Kompostiranje

2ro14l5.jpg

moja em tehnologija
 
kompostiranje

Ja pravim kompost od svih ostataka hrane.Dodajem lisce,travu sve sto je organsko.Pokrijem tankim slojem zemlje i u prolece moj suprug to sve izmesa i kompost za cvece je gotov.
 
Ne mogu ti reći da li je dobro ili nije, pošto nisam još imao vremena uspoređivati kompost sa EM i bez, možda jednom i hoću.
Ali čitanjem knjige, koju je napisao čovek koji je 12 godina koristio EM, mislim da je su EM neprevaziđeni.
Dobro je da koristiš i takav kompost, kakav koristiš samo da ne koristiš veštak ili sirov stajnjak, bar se nadam da ne koristiš.
htbltj.jpg
rksj5x.jpg

Danas sam dobio punu prikolicu luka, veoma dobar za kompostiranje, zbog vlage.
A naš prvi ovogodišnji kompost smo ukopali u leje (na slici), pravilno bi bilo da kompost pospemo po površini, ali zbog jakih i suvih vetrova ovde u južnom Banatu, to jednostavno nije moguće.
 
hanza, koji je C-N odnos u ovoj komposnoj masi?
Zaista ne bih znao koji je c-n odnos, samo znam, iz prakse ljudi koji se bave već dugi niz godina, da je koristan u svakom pogledu.
Najvažnije mi je da mi neće biti potrebno, oranje, prekopavanje a okopavanje će se smanjiti na minimum.
A najvažnije od svega da ću imati zdrav proizvod.
Baš bih voleo da imam mogućnost da izmerim c-n odnos, može li se to meriti kako drugačije ili samo u laboratorijama?
 
Poslednja izmena:
Nije potrebna laboratorijska analiza jer to je vrlo jednostavno, za dobar kompost, na 25 delova ugljenika (C) ide jedan deo azota (N). Azot je u procesu kompostiranja samo gorivo i pravilnim doziranje pregorelog stajnjaka i ugljeničnih vlakana dobijate kompost za 18 dana, naravno aerobno.

Ugljenična komponenta: seno, slama, piljevina, kukuruzovina,... (i malo sveže trave koja unosi neke od nedostajućih mikroorganizama);
Azotna komponenta: sve vrste stajnjaka;
Inokulant: štir, majčina dušica, riba, kuhinjski ostaci itd.


P.S. Umesto uzastopnih postova koristite opciju -Uredi poruku-.
 
Zahvaljujem na ovoj poduci.
Kao što je poznato koristim EM- tehnologiju, prednost te je da stajnjak ne treba da je zagoreo za pravljenje komposta.
Iz ličnog iskustva znam da, da bi stajnjak zagoreo treba da prođe 3-4 godine.
Pošto se zemljoradnjom bavimo uglavnom "zemljodelci" mislim da nam baš i nije nužno da znamo c-n odnos.
Pokojnog deda Milu su hapsili i zatvarali zato što je veštačko đubrivo, zakopavao u konjsko groblje jer nije hteo da "žgadi" svoje njive sa time.
Nije pravio kompost, nego je na njivu iznosio zagoreo stajnjak i nije palio ostatke od žetve.
Sada znamo nešto više, da pravimo kompost, čak i sa EM tehnologijom.
Ali ako treba da znamo i koji je odnos C-N mislim da bi nam bilo previše.
 
Kompostiranje sa ciljem da se dobije kvalitetno organsko đubrivo je malo ozbiljniji proces. Rezultat treba da bude materija boje, mirisa i konzistencije zemlje.

finished-compost-02.jpg
 
Ima i za proleće, ovo je bilo pod hitno da bi se obavila jesenja priprema.

---------- Poruka napisana 19-10-11 u 00:58 ---------- Prethodna poruka je 15-10-11 at 15:22 ----------

Dr. Jacob Mittleider, organska proizvodnja, da li je neko čitao to? ima li na srpskom?
 
KORISNA FERMETACIJA ILI ZRENJE
Zrenje je aerobno anaerobni proces mikroorganizama koji su sposobni da žive u simbiozi, gde određeni mikroorganizmi mogu da razgrade kompleksne organske molekule u jednostavne organske i anorganske materije, tako da ih biljka neposredno iskoristi. Istovremeno se proizvode, pomoću tih mikroorganizama, proizvodi razgradnje kao što su: Antibiotiki, hormoni, vitamini, encimi, antioksidanti i drugo, koje isto tako biljke koriste. Te materije stimulišu rast biljaka i povećavaju prirodnu otpornost zemlje, biljaka i životinja i tako usporavaju bolesti. Antioksidanti stimulišu proces fermentacije.
Fermentacija proizvodi manje energije, što znači, da ostane više energije u proizvodu.
Zbog simbioze se u procesu zadržavaju gasovi, što nam smanjuje rad, nije nam potrebno mešanje kompostne gomile i kompostniim masama nije potrebno dodatnog zrečenja, (luftiranja) jer to rade mikroorganizmi koji su u simbiozi.
Proces zrenja nastupa, između ostalog, i pri pripremi kiselog kupusa. Svež kupus ima manju hranljivu vrednost od kiselog kupusa, Zrelog.


Da li neko u Srbiji proizvodi kante za kompostiranje kuhinjskog odpada? tako jedno 30 litara sa slavinicim dole? video saam u Sloveniji 2komada koštaju 50 eura.
 
Poslednja izmena:
joj danas sam prebacio onu kamaretinu sto sam u nju stavljao i jabuke sve je ok samo nekolicina jabuka jos se nije raspala ali meni licno ta kamaretina treba za oko 3 ara baste koju planiram u prolece da zasejem tako da ce do marta biti spremna sigurno bice i fotke ovi dana
 
....kompostiranje bi trebali svi da rade, oni koji imaju tu mogucnost, a ne paliti i na neki drugi nacin unistavati biljne ostatke....
 
Nazad
Vrh