Trebao si poprskati galofunginom i kaptanom
- - - - - - - - - -
šljivin.....
- - - - - - - - - -
šljivin.....
Kajsija
- Začetnik teme krcinac
- Datum pokretanja
Комадара
Član
Е онда сам готов. Шљивиног има свуда. Додуше, он ни шљиве не нападне више од трећине. Мораћу правити неке клопке. Лако је Пелету, код њега све пшеница и кукуруз, шљива нема у близини. Васовац, хвала ти пуно, сад знам шта ме чека.
Napraviš 'šalter' na plastičnoj flaši u gornjem delu i sipaš 1dcl piva, 1dcl jabukovog sirćeta, kašiku, dve šećera i dopuniš sa vodom.... To je klopka za šljivinog smotavca i za sve ostale leptire, ne privlači pčele ali privlači ose i stršljene a upadne i po koja mušica.....
Ovo je vrhunsko resenje, nakupi se razne gamadi u flasama.
Koristim pivo i neki sok ubacim, a video sam ovo resenje kod pcelara koji se tako bore protiv strsljenova.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Da, tako se napravi kada se hoće hvatati ose. Ja sam postavljao tako isečene flaše i nikada nisam 'uhvatio' stršljana.... ali sam u flašama sa 'šalterom' hvatao ne samo stršljene već i razne leptire i mušice.
ovo je fotka s početka aprila tada je bilo samo par rutavih buba.....
Samo ipak je najbolje rešenje da to priroda radi sama... neki predator... ptica....
Poslednja izmena:
Kod mene se hvataju stsljenovi, vec se neki kapitalci podavili. Inace u flasi bude crno od raznih buba tako da ne znam koje su sve vrste, al da radi, radi.
Dobar fazon je i ovaj tvoj prozor, probacu.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Dobar fazon je i ovaj tvoj prozor, probacu.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Комадара
Član
Још пиво да купим по снижењу кад му истиче рок трајања и одлично. МОрам да чувам боце од пролом воде.
Varijanta radi samo za strsljene
2dl soka od visnje domaceg
1l vode
3-4 kašike šecera
Pri vrhu boce od 5 litara izbušiti 4 rupe sa cigarom da moze da udje ali zaboravi gde je to bilo hehe??????
Prošle godine sam prosuo jedno 500 komada za 2 meseca
Ps
razniti bocu jednom nedeljno
Srdjan Žorž
Član
Danas obisao kajsije u placu i imao sta da vidim, opalo preko 50 posto plodova. Nemam pojma zasto, nije bilo mraza nije bolesno nema crva u plodu jedino jaka kisa i vetar pre neki dan. Da li se i vama to desavalo?
Комадара
Član
Опадају и код мене оне ситне. Али свакако их има превише. Ако си имао мраз у априлу може и од њега.
pixixi
Član
Jel ovo od grada na prvoj slici?
A našao sam na jednoj otpaloj crva pa ko nije video evo primera :-D inače ne otpadaju za sada ova je jedna od retkih.
Sloba31
Član
Jel ovo od grada na prvoj slici?
A našao sam na jednoj otpaloj crva pa ko nije video evo primera :-D inače ne otpadaju za sada ova je jedna od retkih.
I kod mene ima ostecenja na plodovima a nije bilo grada. Ja mislim da su to ostecenja od insekata.
U*Srbiji*je trenutno najezda stršljena čiji ubodi mogu biti kobni, ali malo ko zna da ako se ovaj insekt ubije, bilo to čak i u samoodbrani, preti kazna od 500.000 do dva miliona dinara!
Stršljen je, naime, u Srbiji zaštićena vrsta koja se ne sme ubijati.
Pored toga, ovaj najveći*neprijatelj>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<pčela*koji je bitan zbog održavanja ekološke ravnoteže, nalazi se i na crvenoj listi ugroženih vrsta.
Direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju dr Dragana Despot objašnjava da je zaštita stršljena, kao i drugih životinja, regulisana Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.
"Kazne, ukoliko vas neko vidi i prijavi da ste ubili stršljena ili neku drugu zaštićenu vrstu, regulisane su Zakonom o zaštiti prirode", kaže dr Despot.
Član 74 tog dokumenta, koji propisuje mere zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta, u stavu 3 doslovce kaže da je zabranjeno:
"Hvatati, držati i ubijati, strogo zaštićene vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja i ugrožavati ili uništavati njihova staništa…"
Ukoliko neko postupi suprotno ovim odredbama, odnosno preduzme radnje kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka, životinja, gljiva i njihovih staništa, biće po članu 126 Zakona o zaštiti prirode kažnjen sa 500.000 do dva miliona dinara.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Stršljen je, naime, u Srbiji zaštićena vrsta koja se ne sme ubijati.
Pored toga, ovaj najveći*neprijatelj>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<pčela*koji je bitan zbog održavanja ekološke ravnoteže, nalazi se i na crvenoj listi ugroženih vrsta.
Direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju dr Dragana Despot objašnjava da je zaštita stršljena, kao i drugih životinja, regulisana Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.
"Kazne, ukoliko vas neko vidi i prijavi da ste ubili stršljena ili neku drugu zaštićenu vrstu, regulisane su Zakonom o zaštiti prirode", kaže dr Despot.
Član 74 tog dokumenta, koji propisuje mere zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta, u stavu 3 doslovce kaže da je zabranjeno:
"Hvatati, držati i ubijati, strogo zaštićene vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja i ugrožavati ili uništavati njihova staništa…"
Ukoliko neko postupi suprotno ovim odredbama, odnosno preduzme radnje kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka, životinja, gljiva i njihovih staništa, biće po članu 126 Zakona o zaštiti prirode kažnjen sa 500.000 do dva miliona dinara.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Poslednja izmena:
Ratos
Član
Samo se vi hvalite kako ih lovite a znate li da su zakonom zaštićena vrsta?
pixixi
Član
Čudno mi sto su sve ove tačkice sa gornje strane pa sam mislio da ih je grad čuknuo a nisam svaki dan tamo pa neznam jel ga je bilo uopšte.
[FONT="]Stigao "informer" i na poljoinfo, pogledajte navedene članove zakona i pravilnika i definitivno za ubijanje stršljenova ne postoji zakonska sankcija ali za uništavanje njihovih gnjezda na VELIKOJ površini bi MOŽDA neko odgovarao?
Mere zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta[/FONT][FONT="]Član 74[/FONT]
[FONT="]Zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja uključujući i ptice i gljiva i njihova staništa.[/FONT]Mere zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta[/FONT][FONT="]Član 74[/FONT]
[FONT="]U smislu stava 1. ovog člana, zabranjeno je:[/FONT]
[FONT="]1) uništavati jedinke biljaka i gljiva i njihovih razvojnih oblika, branjem, sakupljanjem, sečenjem ili iskopavanjem i čupanjem iz korena, u svim fazama biološkog ciklusa i ugrožavati ili uništavati njihova staništa;[/FONT]
[FONT="]2) držati i trgovati samoniklim strogo zaštićenim biljkama i gljivama i njihovim razvojnim oblicima;[/FONT]
[FONT="]3) hvatati, držati i/ili ubijati, bilo kojom metodom, strogo zaštićene divlje vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja iako su prazna, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja i ugrožavati ili uništavati njihova staništa i sl;[/FONT]
[FONT="]4) znatno uznemiravati, naročito u vreme razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije;[/FONT]
[FONT="]5) presecati migratorne puteve;[/FONT]
[FONT="]6) prikrivati, držati, uzgajati, trgovati, izvoziti, prevoziti, otuđivati ili na bilo koji način pribavljati i javno izlagati životinje uključujući sve njihove derivate i razvojne oblike.[/FONT]
[FONT="]Bliži uslovi i mere zaštite za strogo zaštićene divlje vrste i mere zaštite njihovih staništa utvrđuju se aktom iz člana 48. ovog zakona.
Pogledajte koje su zaštićene vrste pa će vam biti jasno sve
http://www.zzps.rs/novo/kontent/str...o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta.docx[/FONT]
Ma , bre , ja se u mom voćnjaku borim protiv ŠTETOČINA...a to su i gljivice ( plamenjača i sl.) i vaši i pauci i stršljenovi( i još mnogo drugih..da li nisu i žilogrizi zaštićeni)...Pa nisu bre to rode ili kornjače, koje treba čuvati... nego insekti koji imaju takav životni ciklus da su maltene neuništivi...još nisam čuo da je bilo koji insekt u bilo kom području na svetu uništen ili sl. ....I da je zbog toga značajno ugrožen opstanak ili neki prirodni poredak ili šta već.
Na vocnjaku gde su radjena 5-6 prskanja do sada i gde je uradjena sva potrebna zatita plodovi jako puno opadaju.Nikada u toj kolicini.U basti gde ove godine eksperimentisem bez i jednog prkanja stanje mnogo bolje.E sada budi pametan.
