Objekti (štala i mlekara) za koze

bokuman je napisao(la):
brundalo je napisao(la):
Ja cu sad radit novu stalu. Istina van sela ( jebe me turizam-zabranjeno u selu. Najmanje 800 metara od prvih kuca po propisu) Mlikaru cu napravit u sklopu kuce.
Sto se tice nacrta i ideja pogledaj ovaj link www.sheepandgoat.com
Moj kolega u Krizevcima ima objekat 20x14 metara sa 3 ili 4 metra hranidbenog hodnika + prostor za muzu a mljekara je u kuci. Napominjem da mu je to objekat za nekih 100 koza +3 jarca(posebni boxovi u stali). Objekat je izveden kao sam svoj majstor sa betonskim podom i zeljeznom konstrukcijom, sa sendvic panelima za zidove i krov (6m visina). Temp zimska 12 stupnjeva a max ljetna 22. Ventilacija prirodna. Uglavnom hotel. Kostalo ga je oko 30000 eura u samogradnji
Sto se tice ishrane samo nemojte hranit koze silazom i losom sjenazom. Za sjenazu obavezno upotrbljavajte strizne kose. Sto se tice silaze ona izaziva listeriozu i bjezte od toga ko vrag od tamjana
Nedaj bog da van bude zemlje u tome ali otvori temu ishrana pa cemo se lako nac na istoj valnoj duzini :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...


Svaka cast vama i vasem prijatelju ali kad dodate na tih 30.00 eura i stado i ostalo kada ce te pare izvaditi, vidim da postoje jos veci ,,lugjaci,, osven mene


Pozdrav Boban
Kliknite za proširenje...

E moj Bobane jedino mi "ludjaci" i mozemo uspit u tom poslu. A onih 30000 Eura ti je samo kap u moru. Meni prijatelj sad obnavlaj mljekaru i samo apartura kosta 30000 eur. Objekt je sklopija prije par godina. Ja pricam o cijenama u samogradnji - sam svoj majstor. A sta mislis da je sve bilo placat :ppozdrav: :ppozdrav: :ppozdrav:
 
Evo da se mozda i ja malo ukljucim u ovu temu iako ne gajim koze ali par aktuelnih informacija bih da podelim sa vama.Na ovoj zadnjoj ekskurziji sam pored ostalog saznao i koliko kostaju moderne stale za koze sa izmuzlistem i laktofrizom.Farme su bile od 120 do 280 koza sa podmlatkom i najstarija farma je bila 12 godina.Izgradnja svih farmi je finansirana iz kredita koji proizvodjaci vracaju od 10 do 20 godina s tim da pored toga imaju normalan zivot. u zavisnosti od broja koza stale su kostale od 130 000 do 320 000 evra.To znaci da kompletna infrastruktura(voda ,struja,silosi za hranu i sta vec jos treba) spada u tu cenu i da od prilike oko 800-1000 evra po grlu to kosta.Oni tamo imaju siguram plasman,ugovore sa mlekarama da mogu tako da rade ali samo je tako i moguce imati visok nivo proizvodnje a da pri tome coveku ne prodje vek dok napravi stalu i pocne sa proizvodnjom.Pozdravljam vas
 
miljko je napisao(la):
Evo da se mozda i ja malo ukljucim u ovu temu iako ne gajim koze ali par aktuelnih informacija bih da podelim sa vama.Na ovoj zadnjoj ekskurziji sam pored ostalog saznao i koliko kostaju moderne stale za koze sa izmuzlistem i laktofrizom.Farme su bile od 120 do 280 koza sa podmlatkom i najstarija farma je bila 12 godina.Izgradnja svih farmi je finansirana iz kredita koji proizvodjaci vracaju od 10 do 20 godina s tim da pored toga imaju normalan zivot. u zavisnosti od broja koza stale su kostale od 130 000 do 320 000 evra.To znaci da kompletna infrastruktura(voda ,struja,silosi za hranu i sta vec jos treba) spada u tu cenu i da od prilike oko 800-1000 evra po grlu to kosta.Oni tamo imaju siguram plasman,ugovore sa mlekarama da mogu tako da rade ali samo je tako i moguce imati visok nivo proizvodnje a da pri tome coveku ne prodje vek dok napravi stalu i pocne sa proizvodnjom.Pozdravljam vas
Kliknite za proširenje...

A jel' bi moga' doć' do skica ili nacrta tih štala, pa da nam ih pokažeš, jer ponekad slika govori više od ri''či. ::namigivanje::
 
slika ce biti sledece nedlje akd ih budem dobio.Ja sam sve vreme snimao i prevodio tako da nisam mogao i ka slika ali cu sledece nedelje doriti slike i okaciti.
 
@ lle de france - ne znan kako je sa drugima, ali se meni ništa ne otvara osim 'uvodnog' teksta, a da pronađen slike koje si tija pokazat - ne znan put, pa bi te molija jednostavniji pristup slikama. Puno hvala!

@ svi - molija bih vas da kažete svoje mišljenje o ovakvoj ideji, a ujedno me zanimaju točne dimenzije koje bi tribale biti za muzilište, prostorije za sirište, sušaru sireva, uglavnom svih prostorija koje su potrebne za proizvodnju sireva: http://poljoprivredni-forum.com/stocarstvo/kozarstvo-tema1290/stranica135/
 
Ako hoces kozama ozbiljno da se bavis to je jedna stvar. Onda si se vec odlucio za rasu i kapacitet farme. Od toga ti zavisi velicina (dimenzije) izmuzista, kapacitet laktofriza (ili vise njih), kapacitet sirarskog kotla i ostalog inventara u sirani a od svega toga i dimenzije sirane.
Postoje razliciti sistemi za automatsku muzu : oni najveci su rotacioni, pa onda liniski gde se na jednu stranu ulazi a na drugu izlazi, drugi gde se na istu ulazi i izlazi, ukoseni kao parket "riblja kost"........Ti pre svega treba da se odlucis za sistem a onda iz toga proizilaze dimenzije. Ako hoces opreznije da krenes onda napravis onakvu platformu za muzu kao sto je Brundalo napravio i kakve mozes u raznim varijantama da nadjes po netu. Napravis to samo sa 4 mesta i muzilicu za 4 koze i to je vec profi rad a nije mnogo skupo. Laktofriz mora da bude odvojen od stale. Moze i spojen ali posebna prostorija. Sirana sasvim druga prostorija ne samo zbog propisa vecv i zbog toga sto je drugojacija "radna temperatura"............
Prostorija za zrenje sira? Kakvog sira? Ili vise tipova sira?
Dan danas se u svakodnevnom govoru za tu prostoriju cuje rec "pecina". To ti odmah govori o cemu se radi. Povisena vlaznost i niska temperatura. To su drvene police lako pristupacne da mozes lako da pristupis sirevima radi nege: pranje ili struganje plesni i prevrtanje...eventualno dosoljavanje...drvo ne sme da bude farbano ili impregnirano. Od truljenja ga cuva so....Kapacitet "pecine" mora da bude minimum za tromesecnu proizvodnju a pozeljno je da bude osetno veci. Ta prostorija mora da mogucnost kontrole temperature izmedju 8-14°C sto odgovara vecini sireva (ne svim) i kontrolu relativne vlaznosti izmedju 65 i 85%( za vecinu, ne sve )......zatim tu je ventilacija u relaciji m³ svezeg vazduha u odnosu na kolicinu sira u jedinici vremena.....a ne sme da bude promaja...
Stare ukopane ili poluukopane magaze, podrumi mogu odlicnoda se prilagode za tu namenu. Pozeljno je da cela prostorija bude ukopana i da je ulazni deo okrenut na sever.
U svakom slucaju sve treba dobro isplanirati predvideti prosirenja....pa ako ih bude sve je spremno a ako ne nikom nista.
Sto se tice tvrdnji (sa drugog foruma) da je nemoguce baviti uzgojem koza i proizvodnjom sira ako hranu kupujes. To je glupost. U Srbiji moze. Moze i u Dalmaciji jer jeste da je hrana skuplja ali se i znatno bolje cene dobijaju za sir.
Ali nemoj ti da verujes ni meni ni onima sto kazu da ne moze. Samo postavi pitanje kako moze Vindija da otkupljuje koz.mleko i da pravi sir, a mleko placa vise nego kravlje. I to se Vindiji isplati. A svako dobar domaci sir mora da bude bar nesto skuplji od Vindijinog industrijskog!
I tu se vracamo na sustinu cele price o drzanju koza. Nije zarada od koza vec od sira. Ali moras da budes majstor tog zanata.
 
SLOBODAN MARKOVIĆ (44) IZ JAGODINE GAJI DVADESETAK KOZA U GARAŽI NADOMAK CENTRA GRADA
Stočarska gerila!
2ni0dvt.jpg

JAGODINA - Slobodan Marković (44) iz Jagodine po profesiji je rudarski inženjer.
Ali, kako je usred ekonomske krize posao u struci teško naći, Slobodan je rešio da problem nezaposlenosti reši tako što će rupe u kućnom budžetu zakrpiti - gajenjem koza. Jedini je problem što Marković ne živi na selu, već na samo nekoliko stotina metara od centra Jagodine, pa je stado od dvadesetak kozica smestio u garaži.

- Kriza je pritegla, a od nečega se mora živeti! - priča Marković.
Kaže, posao mu zasad ide od ruke, bude i mleka... Jedino se, veli, plaši da mu na vrata ne zakuca komunalna inspekcija, ali i da se kogod od komšija iz okolnih solitera, ne pobuni.
- Ali, ne bi trebalo, jer komšiluk uglavnom i ne zna čime se bavim, jer se zimi miris koza i ne oseća previše - priča nezaposleni rudarski inženjer.
Ovaj pripadnik svojevrsne "stočarske gerile" posebno je ponosan na jarice koji su ove zime došli na svet u garaži.
 
Jako zanimljiva analiza uslova i nacina drzanja mlecnih koza na farmi Amathea u Bacu.
Preporucujem da clanak u celini procitaju svi koji gaje ili hoce da gaje koze.
Ovde cu dati samo osnovne rezultate. Pri tome treba reci da su standardi na koje se istrazivaci pozivaju u nekim slucajevima i ispod danas vazecih u naprednom kozarstvu.
Na farmi se nalazilo (u momentu proucavanja) 300 koza. 200 alpina i 100 sanskih.
U proseku povrsina 2 objekta je zadovoljavajuca za dati broj koza ali raspored koza po grupama nije zadovoljavajuci pa neke nemaju dovoljno prostora sto nepovoljno utice na proizvodne rezultate.
Zapremina vazduha po grlu (m³/grlo) je zadovoljavajuca ali kvalitet vazduha zbog slabe(prirodne) ventilacije nije. U stali je povecana vlaznost dok nema podataka o koncentraciji amonijaka sto je podjednako vazno.
Povrsina prozora je takodje (jedva)zadovoljavajuca 15-20% ali je osvetljenost stale drasticno ispod normativa. Normativ je 40-60 lux-a a postignuto je u 1. objektu 8.4 a u drugom 25 lux-a. Razlog za ovo su previsoko podignuti prozori i losa higijena prozora.
Sto se temperature tice izmerena je prosecna temperatura od 12.5°C sto je u okviru optimuma ali pri spoljnoj temperaturi od 10.5°C. Nema podataka o temperaturama u stali pri niskim zimskim i visokim letnjim temperaturama.
“Na primer, kod izrazito niskih temperatura proizvodnja mleka obično iznosi 30% od količine koja je utvrđena kod optimalnih temperatura”
To znaci da ce koza koja pod optimalnom temperaturom daje 3 kg /dan pri niskim temperaturama(u objektu) dati 0.9 kg ! Slicno je i sa visokim letnjim temperaturama, pri cemu se u clanku navodi autor koji je proucavao pad mlecnosti kod alpina u tim uslovima a nije navedeno da sanska koza ima jos veci pad odnosno da je osetljivija na visoke temperature.
Pored nabrojanog autori konstatuju da koze nemaju stalan pristup vodi sto je jako vazno.
Takodje konstatuju da su pregrade izmedju boksova zadovoljavajuce ali fiksne pa u zimskom periodu sa porastom debljine stelje koze mogu da ih preskacu.

Izmerena mlecnost je u 1. laktaciji prosek 600 litara a u 3.laktaciji 800. Ako zanemarimo da je u jednom naucnom radu nedozvoljeno zaokruzivati mlecnost na stonine litara(kg) vec treba da se izrazi u stotinama grama ili mililitara. Ovako nam ostaje da zakljucujemo da je npr 751 litar zokruzen na 800 a 749 na 700 sto je krajnje proizvoljno.
Kvalitet mleka je dobar, 3.47 % masti i 3.06 % proteina.

Iz izlozenog lako je zakljuciti da bi iste te koze dale osetno bolji rezultat u boljim uslovima drzanja. Sudbina doticne farme nam govori da nije dovoljno nabaviti dobre koze.
http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0354-1320/2007/0354-13200704135O.pdf
 
Hrana i preventiva su sve a ostalo je dobro doslo ako se moze.Poznam ljude koji se muce kao i ja ali je nemoguce ostvariti adekvatan rezultat jer ako imas npr.100grla svako grlo pojede cca 1-2kg zitarice stokakve koliko kroz 2 mijeseca prije janjenja i 1 posle janjenja pojede.Malo se vatite matematike pa proracunajte a plus janjci.Ok gdje zitarice uspijevaju ali gdje ne sta onda i to malo sto imas to kokosi pojedu.Mnogi ce se smijati ali ovo je cinjenica.
 
Care, ti koze vodis na pasu. Tvoje koze su dovoljno na svezem vazduhu i suncu i to je takodje deo preventive. Ovde je rec o intenzivnom, stalskom uzgoju. Zato su potrebe za kvadratima po grlu, kolicini svetla, temperaturi, ventilaciji jako vazne. Neoborivo je dokazana veza izmedju respiratornih smetnji, narocito upale pluca i procenta vlage a narocito koncentracije amonijaka u stali. Posebno stradaju jarici. Sto su koze mlecnije to su zahtevnije. Tako je i sa ostalim dom. zivotinjama. Kakvu negu npr mora da ima neki rasni engleski galoper. Svakodnevno timarenje, vrhuska hrana, setnja, trening, stala kao hotel i uporedi to sa negom ( :haha: ) koju ima neka ciganska raga?
Opet ako bi tu ragu pazio i mazio i najbolje hranio ona nikada ne bi postala galoper. Vrhunski rezultat mogu da daju samo pravilna nega i dobra genetika.
U vecem delu Srbije hrana je relativno jeftina i pristupacna pa se isplati vrhunska nega.
 
Zdr luge,,
moze li neko da mi posalje skicu stale za150koza(treba da pravim novu pa neznam kako da usaglasim izmuziste,prostoriju za skladiranje mleka,prostoriju za skladiranje hrane,da bude f-cionalno,a da se putevi neukrstaju) Moja vizija je sa centralnim hranidbenim hodnikom sirine 3m a sa leve i desne strane prostorije za smestaj koza sirine 3m,sve to duzine 15m ( da pojasnim bavim se ekstenzivnim stocarstvom i moje koze su najmanje u stali - samo zimi a tada im treba manje prostora -iz iskustva?)a u gornjem delu hodnika bih smestio izmuziste sa prostorijom za skladiranje mleka ,hrane a da koze ne presecaju puteve mleka
Unapred hvala
 
Prostora nikad dosta. 15 X 6 (3+3) = 80m². Za 150 koza to je 0.533m² po kozi! Tu ne možeš da držiš 150 komada ni slučajno. Po novim propisima ("zakon o dobrobiti životinja") svaki inspektor može i mora da ti zatvori "radnju". A i bez toga zakona takvo držanje stoke je surovo i nehumano. Ako su ti koze dobre treba da imaš cca 170% jarenje. I to treba smestiti.
Nikako ne bi smeo da ideš ispod 1.5m² po grlu.
Kako god bilo 3+3+3 je neracionalno jer ti 1/3 ide na pomoćni prostor(hodnik)
Prvo ne treba ti hodnik od 3m ako nećeš njime da voziš mikser i rasturač slame. Ako ćeš hranu da nosiš nekim kolicima hodnik može da bude osetno uži. Koliko uži? Ne bi trebalo kolica i ti da gazite po hrani. Znači računaš sa svake strane po 1/2m za hranu i .8-1m za prolaz. Taj metar što si uštedeo povećava boksove levo i desno po 1/2m.
Sada već imaš koristan prostor u odnosu na pomoćni 7:2 umesto 6:3 !! Moguće je hranu transportovati na drugi način pa hodnik može da bude mnogo manji.
Ako pravilno držiš koze onda one pre jutarnje muže moraju da jedu seno. Znači moraš računaš da sve istovremeno jedu. Ima raznih normativa koliko cm je potrebno po kozi da sve istovremeno budu na hrani.....Danasnji standard je 3m² po kozi računaš grla na muži a posebno držiš jarčeve, jarad i dviske.
Dalje uska i dugačka štala ima loš odnos spoljnih(hladnih) zidova i zapremine. Šira a kraća štala se bolje greje a bolje ugrejana štala je bolji utrošak hrane......
Ja stalno pokušavam da rešim taj problem ukrštanja i nije jednostavno.
Ovo je jedan dobar kanadski plan koji može da se prilagodi. Tu nema hodnika već su u pitanju hodnik-jasle.
http://www.cps.gov.on.ca/english/plans/E8000/8211/Q-8211P.pdf
 
Zdr Tar ,
Nisi me dobro razumeo tj stala ima gabarite 9 x15 ,(1:cool: ,hodnik nije celom duzinom stale vec 7-10 m da udge traktor i stovaris seno tj.iznad prostora gde borave koze visine 2,2 m se nalazi ostava za seno a moja razmisljanja su iz prakse (sadasnja stalami je 11x16 imam 105 grla a moze jos toliko)
pozz
Post je spojen: [time]1294431917[/time]​
_________________________________________________
Do Tar:
Video sam objekat i mislim da je ok samo mi reci kojesu mere u pitanju?
pozz
 
tamo gde stiji jedan zarez npr 1' tu je reč o stopi (1 stopa 30.5 cm)
a gde stoji npr 1" to je inč (1" = 2.54 cm) 12 inča jedna stopa.... :zli:

Što se štale tiče ako hoćeš ozbiljne rezultate onda radi ozbiljno. Na primer visina ti je mala. Mala visina nedovoljna kubatura vazduha, povećana vlažnost lošije zdravlje, manji prinos.....Prostor nije samo da ima mesta za kozu već je sa povećanjem prostora i prostirka znatno suvlja samim tim zdravija.
Da dodam još ovo. Držanje sena i slame na tavanu štale treba izbegavati. Naročito u tako prenaseljenoj štali. To seno vuče vlagu i miris na amonijak najverovatnije.
 
Ja sam Branko,bavim se ekstenzivnom stocarskom proizvodnjim -kozji sir (beli i u maslinovom ulju)6 god. na jugu srbije
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh