Kako sam stekao imovinu ??

Nasa kuca je uvek bila paorska ali nikada preterano.Deda je radio nasih 10 jutara zemlje i po nesto u arendu sitno.Tata zaposlen mama zaposlena i mene su trovali da je naj bolje da se i ja zaposlim i da imam platu ali me to nekako nije privlacilo.Kada sam zavrsio skolu 2002 zaposlio sam se ali sam i kuci radio i pomagao.Na moje insistiranje poceli smo da tovimo junadi,deda je uvek drzao po 2,3 a ja sam hteo da imamo 10 i dosli smo do 10 kom.Poceli smo da uzimamo arendu i povesavamo zemlju.Kada sam se ozenio 2007 tada sam i napustio firmu i resio da budem 100% seljak.Deda je kupio IMT560,IMT533,berac ZMAJ 222,plug.drljacu,spremac,rasturivac.A od 2002 kupili smo:kosacicu,presu,pneunacku OLT sejalicu za kukuruze,sejalicu za zito,tanjiracu vucenu 24 diska,prskalicu,plastenik,IMT 539,ubacio sam motor od 577 u 560,kupila 10 jutara zemlje,napravili kojekakuih objekata za masine(masine su sve kupljene polovne).Kombaj nemam ali imam u planu da ga kupim.Naravno za sve to vreme imam punu padrsku roditelja,zene i dede naravno.Trenutno sam dosao do 20 kj moje zemlje i 35 arende.Uglavnom sve sam radim ali mi i oni pomazu kada zatreba.Mislim da moja kuca me bi mogla da zivi od ciste poljiorivrede, mozda zato sto nas ima mnogo u kuci (9)ili mi ne znamo da ekonomisemo.Naj vaznije od svega je ljubav prem zemlji i takvom nacinu zivota.:ppozdrav:
 
evo i moje price o poljoprivredi:

U poljoprivredne vode smo usli 1996 godine kada se deda razboleo i nije vise mogao da radi zemlju. Nismo poceli od nule nego od toga sto je deda imao a to je: Zetor 6911, dve Loznice, jednoredni sempeter, IMT 756 plug, tanjiraca nosena 24 diska, drljaca od 4 metara, IMT spartac cetvororedni, Vikonov ciklon, prskalica 330 litara i mehanicka cetvororedna sejalica Maxicorn.

Obradjivali smo dedinih 8.75 KJ zemlje na pola i svojih 8 KJ. Te 1996 godine sam ja bio u vojsci i preko leta je otac pozajmio od prijatelja balirku i izbalirao je 4.000 bala slame koju je kamarisao u dvoristu i preko zime prodao za nekih 5.000 dm. Iz ovog posla je otac dosao na ideju da kupi novu presu jer je video da se lepo moze zaraditi od tog posla i sledece godine kupljena je nova Lifamova presa za 10.000 DM. Tu smo se istrosili maksimalno jer je otisla zarada od proslogodisnje slame i najveci deo ustedjevine iz vremena SFRJ kada se moglo ziveti od jedne plate a druga se mogla skloniti ( oba roditelja su mi radila )

1997 godine smo uzeli u zakup 10.5 KJ jako zapustene i zakorovljene zemlje. Te godine sam se vratio iz vojske i poceli smo sa ocem zajednicki da obradjujemo zemlju. Znao sam da vozim traktor od malena ali nikad nista nisam sa njim radio samo sam ga vozikao. Otac me je poceo uciti kako se obradjuje zemlja mada ruku na srce ni on nije imao pojma jer je samo pomagao svom ocu po potrebi ali samostalno nije radio. Zemlje su na jedva toliko rodile da se pokrijemo i korov nam je stalno unistavao najveci deo prinosa. U selu su stari poljoprivrednici pricali kako je sirak podzakupac u nasim njivama.

Sva sreca da je otac nanjusio da se sa presom moze zaraditi i ulozio novac na pravu stranu. Ta presa nam je kasnije postala rudnik zlata. Radili smo sa njom usluzno 6-7 godina od 17.000 do preko 40.000 bala godisnje u okolnih 7-8 sela. Stoke u to vreme je jos bilo dosta a presa jako malo. Radili smo danju slamu a nocu lucerku. Kada sam ja uvece isao da baliram lucerku moji drugovi su izlazili u kafice a kada su oni isli kuci u zoru ja sam se vracao sa baliranja. Desavalo se da sam se sreo sa svojim drustvom koji su bili namirisani i lepo obuceni i nisu hteli da se rukuju samnom jer sam bio prljav ali neka......ja sam postigao nesto u zivotu a oni?

Presa je isplatila sebe jos te 1997 godine i do 1999 je toliko zaradila da smo mogli kupiti novog MTZ-a 82.1 za 19.500 DM od Corica

Do te 1999 godine smo povrsinu uvecali do nekih 60KJ i u medjuvremenu smo na svojoj kozi naucili kako se obradjuje zemlja i kako se izboriti sa korovima.
2000 godine smo obradjivali nekih 80 KJ zemlje i kupljen je trobrazdni plug V&N L950 i LEKO tanjiraca ( madjarska ) od 3m. Iste te godine sam sa njom uradio 300KJ usluzno jer je bila jako suva jesen i niko nije orao za psenicu nego su svi tanjirali a vucenih tanjiraca nije bilo maltene u svakom dvoristu kao sada nego se moglo izbrojati na jednoj ruci koliko ih je bilo u selu.

2001 godine smo radili blizu 100 KJ zemlje i u februaru je kupljen 26 godina star John deere 4230 od nekih 120 ks sa trobrazdnim plugom Vogel & Noot M950 i ostali smo drugi put maltene bez dinara u kuci. Te godine mi je ostalo neuzorano nekih 15 kj zemlje i u februaru smo uzorali sa tim JD-om i traktor je radio zaista lepo. Pre kupovine sam jedan ceo dan orao sa njim i radio je besprekorno. Posle tog oranja je traktor bio parkiran do aprila kada je pocinjala prolecna sezona i tada je nastalo iznenadjenje: Ni dan danas neznam sta se sa njim desilo ali nisam mogao da spojim jedan dan sa njim da se nije kvario. Kvarilo se sve moguce i nemoguce na njemu. Poceo je da curi na svim mogucim mestima gde je ulje moglo da izadje iz njega. Te godine sam prosipao sa njim nekoliko stotina litara ulja. Taj traktor je bila najlosija investicija koju smo ikada uradili. Jedno 4 godine smo se mucili sa njim i vise je stajao nego sto je radio i na kraju je prodat.

2003 godine smo uzeli u zakup parcelu od 110 KJ od tatine bivse propale firme u jako zapustenom stanju i u to vreme smo radili 200KJ zemlje. Celo selo nam se smejalo sto smo to uzeli jer je zemlja bila puna trske i svih mogucih korova. Te godine smo prvi put zakucali na vratima od banke i uzeli kredit od 3.500 eura i kupili 500 litara totalnog herbicida za tu zemlju. U 1/2 te zemlje je posejana psenica a u drugu polovinu kukuruz ( tada smo prvi put sejali Pioneer hibride ).2004 pre zetve psenice je uzet kredit za kupovinu kombajna. Kupili smo Zmaja 142 za 4.000 eura u jako losem stanju ali smo uzeli kredit od 10.000 eura. Od preteklog novca smo sredili kombajn i rezervisali za rate za sledecih godinu dana i kupili novu cetvororednu IMT pneumatsku sejalicu od Corica a setvospremac 3.7m smo dobili od njega a da platimo kad budemo mogli. Psenica je rodila fenomenalno i na tih 55 kj smo imali skoro 20 vagona roda. Polako smo poceli da stajemo na noge i mogli smo bez problema da placamo rate.

Da ne bi bilo sve med i mleko i kao u bajci dosao je taj 27 oktobar kada mi je porodica dozivela katastrofalnu saobracajnu nesrecu. Supruga, devetomesecna cerka, trogodisnji sin i majka su sleteli sa autom u kanal dubok 3 metra. Njih cetvoro su imali 23 preloma. Polomljena rebra, butne kosti, fraktura lobanje, probodena pluca.....da ne pricam dalje. Njih cetvoro u 3 razlicite bolnice u Beogradu skoro mesec dana. Usput auto nije bio nas nego je pozajmljen od ujaka jer nas tog jutra nije hteo da upali. Na mestu gde su se prodavale titanijumske sipke za polomljene kosti sam bio svakodnevni gost i ni sam neznam koliko sam ih kupio a komad je kostao 700-800 eura. Lekovi su kostali 10.000 -15.000 dinara na dan i tada smo toliko dekintirali da smo imali novaca za jos 2-3 dana za lekove ali su poceli da se stabilizuju "bolesnici" i da se bude iz kome pa su se troskovi drasticno smanjili. Svaki dan sam isao za beograd kod njih. Vozili me prijatelji, isao autobusem, stopom, peske......Hvala bogu svi su se oporavili i nemaju nikakve posledice iako su bili u stvarno kriticnom stanju a supruga mi je bila na stakama godinu dana jer je imala polomljene obe butne kosti.

Sve se to odigralo u najvecoj sezoni. Danju sam bio u Beogradu a nocu sam morao da odradjuje poslove na njivi. Bilo je kada danima nisam video krevet nego sam dremao pomalo na volanu od traktora. Te jeseni su kise padale maltene svaki dan a mi smo imali 85 KJ neovrsenog kukuruza. U drugoj polovini decembra je bilo nekoliko suncanih dana i kukuruz se osusio do nekih 25-27% vlage ali su za nekoliko dana najvljivali novu turu kise. Vremena da ovrsim sa svojim zmajem nije bilo pa smo platili coveku da nam ovrsi sa Case-om. Vlazna zemlja je toliko bila izgazena da rus sa dve brazde slajfovao u mestu i ostalo mi je nekih 40-50 KJ neuzoranog kukuruzista. Najveci deo od te neuzorane zemlje sledece godine nije ni posejana jer je preko zime nastalo jezero na tim delovima a zakup se morao placati.

2005 godine smo radili nekih 250 KJ zemlje
2006 godine je kupljen Fiat 180-90 za gotovinu i uzet je kredit za novu sejalicu Livac ( secate se onog sestorednog prototipa sa sajma iz tog vremena sto je imao diskosne ulagace ). Za tu sejalicu je uzet kredit od 8.500 hiljade eura ( sa kamatom zajedno ) i rate za tu sejalicu smo placali 3 godine a sejalicu nikad nismo dobili.
U aprilu 2007 kupljen sestoredni Gaspardo na lizing posto nismo imali sa cim da sejemo iako smo placali rate za sejalicu. I pri kupovini tog Livca smo hteli Gasparda ali nam je bio skup pa ajde da uzmemo nesto jeftinije a na kraju ispalo malo kako nije trebalo. Taj lizing i sada placamo.


2006 - 2009 od 300-360 KJ i kako se moglo tako se kupovala zemlja. U to vreme je zemlja kod nas bila prilicno jeftina ( oko 1200-1700 eura/KJ ) u odnosu na Backu i Srem.
2008 je uzet kredit za kupovinu Claas kombajna koji i danas placamo.
2009 godine sam izgubio tu parcelu od 110 kj. 2005 godine je tu zemlju kupio jedan lokalni " biznismen " koji nikad nije radio zemlju pa nam je izdavao u zakup. Te 2009 godine su mu trebale pare pa je prodao tu zemlju. Ponudio ju je i nama za 2.500 eura /KJ ali je to bilo prilicno skupo u to vreme i bila je velika parcela i nismo smeli da udjemo u toliki kredit. Zemlju je kupio na kredit jedan moj prijatelj na 10-15 godina. Kasnije se ispostavilo da je uradio posao zivota jer cena zemlje drasticno otisla gore a otici ce jos.

2009 godine kupljen New Holland 7050 na kredit
2010 u februaru kupljen plug Kverneland za NH za gotovinu i uzeto 100 KJ drzavne zemlje u zakup i kupljen auto Mazda 6
2011 uzeto jos 78 KJ drzavne zemlje

Danas obradjujemo 65 KJ svoje zemlje 180 KJ drzavne zemlje i nesto vise od 200 KJ zemlje od privatnika u zakup

Danas je potpisan kredit za kupovinu novog Claas Axosa 340 koji treba da stigne ovih dana kao i Regent germinator od 6m koji je kupljen za gotovinu. Trenutno otplacujemo 4 kredita ali bez njega ne bi mogli da napredujemo ovako kako jesmo.

Sve sto imamo smo stekli radom otac i ja i nije mi zao sto sam proveo toliko neprospavanih noci u sedistu traktora.
 
Iz svega ovog se zaključuje da ako postoji posao na ovim prostorima gdje su ljudi stekli (ili pokušavaju) nešto teškim radom ,upornošću i na pošten način onda je to poljoprivreda.
Ljudi koji su ovako napredovali znaju kako je to i njima (nama) stvarno niko nema šta da kaže . Bilo je vrijeme da ratarstvo ispliva kao jedan stabilan i isplativ posao , tako će uskoro postai i stočarstvo,povrtlarstvo,...
 
Nasa porodice je krenula u ozbiljnije bavljenje poljoprivredom 1995. godine, kada je otac napustio fabriku aviona u Pancevu. Dotle se obradjivao tzv. "maksim" zemlje, tj. 17 jutara uglavnom ratarsko-povrtarska proizvodnja, ali je u kuci uvek bilo i minimum 10 grla krupne stoke. Od mehanizacije smo tada imali IMT 539, 560 i rakovicu 65 i osnovne prikljucne masine. 1995. otac krece u ozbiljnije bavljenje povrtarstvom i od tadasnje ustedjevine koja je iznosila 5000 maraka kupuje kamion Mercedes 508 D sa 400000km na satu. NAjvise se proizvodila sargarepa, persun, paskanat i krompir. Nije bilo dana kada taj kamion nije bio napunjen robom, radilo se bez stajanja, al se tada i moglo zaraditi ali i zdravlje izgubiti. 1997. otac kupuje jos 10 jutara zemlje po 2000 dm/kj, na kojoj je svake godine bila zasnovana proizvodnja krompira i sargarepe. Iste godine kupljen je i tifon za zalivanje i auto koji i dan danas vozimo Mercedes 420 SE. 1998. kupljen je nov IMT 539 razmenom za kukuruz. Iste godine kupili smo i jos 5 kj zemlje, a u medjuvremenu se i broj stoke polako uvecavao. 1998. godina je i poslednja kad je iko od nas isao na godisnji odmor. Od tada krece ova suluda igranka bez prestanka. 17.03.1999., nedelju dana pred bombardovanje, kupljen je nov kamion Iveko 35.8 za 31500 DM, koji je, kako ce se dalje pokazati, bio promasena investicija. Mercedes 508 je tada i prodat za 6000 dm. Narednih nekoliko godina polako se smanjivala povrtarska proizvodnja, svake godine se kupovalo po par jutara zemlje, povecavao broj grla goveda i svinja i 2005. napravljena je prekretnica i prestaje bavljenje povrtarstvom i krece se u ozbiljnije bavljenje stocarstvom i kupuje se presa Poljostroj. Iste godine ja upisujem fakultet, i napravljen je novi objekat za drzanje krava, kapaciteta 35 grla na muzi sa pratecim objektima. Prvo se pregovaralo sa Imlekom i Komercijalnom bankom o finansiranju izgradnje istog, medjutim otac odlucuje da sami to finansiramo ( sto mu je bio najgluplji potez u zivotu, bolje da je kupio zemlju) i to zadovoljstvo nas je kostalo ~ 35000 eura sa opremom! Te iste 2005. ja krecem u ozbiljnije bavljenje poljoprivredom. Farma je od tada konstantno puna, sa 30-35 krava i 20 junadi + telad + 50-ak svinja u tovu. 2006. smo kupili jos jedan 539 i dosli smo do povrsine od oko 60 kj, te odlucujemo da kupimo i veci traktor. 30.09.2006. kupljen je MTZ 820 EL kod Corica za 17500 eura u kesu. Sa njim je kupljen i plug Vogel Noot L950 i pneumatska sejalica Agria 4 reda. Februara 2007. na licitaciji drzavne zemlje uzimamo u zakup 33ha, i svu ratarsku proizvodnju preuzimam ja, dok otac i deda rade na farmi. Kupuje se spremac, tanjiraca 2.8, dve zmajevke... Ja i dan danas ne znam kako sam ja izdrzao ovih par godina, redovno davao godine na fakultetu i radio ko crnac. Nekad sam i knjige nosio u traktoru i ucio dok orem. Svake godine od tada se ulagalo ili u mehanizaciju ili u zemlju. 2010. kupuje se MTZ 1221.2 koji je placen 29500 eura, obrtni plug Kverneland i zitna Agria 3m. Danas obradjujemo oko 160 kj, 80 u vlasnistvu, farma ima 55 grla holstajn rase, ja sam apsolvent poljoprivredne tehnike ( nadam se da ce se i to do proleca promeniti), svakom od nas nesto fali sto se zdravlja tice, nema ni dana odmora vec dobrih 6. godina, nema slave, Bozica,Uskrsa, Nove Godine... Svaki dan ista prica, svaki dan ogroman posao i svaki dan jako fizicko i psihicko maltretiranje.Za ovih 16 godina aktivnog bavljenja poljoprivredom nismo uzeli ni dinar kredita, sve je finansirano krvavim radom, nista nije nasledjeno, poklonjeno... I onda se pojavi neko i nazove te tajkunom, novopecenim bogatasom... Takve bih voleo da dovedem da me samo prate tokom celog dana, nista drugo da ne rade, pa bih ih onda pitao jel se lako doslo do svega ovoga. I iste te bih zamolio da gledaju svoja posla i svoje dvoriste, i ne komentarisu ono o cemu nemaju ni najmanjeg pojma.
 
Čitajući ovu temu, mnoge ljude ovdje zaista počinjem gledati drugačije. Lalo i Cicimoriću, vjerujte mi da imam volje raditi kao i vi i drugi ovdje ali džaba kad nemam dovoljno zemlje, a danas se samo na veliki površinama može zaraditi i napredovati.
 
Amerikanci su izračunali (a ko bi drugi?) od pocepanog rukava do pocepanog rukava 4 generacije, prosek, naravno.
 
Lalo-to je mukotrpan rad i stočarstvo i ratarstvo u kombinaciji.Uvek ima onih koji će reći,lako je njemu on ima a kako je došlo do toga on ima nije važno.
Vidi se iz priloženog u ovoj temi da ima čestitih i radnih ljudi ali takvi nisu ni pomenuti u temi Protesti jer ti što su pomenuti neće se ni izjašnjavati jer ne mogu jer znaju kako su došli do kapitala.Iz svakog posta se vidi tačno koliko ko radii kako je napredovao i može se doneti zaključak.
Najviše me je dirnulo izlaganje Cicimorica koji je i pored tragedije ostao svoj na svome a za to je trebalo sigurno debela upornost i mukotrpan danonoćni rad.
 
Moja porodica u Crepaji je oduvek bila paorska, porodica je imala 17 kj zemlje, kada se deda posvadjao sa svojim ocem (mojim pradedom), podelili su se, dedi je ostalo 12 kj, a pradedi 5 kj i salas na kraju sela. Pradeda je sve to propio i na kraju mu nije ostalo nista. U medjuvremenu, moji otac i stric su nasledili od svog dede po majci 15 kj zemlje. Stric je zavrsio fakultet, a moj otac ostao da se bavi poljoprivredom. Kada sam ja imao 10 godina, stric je umro.
Kada sam bio u srednjoj skoli, mi smo imali 35 kj, dok sam zavrsio fakultet, imali smo oko 60 kj. Ja se nisam bavio poljoprivredom, osim kada je bila berba kukuruza i slicno, kada sam morao. U medjuvrenu ja sam se zaposlio u Beogradu, imao sam jako, ali jako, dobru platu, i to u ono vreme tranzicije vlasti i sl. sranja, verovali ili ne od svoje plate sam 2004 god. kupio stan u Beogradu, na Dorcolu. Znam da sam sakupio svoj novac, novac od kuce i da sam prodao Forda Fokusa, da bi kupio stan. Kada sam kupio taj stan, mislio sam da sam uradio sve u zivotu, ali, prohtevi i zelje su rasli.
Moji roditelji vole da putuju i obisli su preko 20 zemalja, oni vole da stalno negde idu i "zuje", a i ja sam slican njima, takode sam i ja bio na puno mesta u svetu kako dok sam bio momak, tako i sada kada sam se ozenio. Ozenio se, dobio prvo dete ( sada ih imam troje, cerku i dva sina). U medjuvremenu smo stalno kupovali zemlju. Znam, da mi jave da ima na prodaju, mi se organizujemo, sakupimo novac i kupimo. Tako da smo u 2007 godini imali 85 kj u vlasnistvu.
2008. godine banka je oduzela nekih 450 ha firmi Agroziv, zbog toga sto nisu otplacivali kredit, to je u ono vreme kada je gazda Agroziva zavrsio u pritvoru, a hipoteka im je bila ta zemlja u Crepaji koju su oni steki svojim "radom". Sticajem sretnih okolnosti po mene, u banci su neki "veliki" igraci-kupci te zemlje, prevideli jednu parcelu od 16,5 ha, a mi smo imali spreman novac za ucesce i kupli smo je na kredit od date banke. Znam da mi je direktor ekspoziture rekao "donesi sutra novac i njiva je tvoja". To nam je inace bio i prvi kredit.
I dalje smo kupovali po neku njivu kada se pojavi na prodaju u skladu sa raspolozivim sredstvima. Tako da trenutno imamo 118 kj zemlje u vlasnistvu. Zemlju u zakup moj otac nikada nije hteo da radi, a ja se nisam preterano ni mesao, takodje nemamo nikakvih zivotinja kod kuce, posto otac vise voli da "landara" nego da radi, tj on radi samo kada mora i to preko one stvari. Ove godine smo uzeli novog rusa 1221.3 i plug vogel. Rus je manjim delom na subvencionisani kredit. Otac uopste nije ni zeleo da radi u ovom traktoru, tako da sam ja, ove godine, po prvi put u zivotu orao i izorao sve nase njive. Na licitaciji za drzavnu zemlju sam ucestvovao preko mog rodjaka, posto tata tu nije hteo ni da ucestvuje. Upravo danas, smo na konacnoj podeli, zajedno, dobili 11 ha, tako da nam je ovo prvi put da cemo raditi i zemlju u zakup. Subvencije i slicno sam od pocetka koristio. Otac ima gazdinstvo u sistemu PDV-a, a ja imam jedno na sebe koje nije komercijalno (posto sam ja zaposlen).
Inace mi nemamo kombajne, ne radimo usluge,imamo tri traktora i tri prikolice i te sejalice, prskalice, spartace, ciklon i to pratece.
Ovo se dogadja u rasponu od 25 godina, posto ja imam 43 godine. Na prolece planiram da kupim tesku drljacu., a zatim i veci stan... A kada bude veci stan, onda mozda i cetvrto dete. :ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
E svasta cu ovde procitati....tata radi preko one stvari zemlju,ti bg dete....a za kratko vreme ste stigli do te kolicine,pri tome ne radite zakup....

Vi ste kanda dobili neki ozbiljan vetar u tur!
 
Pa prvo što je taj zakup bitan ako se ljudi na drugi način šire.Ćaletov kućni prijatelj radi preko 50 kj svoje zemlje i kaže da je bolje da kupi 1kj godišnje nego da uzme 10kj u zakup.Čovek jednostavno neće da radi tuđu zemlju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh