da prelistaju forum i da nauče kako se piše se objašnjenje.
Nema boljih površina od ovih šta je tu je, jer je ovo brdski predeo i dosta zemlje je loše.
E sad pitanje u vezi strana sveta i maline.
No kod mene je jedan malinjak i kupina su postavljeni na padinu koja je postavljena na severnu stranu. Ako sam dobro shvatio ove strane na brdima
Sunce čim se pojavi obasjava zasad. A koliko vidim to nije ok. Koja je bolja , južna istočna?
Kliknite za proširenje...

Sunce čim sine i obasja zasad je najbolji položaj maline. Evo i zbog čega. Lično imam više malinjaka na različitim stranama brda. U kišnim godinama, posebno u berbi, malina u kojoj mi sunce ogreje posle 9 sati ujutru, ostaje mokra dugo, pojavi se trulež pre nego u ovoj što je rano osunčana. Druga stvar je što tako mokra ili na primer sama rosa ostaje dugo na listu i sunce samim svojim izgrevanjem pri višoj temperaturi izaziva plamenjaču. Malinjak koi je od ranog jutra osunčan u njemu se listovi polako suše pri dosta nižoj temperaturi pa nema opasnosti od plamenjače. Malinjak gde sunce ranije zađe, recimo kod mene u 17 časova, odlično podnosi sušan period samim tim što je kraće vreme isparavanja.

Dakle jutarnje sunce što ranije a popodne je poželjno da što pre zađe. Ja recimo gledam svog komšiju kako bere u isto vreme na suprotnoj strani naspram mene, do 21 čas neki put, zadnji tračak sunca ga obasjava. Kod njega nekad sunce traje i 15 sati.
 
Sad kad vidim ovu skicu sa kućom siguran sam da je na severnoj strani. A koliko shvatam najlakše je iz podnožja odrediti. Postaviti se prema stranama sveta i eto položaja.
Meni je lično najveći problem sa malinom loš sadni materijal. Jer ne postoji malina koja je zdrava a da je posadjena na ovom terenu.
Uspem odgajiti extra lastare i kad treba da naplatim svoj rad ona se posusi od fitoftore.
Kacio sam slike ovde od mladog malinjaka koji je bio kao gora, međutim prošle godine u proleće bi kiša i sneg i 60% d toga se posusi, jednostavno koren je istrulio da ga nije bilo uopšte. Džabe kanali. Gljiva je odradila svoje.
 
Samo da dodam što se položaja tiče... Najlakše odrediti uz pomoć Google mapa... Nadjes gde ti je parcela, povučeš liniju ka severu i znaš tačnu orijentaciju :)
 
miloradstojanovic je napisao(la):
moze li mi neko protumaciti analizu zemljista za ove dve parcele. Sta i kako dodati za uzgoj malone
Kliknite za proširenje...
Ni na jednoj nije sjajna situacija... Samo humus na prvoj (donekle), sve ostalo nije sjajno. Kalijum nizak, fosfora bukvalno nema, kisele reakcije.
A ova gde je povrće je u baš lošem stanju. Pre svega mislim na humus koji je baš nizak i ako misliš tu saditi malinu, vrednost bi trebalo biti preko 3! Zemljište blago kisele reakcije, fosfora i tu nema, kalijuma takodje jako malo...

Azot i kalijum će se "lako" dodati sad kad krene sezona, medjutim fosfora bi trebalo već baciti što pre jer se on jako sporo kreće kroz zemlju, a on je vrlo bitan za ukorenjavanje i sam korenov sistem sad s'pocetka vegetacije... A na ovoj drugoj parceli potrebno je popraviti količine humusa... A to se najlakše postiže pregorelim stajnjakom koji ćete zaorati ili isfrezirati... S'obzirom na ovako loše stanje humusa, a ne znam da li vam je stajnjak dostupan i u kojim količinama najbolje bi bilo da se raznese u trake gde će biti posadjena malina/kupina... I ne štedeti na stajnjaku :osmeh:
 
Orijentacione norme za plodno zemljište su: humusa preko 3%, (5% optimum), azota oko 0,2%, fosfora između 10 i 20 mg/100g zemljišta i kalijuma između 20 i 30 mg/100g zemljišta, a pH vrijednost trpi bez problema do 5,5, čini mi se 6 da je optimum. Sve ovo zavisi i od pH vrijednosti zemljišta, količine gline, pijeska, vlage i još dosta toga... Vrijednosti se ne odnose na zemljišta za sve biljne vrste, ali na veći dio da, između ostalog i malinu.

E sad, da bi se humus popravio za 1 % u oraničnom sloju, potrebno je oko 30 tona stajnjaka, za povećanje fosfora i kalijuma za samo 1 mg na dubini od 20 cm, potrebno je 30 kg čistog elementa pojedinačno.

Prilikom pripreme zemljišta, zbog finansijske uštede, često se spremaju samo trake gdje će se vršiti sadnja, pa se obrađuje samo oko trećina površine... Sve u svemu, ovo bi trebalo uraditi prije sadnje, jer se tako efikasno rasporede P i K na potrebnu dubinu, do nekih 30 - 40 cm. Popravka plodnosti poslije je spora, zbog slabe pokretljivosti P i K u zemljištu. Ovi koji imaju već zasade, ne preostaje ništa drugo nego uporno đubriti, popravljati pH, vrijednost i maksimalno koristiti vodotopiva đubriva, jer ona dolaze brže do korjena, ali su skuplja i kratkotrajnija - nema đubrenja na zalihu. I da, stajnjak, zgorjeli, je poželjan svake godine, jer ga bakterije brzo "pojedu", a za zemlište i biljke to je suvo zlato.
 
Pa u sustini dostupan mi je ovciji stajnjak .konkretno vise me zanima ova prva parcela na njoj nije dugi niz godina nista sadjeno na ovoj drugoj je kukuruz sadjen . Parcela je dvadeset ari al planiram deset ari posaditi kupio sam 10 djakova kreca po 25 kila mislio sam jednu traktorsku prikolicu razbaciti u trake na tu povrsinu i ne znam koje bi bilo djubrivo adekvatno i koja kolicina da se baci u trake
 
Milorade, ako planiraš 10 ari, u trake, kako mi se čini neto ili aktivna površina je nekih 4 ara. Za tu površinu bi ti trebalo oko 125 kg NPK 7:20:30 (ili ako ima formulacija bez N u tom odnosu). Kad pomješaš to do dubine od 40 cm (teoretski) imaćeš onih minimum - oko 10 P i 20 K... Pa se ti nađi u finansijama sada.

- - - - - - - - - -

https://s18.postimg.org/6pf2qvmm1/pove_anje_humusa.png

https://s18.postimg.org/qwsij6zix/popravka_humusa_2.png

Komadara, pogriješio sam, malo je tih 30 tona za taj 1%, ali po ovom na ovim linkovima, čini mi se da nije ni 200 tona. Ili sam ja pogrešno shvatio... gornja dva linka vode do skrinšotova iz knjige Tlo, gnjojidba, prinos, Vesne i Vladimira Vukadinovića.
 
Evo preseka stanja u mom malinjaku... Malo sam nezadovoljan slabom zimom jer ce sve ranije krenuti, a na proleće će ga onda sigurno docekati zaostali sneg i mraz, ali... Navikli smo. (S obrzirom da su u istoj njivi i maline i kupine, isti video sam morao i na drugu temu postaviti, jer me interesuju saveti).
[video=youtube_share;k5PuV86NqwE]https://youtu.be/k5PuV86NqwE[/video]
 
miloradstojanovic je napisao(la):
Svaka cast ljubo . Kako vezes mrezu objasni nam ako nije tajna
Kliknite za proširenje...
Sam svoj mastor, tako da ne znam da li sam u pravu ili ne, ali gledam da olaksam sebi muke koliko je to moguce. Konkretno, pre nego sto sam spojio te "drvene kroviće" na krajevima sam kroz njih probusio busilicom rupe. Kada sam ih postavio na kolje samo sam kroz te rupe provukao tanku pocinkovanu zicu. Tako sam dobio i na cvrstini i povezanosti konstrukcije u redu, a prosto je lase i rasiriti (rastegnuti mrezu) preko tog zicanog kostura. Jednostavnim kanapom mrezu pricvrstim uz zicu. Zimi skinem jednu stranu i prebacim je, i to je to... Moja njiva nije velika, cena kupine i maline je mala tako da nemam novca za neke profesionalne sisteme za zasenu.
 
Priprema za vezanje. 1.000 kom. 450 dinara. Elasticne, dobrog kvaliteta.
92b69a2383914c9eb9db9c39b26440bb.jpg
6b46d678d3e41b8e58eee7b11faf9cb6.jpg


Послато са S60 уз помоћ Тапатока
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh