MarkoSreta
Član
Zbog toga sam i postavio snimke,zamisao je ista samo drugacije je realizovana.
Fendt
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
galicije83
Član
све те трансмисије су настале управо из cvt-а. мање или неке веће измене, а у основи је то cvt....
slobapatrola
Član
ma kakvi ogromna je razlika
- - - - - - - - - -
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=NcOrjIpjToE" target="_blank">
Pratite od 2.45 o menjacu.
Ovi traktori nemaju lamelu ,fakticki menjaci nisu mehanicki vechidraulicni,pumpa pod pritiskom okrece neku nvr turbinu koja daje pogon.
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=8CdUItDvdgQ" target="_blank">
od 2.40.
- - - - - - - - - -
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=NcOrjIpjToE" target="_blank">
Pratite od 2.45 o menjacu.
Ovi traktori nemaju lamelu ,fakticki menjaci nisu mehanicki vechidraulicni,pumpa pod pritiskom okrece neku nvr turbinu koja daje pogon.
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=8CdUItDvdgQ" target="_blank">
od 2.40.
Poslednja izmena od urednika:
nikola indjija
Član
Nikola 12345 postavi neku sliku fendta i Pazove
zarkovmali
Član
Uvek ista polemika. Zaustavite na 022 sec. i vidite kako stoji uze . Da je kojim slucajem ravno ili vislje kod Johna bilo bi smesno. Licno sam prisustvovao kada je mali Ursus nadvukao 558 a samo malo bilo vise na Ursusu. .
Kada bi se neko strucniji pozabavio malo statikom i malo ovde izracunao sile ,uglove, itd mislim da kada je fend krenuo da je John izgubi na zadnjem kraju barem tonu dve a fend ih je normalno dobio.
Kada bi se neko strucniji pozabavio malo statikom i malo ovde izracunao sile ,uglove, itd mislim da kada je fend krenuo da je John izgubi na zadnjem kraju barem tonu dve a fend ih je normalno dobio.
zombie_666
Član
CVT se odnosi na sve kontinualno varijabilne transmisije no principi rada različitih rješenja nemaju nikakve veze jedni sa drugim.
CVT (Continual Variable Transmission) ili Kontinualno Varijabilna Transmisija u principu podrazumijeva mehanički prenos sa frikcionim parovima (lancima ili diskovima). Danas se oznaka "CVT" stavlja na sve i svašta (što nije pogrešno!) ali u pravilu CVT podrazumijeva mehaničku frikcionu transmisiju.
Ovo je CVT sa diskovima:
Ovo je CVT sa frikcionim lancem:
To su dakle mehaničke CVT transmisije. Njihova mana su veliki gubitci jer se snaga i obrtni moment prenose trenjem.
Postoje i druga rješenja CVT transmisija. Fendt-ov VARIO je hidrostatička CVT transmisija - varijacije brzine vrše se mijenjanjem protoka ulja.
VARIO je ovo:
O čemu se tu radi?
Pratite slike. Vidimo da motor preko spojnice pogoni hidrauličnu pumpu. Pošto se radi o klipnoj aksijalnoj pumpi sa zakretnom pločom, promjene protoka se vrše veoma lako, zakošenjem statora ili rotora pumpe. Sa druge strane, imamo hidraulične motore, takodje klipne aksijalne sa zakretnom pločom. Njihov rad se takodje reguliše njihovim zakošenjem. Kada stoje ravno, oni miruju i nema kretanja. Kako se ugao zakošenja povećava, oni se vrte sve brže i sa više momenta. Isto tako radi i pumpa - kada stoji ravno, ona uopšte ne pumpa ulje, kada stoji maksimalno zakošena, ona pumpa sa maksimalnim kapacitetom. Mijenjanjem ugla pumpe i motora moguće je varirati brzinu i obrtni moment koji se prenosi dalje na transmisiju u neograničeno mnogo koraka. Problem hidrstatičkih transmisija je to što nisu pogodne za rad pri velikim brzinama (traktor ide 50-60km/h u transportu) zbog ekstremnog zagrijavanja ulja. Stoga Fentd Vario transmisija ima mehanički dio koji preuzima pogon pro većim brzinama dok hidrostatički dio prelazi u stanje mirovanja tj. i pumpe i motori su ispravljeni.
Dakle, da zaključimo. Sve varijabilne transmisije u principu spadaju u CVT. Mogu biti mehaničke, hidrostatičke pa čak i električne kakve koriste dizel-lokomotive, damper kamioni pa i jedan prototip Belarus traktora (da, Belarusi su prvi koji su se sjetili da to probaju u traktoru). Ja na poslu imam CVT transmisiju sa frikcionim lancem koju pogoni el. motor od 750kW dok se kolege sa rudnika zanimaju sa dizel-električnim agregatima na damper kamionima - taj pogon im omogućava da vrlo lako ubrzavaju i koče ogromne terete sa kontinualnim ubrzanjima, što je nemoguće izvesti klasičnim transmisijama. Postoje i druge varijacije na temu CVT a koje uključuju razne kombinacije frikcionih, zupčastih i hidrostatičkih pa i hidrodinamičkih elemenata no sve se one sastoje od elemenata koje sam ovdje naveo.
zombie_666
Član
Habanje. Klipne aksijalne pumpe su jako podložne habanju.
Pogledaj princip njenog rada
Ovo je pumpa sa fiksnim protokom.
Ovo je pumpa sa varijabilnim protokom i pokretnom pločom:
1.gif)
a ovo je klipna akijalna pumpa sa zakošenim statorom sa promjenljivi uglom
Slična se koristi u VARIO sistemu.
Njihov problem vidljiv je na sledećoj slici:
To su klipovi takve pumpe i kao sto se vidi, nema nikakvih zaptivki - zaptivanje se vrši kontaktom metal na metal. Jasno je da se cilindri u statoru oblažu posebnom materijalima tako da nemamo kontak čelik-čelik (što je jako loša ideja) ali habanje je ipak veliko. Na ovoj animaciji se vidi kako se to dešava zbog nemogućnosti da se svi elementni učine savršenim.
Princip rada VARIO sistema je ovdje savršeno objašnjen, čak se vidi i način mijenjanja smjera kretanja.
Pogledaj princip njenog rada
Ovo je pumpa sa fiksnim protokom.
Ovo je pumpa sa varijabilnim protokom i pokretnom pločom:
a ovo je klipna akijalna pumpa sa zakošenim statorom sa promjenljivi uglom
Slična se koristi u VARIO sistemu.
Njihov problem vidljiv je na sledećoj slici:
To su klipovi takve pumpe i kao sto se vidi, nema nikakvih zaptivki - zaptivanje se vrši kontaktom metal na metal. Jasno je da se cilindri u statoru oblažu posebnom materijalima tako da nemamo kontak čelik-čelik (što je jako loša ideja) ali habanje je ipak veliko. Na ovoj animaciji se vidi kako se to dešava zbog nemogućnosti da se svi elementni učine savršenim.
Princip rada VARIO sistema je ovdje savršeno objašnjen, čak se vidi i način mijenjanja smjera kretanja.
tesla
Član
Takvu hidrostatičku transmisiju kao kod Fendt-a, sa manjim ili većim izmenama imaju svi ti veliki proizvođači.
Hidrostatiči pogon, klipno aksijalnom pumpom sa promenjivim protokom, se koristi na kombajnima još od 60-tih godina prošlog veka, ali tu je prenos samo pomoću hidraulike, a kod traktora se hidrostatički pogon kombinuje sa mehaničkim, i ima manje gubitke prilikom prenosa.
Hidrostatiči pogon, klipno aksijalnom pumpom sa promenjivim protokom, se koristi na kombajnima još od 60-tih godina prošlog veka, ali tu je prenos samo pomoću hidraulike, a kod traktora se hidrostatički pogon kombinuje sa mehaničkim, i ima manje gubitke prilikom prenosa.
zombie_666
Član
Da, u principu VARIO nije ništa novo, hidrostatički prenos se jako dugo koristi kod bezbroj mašina, kod raznih bagera posebno ali i kod manjih mašina kao što su Bobcat utovarivači, mašine u rudnicima, dobro poznati Burgoin kombajni za kukuruz itd itd itd. Iako VARIO spada u CVT mjenjače, on je ipak kategorija za sebe jer ima jednu veoma važnu osobinu koja je karakteristična za čistokrvne hidrostatičke prenosnike - VARIO naime omogućava mirovanje iako je transmisija aktivna. Hidrostatičke transmisije nemaju potrebu za spojnicom jer se prenos snage i momenta vrlo lako prekida jednostavnim postavljanjem pumpe, motora ili oboje u položaj mirovanja (kada su ispavljeni) i tada nema kretanja ulja. Pošto je ulje nestišljivo, to automatski dobijate i kočenje (u realnosti to ipak nije tako idealno i potreban je bar veoma mali ugao kod hidromotora kako bi se nadoknadili gubitci u sistemu - ipak nije moguće u potpunosti ukloniti curenje tu i tamo). Zbog toga VARIO (opet kažem, nije to nešto karakteristično samo za VARIO već za sve varijabilne hidrostatičke transmisije) spada u tzv IVT transmisije ili Infinite Variable Transmission tj. Beskonačno Varijabilna Transmisija. VARIO takodje, kao što kažeš, u jednačinu dodaje i mehanički prenosnik upravo u cilju smanjenja gubitaka. Pri velikim brzinama rada, kod hidrostatičkih sistema dolazi do velikog zagrijavanja ulja (ono se inače mnogo grije ali pravi problem nastaje tek pri velikim brzinama) a usljed toga mu pada viskozitet tj. ulje postaje "rijetko". Zbog toga gubitci drastično rastu jer se "rijetko" ulje lako provlači pored zaptivki. Zbog toga se pri većim brzinama kretanja prelazi na čisto mehanički prenos jer on ima veoma male gubitke. Zamislimo da traktor treba da vuče veoma veliki teret u prikolici. Iz mirovanja će je pokrenuti uz pomoć hidrostatičkog prenosa. Za motor to je veoma lako zbog ogromnog prenosnog odnosa koji takva transmisija omogućavaa pored toga, tu je i gotovo idealno kontinualno ubrzavanje. Pri nekoj brzini (npr. 30km/h) prenos preuzima mehanički dio i traktor nastavlja da ubrzava na klasičan način. Pri kočenju postupak se ponavlja ali unatrag.
Što se gubitaka tiče, to izgleda ovako. Kod zupčastog prenosa, stepen iskorištenja izmedju dva zupčanika kreće se od 96% do 98%. Pošto u prenosu učestvuje više parova zupčanika, ukupni stepen iskorištenja računa se kao proizvod pojedinih stepena iskorištenja. Pretpostavimo li da imamo 4 para zupčanika koji imaju stepene iskorištenja od 96%, 97%, 98% i 97%, ukupni stepen bio bi:
0.96*0,97*0,98*0,97=0,88 tj. 88%.
Na to treba dodati i stepen iskorištenja spojnice koji se kreće oko 97% za frikcionu spojnicu kakva se uglavnom koristi. Tako imamo stepen iskorištenja od 0.88*0,97=0.85 tj. 85%. Stvarni gubitci su nešto veći jer tu treba dodati i ležajeve
Čisto hidrostatička transmisija ima stepen iskorištenja od oko 80%. Ne znam tačan podatak za VARIO transmisiju ali sigurno je tu negdje.
Dakle, da rezimiramo. VARIO ima nešto malo veće gubitke od klasične transmisije (čisto mehaničke). Moderne mehaničke transmisije ima veće gubitke zbog silnih lamela i spojnica koje omogućavaju mijenjanje brzina u hodu, hidrauličnog reverzera itd itd. Slobodno možemo da zaključimo da su moderne mehaničke transmisije i VARIO dosta slične po stepenu iskorištenja. VARIO je mnogo udobniji za rad ali je jako osjetljiv na ulje i ima, realno gledano, prilično ograničen radni vijek te je ekstremno skup za popravku.
mirosti
Član
Ja bih samo ispravio ovaj deo sa frikcionim spojnicama.
Ne vidim na koju vrstu mehanickih gubitaka mislis vezano za lamelaste spojnice.
Spojnica ima ukljuceno/iskljuceno poziciju i nema dinamicko trenje tako da pravi nikakve gubitke u prenosu.
Planetarni prenosnici imaju relativno velike gubitke radi velikog broja spregnutih zupcanika u zahvatu..
Ne vidim na koju vrstu mehanickih gubitaka mislis vezano za lamelaste spojnice.
Spojnica ima ukljuceno/iskljuceno poziciju i nema dinamicko trenje tako da pravi nikakve gubitke u prenosu.
Planetarni prenosnici imaju relativno velike gubitke radi velikog broja spregnutih zupcanika u zahvatu..
zarkovmali
Član
mwm td 226 b6 motori imaju suve hilzne,ili
?
Poslednja izmena:
zarkovmali
Član
Pusta mi vodu u karter kada odstoji duze vreme10-15 dana 1 litru,vcrs sam skinuo karter i napravio pritisak 1 bar u sistemu za hlađenje i pokazuje između hilzne i bloka da tek po koja kapljica na 6 klipu pušta,i sada hocu da to resim sada rasklapam.
zarkovmali
Član
Stevo pa nije bure od 1mm pa da ga kamenac odradi,verujem da su gumice,ali videcemo sutra kada izvadim hilzne.
