Proizvodnja silaže od kukuruza i sirka za proizvodnju zelene energije

Potpuno se slažem!
Prinos zelene mase deteline je isti ili bar približan kao i kod kukuruza.
To bi značilo da je vama kao i nama proizvođačima isplativija kultura iz više razloga.
Ne bi bilo loše da donesete plan i strategiju otkupa,mislim da u mom mestu koji je od vaše elektrane udaljen 12 km ima puno zainteresovanih za saradnju.
Mislim da je najpametnije da kontaktiramo poljoprivredni institut u Novom Sadu da prouče malo te opcije za nas, i da vidimo šta je najjeftinije po 1 m3 gasa...
 
Dobra ideja,
mi ti samo dajemo predloge šta mislimo i znamo iz prakse ,više glava bolje razmišlja od jedne.
Ne treba se strikno držati nekih načele.
Od samog početka finansiranja pa do gotove silaže biće tu prostora puno više nego što se i nadaš.( mislim samo na poljoprivrednu proizvodnju,ostalo me ne zanima)
 
Naravno !
Nauka ce dati poslednju rec,ali moje misljenje je da ce da predloze sirak,jer daje najvecu kolicinu mase i ima relativno kratku vegetaciju.Uspeva bez navodnjavanja,a kakve su zadnje godine,on ce samo i opstati.
Drugo sta je vazno,do njegove setve u drugoj polivini maja,moze da se skine jedan rod neke ozime kulture.
 
Naravno !
Nauka ce dati poslednju rec,ali moje misljenje je da ce da predloze sirak,jer daje najvecu kolicinu mase i ima relativno kratku vegetaciju.Uspeva bez navodnjavanja,a kakve su zadnje godine,on ce samo i opstati.
Drugo sta je vazno,do njegove setve u drugoj polivini maja,moze da se skine jedan rod neke ozime kulture.
Koje naprimer ? Ipak su veće površine u pitanju.
 
jako zanimljiva tema, naša budućnost jer do 2020 moramo imati 20% energije prozvedene iz obnovljivih izvora

@bbq
Šta radite sa proizvedenom toplonom energijom, video sam da planirate izgradnju plastenika (ili vešć imate) ali šta preko leta? Da li u selu postoji neka industrija koja bi je iskoristila ili planirate nešto da napravite, šteta bi bilo da se ne iskoristi.
 
Šta radite sa proizvedenom toplonom energijom, video sam da planirate izgradnju plastenika (ili vešć imate) ali šta preko leta? Da li u selu postoji neka industrija koja bi je iskoristila ili planirate nešto da napravite, šteta bi bilo da se ne iskoristi.
Generalna ideja je da napravimo 2 hektara staklenika u saradnji sa nekom Holandskom firmom i da iskoristimo povoljne uslove za izvoz u Rusiju... Ali pošto su staklenici stvar koja se gradi jako brzo, o tome ćemo početi pregovore tek posle nove godine.. Međutim skoro smo razgovarali sa jednom firmom iz Norveške koja u Užicu gradi fabriku za preradu ribe, sa tolikom toplotom postoji mogućnost da se izgrade i ribnjaci za uzgajanje neke tropske ribe pa ćemo videti i tu opciju.. U svakom slučaju to je posao za koji nam treba strateški partner, jer pored investicije, treba tu znati šta uzgajati, i na kraju najbitnije, gde plasirati te proizvode.
 
U slučaju staklenika šta bi ste radili sa toplotom u letnjim mesecima kada nema potrebe za zagrevanje?
Ovo sa ribnjacima deluje kao bolja ideja samim tim što u okolini imate velika prostranstva kiselih (slatinastih) zemljišta koja su zbog svojih svojstava izuzetna za ribnjake.
Na njima ne uspeva ni jedna kultura osim livadskih trava i "propuštaju" vodu kao nailonska kesa.
 
U slučaju staklenika šta bi ste radili sa toplotom u letnjim mesecima kada nema potrebe za zagrevanje?
Ovo sa ribnjacima deluje kao bolja ideja samim tim što u okolini imate velika prostranstva kiselih (slatinastih) zemljišta koja su zbog svojih svojstava izuzetna za ribnjake.
Na njima ne uspeva ni jedna kultura osim livadskih trava i "propuštaju" vodu kao nailonska kesa.
Staklenici trebaju toplotu 9 meseci godišnje, ostala 3 meseca se toplota preko izmenjivača faktički baca... Što se tiče tih ribnjaka, tu nisam ulazio u detalje, ali ipak cenim da je to zatvoreni prostor i betonski bazeni, tako da zemljište tu nema nikakvog uticaja...
 
Mozda si i u pravu...logicki mi odudara.Ali kada se setim slike ,,naduvane,,krave koja se prezderala deteline i zatim crkla.....?

A sto se tice deteline,narocito lucerke,za prinos nisi u pravu.Ona ima 6-8 puta manji prinos sena,ali zelene mase u vise otkosa u toku godine jednako ili cak i vise od silaznog kukuruza
Pitao sam zašto se detelina ne koristi... Nemci kažu da ona ne može dobro da se skladišti tako dobro kao silaža, i da propadne jako brzo..
 
Lucerka i detelina se veoma uspesno siliraju kao senaza.Zelena masa se kosi,ostavi da provene do nekih 50-60 % vlage,a zatim silira na vise nacina.Zbog manjka secera dodaje se kukuruzna prekrupa ili inokulant.Tako uradjena silaza ili senaza je veoma stabilna,a kada je pravilno uskladistena,moze vise godina da ,,traje,,.Imate ovde na sajtu dosta primera kako nasi poljoprivrednici uspesno siliraju lucerku.

Pre bih rekao da je nesto vise posla oko deteline razlog da se silaza kukuruza vise koristi.Jos nesto sto se tice krmnog sirka,pominjali smo ga u par postova ranije.U prvom otkosu postignut je prinos zelene mase od 128 tona po hektaru i to kod komsija.Za drugi otkos nemam podataka,ali sa odgovararucom agrotehnikom ni on ne treba da bude puno manji,ako ne i isti.
 
Pre bih rekao da je nesto vise posla oko deteline razlog da se silaza kukuruza vise koristi.Jos nesto sto se tice krmnog sirka,pominjali smo ga u par postova ranije.U prvom otkosu postignut je prinos zelene mase od 128 tona po hektaru i to kod komsija.Za drugi otkos nemam podataka,ali sa odgovararucom agrotehnikom ni on ne treba da bude puno manji,ako ne i isti.
A koju sortu je sejao komšija? Taj drugi otkos, da li je to bukvalno ono što izraste iz istog korena, ili se nakon prvog otkosa biljka mora sejati ponovo?
 
Drugi otkos daje 30-50% manji prinos nego prvi u zavisnosti od klimatskih uslova, dobija se na istoj parceli jer krmni sirak ima sposobnost regeneracije posle kosenja, u tome mu je velika prednost u odnosu na kukuruz
 
Mislim da je to Grazer N americki hibrid od Dekalba....Monsanto...ima i NS seme hibrid Dzin.....U svakom slucaju ti hibridi krmnog sirka daju tri puta veci prinos zelene mase od silaznog kukuruza.U proseku silaza od sirka ima malo vise proteina,a malo manje energije u odnosu na kukuruz.
Ako sam dobro razumeo clan @vla je sejao ovaj novosadski hibrid,pa moze nesto vise da kaze.
Inace u Rumuniji se jako puno seje.
 
Poslednja izmena:
Dobro misliš hibrid je Grazer N od Dekalba.
Mislim da je jedini problem kod siliranja deteline što ne može iz kombajna u prikolicu pa u trap nego mora da provene.
To nije dobro za poljo. proiz. jel se gubi na težini,vama kao otkupljivaču bi odgovaralo. (ovo važi samo za slučaj da se skladišti na duži rok ).
Da li ima mogućnost da vi odmah koristite detelinu?
Prednost deteline je i što je višegodišnja biljka pa samim tim imamo manje ulaganja na duži vremenski period.
 
Dobro misliš hibrid je Grazer N od Dekalba.
Mislim da je jedini problem kod siliranja deteline što ne može iz kombajna u prikolicu pa u trap nego mora da provene.
To nije dobro za poljo. proiz. jel se gubi na težini,vama kao otkupljivaču bi odgovaralo. (ovo važi samo za slučaj da se skladišti na duži rok ).
Da li ima mogućnost da vi odmah koristite detelinu?
Prednost deteline je i što je višegodišnja biljka pa samim tim imamo manje ulaganja na duži vremenski period.
Ne znam tačno kakav je proces skladištenja deteline, ali mi rekoše ovi Nemci (projektanti elektrane) da detelina ne može da se skladišti dobro/lako kao silažni kukuruz, da daje manje prinose i da se zbog toga ne koristi... Vezano za potrošnju, mi bi mogli eventualno samo dok je sezona deteline da trpamo detelinu, ali moramo da imamo i zalihe nečega koje će trajati 12-18 meseci, jer proizvodnja ako stane to je proces koji košta par stotina hiljada evra da se ponovo pokrene...
 
Kao što sam obećao na temi, sledi pozivnica za sve zainteresovane:

Dana 28.10.2011. god. u prostorijama preduzeća „BIOGAS ENERGY“ u selu Ilandža (ZZ „Agrostepa“, Ekonomija 1), sa početkom u 11:00 časova održaće se prezentacija projekta Biogas Elektrane Alibunar.

Prezentacija ima za cilj upoznavanje lokalnog stanovništva, lokalne samouprave i svih zainteresovanih strana sa detaljima vezanim za projekat, načinom funkcionisanja biogas elektrane, njenim uticajem na životnu sredinu, kao i uticajem na razvoj socioekonomske situacije u opštini Alibunar.

Po završetku prezentacije prisutni mogu postaviti pitanja vezana za sam projekat Biogas Elektrane Alibunar, kao i generalna pitanja vezana za obnovljive izvore energije.
U sklopu prezentacije organizovaćemo obilazak gradilišta za sve zainteresovane.

www.biogasenergy.rs
 
Pogledajte ovo čudo.. Slikano je negde u Luksemburgu:

6AyCf.jpg
 
Nazad
Vrh