Sloba31
Član
Malo si kontradiktoran. Nije kasno ali za sledecu sezonu i to bas zbog toga sto si rekao.
Osim ako se koriste djubriva koja se brzo razlazu kao sto je yara i sl.
Šljiva
- Začetnik teme wajbul
- Datum pokretanja
Osim ako se koriste djubriva koja se brzo razlazu kao sto je yara i sl.
Sloba31
Član
Samo si potvrdio ono što sam rekao
Kad sam rekao sledecu sezonu mislio sam na 2018. Mozda sam se lose izrazio.
Ja sam jesenas bacio NPK i nadam se da će da pokaže nešto već ove sezone... a već planiram i KAN sad u proleće...
No sećam se da je bila priča da se ovo prolećno đubrenje podeli na dva termina...moram se vratiti malo unazad ( još kad bih potrevio temu, gde se pisalo...).
No sećam se da je bila priča da se ovo prolećno đubrenje podeli na dva termina...moram se vratiti malo unazad ( još kad bih potrevio temu, gde se pisalo...).
KUM 2
Član
A koj NPK uzimate
Послато са SM-N900 уз помоћ Тапатока
Послато са SM-N900 уз помоћ Тапатока
Pokazat će se,alisamo dušik
ubovicratko
Član
Danarika - crni trn posrednik (stablo) i nadam se da nije izmrznuo spavajuci nesto sljiva, nesto kajsija
Gledao sam neke fotke od prošle godine i za čačansku lepoticu imam datum sredina juna plod je bio zelen a oko 18 jula plod je bio zreo.
Da li neko zna koliko dana prođe od trenutka kad plod šljive krene da plavi - da menja boju pa do sazrevanja? Da li je za sve sorte isto ili je za rane sorte npr. brže sazrevanje?
Da li neko zna koliko dana prođe od trenutka kad plod šljive krene da plavi - da menja boju pa do sazrevanja? Da li je za sve sorte isto ili je za rane sorte npr. brže sazrevanje?
Idealno bi bilo iz sto vise puta po manje, ali u periodu kada se ocekuje djubrenje. Tako npr ako treba da bacis 300 grama u periodu 15. mart - 15. april, ti 15. marta baci 100, 1. aprila jos 100 i 15 aprila jos 100.
Ne treba preterivati u broju bacanja i smanjenju kolicine pa ne treba ici svaki dan bacati po 10 grama. Bitno je da u prvom momentu dobije barem trecinu do polovinu potrebne kolicine.
ZICAPROM
Član
Ili možeš baciti Ureu na 2 puta, ona i tako ima dejstvo čak i preko 30 dana. Jednom pre samog cvetanja, a drugi put nekih mesec dana kasnije u fazi intenzivnog porasta ploda, jer između zametanja ploda i faze intenzivnijeg porasta ploda ide deo gde biljka intenzivnije odvaja i gura vegetativne poraste, i tu će ti raditi prva Urea. Jedino ako ti je kiselo zemljište pa onda da pređeš na ruski AN ili San. Takođe jako bitno pošto su ovo azotna đubriva nikako ih ne raditi po suvom vremenu, jer za par dana gube trećinu, a urea čak i polovinu isparavanjem.
Da, to i jeste dilema prethodne priče...koliko fosfor i kalijum brzo prodiru do žila...Ako će se ove sezone ,najviše ( da tako kažem) azot pokazati na stablu biljke, onda će ona dva elementa stići do korena tokom sezone ili idućeg proleća... onda ćemo jesenas opet đubriti za onu tamo godinu ...i tako...
Na pominjem da sam ja ovo đubre ubacio ašovom u zemlju , i nadam se da je blizu korena i uz ovaj sneg i padavine od sredine novembra do danas, odnosno do proleća, rastvorilo koliko -toliko i postalo pristupačno...Inače koristio sam 3x15, obično...
A onda ćemo napraviti plan za KAN ili ureu, kako kolege predlažu.
Što se stajskog đubriva tiče, mora se obavezno uneti u zemlju ašovom ili drugim sredstvom...i samo dobro pregorelo...Sa drugim biljkama ( paprika , kukuruz i sl.) se možete igrati, ali oko voćke samo pregorelo stajsko đubre...
đađo74
Član
Tako je.
I nema tu neke velike greške što se samog perioda tiče, naravno pod uslovom da postoji kontinuitet gnojenja. Ja već dugo godina to radim u toku zime, jer tako izbegnem potencijalno prevelike količine jesenjih padavina i rizik odlaska đubriva u dubinu na kojoj ničemu neće koristiti, pogotovo što je kod mene dosta retka zemlja i priličan nagib terena.
Azotne, kao i druge prihrane u toku vegetacije su već nešto drugo, pa je tu potrebnije pravovremeno dejstvovati.
I nema tu neke velike greške što se samog perioda tiče, naravno pod uslovom da postoji kontinuitet gnojenja. Ja već dugo godina to radim u toku zime, jer tako izbegnem potencijalno prevelike količine jesenjih padavina i rizik odlaska đubriva u dubinu na kojoj ničemu neće koristiti, pogotovo što je kod mene dosta retka zemlja i priličan nagib terena.
Azotne, kao i druge prihrane u toku vegetacije su već nešto drugo, pa je tu potrebnije pravovremeno dejstvovati.
