Ракија од шљиве
- Začetnik teme svetitrifun
- Datum pokretanja
Kod mene na poslu prodaju neku koja "nije loša" za 400 dinara, ja za sada ne prodajem, kajsiju sam prodao par litara po 1000 dinara. Ja nisam merodavan jer imam manje količine i klijentelu koja ima novac i ceni kvalitet i poreklo 
dfiskal
Član
Postovani 950 rsd..lozovaca... sljiva oko 1200 ..4-5 godina stara..pa ko hoce...hoce...ima i viski za 1780.00 rsd 0.75l
Kod nas jabuka/šljiva ide po 400rsd, loza po 500, kajsija/dunja/viljmovka po 800-1000rsd kako ko...i to je nemožeš ni prodati, dok se prodavaju kojekakvi bućkuriši, što nisu od voća!
Ima jedan za 280rsd prodaje pravu domaću rakiju od jabuke...i naravno to ide, i kupuju ljudi!
Jedan primer: kod kazandžije gde ja pečem, bio neki lik doneo dva bureta od 200lit komine od grožđa, i od toga ispekao 172 litara loze od 19gradi!
A ja kad premašim cifru 30lit loze, od jednog kazana...presrećan sam čovek!
pozzz joe!
Ima jedan za 280rsd prodaje pravu domaću rakiju od jabuke...i naravno to ide, i kupuju ljudi!
Jedan primer: kod kazandžije gde ja pečem, bio neki lik doneo dva bureta od 200lit komine od grožđa, i od toga ispekao 172 litara loze od 19gradi!
A ja kad premašim cifru 30lit loze, od jednog kazana...presrećan sam čovek!
pozzz joe!
geber
Član
Nema nekog prevelikog izbora kada su u pitanju kvasci za šljivu ili voće uopšte. Postoje dva koja se najčešće preporučuju za takvu namjenu, a provjereno su dobri. Uvaferm CM i SIHA Destarome. Mada se može raditi ili pokušati i sa drugima što ipak ne bih preporučio onima koji nisu dublje u problematici zbog određenih specifičnosti i uticaja. U BiH je malo teže nabaviti tako nešto osim u Hercegovini. Blizu ti je Hrvatska pa probaj tamo, imaju veliki izbor i dobru ponudu. Rade i dostavu na njihovoj teritoriji, ako imaš nekoga da preuzme. Cijena je nekih 80-100 KM za kg, mada imaš i manjih pakovanja, pogotovo za CM.
geber
Član
Ovo znači da si već probao spontano vrenje i ova dva kvasca. Čime si nezadovoljan pa tražiš neki drugi?
Možda nije stvar u kvascu, jer za šljivu boljih nema.
SIHA Destarome sam probao i zadovaljan sam, Uvaferm nisam. Čisto eksperimentalno da vidim ima li kakave razlike.
Probaj i kvasac Siha Aktivhefe 6(Brennereihefe).
Daje "cistu" fermentaciju,brzi start i dobro odradjuje svoj posao do kraja.
Dobijas snjime i vise rakije- provjereno
Evo čitam o ovom kvascu, piše da se odmah dodaje u kom nakon muljanja i da potiskuje prirodne kvasce i bakterije. Da li znači da ne treba dodavati vinobran odnosno sumporisati?
geber
Član
Ako postoji pravilo broj jedan za ono što se ne smije raditi kod pravljenja rakije, onda je to upravo dodavanje vinobrana odnosno sumporisanje. Tako se pravi još veća pogreška nego dodavanjem vode.
Kompaj
Član
Ljudi, kakva je rakija od Čačanske lepotice?
Rodila k'o luda, spremam je u cefru a ne znam kakav kvalitet mogu očekivati...
Rodila k'o luda, spremam je u cefru a ne znam kakav kvalitet mogu očekivati...
geber
Član
Ovim pitanjem dolazimo do situacije koja je izuzetno kompleksna i potpuni odgovor bi lako mogao biti dosadan i nezanimljiv svima koji nisu do kraja u ovim vodama. Probat ću to pojednostaviti. Uticaj prirodnih kvasaca ne treba sprječavati nego manje ili više blago ograničiti, jer se tako dobiva kompleksnija aroma. To se radi dodavanjem selekcioniranih ili umnožavanjem prirodnih kvasaca koji će onda preuzeti stvar u svoje ruke i osigurati stabilnu igru do kraja. Priča je kompleksna do te mjere da moram naglasiti da se fermentacijom prirodno prisutnih kvasaca dobivaju najkvalitetnija vina i destilati na planeti, ali samo u situaciji pokušaja apsolutnog vladanja procesom fermentacije i svih stvorenih preduslova, naročito u vinogradu ili vočnjaku. Preporuka za njihovim ograničavanjem ide zbog najčešćih posljedica koje se dešavaju u onim uobičajenim ili ne toliko stručnim situacijama a takvih je tek nešto malo manje od 99%, i opet nije cilj potpuno isključenje jer se ono niti može niti treba desiti.
Što je vrlo teško ili skoro nemoguće postići ajde da kažemo u kućnoj radinosti. Da bi se to postiglo za to treba industriski pogon i sve ostalo.....
Upravo zbog toga se i sumporiše. Takođe u skoro svoj literaturi se navodi obavezno sumporisanje.
Ja lično sumporišem i mogu reći iz praktilnog iskustva da je sama fermentacija mnogo bolja, za razliku nego bez. Prva stvar što se uočava je tiha i mirna fermentacija te izraženija aroma.
Druga stvar postavlja se pitanje šta sa uticajem bakterija i drugih štetnih mikro organizma, jer šljiva koja ide u rakiju je trešena i uvjek koliko se god trudili upadne poneka gnjila ili eventuano trula, zatim i koja šljiva sa peteljkom, te druge prljavštvine, ali to je sve u vrlo, vrlo malom procentu, ali se ipak desi i dešava. To znači da bi šljiva morala biti striktno brana rukom i to bez peteljki. Takođe postavlja se još jedno od najbitnih pitanja, a to je koliko bi koštao litar takve rakije?
Mišljenja sam da u kućnoj varijanti pečenja rakije treba obavezno sumporisati kom. Kad sve saberem i oduzmem više je prednosti neko nedostataka.
ZICAPROM
Član
Može li malo u kratkim crtama kako se sumporiše i na koji način i kad ubacujete sel. kvasac, pošto sam ja uvek rakiju pekao po starovremski bez ičega, sem što iskoštičim šljive, a rad sam da probam.Pa pošto ove godine sva šljiva ide na gajbu a za rakiju ostaje svega par tona onda mogu na manoj količini da probam.
Evo kako ja radim.
- Šljiva sa sva izmulja da bude kao kaša (ko ima mogućnosti košpice treba odmah izdvojiti).
- Zatim odmah Vinobran, 10g na 100 Kg voća, sve dobro izmješa i zatvori. Ne odmah dodavati sel. kvasce jer vinobran može uništiti i njih.
- Sutra nakon 20-24 sata posle dodavanja vinobrana zasiju se selekcioni kvasci.
- Ostalo sve ide kao kod prirodnog vrenja.
Mada postoje i sel. kvasci otporni na vinobran (obično do konc. 50 mg/l slobodnog SO2), koji se mogu zasejati odmah nakon sumporisanja. Lično nisam probao ovu drugu varijantu.
Samo da napomenem da dodatkom 10 g vinobrana na 100 kg koma oslobada se približno 50 mg/l slobodnog SO2 čija je uloga spriječiti djelovanje oksidacijskih enzima, te sprječavanje djelovanja štetnih mikroorganizama (divlji kvasci, bakterije itd.).
geber
Član
Hajde molim te navedi samo jedan ozbiljan link ili rečenicu gdje se to preporučuje, samo nemoj navoditi krajnje neozbiljnu priču raznoraznih samozvanih „stručnjaka“ po forumima koji još nisu savladali osnovne pa i školske tehnike pravljenja rakije.
Stvarno nije uredu zbog eventualne sujete, nerazumijevanjem nastalim izostankom neophodnog predznanja, ovakvim gafovima u postupku, pa čak i lažnim tvrdnjama o literaturi davati preporuke i tako druge dovoditi u zabludu. Sumporisanje kod nečega što je namijenjeno destilaciji je krajnje štetno i nedopustivo, i to je ono jedino što možeš naći.
Štetni uticaj drugih mokroorganizama u fermentaciji od koje će nastati rakija se u bilo kakvim uslovima pa i u kućnoj varijanti reguliše: zdravim voćem, čistim posuđem i opremom, namještanjem pH sredine, dodavanjem selekcioniranih ili umnoženih prirodno prisutnih kvasaca, anaerobnom fermentacijom (bez prisustva kiseonika), temperaturom vrenja, pravovremenom destilacijom i sl. A za tako nešto ne trebaju visoko tehnološki uslovi niti to podiže cijenu koštanja rakije, čak se ta cijena spušta jer se dobija više i to znatno kvalitnije rakije. Ko ne dobije iz jednog procenta šećera na 100 kg kljuka litar rakije jačine od 54-57 stepeni neka zna da za sve ispod toga ima veće troškove i skuplju rakiju, o kvalitetu da i ne govorimo.
Sumporisanje ne daje nikakvu prednost a daje gotovo sve izražene mane rakije. Njime se direktno povećava količina acetaldehida koji se destilacijom u normalnim uslovima može umanjiti samo za 30%. To je jedno od najvažnijih jedinjenja zbog kojeg se i radi odvajanje prvenca. Ovaj aldehid pored direktne štetnosti u vidu zelenih i „kiselih“ tonova rakije pojačava negativan uticaj viših alkohola i tako utiče na grubost i oporost pa i na gorčinu destilata. Pored toga sumporenjem se u toku trajanja destilacije grade tiosteri koji destilatu daju neugodan oštar miris. SO2 u destilaciji nagriza bakar koji onda završava u rakiji dajuči joj metalni i gorak ukus. SO2 u destilaciji gradi kompleksnija jedinjenja aldehida i sumpora koja rakiji daju bljutav, otužan okus i miris Neka sumporna jedinjenja tokom destilacije grade merkaptane koji imaju izuzetno prodoran i neugodan miris u jako malim koncentracijama. Sumporna jedinjenja se inače nastoje umanjiti destilacijom jer se, u štetnoj količini po okus rakije, stvaraju prirodnim putem i bez dodavanja vinobrana a kamoli sa njim. Između ostalog to je jedan od glavnih razloga zašto se destilacija i radi u kazanima od bakra a ne u inoxu ili drugim neutralnim materijalima. Karakteristika sumpornih jedinjenja u rakiji je da još dodatno maskiraju druga okusna jedinjenja naročito ona koja daju tonove voćnih aroma, plus otežavaju procese starenja, dozrijevanja rakije. Zbog svega toga ide preporuka i to iz onih najstručnijih krugova da svaka količina preko 6 mg/l SO2 u fermentisanom materijalu za detilaciju ima štetan uticaj na kvalitet rakije. Ta količina može biti proizvedena lošijom fermentacijom i bez ikakvog dodavanja, a ti ovdje daješ preporuku za dodatnih 50 mg/l.
Može još jedan zaključak koji se naprosto nameće u ovoj priči. Rakija koja se pravi dodavanjem ove količine vionobrana naprosto mora imati gotovo sve mane koje sam gore nabrojao. Ako ih neko nije u stanju primjetiti onda bi stvarno trebao uzeti truda i probati neku rakiju koja zaslužuje epitet vrhunske. Ne znam koliko je to nekome uopšte dostupno pa može probati neki kvalitetniji francuski konjak koji nije baš jeftin, ali ništa nije skupo kada je kvalitet u pitanju. Tada se eventualno mogu izvuči zaključci da rakija i ne mora biti onakva kako smo do tada pogrešno mislili da mora. Može ona biti izuzetno blaga, pitka, ugodna, aromatična, i bez trunke oporosti, grubosti ili gorčine na kraju jezika.
Poslednja izmena:
