MARČELO
Član
Nije to baš tako jer 1 kg hranjiva kojeg biljka prima preko lista , zamenjuju višestruko veću količinu koju prima preko korena , npr., azot 1:4 , magnezijum 1:75 , cink 1:12 , gvožđe 1:100 , bor 1:5
Folijarna prihrana
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Nije to baš tako jer 1 kg hranjiva kojeg biljka prima preko lista , zamenjuju višestruko veću količinu koju prima preko korena , npr., azot 1:4 , magnezijum 1:75 , cink 1:12 , gvožđe 1:100 , bor 1:5
Folijarna prihrana je samo da se malo ubrza porast, i to kratkog efekta. Ne verujem da folijarna prihrana ima ikakvog uticaja na krajnji rezultat.
MOMOSARIC
Član
Marčelo , otkud ti taj podatak ( vjerovatno to tvrdi neki proizvodjač folijarnog)azot je azot , kako god ga usvojila biljka , a i da je 1:4 opet je malo , pogotovo što kaže tarana čak i to malo što padne na list ne usvoji se sve ipak list nije spužva . Za mikro elemente je ok zato što ih i trebaju male količine.
Poslednja izmena:
MARČELO
Član
Podatak je sa vutra foruma , društvo uživaoca marihuane ,tek sam sad provalio
, evo linka https://forums.vutra.org/blogs/senzapieta/125-folijarna-prihrana-biljaka.html Izvinjavam se za dezinformaciju.
MOMOSARIC
Član
Manite se folijarne prihrane kao "jokera" , samo za dodavanje mikroelemenata i to ako se primjeti nedostatak nekog (mogu se naći na internetu izgled biljke pri nedostatku pojedinog mikroelementa) , i to samo uz herbicide ili fungicide ,nebi reko da ima računa kačiti prskalicu samo zbog folijarne prihrane . što reče neko nema ništa bez bijelog pod rep.
Ako se poštuje plodored, uglavnom nikad nema nedostatka mikroelemenata.
MOMOSARIC
Član
Da Branko , negdje sam pročito da u kukuruzu u monokulturi može da fali Cinka i Bora , i bile su slike kako prepoznati nedostatke mikroelemenata , al mi se čini da ih nisam primjetio.
milanco_mk
Član
prskao sam za vikend tritikale protiv korova i ubacio sam tecno gjubre so mikroelementima 1L(pisalo je u uputstvo da je 1,2L dovoljno za 1hektar)a ja sam ga bacio ceo litar na 0,4ha.
ali posle dva sata je pocelo da pada kisa. interesuje me dali ce nesto da deluje ili kisa oprala sve?
ali posle dva sata je pocelo da pada kisa. interesuje me dali ce nesto da deluje ili kisa oprala sve?
MOMOSARIC
Član
Za tečno djubrivo manje-više, nešto će valjda i sa zemlje da udje,ali za herbicid je baš teško pitanje , da je bar 3-4 sata. Koji je herbicid ?Za kvalitetnije ko npr Secator dovoljno je navodno dva sata bez kiše.
garisa
Član
Čitam, mada ja ne primenjujem i ne dajem recepte za folijarnu prihranu, kako treba tj. može da izdrži "koncentraciju otopine" uree, pšenica i ulj. repica, do 25 %!? Kaže da treba 250 l vode/ HA. Ajde pomozite. U 250l vode 25 % koncentracije, uree treba da se rastopi 62.5 kg!? Kako i to za jedan hektar?! Ovo sam pročitao i čekam odgovor na postavljeno pitanje kolege.
U tome, ne lezi vraže, oni koji znaju fiziologiju biljaka, tj. kako ona živi i kako "radi" lepo su napisali da: "Urea se koristi foijarno, preko lista, najčešće u koncentraciji 05-1% rastvora. Kod pšenice može biti i veća. Može se mešati sa većinom pesticida i objediniti dve operacije." Urednik, Rudolf Kastori "AZOT agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekt", Novi Sad 2005.
Elem, ako je 250 l vode/ HA u nju se razmuti 2.5 kg uree.
E tako bi trebalo. Ali ono prvo? Jao, izgleda da nema smisla. Možda je zaboravljena decimala na 25%? Možda je 2.5%?
Pozdrav,
Gariša.
P.S. Planirajte duženje posle Sajma, maj mesec zadnja nedelja. Lokacija O. polje, Pančevo. Čujemo se.
U tome, ne lezi vraže, oni koji znaju fiziologiju biljaka, tj. kako ona živi i kako "radi" lepo su napisali da: "Urea se koristi foijarno, preko lista, najčešće u koncentraciji 05-1% rastvora. Kod pšenice može biti i veća. Može se mešati sa većinom pesticida i objediniti dve operacije." Urednik, Rudolf Kastori "AZOT agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekt", Novi Sad 2005.
Elem, ako je 250 l vode/ HA u nju se razmuti 2.5 kg uree.
E tako bi trebalo. Ali ono prvo? Jao, izgleda da nema smisla. Možda je zaboravljena decimala na 25%? Možda je 2.5%?
Pozdrav,
Gariša.
P.S. Planirajte duženje posle Sajma, maj mesec zadnja nedelja. Lokacija O. polje, Pančevo. Čujemo se.
MARČELO
Član
Čitam, mada ja ne primenjujem i ne dajem recepte za folijarnu prihranu, kako treba tj. može da izdrži "koncentraciju otopine" uree, pšenica i ulj. repica, do 25 %!? Kaže da treba 250 l vode/ HA. Ajde pomozite. U 250l vode 25 % koncentracije, uree treba da se rastopi 62.5 kg!? Kako i to za jedan hektar?! Ovo sam pročitao i čekam odgovor na postavljeno pitanje kolege.
U tome, ne lezi vraže, oni koji znaju fiziologiju biljaka, tj. kako ona živi i kako "radi" lepo su napisali da: "Urea se koristi foijarno, preko lista, najčešće u koncentraciji 05-1% rastvora. Kod pšenice može biti i veća. Može se mešati sa većinom pesticida i objediniti dve operacije." Urednik, Rudolf Kastori "AZOT agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekt", Novi Sad 2005.
Elem, ako je 250 l vode/ HA u nju se razmuti 2.5 kg uree.
E tako bi trebalo. Ali ono prvo? Jao, izgleda da nema smisla. Možda je zaboravljena decimala na 25%? Možda je 2.5%?
Pozdrav,
Gariša.
P.S. Planirajte duženje posle Sajma, maj mesec zadnja nedelja. Lokacija O. polje, Pančevo. Čujemo se.
Najveću koncentraciju (25%) podnose pšenica i uljana repica. Interesantno je napomenuti da, ako je zemljište u potpunosti prekriveno lisnom masom, iskoristivost azota iznosi 70 %, a što je ponekad dvostruko više od iskoristivosi azota datog u prihrani čvrstim đubrivima, i svakako brže! Napominjem da koncentracija ne mora uvek biti maksimalna, naime u ovom slučaju naročito važi pravilo da se bolji efekti prihrane postižu ako se ona izvodi u više navrata. Kukuruz pri visini od 10 - 15 cm podnosi količinu od 20 kg UREE u 100 litara rastvora. No, kod kukuruza je problem što u tom porastu svega 5 % rastvora padne na list. Ali i ono što padne otopljeno na zemlju biva brže usvojeno od strane korena nego primenjeno u "krupnom" stanju
NAPOMENA : Ja ovo nisam radio u praksi( kopirao sam Ti ovaj tekst ) tako da svako odgovara za svoje postupke i meni se čini da je 25kg UREJE na 100 litara vode mnogo ali valjda je neko to probao pa je napisao
MOMOSARIC
Član
Kad god idemo na neki izlet , najedem se kući , znam šta će tamo da se desi. Neko zakolje vrećicu čipsa pa istrese u nekiu činiju , pa onda skupljaju drva za roštilj.
Slaba vajda od folijarne prihrane.
Slaba vajda od folijarne prihrane.
kanalas robert
Član
Ja mogu iz licnog iskustva da tvrdim da psenici ne smeta ni preko 25% koncentracije,prosle godine jedan kolega je zaboravio jednu parcelu pod psenicom da prihrani posto nema prskalicu ja sam mu prskao i rastopili smo 100 kg Ureae na 440 vode,oprskao sam oko 3 kj i za 15 dana jos jednom.Psenica je bila extra preko 4t po kj.Nisam ni sam verovao al eto,tako probajte slobodno nece pseniciu da sprziČitam, mada ja ne primenjujem i ne dajem recepte za folijarnu prihranu, kako treba tj. može da izdrži "koncentraciju otopine" uree, pšenica i ulj. repica, do 25 %!? Kaže da treba 250 l vode/ HA. Ajde pomozite. U 250l vode 25 % koncentracije, uree treba da se rastopi 62.5 kg!? Kako i to za jedan hektar?! Ovo sam pročitao i čekam odgovor na postavljeno pitanje kolege.
U tome, ne lezi vraže, oni koji znaju fiziologiju biljaka, tj. kako ona živi i kako "radi" lepo su napisali da: "Urea se koristi foijarno, preko lista, najčešće u koncentraciji 05-1% rastvora. Kod pšenice može biti i veća. Može se mešati sa većinom pesticida i objediniti dve operacije." Urednik, Rudolf Kastori "AZOT agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekt", Novi Sad 2005.
Elem, ako je 250 l vode/ HA u nju se razmuti 2.5 kg uree.
E tako bi trebalo. Ali ono prvo? Jao, izgleda da nema smisla. Možda je zaboravljena decimala na 25%? Možda je 2.5%?
Pozdrav,
Gariša.
P.S. Planirajte duženje posle Sajma, maj mesec zadnja nedelja. Lokacija O. polje, Pančevo. Čujemo se.
milanco_mk
Član
herbicid je bio LOGRAN(prasak 18grama za 0.5ha).a tecno gjubrivo fertigrain foliar 1L.
To je po svemu sudeći izostavljenna decimala. Ne bih tako nešto pokušavao ni u ludilu. Zdravorazumski razmišljajući, prvo nećeš uspeti da je rastopiš u toj koncentraciji, drugo ako je i rastopiš nekim čudom, koje će to dizne moći da propuste? Možda cisterna za osoku?
U svakom slučaju "spalićeš" usev! Na originalnoj ambalaži ruske ureje piše da se sme koristiti i za folijarnu prihranu i to u koncentraciji od 0,5 do 2%.
Takođe nikada nisam koristio ureju u tu svrhu već samo namenske smeše NPK u raznim formulacijama po potrebi. Nisam za time imao ptrebe jer nemam puno zemlje. To neko ko ima da oprska 50 ha pa mu se više isplati da kupi jedan džak ureje i rastopi u folijarnu prihranu nego da kupuje neku namensku formulaciju sa povišenim azotom.
Nego, kad već spomenuh osoku, jedan baja iz mog kraja je poprskao osokokm preko živog useva kukuruza, dakle u vidu folijarne prihrane. Sav je bio crn i svi su se stručnjaci složili da od tog kukuruza neće biti ništa, kad ono...
Navodno nije mogao da obiđe beračem pun krug kada ga je brao, pa je praznio bunker na svakom kraju. Kažem navodno jer nisam bijo pa vidijo kad je...
Ovo poslednje ako je istina, govori u prilog teze da ništa nije nemoguće. Ipak, to je već ono "Pukovnik ili pokojnik", a ja nisam taj hazarderski tip. Svakako da i dosta veću količinu ureje rasturamo svake godine ciklonima, pa ipak ne sprži njivu. Do duše, kuglica ipak pada konačno na zemlju, a rastvor ostaje i suši se na listu. Ne znam.
Poslednja izmena:
Zadnje rastopljavanje ureje,400l.vode i oko 45 kg.ureje+4kg.murtonika.
Negde sam stavio tablicu koliko koja biljna kultura podnosi procentualno rastopinu ureje....
Sa ovom rastopinom sam prehranio psenicu...
Pronadjeno...
Evo spisak kultura i koliko se sme rastopiti ureje u procentima:
KULTURA KONCENTRACIJA
Žitarice do 30 %
Livade do 30 %
Kukuruz 0,6 - 6,4 %
Uljana repica do 30 %
Šećerna repa do 4,5 %
Krumpir do 5,0 %
Vočnjaci 0,5 - 2,0 %
Maslina 3 - 5 %
Vinova loza 0,7 - 1,0 %
Lubenica do 0,5 %
Mahune 0,3 - 0,6 %
Krastavci 0,5 - 1,0 %
Rajčica 0,4 - 0,7 %
Paprika 0,5 - 0,7 %
Celer 0,8 - 2,4 %
Mrkva / peršin 1,2 - 3,0 %
Kupus 0,8 - 1,6 %
Salata 0,6 - 1,0 %
Luk 1,6 - 2,5 %
Cvekla 1,5 - 2,0 %
Radi se o rastopini ureje u procentima na kolicinu vode.
Negde sam stavio tablicu koliko koja biljna kultura podnosi procentualno rastopinu ureje....
Sa ovom rastopinom sam prehranio psenicu...
Pronadjeno...
Evo spisak kultura i koliko se sme rastopiti ureje u procentima:
KULTURA KONCENTRACIJA
Žitarice do 30 %
Livade do 30 %
Kukuruz 0,6 - 6,4 %
Uljana repica do 30 %
Šećerna repa do 4,5 %
Krumpir do 5,0 %
Vočnjaci 0,5 - 2,0 %
Maslina 3 - 5 %
Vinova loza 0,7 - 1,0 %
Lubenica do 0,5 %
Mahune 0,3 - 0,6 %
Krastavci 0,5 - 1,0 %
Rajčica 0,4 - 0,7 %
Paprika 0,5 - 0,7 %
Celer 0,8 - 2,4 %
Mrkva / peršin 1,2 - 3,0 %
Kupus 0,8 - 1,6 %
Salata 0,6 - 1,0 %
Luk 1,6 - 2,5 %
Cvekla 1,5 - 2,0 %
Radi se o rastopini ureje u procentima na kolicinu vode.
Poslednja izmena:
Pisao sam ali da dodam.U 440 litara sam rastapao 50 kg ureje i oprskam oko 2 ha pod pšenicom.Rastapanje ureje radimo direktno u prskalicu,tj u sito sipamo ureju a voda ga polako spira u rezervoar.Dizne su standardne 110-04.
MOMOSARIC
Član
Kiraj a jesi li ustanovio razliku u prinosu?
