Zatvaranje zimske brazde

A svakome na volju. Vašu praksu ne prihvaćam jer ima više loših elemenata a time i posljedica.
netreba prihvatati nove stvari i ideje,treba orati sa konjima i volovima to se unazad nekoliko hiljada godina pokazalo kao dobro :haha:
Animals_Horse_0016.jpg
 
@gorane g, čemu ismijavanje?

I @MOMOSARIC,mora da imaš jako tešku zemlju ako ti za trobrazni plug treba 145 ks.
Moj zetor 7340 vuče dvobrazni 14 cola na 35 cm.
 
Ma da, pročitala sam i baš mi zato ništa nije jasno.Što se događa - imate li zimu bez kiše i snijega, toplina izvlači vlagu, nema dovoljno zimskih oborina ili o čemu se radi?
Zanimaju me razlozi,jer ovo što čitam meni se graniči sa bedastočom. Zatvoriti brazdu znači izravnati površinu,nakon ravnanja kiša sabija tlo, remeti se vodozračni režim tla kada je dugo sabito,onemogučjie razvoj i rad mikroorganizama......bla, bla, bla......-Mi to radimo za kasnosijajuće kulture kukuruz,kasno krumpir - ako se ukaže ptreba. A rekla sam koji uvjeti za to moraju biti zadovoljeni.
Zatvaranje zimske brazde raditi odmah nakon zimskog oranja - ja o tome pitam - ljetno je nešto drugo - zaista nema smisla.Zapravo može biti samo štetno.
nisam ja počeo ismevati,čini mi se da je to krenulo od vas :ppozdrav:
 
Da zemlja je uglavnom teška , u zadnje vrijeme radim sa 3+1 x 16" , a sada ove godine 3 brazde 16 coli puna kapa .
Šalu nastarnu evo moje konkretno iskustvo pretprošle i prošle godine zbog čega bi radio zatvaranje odma samo ako može :
ekstremni slučaj ,baš krajnost za koju je logično da se ništa ne dira : teška zemlja, em niska em nepropusna ,inače teško se rasipa i priprema , jesenje oranje i pola zatvoreno (il tanjiračama il teškom drljačom ) i dalje :
kišna zima i proljeće : u zatvorenom dijelu vidljivo blato čak leži voda , u nediranom oranju se nevidi voda , al svejedno je tu , u brazdi .
Dalje došli prvi rokovi sjetve , nemože se raditi ni jedno ni drugo , u poravnatom leži voda a u nediranom ne ali već prorasta trava koje u zatvaranom dijelu nema ,.
Dalje , čeka se da sunce isuši , u zatvorenom dijelu kora a u nediranom nema al ima trave . Može se spremati , iznenadjenje , zatvoreni dio pod spremačem kora se rasipa i priprema je odlična , u nedaranom mora dva prohoda , trava smeta , zemlja se isušuje i bude šarena pred sjetvu .
Nicanje daleko bolje u zatvorenom dijelu ...
To su razlozi za najgori slučaj , o lakšoj zemlji da se nepriča.
 
Kod nas u Međimurju je pred tridesetak godina na Dravi izgrađena hidrocentrala. Derivacijski kanal i umjetno jezero su povukli svu podzemnu vodu,tako da je nivo podzemne pao za više od pola metra,ma i više.Imam njivu na kojoj se poslije malecke kiše tri dana nje moglo bosim nogama proći a da nisi propadao do koljena,a sada može kiša padati tri dana i slijedeći možeš sa traktorom gore. Zato je nama strašno bitna akumulacija jesenskih u zimskih oborina,pogotovo ovih zadnjih godina - ona je bila ekstremno vruća i sušna, a i par prije toga su nedostajale obrine u proizvodno vrijeme,a i zimi.U takvoj situaciji nama je jako bitno da sva raspoloživa voda koja dolazi sa neba ide što dublje,jer,ko što sam rekla,fino razmrvljeno tlo vodu upija u zadržava je u gornjem sloju - mekoti - gdje ona lakše hlapi i odlazi opet u zrak.
A i sada,dok je jako vlažno - zbog jako puno kiše pozemne su se vode digle i zajedno sa površinskom nam rade velike probleme u obradi,alo će se mekota - obradivi sloj - lakše ocijediti ako je grublje strukture.
Eto,to je to,i to su razlozi zašto nije dobro zimsku brazdu zatvarati prije proljeća.
A svatko,ko što sam rekla po svome,iz njemu važnih razloga.Ali mislim da je akumulacija zimske vlage bitnija od jednog prohode traktorom u predsjetvenoj pripremi više.
Eto - bez nekih zlih nmjera, samo ma zanimalo zašto radite tako kako radite.
 
Ma svako radi onako kako je za njegovu zemlju bolje.

Ja sam ovde više puta pitao šta se dobija ranim (jesenjim) zatvaranjem brazde kad već samo oranje izgleda kao posle prve predsetvene pripreme, kad zemlja praktično bude grbavija posle prolaska drljače (ostanu kanalčići od klinova) nego pre njenog ulaska u takvo oranje. Za proleće je druga priča - tu se prekidaju kapilare, ali u jesen je na takvom oranju zatvaranje brazde samo gaženje njive i traćenje goriva.
To je jedna krajnost, a druga krajnost su oranja gde se izbacuju sante, gde se kaiša brazda i gde sam prelazak traktora preko tog oranja rizikuje da vam ispadne ne kamen iz bubrega već i sam bubreg. :osmeh: Ako se sa zatvaranjem takve njive zakasni i jedan dan ode mast u propast, odnosno isušenje je preveliko. A ko garantuje da će se baš na vreme moći ući u njivu sa zatvaranjem brazde u proleće? I zato ljudi takve njive zatvaraju čim se ukaže prilika.

Kod mene je zemlja takva da oranje najčešće bude bliže onom prvom slučaju, tj. malo ili više grudavo ali ravno i ujednačeno, bez velikih vazdušnih džepova, tako da mraz opet dovede zemlju do stanja približno prvom slučaju. I zato ja nikad još nisam zimi zatvarao brazdu, ali vidim da i kod mene veće gazde polako tu operaciju prebacuju u jesen...
 
Da ,radi se onako kako iziskuje oranica.Nikako nije dobro raditi nešto samo zato što netko to radi, pa i većina. Ako se praksom pokaže da nešto treba ili je nešto suvišno ili čak štetno - ne treba insistirati zbog generalizacije ili odustati zato što to nitko ne radi.
Nadam se da nisam iziritirala nekoga insistiranjem da mi se objasne razlozi jesenskog zatvaranja brazde.
 
Jedan primer iz naseg atara zadruga Sava Kovacevic prosle jeseni preko 500ha je zatvorila brazdu radi ranije setve repe i kada je doslo vreme za setvu zemlja je toliko bila zbijena da su isli sa gruberom pre sejacica.E sada mozda se takva godina potrefila ali njihov agronom kaze nikada vise,a ja bas hteo ove godine da probam i pricao sa drugom koji kod njih radi pa mi je preneo njihovo lose iskustvo.Inace jedne su zime radili i sa paker valjcima pa su na prolece muku mucili isto sa sabijenoscu zemlje i od tada pakere koriste ako oru za psenicu ili za uljanu repicu!Inace nasa zemlja je srednje teska sem donjeg terena gde je izrazito teska!
 
Ne znam u kom ataru imas zemlju u opstini Vrbas ali recimo ono sto sam ja orao u Backom Dobrom polju se sve lakse ore nego kod nas u ataru a kod nas ima mozda 20% teze zemljem ostalo je sve ok za obradu.
 
Sa zemljom je tAko - usitnjena više zadržava vodu,nije ocjedita,a pošto je fine strukture u slučaju oBilnih padalina - dali kiše ili topljenja snijega,ona se sve jače sabija. Na proljeće nema uvjeta za kvalitetno prosušivnje ako nema sunca i toplog vjetra. Tako teški tipovi tla imaju suvišak vlage u sjetvenom sloju koja se nije spustila ispod obradivog djela,a ima i vlage podzemnih voda - u trenutku obrade više nego treba, a u slučaju sušnog proljeća i ljeta nedovoljno za opskrbu kulture,pogotovo one pličeg korijena- koja isto želi gore.I tako nastane problem.
Eh,znam da žensko ovdje nešto priča,ali to žensko ore od svoje šesnaeste, a i sve drugo što treba.
 
Matić je rekao poentu . Mnogi neznaju uopšte šta je teška zemlja , i trebalo bi im turistički organizovati posjetu da se uvjere . Evo koleginica se čudila zašto 145ks nekad vuče 3 brazde , pa vukao bi ja 5 da može , znači niste to vidjeli . Kod vas gore to nema , al pitajte nekog recimo oko Sl Broda . Za većinu zemlje teško nam je uopšte naći rješenje kako pripremiti za sjetvu . Meni se ovo ranije zimsko oranje i odma jedan prohod nečim najbolje pokazao .Ili to ili gmizati pun gas u proljeće sa roto drljačom. Nešto slično kako opisuju rit u Vojvodini .
 
Nazad
Vrh