Zatvaranje zimske brazde

Mislio sam da više ne pišem ali moram pošto ovdje ima proizvođača koji ne spadaju u onu navedenu kategoriju. Za pšenicu zaoravanje đubriva na dubinu 25 do 30 cm ( tako se đubrivo rasporedi po svim dubinama) nemože zamijeniti ni jedna druga obrada. Korijen pšenice traži rastresit sloj zemlje na toj dubini da bi mogao da se razvije a i đubrivo je pravilno raspoređeno, jer fosfor i kalijum je skoro nepokretan u zemkjištu. Azot je jako pokretan i njegove doze su manje u zaoravanju, i ako je predusev bio kukuruz zaoraje se još 100 kg ureje po ha radi bržeg sagorijevanja kukuruzovine. Ako se ne zaore 100 kg po ha ureje, tada dolazi prilikom sagorijevanja i razlaganja kukuruzovine do gubitka već postojećeg azota u zemljištu. I na kraju ne postoji druga obrada koja će dati veće prinose, to su samo izgovori jer mu je tako lakše, brže i jeftinije.
 
Miladin je napisao(la):
Mislio sam da više ne pišem ali moram pošto ovdje ima proizvođača koji ne spadaju u onu navedenu kategoriju. Za pšenicu zaoravanje đubriva na dubinu 25 do 30 cm ( tako se đubrivo rasporedi po svim dubinama) nemože zamijeniti ni jedna druga obrada. Korijen pšenice traži rastresit sloj zemlje na toj dubini da bi mogao da se razvije a i đubrivo je pravilno raspoređeno, jer fosfor i kalijum je skoro nepokretan u zemkjištu. Azot je jako pokretan i njegove doze su manje u zaoravanju, i ako je predusev bio kukuruz zaoraje se još 100 kg ureje po ha radi bržeg sagorijevanja kukuruzovine. Ako se ne zaore 100 kg po ha ureje, tada dolazi prilikom sagorijevanja i razlaganja kukuruzovine do gubitka već postojećeg azota u zemljištu. I na kraju ne postoji druga obrada koja će dati veće prinose, to su samo izgovori jer mu je tako lakše, brže i jeftinije.
Kliknite za proširenje...
Kako se u vocnjaku unese djubrivo u dubinu gde je koren drveca? Jel postoji neka tabela koliko azota se vrati zemlji zaoravanjem tone mase posle kukuruza? Ako ovo dogonetnemo svasta smo rekli…
 
Po nekom prirodnom zakonu trebali bi da se vidimo time sta je najbolje za zemlju i najvise hrane sa jedinice povrsine bez unistavanja i narusavanja zemljista i prirodnih zakona, ali danas se svodi sve na matematiku, tako da po mazematici nije uvek najvise kila najvise para.
 
I jedan i drugi način obrade ima svojih prednosti ali i mana. Uglavnom je to tako, šta god bilo, ne postoji univerzalna istina.
Tačno je da je oranje zahtevnije, dugotrajnije, možda skuplje, da je teža priprema posle.
Ali.. Znate kako kažu, "što je brzo, to je i kuso"..
Tanjiranje je što se tiče prinosa u redu kada ima padavina dovoljno. Ali kada ozbiljno zasuši...
Najveći problem na tanjranom i uopšte redukovanom sistemu su korovi i bolesti a o tome niko ne razmišlja.
Nekada dok se oralo pšenice se nisu prskale a uglavnom nije bilo ni potrebe.
A sada?
Moje mišljenje da je redukovana obrada izvor bolesti i korova.

Ako se ore, u sušnim uslovima, predsetvena priprema ne sme puno da čeka.
Najbolje odmah iza pluga ili par sati kasnije.

Kada se sve sabere i oduzme, za mene oranje jeste ipak najbolji izbor, osim ako ga je baš ne moguće izvesti zbog suše, a bilo je i takvih situacija.
 
Moj rođak je vjerovatno lud što ore 30 cm oko 40 ha pšenice a ima tešku tanjiraču, probao je tanjiračom pa odustao. To uloženo dobijeno ja sam davno naučio i kroz ratarstvo i kroz povrtlarstvo. Ulog u obradi uvijek mora biti u fulu, a ulog u đubrivu isto tako. Ako nebacim ništa biće prinos možda oko 4 t ha, ako bacim ful biće oko 8 9 t ha. Takvi su primjeri bili ove godine u mom selu, jedino je moj komšija imao 3.5 t bez oranja, samo laka tanjirača, još je i bacio 250 kg ha npk i 250 kg ha kan. Sledeći primjer uloženo dobijeno u plastenicima vezano za đubrenje. Ako nebih bacio ništa đubriva prinos paprike bio bi oko 5 kg po m2, i od te zarade odbijam sve troškove, a zarada bi bila mizerna. Ako đubrim u fulu prinos bi bio od 13 kg do 17 kg po m2, i od toga odbijam troškove, a zarada bi bila od odlična do ekstra. Ja sve radim na olovku i digitron i pšem knjigu evidencije i po tome sam poznat u selu pa i šire.
 
Miladine, čitam tvoje postove i mogu samo da skinem kapu tvom nesebičnom deljenju iskustva i znanja.
Zaista, vrhunski prilagođeno tvojim oblastima poljoprivrede i zemljištu kojim raspolažeš.
Neznam dali si aktivan u temi o paprici, ali voleo bih znati dali paprika može dati vrhunske rezultate đubrenjem samo sa stajskim đubrivom, ili iz tvog iskustva moraju veštaci? Pošto ja gajim vrt u kome đubrim isključivo stajskim đubrivom(ovčijim i kokošijim) i ne uspevam dobiti baš odlične rezultate, više su prosečni i ispodprosečni.
 
Miladin je napisao(la):
Mislio sam da više ne pišem ali moram pošto ovdje ima proizvođača koji ne spadaju u onu navedenu kategoriju. Za pšenicu zaoravanje đubriva na dubinu 25 do 30 cm ( tako se đubrivo rasporedi po svim dubinama) nemože zamijeniti ni jedna druga obrada. Korijen pšenice traži rastresit sloj zemlje na toj dubini da bi mogao da se razvije a i đubrivo je pravilno raspoređeno, jer fosfor i kalijum je skoro nepokretan u zemkjištu. Azot je jako pokretan i njegove doze su manje u zaoravanju, i ako je predusev bio kukuruz zaoraje se još 100 kg ureje po ha radi bržeg sagorijevanja kukuruzovine. Ako se ne zaore 100 kg po ha ureje, tada dolazi prilikom sagorijevanja i razlaganja kukuruzovine do gubitka već postojećeg azota u zemljištu. I na kraju ne postoji druga obrada koja će dati veće prinose, to su samo izgovori jer mu je tako lakše, brže i jeftinije.
Kliknite za proširenje...
Dobar gruber koji ide na dubine kao kod oranja bolje izmesa ostatke i djubrivo, plus nema pluznog djona.Zemlja je vise rastresita.
Mozda gresim, ali mislim da je bolja obrada nego kod pluga.
 
mirosti je napisao(la):
Miladine, čitam tvoje postove i mogu samo da skinem kapu tvom nesebičnom deljenju iskustva i znanja.
Zaista, vrhunski prilagođeno tvojim oblastima poljoprivrede i zemljištu kojim raspolažeš.
Neznam dali si aktivan u temi o paprici, ali voleo bih znati dali paprika može dati vrhunske rezultate đubrenjem samo sa stajskim đubrivom, ili iz tvog iskustva moraju veštaci? Pošto ja gajim vrt u kome đubrim isključivo stajskim đubrivom(ovčijim i kokošijim) i ne uspevam dobiti baš odlične rezultate, više su prosečni i ispodprosečni.
Kliknite za proširenje...
Stajnjak je odličan za sve biljke i popravak zemljišta, ali nemože dati ni blizu prinos ako ga upotrebiš samostalno a bez vještačkog. Upotreba samo vještačkog đubriva može dati recimo oko 80% od maksimalnog prinosa a uz dodatak stajnjaka može povećati prinos i na 100% ako je biljka zdrava.
 
miksan je napisao(la):
Dobar gruber koji ide na dubine kao kod oranja bolje izmesa ostatke i djubrivo, plus nema pluznog djona.Zemlja je vise rastresita.
Mozda gresim, ali mislim da je bolja obrada nego kod pluga.
Kliknite za proširenje...
Nemoj me nasmijavati, gruber ili nešto slično sve to može izmiješati samo po površini, jedino plug to uradi kako treba. Ja sam prinuđen da u plasteniku radim podrivačem zato što bi mi plug ostavio kanal na jednoj strani a na drugoj brdo, i daleko je to od miješanja đubriva, već ja to malo izmiješam sa frezom.
 
smilad je napisao(la):
Najveći problem na tanjranom i uopšte redukovanom sistemu su korovi i bolesti a o tome niko ne razmišlja.
Nekada dok se oralo pšenice se nisu prskale a uglavnom nije bilo ni potrebe.
A sada?
Moje mišljenje da je redukovana obrada izvor bolesti ...
Kliknite za proširenje...
Nekada se kukuruzovina palila na njivi, masovno . Po meni bitna stvar. Sad posejemo zito, nebitno na nacin obrade, i kad nikne odma prskaj.

Jedan veci gazda kod nas ima jedan traktor i prskalicu zakacenu 365 dana u godini, zakljucio da mu ne vredi da otkacinje jer je u kratkom roku opet kaci.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh