Kod nas u selu je restitucija skoro zavrsena,shodno tome bice i zemlje na prodaju. Konkretan primer koji je meni nudjen 6 k.j u komadu,do njive se stize za nekih 15-20 min od sela,prava duz mozda cak i malo duza. Prodavci traze 7000e po k.j sto je za nase mesto cena maksimalna,uglavnom se krece oko 100e po aru (+- 20e). I sada ja razmisljam,90% nas u selu koji se bavimo poljoprivredom mora podici kredit da bi to kupio. Recimo da se nadjemo na 40000e + kamata banke (mislim da je oko 10%)+ kojekakvi troskovi dodje se tu na sumu od 45000e ugrubo racunajuci,sa rokom otplate na 5 godina dodje godisnje 9000e. Sa nekim prosecnim prinosima od 4-5t zita i 5-6t kukurza to je na godisnjem nivou izmedju 5000-6000e sa te povrsine,ne racunajuci ulozeno,znaci nema dovoljno ni za ratu. Smatram da bi se "otplatila" kroz nekih 9 godina (ako ne racunam ulozeni repromaterijal u nju) i jos sam Bog zna koliko dok ne izvucem ulozeni repromaterijal. Moj neki zakljucak je da bi mi pola radnog veka proslo radeci da to otplatim i da docekam da zaradim neki dinar sa te parcela a da nepricamo koliko bi odricanja i stednje trebalo dok se ne otplati krediti. Onda se zapitam ko je sad tu lud,ja sto sam nezainteresovan za kupovinu ili moje kolege poljoprivrednici koji ce se natkurivati ko ce da da vise.
