Fungicidi u strnim žitaricama
- Začetnik teme Bećarina pusta
- Datum pokretanja
KishRobert
Prijatelj Foruma
Zato jer je trajno banovan.
Odselio u Bangladesh......
Misliš 1mll.= detonacija 1KT.
MOMOSARIC
Član
Ako se vidi reakcija , to je dokaz da netreba miješati , a ako se nevidi nemora da znači da se smije miješati.
Kakvi su uslovi ,najbolje avion i sve u jednom prohodu .Ko ona farba 3 u 1 pa šta bude .Ko će uganjat 3 sunčana dana ovog proleća...
Erwin
Član
Stiglo mi je presing,meteor,i okvasivac.... iz hemoslavije.... ali kada cemo u njive?
MONTOYA
Član
po kojim cenama si uzeo?
Erwin
Član
Presing 2800 din,meteor 164 din, okvasivac frend 806 din
KishRobert
Prijatelj Foruma
Da li je meteor za hektarsko ili jutarsko pakovanje?
Erwin
Član
hektarsko pakovanje
mladen87
Član
jel koristio neko fungicid fluoco od agro marketa?
Dragan18
Član
Poštovani gospodine Jevtić,
ja sam Dragan Ognjenović, student Ratarstva i povrtarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu,prof. Jovan Crnobarac mi je rekao da mi Vi možete dati odgovor na moja pitanja . U nadi da ćete uspeti da odvojite par minuta Vašeg dragocenog vremena i odgovorite želeo bih da Vam predstavim moje nedoumice.
Planiram da radim zaštitu pšenice (na sopstvenom gazdinstvu) , i normalno gledam kako da prodjem što jeftinije i efikasnije, prošle godine sam vršio prvi fungicidni tretman sa preparatom Falcon EC 460 ali pošto je to trenutno jedan od skupljih preparata ,"burgijam" da pronadjem neki jeftin ,a dobar preparat. U toj potrazi ,naišao sam naMaganov Bumper 25 EC gde je količina aktivne materije 250 g/l propikonazola. Na internetu sam došao do nekih podataka u vezi aktivnih materija kod "skupljih " preparata i u dosta njih sreo ili propikonazol ili tebukonazol kao osnovnu materiju ali uz dodatak sa još nekim akt. materijama npr. ciprokonazol. Pitanje je ,
1) da li su nam zaista potrebne dve ili tri aktivne materija ako želimo da suzbijemo osnovne bolesti u pšenici ?
2) da li može da se koristi mešavina propikonazola i tebukonazola i kakve praktične koristi bi imali od mešanja ove dve aktivne materije?
3) u slučaju da bi imali neke praktične koristi (nadopunjavanje) ili sinergijsko delovanje ili pak neko drugo, u kom odnosu bi se mogli mešati?
npr. u slučaju da ide sam propikonazol 125 g/ ha akt. materije je preporuka. Ako bi mešali propikonazol i tebukonazol ,moja logika( što ne mora da znači da je ispravno) bi bila da ide 70+70 grama/ha akt. materije.
Srdačan pozdrav,
Dragan Ognjenović
Odgovor:
Postovani Dragane,
izvinjavam se sto tek sada odgovaram na vas email. Bio sam sprecen obavezama u Ceskoj. Na dobar deo dilema si sam dao odgovor. Logicno je da mesanje dve i vise a.m. je bolje jer ima siri spektar i izbegavanje rezistentnosti. Medjutim, nigde nisi naveo koja je struktura po sortama, a to je veoma znacajno za odredjivanje strategije. Druga znacajna stavka je nivo zaraze i kada je ona ostvarena, zatim predusev, vreme setve, nivo djubrenja i sl. U svakom slucaju, verovatno ce ove godine trebati izvesti dvokratnu, negde cak i trokratnu primenu fungicida.Kolege iz Hrvatske su nas zamolile da napisemo strucni clanak o zastiti strnih zitarica za njihov casopis " Glasnik zastite bilja". Rad je objavljen u broju 5 iz 2012. godine. Tamo ces pronaci odgovore na tvoja pitanja. Ukoliko ne budes mogao da pronadjes rad, prosledi mi tvoju adrsu i ja cu ti ga poslati postom ili ostaviti kod prof. Crnobarca.
Svako dobro,
Radivoje Jevtic
ja sam Dragan Ognjenović, student Ratarstva i povrtarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu,prof. Jovan Crnobarac mi je rekao da mi Vi možete dati odgovor na moja pitanja . U nadi da ćete uspeti da odvojite par minuta Vašeg dragocenog vremena i odgovorite želeo bih da Vam predstavim moje nedoumice.
Planiram da radim zaštitu pšenice (na sopstvenom gazdinstvu) , i normalno gledam kako da prodjem što jeftinije i efikasnije, prošle godine sam vršio prvi fungicidni tretman sa preparatom Falcon EC 460 ali pošto je to trenutno jedan od skupljih preparata ,"burgijam" da pronadjem neki jeftin ,a dobar preparat. U toj potrazi ,naišao sam naMaganov Bumper 25 EC gde je količina aktivne materije 250 g/l propikonazola. Na internetu sam došao do nekih podataka u vezi aktivnih materija kod "skupljih " preparata i u dosta njih sreo ili propikonazol ili tebukonazol kao osnovnu materiju ali uz dodatak sa još nekim akt. materijama npr. ciprokonazol. Pitanje je ,
1) da li su nam zaista potrebne dve ili tri aktivne materija ako želimo da suzbijemo osnovne bolesti u pšenici ?
2) da li može da se koristi mešavina propikonazola i tebukonazola i kakve praktične koristi bi imali od mešanja ove dve aktivne materije?
3) u slučaju da bi imali neke praktične koristi (nadopunjavanje) ili sinergijsko delovanje ili pak neko drugo, u kom odnosu bi se mogli mešati?
npr. u slučaju da ide sam propikonazol 125 g/ ha akt. materije je preporuka. Ako bi mešali propikonazol i tebukonazol ,moja logika( što ne mora da znači da je ispravno) bi bila da ide 70+70 grama/ha akt. materije.
Srdačan pozdrav,
Dragan Ognjenović
Odgovor:
Postovani Dragane,
izvinjavam se sto tek sada odgovaram na vas email. Bio sam sprecen obavezama u Ceskoj. Na dobar deo dilema si sam dao odgovor. Logicno je da mesanje dve i vise a.m. je bolje jer ima siri spektar i izbegavanje rezistentnosti. Medjutim, nigde nisi naveo koja je struktura po sortama, a to je veoma znacajno za odredjivanje strategije. Druga znacajna stavka je nivo zaraze i kada je ona ostvarena, zatim predusev, vreme setve, nivo djubrenja i sl. U svakom slucaju, verovatno ce ove godine trebati izvesti dvokratnu, negde cak i trokratnu primenu fungicida.Kolege iz Hrvatske su nas zamolile da napisemo strucni clanak o zastiti strnih zitarica za njihov casopis " Glasnik zastite bilja". Rad je objavljen u broju 5 iz 2012. godine. Tamo ces pronaci odgovore na tvoja pitanja. Ukoliko ne budes mogao da pronadjes rad, prosledi mi tvoju adrsu i ja cu ti ga poslati postom ili ostaviti kod prof. Crnobarca.
Svako dobro,
Radivoje Jevtic
MARČELO
Član
Evo malo suve teorije 
Fungicidi
Najveći broj bolesti biljaka izazivaju fitopatogene gljive. Ova oboljenja, ( mikoze- izazivaju fitopatogene gljive) različitog oblika, zahvataju nadzemne i podzemne organe zeljastih i drvenastih biljaka. Fitopatogene bakterije i virusi prouzrokuju bolesti bakterioze odnosno viroze.
Prema mestu primene ili objektu razlikujemo:
1. fungicide za tretiranje semena, lukovica, gomolja i rizoma,
2. fungicide za suzbijanje oboljenja u zemljištu (dezinfekcija, zalivanje zemljišta),
3. fungicide za tretiranje nadzemnih delova –folijarna primena.
Prema načinu delovanja postoje:
1. kotaktni –površinski, nesistemični- primenjuju se folijarno.
2. sistemični –translokacioni, lokosistemici- biljke usvajaju putem korena, stabljike, lišća, semena i translociraju se unutar biljke. Oni imaju eradikativno svojstvo i zaustavljaju napredovanje postojeće infekcije.
Prema načinu delovanja na patogena:
1. preventivni, protektivni- fungicid suzbija patogena pre ostvarene infekcije
2. kurativni- fungicid suzbija patogena posle ostvarene infekcije
3. eradikativni- fungicidi sprečavaju sporulaciju patogena ( zaustavljaju napredovanje postojeće infekcije)
Prema hemijskom sastavu:
1. neorganski
2. organski .
Fungicidi
Najveći broj bolesti biljaka izazivaju fitopatogene gljive. Ova oboljenja, ( mikoze- izazivaju fitopatogene gljive) različitog oblika, zahvataju nadzemne i podzemne organe zeljastih i drvenastih biljaka. Fitopatogene bakterije i virusi prouzrokuju bolesti bakterioze odnosno viroze.
Prema mestu primene ili objektu razlikujemo:
1. fungicide za tretiranje semena, lukovica, gomolja i rizoma,
2. fungicide za suzbijanje oboljenja u zemljištu (dezinfekcija, zalivanje zemljišta),
3. fungicide za tretiranje nadzemnih delova –folijarna primena.
Prema načinu delovanja postoje:
1. kotaktni –površinski, nesistemični- primenjuju se folijarno.
2. sistemični –translokacioni, lokosistemici- biljke usvajaju putem korena, stabljike, lišća, semena i translociraju se unutar biljke. Oni imaju eradikativno svojstvo i zaustavljaju napredovanje postojeće infekcije.
Prema načinu delovanja na patogena:
1. preventivni, protektivni- fungicid suzbija patogena pre ostvarene infekcije
2. kurativni- fungicid suzbija patogena posle ostvarene infekcije
3. eradikativni- fungicidi sprečavaju sporulaciju patogena ( zaustavljaju napredovanje postojeće infekcije)
Prema hemijskom sastavu:
1. neorganski
2. organski .
Dragan18
Član
Spremno sve , još samo da se prosuši
MONTOYA
Član
u kom je uzrastu tvoja pšenica?
jel koristio neko fugnicid impakt
jel koristio neko fugnicid impakt
Dragan18
Član
Pšenica je u fazi kraja bokorenja početak vlatanja, prvo kolence može da se napipa i polako izlazi na površinu. (to je kod one što je prva posejana) Ostale pšenicu malo kaskaju za ovom najboljom, faza sredina do kraja bokorenja.
Zlatko Pap 76
Član
Danas odradio 5 k.j. žita Sekator 0,15l/ha+Falcon 0,6l/ha+ekobooster 1l/ha.Ostaju da se spreče štetočine poput leme i tripsa sa Decisom 100ml/100litara vode, pa Prosaro 0,75/ha protiv fuzarijuma , žito u fazi drugog kolenca Kws Sirtaky . Šteta nisam slikao.
MONTOYA
Član
jel ima negde tačno tabela uzrasta pšenice
kako se tačno određuje faza žita i to kolence
Dragan18
Član
Tillering-bokorenje
Steam elongation- izduživanje stabla -porast stabla ili vlatanje.
HEading - klasanje
Ripening -sazrevanje
Na ovoj fali faza 69 a to je cvetanje ili Flowering
ovo je BBCH skala..najčešće korišćena pri označavanju na preparatima
Vlatanje nastupa kada se iznad površine zemljišta pojavi prvo kolence. KOlence može da se napipa prstom na stabljici, kao malo izbočina.
