panonac
Prijatelj Foruma
Polovina mojih oraha je krenulo a pola jos cuti,za sada bez mrazeva u dolini.
Orah - opšta tema
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
ben roj
Član
Orijentaciono za prvu godinu sadnje oraha po koliko saka kana treba po stablu, ako se triput djubri kako je navedeno.
Kazu da se orah se u prvoj godini ne djubri vestackim djubrivima. Djubri se parcela meliorativno pre sadnje i stavlja se nesto u rupu pri sadnji, a u prvoj godini posle sadnje djubri se samo mikrobioloskim djubrivima (tipa Slavola ili sl.) preko lista ili kroz sistem navodnjavanja.
ben roj
Član
Zahvaljujem Orah-
Kada i koliko da djubrim Slavolom .
I mogu li i drugo voce koje je u prvoj godini da djubrim Slavolom a ne vestakom.
Kada i koliko da djubrim Slavolom .
I mogu li i drugo voce koje je u prvoj godini da djubrim Slavolom a ne vestakom.
Slavol je mikrobiolosko djubrivo i on ne zamenjuje vestacko djubrivo. Moze da se dodaje u vodu za polivanje ili da se prska, tj. unosi preko lista folijarno. Bakterije koje sadrzi daju tek presadjenoj biljci antistres efekat i vecu otpornost na bolesti, a pomazu i boljem ukorenjivanju, jer se podstice absorbcija fosfora iz tla. Ovo u prncipu vazi za bilo koju vocnu vrstu.
http://www.slavol.rs/proizvodi/slavol/o-slavolu
ben roj
Član
Zahvaljujem na infirmacijama, pa cu da prskam , pogotovu ako bude hladan stres vocu narednih dana.
ilicstefan
Član
Imam par pitanja vezana za orah.
Imam 20 komada posađenih u jednom mestu. To su tri reda, prvi red već ima više od 10 godina a druga dva reda imaju po manje, lepo rastu ali imam par problema.
Ne znam koja je sorta u pitanju. Kada sam ih sadio, dao sam ujaku da mi proizvede sadnice jer se ponudio a i govorio mi je kako je to već ranije radio a i on je hteo da sadi neke orahe pa bi od 100 komada koliko sam plodova nakupio bilo i za njega i za mene. To mi je bila velika greška jer me je očigledno dobro zavrnuo. Sada kada su prorodili ima dosta stabala daje sitan rod, dosta još nije prorodilo ali ono što jeste polovina od toga daje sitan rod dok je druga polovina baš krupna. Recimo, nekih 5 komada je izuzetno krupan i lep orah, nekih 5 komada je sitno a ostale još čekam da rode jer su mlađi (mislim da su mlađi negde oko 5-6 godina). Da ne bih vadio te sitne i sadio nove i čekao da ponovo porastu, da li bi mogao da ih nakalemim tj. da skidam kalem sa tih krupnih i da kalemim na te sitne? Ako može, kako bi se to moglo izvesti? Ima li negde neko uputstvo?
Imam 20 komada posađenih u jednom mestu. To su tri reda, prvi red već ima više od 10 godina a druga dva reda imaju po manje, lepo rastu ali imam par problema.
Ne znam koja je sorta u pitanju. Kada sam ih sadio, dao sam ujaku da mi proizvede sadnice jer se ponudio a i govorio mi je kako je to već ranije radio a i on je hteo da sadi neke orahe pa bi od 100 komada koliko sam plodova nakupio bilo i za njega i za mene. To mi je bila velika greška jer me je očigledno dobro zavrnuo. Sada kada su prorodili ima dosta stabala daje sitan rod, dosta još nije prorodilo ali ono što jeste polovina od toga daje sitan rod dok je druga polovina baš krupna. Recimo, nekih 5 komada je izuzetno krupan i lep orah, nekih 5 komada je sitno a ostale još čekam da rode jer su mlađi (mislim da su mlađi negde oko 5-6 godina). Da ne bih vadio te sitne i sadio nove i čekao da ponovo porastu, da li bi mogao da ih nakalemim tj. da skidam kalem sa tih krupnih i da kalemim na te sitne? Ako može, kako bi se to moglo izvesti? Ima li negde neko uputstvo?
Probaj na internetu da nađeš video zapise o kalemljenju oraha:
https://www.youtube.com/watch?v=JlDbeiwiWjs
https://www.youtube.com/watch?v=KQv65gYTtNU
https://www.youtube.com/watch?v=JlDbeiwiWjs
https://www.youtube.com/watch?v=KQv65gYTtNU
Bobi-MK
Član
Ja ne bih kalemio te krupne , vec bi potrazio plemke od neke od lateralnih sorti koji su aktuelni na trzistu...
Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
ilicstefan
Član
Hvala na odgovorima, nisam znao da postoje orasi koji rađaju lateralno. Moraću da potražim.
jefticaco
Član
Evo informacije iz prve ruke koliko kosta orah u *prosecnoj *Kineskoj radnji u komsiluku..
O
70 juana je 10 Evra pa racunajte..
Ne moraš ići u Kinu, evo i kod mene u Konzumu.
Nešto oko 8,50 €/kg, nije realno jer se jezgra može naći i ispod 7 €/kg.
SKRAĆIVANJE ORAHA POSLE SADNJE
Kada smo posetili krupne proizvođače orha u Italiji, sreli smo se sa nečim dosta neubičajenim za doktrinu sadnje oraha kod nas. Kasnije se isposavilo da se orah na taj način sadi i u Moldaviji i SAD. Na fotografijama su sadnice oraha sorte Lara u okolini Venecije, posađene i prekraćene nisko u februaru 2015. Foografije su napravljene 10. jula 2015. i na njima se vidi rast izdanka za tih 4,5-5 meseci.
Stablo oraha posađeno u novembru skraćuje se recimo početkom marta (ili oko mesec pre početka vegetacije), na visinu oko 30 cm od zemlje i taj kosi rez se premazuje kalemarskim voskom. Ako sadite u proleće, skraćujete sadnicu odmah u procesu sadnje. Prilikom sadnje ne skraćuje se koren, sem oštećenih žila (ovo je vazno, jer ako je koren previse skracen po metodi nasih rasadnika ili je slabo razvijen kako kod turskih sadnica, bolje je sacekati godinu dana sa skracivanjem). Kada izbiju novi izdanci po obodu reza (kao neki buket), rukom se skinu svi sem jednog najjačeg. Do jeseni će iz njega izrasti novi lider visine oko 2m, ali se zato dobije odličan prijem korena i mnogo bujnije i razgranatije stablo u buducnosti. Ako novi izdanak ne izraste do visine 2 m, sledećeg proleća se opet skrati na 30-40 cm od tla. Znači da je sadnica slaba i mora da ojača ili će zauvek biti krzljavije stablo sa slabim granjanjem. Samo tako će se formirati jak i dobro razgranat (znači rodan) orah sledecih 200 godina. Italijani ničim ne farbaju mlade sadnice, jer onda ne bi mogle da izrastu do visine 2m tokom prve godine, je bi im vegetacija krenula 15-20 dana kasnije.
Tek sledećeg proleća se skrati vrh na 1,8-2,0 m i formira kruna. Ostavlja se 3-10 bočnih grana na rastojanju 10cm, a najniža na oko 1 m od tla. Mogu da se ručno “otvore” i spavajući pupoljci. U toku leta bočne grane se “na zeleno” skrate na oko 80 cm dužine, kako bi poterale i bočne lastare. Ostavljati stablo visine kao iz rasadnika je greška i niko u svetu tako više ne radi.
Ovo se odnosi na sve sorte oraha, kao i na intenzivnu i ekstenzivnu tehnologiju uzgoja. Sam čin presađivanja je stres za biljku. Skraćivanjem se vrši istovremeno:
• stimulacija bržeg razvoja korenovog sistema, jer ce na proleće oko 100 pupoljaka na stablu da povuče svu snagu i sokove biljke na razvoj lišća i grana;
• aklimatizacija biljke na nove zemljišne i mikroklimatske uslove (sem ako je ne presađujes na susednu parcelu). Takva aklimatizacija se radi i za drvo Pulownia, na primer.
Za ukorenjivanje u toku ove prve godine je jako važan fosfor kao biogeni element, pa zato dodajemo upravo MAP veštačko đubrivo pri sadnji. Međutim, fosfor je pasiviziran i u kiselim i baznim zemljištima. Da bi ga aktivirali trebaju nam mikrobiološka đubriva i huminske kiseleine koje dodajemo biljci tokom te prve godine, kako bi koren i biljka ojačali.
V videu moldavskog stručnjaka za orah Nikolaja Kiktenka (na 13’:20”) vidimo da oni sadnicu oraha prkraćuju na visinu 40-50 cm već u rasadniku, u trenutku prodaje, a mesto reza premazuju specijalnom mastikom na bazi borove smole, koren do mesta kalema umaču u 5% rastvor plavog kamena, a nadzemni deo stabla kompletno premazuju specijalnom voćarskom bojom (gusta lateksna vodena disperzija akrlilnih polimera, sa dodatkom gašenog kreča, plavog kamena, antisepticima i sredstvima protiv gljivica):
http://www.youtube.com/watch?v=lhI7rFxSawQ
Kao rezultat trogodišnjih ispitivanja ovakvog novog sistema sadnje, Kiktenko je primetio da ovakve tek zasadjene sadnice kreću oko 20 dana kasnije od neofarbanih, dajući tako korenu jos vise vremena da se dobro primi i poveća procenat prijema mladih sadnica.
Takodje pogledajte video uputstvo za sadnju oraha Kalifornijskog univerziteta UCDAVIS (http://fruitsandnuts.ucdavis.edu/pho...raftingWalnut/), koji preporučuje prekraćivanje sadnica odmah nakon sadnje, isto kao i italijanski i moldavski stručnjaci za orah. Ovim se obezbeđuje kvalitetno ukorenjivanje i kasniji razvoj stabla:
https://www.youtube.com/watch?v=Vt8eB3MDMuE&feature=youtu.be
U videu se preporučuje premazivanje sadnice lateksnom bojom razblaženom 10% količinom vode (važno je samo da u boji nema silikona, jer ne propušta vazduh do kore drveta i mlada sadnica može da ugine). Takođe, gašeni kreč u kombinaciji sa plavim kamenom ili sumporom, već je kod nas provereno sredstvo za dezinfekciju sadnice. Akrilna/latexna boja je verovatno postojanija na sadnici, jer je kiša ne spira. Krečenje gašenim krečom, ukoliko se odradi na jesen, mora da se ponovi pre kretanja vegetacije u februaru, jer se vremenom spere sa sadnice u toku zime.
Korist od krecenja je danas predmet spora strucnjaka. Kako se ranije verovalo, starija vocna sadnica se premazuje belom bojom zbog dezinfekcije povreda kore, lečenja crnog raka kore, zaštite od insekata, lišajeva i mahovina, ali i zbog efekta odbijanja sunčevih zraka (preranog kretanja vegetacije i moguceg izmrzavanja u slučaju ponovnih prolećnih mrazeva). Krečenjem stabla, vegetacija se pomera za nekoliko dana i smanjuje opasnost od izmrzavanja pupoljaka koji su prerano "krenuli". Takođe, lakše je uočavanje problema na sadnici (crv Zauzera Pyrina u stablu se lakše primeti na beloj boji, jer iz rupe curi tečnost i proces truljenja je dosta uočljiviji).
Iz iskustva kolge Miloša Todorovića, najbolje sredstvo za premazivanje sveže orezanog mesta je “Drvofix” (lepak za drvo, koji se za par minuta stegne i ne dozvoljava sokovima koji su krenuli da ga speru). Miloš ga najvise ga koristi kada radi rezidbu “na zeleno”, jer visoka temperatura ga ne moze rastopiti kao vosak. Inače, orah je uvek bolje orezati u vreme vegetacije, jer sokovi zaleče rane.
preuzeto od uzgoj oraha facebook
Kada smo posetili krupne proizvođače orha u Italiji, sreli smo se sa nečim dosta neubičajenim za doktrinu sadnje oraha kod nas. Kasnije se isposavilo da se orah na taj način sadi i u Moldaviji i SAD. Na fotografijama su sadnice oraha sorte Lara u okolini Venecije, posađene i prekraćene nisko u februaru 2015. Foografije su napravljene 10. jula 2015. i na njima se vidi rast izdanka za tih 4,5-5 meseci.
Stablo oraha posađeno u novembru skraćuje se recimo početkom marta (ili oko mesec pre početka vegetacije), na visinu oko 30 cm od zemlje i taj kosi rez se premazuje kalemarskim voskom. Ako sadite u proleće, skraćujete sadnicu odmah u procesu sadnje. Prilikom sadnje ne skraćuje se koren, sem oštećenih žila (ovo je vazno, jer ako je koren previse skracen po metodi nasih rasadnika ili je slabo razvijen kako kod turskih sadnica, bolje je sacekati godinu dana sa skracivanjem). Kada izbiju novi izdanci po obodu reza (kao neki buket), rukom se skinu svi sem jednog najjačeg. Do jeseni će iz njega izrasti novi lider visine oko 2m, ali se zato dobije odličan prijem korena i mnogo bujnije i razgranatije stablo u buducnosti. Ako novi izdanak ne izraste do visine 2 m, sledećeg proleća se opet skrati na 30-40 cm od tla. Znači da je sadnica slaba i mora da ojača ili će zauvek biti krzljavije stablo sa slabim granjanjem. Samo tako će se formirati jak i dobro razgranat (znači rodan) orah sledecih 200 godina. Italijani ničim ne farbaju mlade sadnice, jer onda ne bi mogle da izrastu do visine 2m tokom prve godine, je bi im vegetacija krenula 15-20 dana kasnije.
Tek sledećeg proleća se skrati vrh na 1,8-2,0 m i formira kruna. Ostavlja se 3-10 bočnih grana na rastojanju 10cm, a najniža na oko 1 m od tla. Mogu da se ručno “otvore” i spavajući pupoljci. U toku leta bočne grane se “na zeleno” skrate na oko 80 cm dužine, kako bi poterale i bočne lastare. Ostavljati stablo visine kao iz rasadnika je greška i niko u svetu tako više ne radi.
Ovo se odnosi na sve sorte oraha, kao i na intenzivnu i ekstenzivnu tehnologiju uzgoja. Sam čin presađivanja je stres za biljku. Skraćivanjem se vrši istovremeno:
• stimulacija bržeg razvoja korenovog sistema, jer ce na proleće oko 100 pupoljaka na stablu da povuče svu snagu i sokove biljke na razvoj lišća i grana;
• aklimatizacija biljke na nove zemljišne i mikroklimatske uslove (sem ako je ne presađujes na susednu parcelu). Takva aklimatizacija se radi i za drvo Pulownia, na primer.
Za ukorenjivanje u toku ove prve godine je jako važan fosfor kao biogeni element, pa zato dodajemo upravo MAP veštačko đubrivo pri sadnji. Međutim, fosfor je pasiviziran i u kiselim i baznim zemljištima. Da bi ga aktivirali trebaju nam mikrobiološka đubriva i huminske kiseleine koje dodajemo biljci tokom te prve godine, kako bi koren i biljka ojačali.
V videu moldavskog stručnjaka za orah Nikolaja Kiktenka (na 13’:20”) vidimo da oni sadnicu oraha prkraćuju na visinu 40-50 cm već u rasadniku, u trenutku prodaje, a mesto reza premazuju specijalnom mastikom na bazi borove smole, koren do mesta kalema umaču u 5% rastvor plavog kamena, a nadzemni deo stabla kompletno premazuju specijalnom voćarskom bojom (gusta lateksna vodena disperzija akrlilnih polimera, sa dodatkom gašenog kreča, plavog kamena, antisepticima i sredstvima protiv gljivica):
http://www.youtube.com/watch?v=lhI7rFxSawQ
Kao rezultat trogodišnjih ispitivanja ovakvog novog sistema sadnje, Kiktenko je primetio da ovakve tek zasadjene sadnice kreću oko 20 dana kasnije od neofarbanih, dajući tako korenu jos vise vremena da se dobro primi i poveća procenat prijema mladih sadnica.
Takodje pogledajte video uputstvo za sadnju oraha Kalifornijskog univerziteta UCDAVIS (http://fruitsandnuts.ucdavis.edu/pho...raftingWalnut/), koji preporučuje prekraćivanje sadnica odmah nakon sadnje, isto kao i italijanski i moldavski stručnjaci za orah. Ovim se obezbeđuje kvalitetno ukorenjivanje i kasniji razvoj stabla:
https://www.youtube.com/watch?v=Vt8eB3MDMuE&feature=youtu.be
U videu se preporučuje premazivanje sadnice lateksnom bojom razblaženom 10% količinom vode (važno je samo da u boji nema silikona, jer ne propušta vazduh do kore drveta i mlada sadnica može da ugine). Takođe, gašeni kreč u kombinaciji sa plavim kamenom ili sumporom, već je kod nas provereno sredstvo za dezinfekciju sadnice. Akrilna/latexna boja je verovatno postojanija na sadnici, jer je kiša ne spira. Krečenje gašenim krečom, ukoliko se odradi na jesen, mora da se ponovi pre kretanja vegetacije u februaru, jer se vremenom spere sa sadnice u toku zime.
Korist od krecenja je danas predmet spora strucnjaka. Kako se ranije verovalo, starija vocna sadnica se premazuje belom bojom zbog dezinfekcije povreda kore, lečenja crnog raka kore, zaštite od insekata, lišajeva i mahovina, ali i zbog efekta odbijanja sunčevih zraka (preranog kretanja vegetacije i moguceg izmrzavanja u slučaju ponovnih prolećnih mrazeva). Krečenjem stabla, vegetacija se pomera za nekoliko dana i smanjuje opasnost od izmrzavanja pupoljaka koji su prerano "krenuli". Takođe, lakše je uočavanje problema na sadnici (crv Zauzera Pyrina u stablu se lakše primeti na beloj boji, jer iz rupe curi tečnost i proces truljenja je dosta uočljiviji).
Iz iskustva kolge Miloša Todorovića, najbolje sredstvo za premazivanje sveže orezanog mesta je “Drvofix” (lepak za drvo, koji se za par minuta stegne i ne dozvoljava sokovima koji su krenuli da ga speru). Miloš ga najvise ga koristi kada radi rezidbu “na zeleno”, jer visoka temperatura ga ne moze rastopiti kao vosak. Inače, orah je uvek bolje orezati u vreme vegetacije, jer sokovi zaleče rane.
preuzeto od uzgoj oraha facebook
Srdjan Žorž
Član
Da li ce biti roda ove godine videcemo. Jako je osetio mraz.
Bobi-MK
Član
Ovde u MK je sve izmrzlo...
Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
Jeftika,
Nije frka za kupovinu nego cisto da razmenjujemo poruke i orah kao forum da nam se razvija..
Pre nekoliko meseci sam citao o nekim bezobrazno niskim cenama Kineskog oraha pa sam se zapitao sta cu sa mojih 20-tak sadnica i buducim *bogatim* rodom..
Pitanje za forumase
Kako prodjosmo sa ovim mrazevima i orasima ..
Kod mene orah jos nije ni krenuo sa totalnim budjenjem pupoljaka tako da sam verovatno dobro prosao mada jedan za koji se borim kao lav da ga ne menjam i pustio je kasno jesenas mladar nekih pola metra je slana sada totalno spalila nekoliko listova pa u sledecim nedeljama cekam na one spavajuce pupoljke ako su preziveli da polude...
Meni je mraz oštetio mladare na nekoliko sadnica ali interesantno na različitim visinima od 40cm do 1,2m. I to ne sve sadnice npr, na istoj udaljenosti od početka voćnjaka na 20m razmaka između sadnica, jedna ima oštećenja a druga nema....
jefticaco
Član
Kod mene velika šteta već drugu godinu zaredom. Imam nekih 10-ak koji još nisu krenuli pa ako oni ne daju nešto roda neće biti ništa.
zupa100
Član
Uhh unakazio mi sve do jedan orah. Ali da ima jedan zelen list!!!
