Kako sam stekao imovinu ??

Zasto ulazite u neciju privatnost? Dusan je lepo napisao kako su stekli imovinu i ako on kaze da je tako onda i Vi to tako prihvatite.
 
Sto on to iznosi u javnost?

Pa ako je izneo,valjda smemo da pitamo,da je cutao i ja bi cutao.
 
Ma nije to ulaženje u privatnost.On da nije hteo to da napiše sigurno ne bi.Ovde nas ima raznih i takav nam je život i stecanje imovine.Da je u državi neko normalno stanje pitao bih Vas koliko nas bi radilo zemlju.
 
Ma nije niko sredio u banci, bilo na oglasnoj tabli, ja otisao na razgovor, i covek iz banke mi rekao, spremi novac i njiva je tvoja, sto bih lagao.
Moj otac radi, ali on jednostavno ne voli da radi i to je to, ali uradi uvek sve, zato sto mora, inace je vrlo promocuran i sposoban. A i bio je u Jerusalimu na Hristovom grobu, tako da je i "HADZIJA". A bavi se poljoprivredom ceo svoj zivot, nije nikada radio po firmamama, ili nesto drugo. Jedino voli golubove, konje, fijakere i da ide svuda.
Znaci mi smo u startu jos od propasti socijalizma imali skoro dva zemljisnja maksimuma, a ja sam od kada radim imao jako dobru platu.
Mozete proveriti, pa znaju me svi u mom selu :osmeh:
 
Poslednja izmena:
DusanA je napisao(la):
Kada sam bio u srednjoj skoli, mi smo imali 35 kj, dok sam zavrsio fakultet, imali smo oko 60 kj.
Ovo se dogadja u rasponu od 25 godina, posto ja imam 43 godine.
Kliknite za proširenje...

citirao sam samo deo Dusanovog posta iz kojeg se moze sve objasniti KAKO? i ZASTO?

Pre 25 godina kada su imali 35 KJ zemlje su bile osamdesete. Stariji ljudi znaju a mi mladji smo culi iz njihovih prica kako se lepo moglo ziveti i od 10 KJ zemlje a kamoli od 35 KJ. Prihod od 35 KJ zemlje u ono vreme se nije mogao potrositi ( dobro sve moze da se potrosi ) sto znaci da su imali dosta novaca u "slamarici".

Kada je Dusan bio student.....po nekom proracunu to je prva polovina devedesetih kada je bila ona kriza. U to vreme su lako kupili jos zemlje da bi imali 60 KJ jer je zemlja u to vreme bila bagatela.
 
Pa nije sve jedno ni ko danas ima decu.Svaki kreten zna da napravi dete jer mu je to Bogom dano ,a treba njih i hraniti,oblačiti,školovati i naravno napraviti ljudima.
Da bi se to uspelo mora se raditi i graditi da oni vide i uče na našim mukama.
 
Matic je napisao(la):
Od svega što sam u životu stekao najvažniji su mi moje dvoje dece ostalo mi nije ni malo bitno.
Kliknite za proširenje...
E to je naj važnije u životu.Isto tako mislim i podržavam 100%.Svaka čast lali i cicimoriću(malo je takvih ljudi).
Ljudi da su nama deca živa i zdrava a traktora i zemlje će biti ZA ONOG KO HOĆE DA RADI UVEK.
Da dodam imam jednog sina i drugo na putu(ako Bog da u martu ću po drugi put postati tata):ppozdrav::ppozdrav:
Živi bili 100 godina.
 
Moja porodica se pocela baviti poljoprivredom 70-tih i tad su kupili imt 533 i neke prikljucke i radili su oko 3ha i dobro se tad zivilo. Kasnije 76. su prodali 533 i kupili noviji malo 533 i tako se guralo nekako. 85 su kupili novog 539 i tada su drzali nekoliko krava i 2-3 bika. 91 smo kupili Rakovicu 65 novu (tata otisao u Bg i kupio i dojerao kuci autoputom za 8 h stigao kuci i dobio 4 kazne a samo jednu je platio sa ostalim ne znam sta je bilo). Polako se povecavalo dosli na nekih 7 ha. Tata je inace radio i imao je dobru platu bas dobru tako da je poljoprivredu radio samo onako iz hobija da popuni poneku rupu ako bi trebalo. 92 ja se rodio u januaru, a u maju poceo rat (mama kaze da sam ja spavao ko top a haubice udaraju 500 metara od kuce), cale ranjen i tako je najebo i od ove godine je u penziji (invalidskoj) sredio nekako. Tako je stalo sve, radilo se minimalno. 95 kad je stao rat smo napravili nekoliko zgrada za i sjenaru. 99 smo poceli malo vise da radimo povecali na 12 ha i ubacili 4 bika da tovimo imali 3 krave. 2000 prodali ta 4 uzeli 7 komada i ostalo ne sjecam se u sta smo ulozili. I tako smo 2004 dosli do 10 komada i tu smo se zadrzali. 2006 smo digli kredit 10 000 evra i dali rakovicu i imt 756 plug i kupili Zetora 6340 i imt 757.3. Od 2006 tata je radio a nije dobijao platu firma skoro propala. Rata kredita je bila oko 450 evra mjesecno a nigdje ne radi niko. Tako smo gurali nekako od bikova je sve se nekako placalo i od usluga al to je bilo sitno.2007 smo kupili berac zmaj 214R i silokombaj, vojnu prikolicu, tanjirace 24 diska, drljace 4 m, kosacicu kuhn 185cm cini mi se. 2008 smo kupili ciklon 500 kg, prskalicu 440l. 2009 rolo presu Fiatagri Hesston 5650 paltili 4000 evrica. 2010 smo kupili prikolicu 4 t jednoosovinka nova po narudzbi pravljena 1500 evrica. 2011 smo u martu prodali zetora i kupili Landini 9880 koji je placen 13 000 evrica. Na nesrecu ljetos mi je izgorila presa. A prije 15 dana smo kupili Steyr-a malog 40 ks placen 2750 evra i plug Akpil 3x12" placen 650 e(prodao 757.30 za 800 e , a bio je lomljen samo sto nisu kupci vidjeli to). I jos da kazem da od 2004 do dan danas tovimo 10-13 bikova svake godine. To nam je jednini izvor prihoda. Sestra je zavrsila fakultet,a evo i ja sad idem. Sada radimo oko 20 ha zemlje( 10 ha nase i 10 su nam dali da im ne zarasta). U plan mi je da kupim vucenu tanjiracu,kombajn, sijacicu za kukuruz i psenicu i to je to ostalo vecinu imam. Sijacicu uzmem od druga tako da mi je to dzabe. Samo kombajn moram platit, al i njega cu kupit. Samo polako nek ide sve ce doc na svoje.
:ppozdrav:
 
Čim se završio zakon da svaki poljopriverdnik ne sme da ima više od 17 lanaca kupili smo jedno 40 lanaca prodajući krave i konje uzeo je moj deda 40 lanaca i IMT 533 i Sejalicu Saxonia(stara firma mislim da je brankrotirala) sejo moj deda godišnje 400 lanaca(detelina,raž,žito,ječam,ovas) zatim 1997 uzeli ZMAJ 143 i radili oko 120 lanaca posle uzeli rakovicu 76 rusa univerzala i radimo oko 230 lanaca ukupno
 
Ajde da se javi i neko od vocara...(pocetnika)
Moja se porodica oduvk bavila poljoprivredom (doduse razlicitim intenzitetom)
Deda (po ocu) je 60-ih i 70-ih imao po 6-7 krava, 2-3 bika u tovu, konja... imt 533 (prvi u selu:osmeh:), i skoro sve prikljucke za njega...
Dok se jednog dana ne otkine bik i nasrne na njega i on od stresa dobije Parkinsonovu bolest>
U to vreme je otac radio u firmi (FRAD), tada najveci proizvodjac filtera u celoj Jugi.
Plate odlicne, poceli da prave kucu u Aleksincu, deda oboleo i njive se radile samo kolko da ne zaparlozi.
Medjutim dolaskom promena 2000. (za koje sam se i sam, kao srednjoskolac, strasno borio), firma ode u privatne ruke, plate nigde, a otac ceo radni vek proveo tamo i ne napusta mu se tek tako.
Te 2000. mi posadimo 200 kom sljiva i 200 kom. jabuka uglavnom Greni smit, i posto prvih par godina nismo imali pojma kako se orezuje, kako se stiti... one 5 godina ne radjaju skoro ni za nas da pojedemo.
2006. rodi Greni, kao nikada do tad, oko 3t od 130 stabala , pa dogodine ponovo i mi resimo da napravimo hladnjacu u jednoj sobi u kuci izlepimo stiropor ugradi majstor isparivac... i da bi dopunili hladnjacu dokupimo jos 4t ajdareda i jonagolda.
Tada je majka vec celo leto i jesen provela na zelenoj pijaci, jer smo vec radili oko 1000-1500 struka paradajza(na otvornom), oko 20 ari krompira, kupus, crni luk.
U prolece 2008. kupimo njivu pored tog jabucnjaka od 1,2ha i u jesen te godine zasadimo jabuke i kruske 2500 komada, kupimo atomizer slovenacki, sve ogradimo zicom, postavimo spalir...
E, sad to i ne bi bio neki posao za uraditi da otac i dalje ne radi u firmi, majka svaki dan na pijaci, a ja radim u jednoj gvozdjari i kad sam hteo da napustim( ida se posvetim svom vocnjaku) gazdarica , inace moja skolska drugarica, ostane trudna, a ja jedini radnik i smatrao sam da nije u redu da je ostavim na cedilu.
Tako da smo mi jos uvek " hobi poljoprivrednici" koji rade zemlju vikendom i skoro svako popodne, i proizvedemo oko 5t paradajza, 4t krompira, 5t sljiva 10t jabuka, 2t krusaka, ove godine.
Ove godine smo napunil hladnjacu svojim vocem, plus oko 5t van nje, sljivu smo imali mesec dana nakon sto se sva ostala prodala na pijaci.
I sto je najgore i dalje me u selu gledaju kao da sam pao s Marsa, iako od avgusta do oktobra svako vece vozim pun pik-up + druga kola i prikolicu , ja sam (i moja porodica) budala sto radim toliko.
Da ima sluha u ovoj drzavi za ovakve kao sto sam ja, tj da me nisu odbili 2009. kad sam predao za subvencije za zasad, sada bih imao mozda 3ha, ali ne, ja sam "hobi poljoprivrednik"!!!
 
bbq je napisao(la):
Nije tu vlast kriva već razvoj tehnologije i modernog društva. Obrađivati 10 hektara pre 80 ili 50 godina je bilo sasvim drugačije nego danas, došlo je do totalne smene tehnologija. Cena obrade, prinosi, sve se to značajno promenilo, i menja se konstantno.

Ja lično smatram da je pogrešno da država podržava kroz subvencije one koji žive na ivici propasti, to su dakle ti koji ne bi uspeli da prežive od poljoprivrede ako im država ne da subvencije.. Kratkoročno to je takvima spas, ali dugoročno država im čini medveđu uslugu jer oni ne rade ništa na pitanju da tu situaciju promene.

Generalno smatram da je strategija neselektivnog subvencionisanja po hektaru totalno loša i sa njom se ne može postići dugoročni boljitak. Ono gde država treba da pomogne i stane iza seljaka, to je da podstakne ukrupnjivanje parcela, pa ako treba i država da dotira nešto zemlje onima koji su spremni da se udruže i pređu određenu količinu hektara, da ekstenzivno pomogne u nabavci moderne mehanizacije kroz visoke subvencije (a bogami i kontrole da bi se sprečile malverzacije), da u saradnji sa komercijalnim bankama omogući jeftine kredite za obrtna sredstva i bude svojevrstan žirant (opet uz izuzetno oštru kontrolu), da podstiče visokim subvencijama korišćenje i investicije u moderne tehnologije, zalivne sisteme itd itd. Samo tako je moguć neki dugoročni boljitak, i samo tako je moguće pomeriti neke stvari sa mrtve tačke.

A te subvencije, da li su 100 evra po hektaru ili 400 evra po hektaru, na kraju nisu ni bitne, jer to samo znači da će oni koji treba da se razvijaju da stagniraju, i dugoročno se neće postići apsolutno nikakav efekat.
Kliknite za proširenje...
Kako nije kriva vlast?
Ko je dopustio da par ljudi uređije tržište srbije?
Ko je za male pare dao 1000-de hektara državne zemlje,pa ta zemlja da je pošteno raspodeljena mogle bi 100-ne paorskih porodica pristojno da žive...
Prosečno seosko domaćinstvo je vekovima živelo od svog rada, meso i mleko što je bio osnovni prihod jer ne može da opstane čisto od ratarstva (konkretno u mom kraju nema dovoljno obradivog zemljišta da bi se samo od toga živelo),znači ljudi moraju ono što proizvedu na njivi da proture kroz stoku...samo realna cena mesa i mleka bi bila dovoljna da prosečno seosko domaćinstvo opstane i prosperira
To što kažeš da treba pomoći ljudima koji su spremni da rade veliku količinu zemlje,to neće nikom dobro doneti jer zbog nekolicine alavih koji bi da rade po 20000 i više hektara,1000 de porodica će propasti koji bi mogli pristojno živeti sa po 100 ha...
 
MONTOYA je napisao(la):
Kako nije kriva vlast?
Ko je dopustio da par ljudi uređije tržište srbije?
Ko je za male pare dao 1000-de hektara državne zemlje,pa ta zemlja da je pošteno raspodeljena mogle bi 100-ne paorskih porodica pristojno da žive...
Kliknite za proširenje...
Odgovor je vrlo jednostavan - niko nije imao/hteo da ponudi više. Na kraju krajeva, ako mali poljoprivrednici smatraju da su oštećeni, zašto oni nisu ponudili više novca od pojedinih tajkuna? Šta, jel novac poljoprivrednika smrdi, pa da ti koji su uzimali ne bi hteli da uzmu novac od poljoprivrednika?

A od 1000 hektara teško da 100 porodica može da preživi, a kamoli pristojno da žive..

MONTOYA je napisao(la):
Prosečno seosko domaćinstvo je vekovima živelo od svog rada, meso i mleko što je bio osnovni prihod jer ne može da opstane čisto od ratarstva (konkretno u mom kraju nema dovoljno obradivog zemljišta da bi se samo od toga živelo),znači ljudi moraju ono što proizvedu na njivi da proture kroz stoku...samo realna cena mesa i mleka bi bila dovoljna da prosečno seosko domaćinstvo opstane i prosperira
Kliknite za proširenje...
Vekovima su ljudi umirali od tuberkuloze, i u Srbiji do pre nekoliko decenija velika većina društveno korisnog rada je bivala utrošena na puku proizvodnju hrane i preživljavanje bez mogućnosti stvaranja nekih drugih društvenih vrednosti, stepenica koju su većina ostalih razvijenih svetskih ekonomija prešle pre nekih 100 godina.

Dakle, pre 30-40 godina je bilo bitno staviti dovoljno hrane na sto i preživeti. Danas se hrana na stolu podrazumeva, a bitno je imato dobar automobil, najnovij mobilni telefon, otići na letovanje i sl. To se desilo iz prostog razloga jer je proizvodnja hrane postala mnogo masivnija i daleko jeftinija.

Samim tim ako je 1960 godine jedna porodica mogla pristojno da živi od 10 hektara zemlje, danas 2011 godine ta ista porodica ne može ni sa 100 hektara da ima isti životni standard, jer je tehnologija napredovala drastično.

MONTOYA je napisao(la):
To što kažeš da treba pomoći ljudima koji su spremni da rade veliku količinu zemlje,to neće nikom dobro doneti jer zbog nekolicine alavih koji bi da rade po 20000 i više hektara,1000 de porodica će propasti koji bi mogli pristojno živeti sa po 100 ha...
Kliknite za proširenje...
Srbiji i trebaju 'alavi' koji žele i mogu da rade 20.000 hektara, pa i više. Samo tako je moguće stvoriti tržišno konkurentan proizvod i pomeriti se sa mrtve tačke. Mali proizvođači se moraju prinuditi na izbor - ili da postanu veliki, ili da batale neisplativu proizvodnju i počnu da rade za velike.

Ja lično smatram da bi jedna porodica mogla pristojno da živi sa 100 hektara, možda ne nešto specijalno dobro, ali pristojno. E sada kontra pitanje, koliko VAS ovde ima koji imaju ili rade 100 hektara? Koliko imam prilike da vidim na ovoj temi, takve ne zovete tajkunčići, nego za njih kažete da su pravi tajkuni, što znači da ih i nema baš mnogo...

I to je ono gde država treba da pomogne i da pogura. Koliko vidim novi zakon o zadrugama treba da se usvoji, para neće biti u budžetu da se tek tako bacaju u rupu bez dna bez ikakvog cilja i strategije kakve su subvencije sada, te će se i to morati revidirati.

A ono možda najbitnije, treba vremena da se promeni mentalitet. Nažalost, nekih 60 godina nakon uvođenja sistema 'pravde' gde su kojekakvi komiteti određivali koliko je kome dovoljno, i brinuli da neko slučaju nije previše 'alav' pa da obrađuje više zemlje nego što je neko tamo procenio da je dovoljno, a koji nas je doveo tu gde jesmo, u našem mentalitetu i dalje postoji duboko usađena ta neka društvena 'pravda' i želja za određivanjem koliko je kome dovoljno zemlje, profita, odmora, rada, i svega ostalog..
 
Velika riba jede malu ribu ....... i 20% platicemo vas proizvod na kolicinu ...i 20% nabavice te repromaterijal jeftinije - na kolicinu....) ovo je samo jedan od vise mehanizama ...Da od velikog pravimo veceg a od malog (SIROMASNOG) pravimo manjeg... = Preskacemo liberal. i svaki dr. kapitalizam....i PIC..O u feudalizam 5-om brzinom pun gas..... a onda u..........

---------- Poruka napisana u 12:28 ---------- Prethodna poruka je at 12:20 ----------

Velika riba jede malu ribu ....... i  20% platicemo vas proizvod na kolicinu   ...i 20% nabavice te repromaterijal jeftinije - na kolicinu....)    ovo je samo jedan od vise mehanizama ...Da od velikog pravimo veceg a od malog (SIROMASNOG) pravimo manjeg...  = Preskacemo liberal. i svaki dr. kapitalizam....i  PIC..O  u feudalizam 5-om brzinom pun gas..... a onda u..........
 
Да ја контролишем порекло имовине, по претходним постовима, нико не би прош'о.
Сва имовина има неку вредност а она се не изражава са "мало", "добро", "лоше", "пристојно"... него цифрама.
Значи овако:тржишна вредност моје непокретне имовине је ххх + покрене ххх = ххх Почетно стање (наследсво или куповина од уштеђевине од рада у фирми за плату од ххх, иностранству, надничењу, мираза, коцкања, лутрије...) је било ххх (претворити у садашње вредности због инфлације...). Улагање у производњу на годишњем нивоу (производна или календарска година) ххх. Укупан бруто, годишњи приход ххх од чега је одвојено за личну потрошњу ххх, за инвестиције ххх, за друге намене ххх.
Ово би били основни подаци који се могу рашчланити (као што књиговође то уреде по завршном рачуну у фирмама) што ће послужити за планирање, одбрану порекла имовине итд.
Има једно питање које би човек требало себи да постави у вези с' имовином: за колико би могао да продам сву имовуну у року од месец дана за не дај Боже?
 
Ma sta pricate gluposti, niko ne bi prosao u kontroli imovine. Uglavnom su su svi ljudi svoju imovinu stekli dugogodisnjim i upornim radom, jako je malo ljudi do novca i imovine doslo lako i brzo, ne kazem da nema, ali procentualno je to jako malo ljudi, iako izgleda da ih je puno, jer su upadljivi, ali u stvarnosti ja licno, u svom okruzenju znam svega njih 3 - 4.
I to na racun tranzicije, tj. drustveno-drzavne imovine, ili zahvaljujuci bezobrazluku, bezobzirnosti i sticaju sretnih okolnosti. Ovo sto pisem, mislim na ljude koji se bave poljoprivredom ,ne zalazim sire.
 
DusanA je napisao(la):
Ma sta pricate gluposti, niko ne bi prosao u kontroli imovine. Uglavnom su su svi ljudi svoju imovinu stekli dugogodisnjim i upornim radom, jako je malo ljudi do novca i imovine doslo lako i brzo, ne kazem da nema, ali procentualno je to jako malo ljudi, iako izgleda da ih je puno, jer su upadljivi, ali u stvarnosti ja licno, u svom okruzenju znam svega njih 3 - 4.
I to na racun tranzicije, tj. drustveno-drzavne imovine, ili zahvaljujuci bezobrazluku, bezobzirnosti i sticaju sretnih okolnosti. Ovo sto pisem, mislim na ljude koji se bave poljoprivredom ,ne zalazim sire.
Kliknite za proširenje...
U redu je to što je neko stekao imovinu dugogodišnjim i upornim radom, ali to ne znači da je imovinu stekao 100% legalno, ako se baš pridržavamo zakonskih propisa. To je delom zbog toga što je takav način poslovanja pa i života postao opšte prihvaćena društveno socijalna norma, a delom i zbog toga što u jedno vreme nisi mogao drugačije sve i da si hteo.

Kad kažem nelegalno, ne mislim da je neko nešto fizički ukrao, već da nije platio svaki porez koji je trebao, negde je nešto kupio na crno, uplaćivao minimalac, nije prijavljivao pune iznose samim tim plaćao manje i tako dalje.

Postoji jedan vrlo lak test kako utvrditi da li je imovina apsolutno legalno stečena: sabrati vrednost celokupne dodatne vrednosti i imovine stečene u poslednjih 10 godina, i pogledati da li prometi preko bankovnog računa, odnosno računi o izvršenom prometu mogu da pokriju to sve.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh