Orezivanje voća

Još ništa nisam planirao jer sam ostavio tu odluku za sledeću godinu ali me ovo julsko orezivanje presjeklo :))) kalemljene su na dunja ba29 podlozi, razmak sam ostavio 4 m između sadnica i između redova.. nije mi bilo bitno da zasadim veliki broj sadnica koliko mi je bilo bitno da bilo šta zasadim, a takođe sam mislio o prostoru za motokultivator, traktor, kosilicu, itd.. imaš li neku ideju šta da radim sada.. ili da ih ostavim orezivanje za mart?
 
Evo ti sve ovde, a kopiraću tekst da imamo ako nestane sa sajta, to ti je vitko vreteno, to ti je ok za tu podlogu a tako možeš još po jednu sadnicu između, možda čak i dve, razmak može biti samo 2.5 metara a međuredni računaj prema mehanizaciji koju ćeš koristiti:

http://poljoprivreda.info/?oid=4&id=1128

Formiranje vitkog vretena

17022013103644-1.jpg


Vitko vreteno je slabije bujnosti, užeg oblika i nema jake skeletne grane koje karakterišu vretenasti žbun. Ako se u prvoj godini grane kod jabuke dobro razvedu, na njima će se formirati rodni pupoljci pa u drugoj godini možemo očekivati rod.

Vitki vretenasti žbun (vitko vreteno) je konična (kupasta) kruna sa vertikainom centrainom produžnicom (vođicom), po kojoj su spiraino raspoređene slabije bujne rodne i nerodne grane, koje su idući od osnove ka vrhu sve kraće, dok se između njih mogu nalaziti kratke rodne grančice i slabiji mladari.

Razlika između vitkog vretena i vretenastog žbuna je u tome što je vitko vreteno slabije bujnosti (visina voćke 2 - 2,5 m), užeg oblika (prečnik osnove krune 1 - 1,6 m) i nema jake skeletne grane koje karakterišu vretenasti žbun. Kao podloga za jabuku koristi se uglavnom M 9 i M 27 za bujne sorte (džonagold i melroz), a u manjoj meri M 26, MM 106 i MM 104 - koje mogu da se koriste za slabo bujne sorte jabuke (tipa ajdareda) i sper tipove. Za sorte krušaka (prednost dati Vilijamovki i Krasanki) kao podloga koristi se neki klon dunje - bilo MA, Ča 7, R5 ili BA 29 ilijoš bolje dunja MC, najkržljavija podloga za krušku.

Posađene sadnice se pred početak vegetacije skrate na 75 - 90 cm iznad zemlje (zavisno od bujnosti sorte) i vezuju za naslon. Važno je napomenuti da se kod sadnica sa prevremenim grančicama prekraćivanje vrši na 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grančice.
Iz pupoljaka na voćkici izbiće mladari. Kada oni, a posebno pri vrhu, dostignu dužinu od oko 10 cm, ostavi se samo vršni, a dva do tri ispod njega uklone se do osnove, zbog konkurencije. Istovremeno treba ukloniti i sve mladare izbile od zemlje pa sve do 40 cm visine, odakle počinje krošnja voćke, odnosno žbun. Ukoliko su ostali mladari na centralnoj osi gusti, valja ih prorediti, pri čemu se nastoji da oni koji ostanu budu spiralno raspoređeni. U toku maja - juna ostavljeni mladari se razvode pod uglom 60 - 65° ili u horizontalan položaj ili blago nadole. U prvoj fazi (mladari dugi 10 - 15 cm i još nelignificirani) razvođenje se vrši štipaljkama, čačkalicama ili odbojnicama, a u drugoj fazi ako ima bujnih lastara, onda i malim tegovima od betona sa štipaljkama. Ukoliko se prva intervencija izvede na vreme, efekat je vanredno dobar jer letorast dobija otvoren ugao (i do 90°), čime se potencira i formiranje rodnih pupoljaka, pa otud rod već u drugoj godini.

U proleće druge godine po sađenju nastavlja se s obrazovanjem oblika. Tom prilikom se vođica odnosno vršna produžnica ne skraćuje, već se ostavlja onakva kakva je. Jedino, ako je suviše bujna (80-90 cm), onda se skraćuje na 70-80 cm. Daleko je bolje ako se vodilica ukloni i prevede na pavodiiicu (konkurenciju vodilici), da bi se dobilo krivudanje centralne produžnice, radi boljeg obrastanja rodnim grančicama po celoj dužini. Takođe, u toku vegetacije kao i u prvoj godini se izbacuju mladari koji konkurišu produžnici (vođici), kao i oni koji konkurišu produžnicama na prvim ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti se uklanjaju ili povijaju ukoliko ih nema dovoljno na prvim ramenim granama. U ovoj godini neke sorte jabuka i krušaka doneće malo roda. Stoga treba voditi računa da se slabije mlađe voćkice ne opterećuju mnogo rodom.

U proleće treće godine po sađenju vođica se ne skraćuje ili prevodi na pavodilicu (ukoliko je bujna), uklanjaju se samo letorasti uspravnog porasta (na centralnoj produžnici i bočnim granama) i oni u sredini koji krošnju čine suviše gustom. Ostali letorasti se ne skraćuju, već se samo produžnice bočnih grana prevode na horizontalne letoraste, a kod bujnih sorti u donjih skeletnih grana vrši se izolacija vršnog letorasta i blago povijanje. U toku vegetacije uklanjaju se mladari koji rastu uspravno ili ako ih nema dovoljno, razvode na zeleno kako je već opisano. Važno je da idući od osnove ka vrhu skeletne grane budu sve kraće, kako bi kruna zadržala koničan oblik.

U četvrtoj godini vođica se prevodi na slabiju bočnu granu i vrši se uklanjanje svih bujnih letorasta i starijeg drveta (grana) na patrlj pogotovo iz donjih delova krune. Idući nagore, skeletne grane se ostavljaju sve kraće kako bi se zadržao koničan oblik, ali se ipak vodi računa da se popuni prostor između voćaka u redu. Kod bujnih sorata izbacivati grane sa izrazito oštrim uglom, a ostale povijati. Počev od ove godine rezidba se obavlja na rod.
Stanko Nekić, dipl.ing.
“Rezidba i zaštita kontinetalnih voćaka”, Svilajnac 2010.​
 
Danas orezane kajsije:

[video=youtube_share;_4jDrQKC3GY]http://youtu.be/_4jDrQKC3GY[/video]

Pre nedelju dana trešnje:

[video=youtube_share;laaAwL6y8nQ]http://youtu.be/laaAwL6y8nQ[/video]



Svaki savet je dobrodošao :D
 
Na dunji BA29 ti je bio dovoljan i razmak od 2.5 m u redu, 4 m između redova je OK (pre svega zavisi od mehanizacije koju koristiš). Lično mi se ne sviđa što ti voćnjak više liči na livadu nego na voćnjak. Da sam na tvom mestu ja bih ubacio po još jednu biljku u red (da bude 2 x 4), isfrezirao trake pored biljke sa obe strane a sredinu ostavio zatravljenu. Što se tiče uzgojnog oblika i ja dajem glas za vitko vreteno. Imaš puno literature, štampane a i na internetu, prelistaj malo, biće ti svakako lakše.
 
Meni ni te knjige vise nista ne pomazu.Pise jedno a u praksi drugo.Danas sam zavrsio sa branjem ns kasnocvetne koja po knjigama sazreva kasnije od ns,6 i rodne a ona sazrela 2-3 dana pre njih.Ns rodnu nisam ni poceo brati,danas nesto probao i zeleno.Bar jos 3-4 dana nema branja.Jedino ns 4(nesto malo ploda,oko 1kg po stablu} je sazrela gotovo u dan kao kasnocvetna.Ako uspem da uberem 2-3 tone na hektar bice super.I jos nesto o literaturi.Pre neki dan sam prolazio kroz Divos(Fruska Gora),naidjem na kajsik i vlasnika.Sadnice super izgledaju,starosti 4 godine,covek za podlogu stavio vinogradarsku breskvu.Kad sam izneo primedbu da sam citao da se ona ne preporucuje zbog kratkog veka on se nasmejao i kaze da ima na drugom mestu stabla od 20 godina.Sta cu ,cutim.Drugi dan put me nanese kroz Begec(mesto pored N.Sada),lep kajsik,stabla se savila od roda,imali isto -10 onog 17 marta.Krenemo u pricu i ja opet iz ,,knjiga" ispalim da sam procitao da se Keckemetska ruza ne preporucuje zbog ovog-onog(da ne nabrajam) a on iz topa:,,Pa ovo je keckemetska ruza,stabla su stara od 15 do 20 godina".I..eto tako,ja nacitan ali praksa i iskustva pokazuju da to bas nije tako.Ako ovo citaju pozdrav cika Mici iz Divosa i cika Jovi iz Begeca!
 
Da ali bitna je i mikroklima. Kod mene ima njiva s jedne strane brda puna kajsija a s druge strane brda nema ni kilo po stablu.
 
postovane kolege vocari izgleda da cu na prolece imati jedan velik problem,otac ima sljivik,bele medene sljive-tako ih zovu kod nas pravo ime neznam-do sad ih je orezivao prijatelj koji zbog bolesti nece vise orezivati znaci moracu ja.Problem je u tome sto su grane dugacke toliko da se vec dodiruju ceo sljivik izgleda kao veliki suncobran.Neko -izvinjavam se neznam ko- je na ovom forumu opisao da kod starih vocaka treba za trecinu prekratiti osnovne grane i tad uraditi korekciju grana.Neznam dali je to samo dovoljno ili je potrebno jos nesto odraditi.Napominjem da su osnovne grane pri stablu-krosnji bez grancica,nemani lisnih ni rodnih grancica.Kako da ''nateram''sljivu da i tu istera nove grancise...? :sta:
 
Okači koju sliku pa da vidimo i damo savet na konkretnom primeru, link ka uputstvu za postavljanje slika imaš u mom potpisu :ppozdrav:
 
Po mom mišljenju jedino je ovaj drugi snimak baš baš za "film" -četvoro ramena vaza,san snova ;)
Onaj prvi snimak ne razumem baš najbolje svrhu onako oštre rezidbe.Radi se o koltovima vidi se lepo iz snimka al' kod prve je ostavio previše grana "na unutra" dok je kod druge sa ramene potpuno skratio sve bočne :sta: Mislim da prvi i nije baš za primer,drugi je ok.
 
Definitivno najbolji tutorijal za formiranje vaze.Meni će sigurno biti od koristi jer su mi većinom u trećoj godini.Šta bi' trebalo sada na proleće da radiš,jel' opet vadiš srednje i ostavljaš po dve ili gde ceniš da će biti dosta prostora ostavljaš i više?
 
Na proleće ću vaditi one koje idu na unutra, kao i neki prostorni raspored ovih gore, ostavljaću produžnicu i jednu ka spolja, možda i dve tri, zavisi koliko ih je izbilo i na koje strane rastu. U principu neću skidati mnogo. Voleo bih da sam zaludan toliko da još i povijam grane, primećujem da bi to itekako bilo dobro, ovako je nekako suviše u vis sve, kad povučem rukom granu na dole samo da vidim, uočim kako bi to lepo i otvoreno bilo, tako da savetujem svakom ko ima vremena da obavezno i to radi, tamo negde u maju recimo dok je grana zelena a dovoljno jaka za povijanje.

A ovaj video u Vinči...gledam gledam nikako da provalim gde je ovo tj čiji je voćnjak :) Ovaj video od Mike1e ću da prebacim i u temu Trešnja.
 
Znači gde su grane lepo razuđene ostavićeš i više.Logika i mene vuče da razmišljam na tu stranu jer posle pete ih ako se lepo formiraju ne bi' više orezivao,osim onih što vuku na u vis.Inače ja povijam,jednu sam čak i polomio,za nauk svima.Kasnije berba je nebo i zemlja kod povijanih i ne.
Onaj video iz Vinče je odličan primer kako ne raditi tj. uhvatio je maltene poslednji voz da ih lepo formira.Odmah pored mene ćerka od Žoke skeladžije iz Ritopeka (još njegovu skelu koriste,poklonio državi) ostavila trešnje da same rastu,užas kao jele su,pa ih onda nešto sekla u 10-15 godini,bruka.Dođe mi da slikam i okačim u nekoj temi kako ne raditi ili greške u uzgoju trešnje.Pozd.
 
interesuje me ovi ljetni izdanci jel trebaju da se uklone svi ili da ostavimo nekih 20-30%..
 
Koje voće, koji uzgojni oblik krošnje, koliko godina ima....kako je orezivano do sada...daj sliku najbolje :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh