Zastita vocnjaka od mraza

Jedna zanimljivost na ovu temu, zaštita od mraza mikrotalasima od kompanije čija su delatnost visoke tehnologije i za vojnu industriju:

Raytheon Technology Protects Crops from Frost

Imam i molbu za iskusnije članove, kako vam se čini ovo rešenje:


U pitanju je jedna turska firma, imaju dilera u makedoniji. Deluje povoljno budući da postoji mogućnost nadgradnje postojećeg atomizera ukoliko zaista radi posao. Lično sam skeptičan.

Princip zaštite: http://www.timfog.com/timfog//images/products/dokuman/timfog Anti Frost - A Sener-EN.pdf
Teh spec: http://www.timfog.com/timfog//images/products/dokuman/timfog Anti Frost - Technical Doc-EN.pdf - šturo napisano bez najvažnijih podataka što pojačava sumnju.
 
Ove godine sam imao štetu od mraza na kajsijama 99%. Nekako mi se čini da ova tema nije dovoljno razrađena, ima li kakvih konkretnih iskustava sa terena, kako spasiti rod?
 
Brate iz iskustva nema sanse nikako da spasesjednostavno je bio veliki mraz.meni licno su kajsije na brdu i nema izmzavanja tako da je ove godine bio pun rod .a ono paljenje guma i dimljenje nema sanse kod nas u Bolecu niko nije sacuvao kajsije na taj nacin
 
aleksa74 je napisao(la):
Ove godine sam imao štetu od mraza na kajsijama 99%. Nekako mi se čini da ova tema nije dovoljno razrađena, ima li kakvih konkretnih iskustava sa terena, kako spasiti rod?
Kliknite za proširenje...

Potpuno se slažem sa tobom.
Imao sam isti problem sa višnjom. Palio sam gume i ostalo ali ove godine sam imao 2.04.2012. -8 i bio sam nemoćan.
Ipak mislim da se malo može korigovati temperatura do jedno -2,-3 a preko je sve dzaba.
 
batad je napisao(la):
Njoko znaš da ne bi ove godine a ni sljedećih ako bude ovakav mraz.
Kliknite za proširenje...
Ma znam zato sam i pitao jer možda kod Vas šta uspio spasiti ali slabo tko i ima antifrost. Kod mene je bio -6.8,nagodinu radim navodnjavanje i antifrost ujedno,mislim da je to najbolje riješenje za voćnjak.
 
rista je napisao(la):
Brate iz iskustva nema sanse nikako da spasesjednostavno je bio veliki mraz.meni licno su kajsije na brdu i nema izmzavanja tako da je ove godine bio pun rod .a ono paljenje guma i dimljenje nema sanse kod nas u Bolecu niko nije sacuvao kajsije na taj nacin
Kliknite za proširenje...
O gumama, vlažnoj slami i slično i ne razmišljam. pričao sam s nekim ljudima, jedan je "prskao" višnje atomizerom, i tvrdi da je uspeo da spasi rod, mada je i na susednim parcelama preživeo cvet, tako da nisam siguran da je zbog prskanja. Više me zanima taj "antifrost sistem" ima li ga ko i kako ga koristi, koje su cene i alternative i slično. Ja imam 50 ari uz samu kuću, tu bi mogao da postavim bez straha od krađe, verovatno i da ga koristim leti za orošavanje... Na interenetu i kod prodavac sve to izgleda super, ali me više zanimaju konkretna iskustva.
 
aleksa74 je napisao(la):
Više me zanima taj "antifrost sistem" ima li ga ko i kako ga koristi, koje su cene i alternative i slično. Ja imam 50 ari uz samu kuću, tu bi mogao da postavim bez straha od krađe, verovatno i da ga koristim leti za orošavanje... Na interenetu i kod prodavac sve to izgleda super, ali me više zanimaju konkretna iskustva.
Kliknite za proširenje...
Jedno je sigurno trebaš jaku pumpu do 10 bara i ovakve rasprškivače-protumrazni http://pseno.hr/navodnjavanje/oprem...sprskivaci/rasprskivaci-metalni-naandan-jain/
Bit svega je da antifrost i kpk se izvode ujedno samo se produži cijev od natapanja kpk na višu razinu i razvodi po predzadnjoj žici ili po voćkama svaki 2 ili 3 red
Više o sim vrstama navodnjavanja u kratkim crtasma na:
http://www.agr.unizg.hr/cro/nastava/moduli/doc/26706_navodnjavanje_skripta.pdf
 
Kod rodjaka od 2000 godine su posadjene kajsije 20-25 komada. Za sada je uspeo samo u 2 godine da ima rod. Mraz obere pre njega sve. Gledali smo i pricali o antifrost sistemima i zakljucili da samo rasprskivaci poput ovik koje je @njoko objavio MOZDA mogu da nesto spasu. Pokusano je palenje bala slame, soje, prskanje atomizerom i jos svasta nesto, ali bez uspeha. Izgleda da je cvet od kajsije jako jako osetljiv!
 
Ovdje je tablica koliko koja voćka podnosi mraz,e sada sve zavisi kakav je on,u punoj cvatnji je normalno najopasnije

http://pinova.hr/hr_HR/baza-znanja/...vocnjaka/zastita-vocaka-od-niskih-temperatura

Pojedini voćari su skidali rasprskivače radi uštede vode i stavljali kpk koji isto nije idealan,ali bolje išta nego ništa,sada kada su atmosferske i klimatske neprilike neizvjesne za svako doba godine,dobro je imati više sistema,ali na žalost to sve košta mnogo para.
 
Hvala svima koji su su se uključili u temu. Što se KPK i orošavanja tiče, konkretno kod kajsija, opet ću preneti komšijino iskustvo. On je, probe radi, letos crevom orošavao kajsije, ništa mnogo vode, i kaže da su se preporodile. Valjda im prija voda preko lista, ohlade se, nisam primetio da se ijedna osušila zbog manjka vode u zemlji. Znam da su za taj način potrebne veće količine vode (koje nema).
Da se vratim zaštiti od mraza. Video sam na Youtube prilog o tipu iz Srbobrana koji ima antifrost sistem, baš me zanima da li je on uspeo u zaštiti. Nekad i samo jedan stepen mnogo znači.
 
Zato prilikom podizanja zasada treba voditi računa o mikrolokalitetima, izboru voćne vrste i sorte. Konkretno kod mene postoje dva mikrolokaliteta gde je voće izmrzlo zadnji put 1984 na 1985 kad su izmjerene zimske temperature preko - 28. Oba mikrolokaliteta nalaze se na nadmorskoj visini između 250 - 350 m. Moj voćnjak nalazi se na nadmorskoj visini oko 220-230 m i udaljen je nikih kilometar vazdušne linije od tog jednog mikrolokaliteta. Kod mene uvjek strada od proljetnog mraza samo rana breskva (sprinkrest). Nju sam brao samo dvaput u devet godina, zato se čupa čim stignem. Dok ostale voćne vrste jabuka, kruška, šljiva rađaju redovno, jedino je ove godine bio smanjen prinos za nekih 40 % zbog kasnih mrazeva. Ja sam opet bio prezadovoljan, jer je bila jako visoka cijana voća pa je to opet tu negdje. Dok je malo niže od mene bilo voća samo za pojesti. Evo kako je kod mene izgledao prinos ove godine, uticaj mraza na prinos.
Šljiva:
Stenl - smanjen za 20 %
Ljepotica - smanjen za 30 %
Najbolja - smanjen 90 %
Rodna - smanjen za 10 %
Felicija Gose - Pun Rod
Rut Gešteter - izmrzao 100 %

Jabuka: smanjen za 10 %

Kruške: (Viljamovka, Santa Marija, Pakams, Boskova B.) Smanjen za oko 50-60 %, osim junske ljepotice koja je stradala 100 %

Breskva:
Red Heven - smanjen za 10 %
Rojal Gem, Rojal Glory - samanjen za oko 70 - 80 %
Sprinkrest - izmrzao 100 %

Sreća moja je što ovih rani sorti nema više od 10-15% od ukupnog zasada.

Dok na ova dva mikroloakaliteta uopšte nije bilo mraza ove godine. Svo voće je rodilo 100 %. Uglavnom ovde se gaje rane sorte (Breskva sprinkrest, kruška junska ljepotica i butira, trešnje i dr.), jer postignu visoku cijenu i izbjegnu sušu. Tako da skoro niko i nema sistem za zaljevanje.

Kažem opet da prilikom podizanja zasada treba dobro voditi računa o voćnoj vrsti i sortimentu, odnosno treba saditi ono što će redovno rađati, a ne šta bi neko voleo. Zato dobro obiđiti kraj u kome sadite i raspitajte se za pojedine vrste. Druga stvar ne treba se zavaravati visokom cijenom nekog voća, džaba mu ako rađa svake 3-4 godine. Bolje je imati manju cijenu a stabilan i redovan prinos odnosno prihod svake godine. Jer greška napravljena u startu, poslije iziskuje velike troškove.

Sistemi orošavanja i drgi su dobri ali iziskuju velike troškove i postvlja se pitanje ekonomske ispativosti. Zato sve treba dobro staviti na papir odnosno dozeti i sabrati, pa vidjeti imali tebe tu igdje.

I još jednu stvar imajte na umu da je ovo jedna od rijetkih godina, odnosno nije nikako mjerilo ničega. Bilo i neponovilo se ....
 
@sljivar
Sve to stoji i sve je to OK o nadmorskoj visini,lokalitetu,i dr. ,ali ako posjeduješ zemlju od svojih pradjedova normalno da ćeš ako se opredjeliš za voćarstvo i posaditi na djedovini.
U germanskim zemljama jako se koriste rasprskivači,ali i kpk,više sam vidio rasprskivača koji s velikim pritiskom postižu da kapi budu tako sitne da postižu orošavanje što je najbolje za zaštitu od mraza.
Na našem području je teško naći uopće sistem za navodnjavanje kišenjem,ujedno i antifrost,što je zaista šteta i kod nas i kod Vas jeftiniji sistem navodnjavanja je kpk,ali i nije najbolji.
Zbog velike količine vode koji koristi sistem rasprškivača izbacuju ga ljudi,što je po meni sasvim suludo,osim zaštite protiv mraza jako dobro je za postizanje ljepe boje pokožice,hlađenje voćnjaka.
Opće poznato je da već 2 godine slaba obojenost plodova kod jabuka,jer uopće nema u 8 i9 mj jutarnje rose,a o extremnoj vrućini da ne pričamo a dobro bi bilo rashladiti voćnjak,sistemom kpk to nije moguće.
Tako da bi najbolja solucija bila i kpk i rasprškivač,ja osobno nagodinu radim i jedno i dr.
Kada dobijem predračun onda ću Vam prezentirati razliku u ponudi s kpk i rasprškivači pa da prodiskutiramo o tome.
 
Slazem se sa @njoko sa obojenost. Ove godine u jonagoredu obojenost katastrofa, nakon jedna male kisice i 1-2 jutarnje rose obojenost se drasticno popavila. U ajdaredu nije bilo problema sa obojenosti.
 
njoko apsolutno se slažem sa tobom, ali sam nešto drugo htio reći ako si me razumio. Ako je neki lokalitet npr. za jabuku i svi je sade i postižu dobre rezultate onda ne treba izmišljati toplu vodu i sadtit npr. breskvu. Ima i onih pojedinaca koji kažu, a kod jabuke je mala cijena, slažem se. Ali isto tako kod jabuke je i jako velik prinos, pa kad sve pomnožiš rezultat nije nimalo mali, još ko ima vlastitu hladnjaču e to je pun pogodak. Po meni je jabuka br 1 od svih voćnih vrsta, prvenstveno zbog toga što zadnja cvjeta i time se izbjegava mogućnost proljetnih mrazeva i naravno daje najstabilni i največi prinos po hektaru. Tako da je u planu (u skoroj budućnosti) podizanje zasada jabuke, trenutno imam nešto malo, više ekspirimentalno zbog izbora sorti.
Naravno da se nikako ne treba odreći zemlje i treba je saditi, samo treba odabrati voćnu vrstu i sortu za taj lokalitet koja će dati najbolje rezultate. E to sam htio da kažem.

Na mom područiju ima vode koliko hoćeš, nalazi se na nekih 6-8 metara dubine, a kvalitet joj je jako dobar može se čak i piti. Tako da postavljanje sistema za orošavanje nebi bio problem. Međutim nemaju svi tu mogućnost, em što je ima malo, em što je lošeg kvaliteta (prljava, mutna i dr.).

I šta je još dobra stvar, a to je protiv gradana mreža. Em što štiti od leda, malo ublažava mraz, a i ljeti smanjuje koji stepen tempraturu praveći zasjenu. Još ako postaviš ispod sistem KPK i oršavače, onda si osigurao prinos 100 %. Samo to treba sve izdržati finansiski i nemoguće je to odmah sve isfinansirati. Treba gledati jedne godine ovo drugo ono kad voćnjak počne donositi prinos. Bar ja tako razmišljam jer država slabo šta pomaže.
 
@sljivar
Takav vocnjak sa protivgradnom mrezicom, orosavanjem, kpk sistemom, ogradom, stubovima, zicom i velikom gustinom sadnica kosta za jabuku MINIMUM 20.000e/ha :haha: Sve je to lepo, samo pitanje ko je spreman da ulozi toliko para.
 
Slažem se da košta. Ali kao što rekoh treba polako jedno po jedno rješavati. Mislim da tri punu roda mogu to sve pokriti. Kažem to je opet moje mišljenje.

Nego imam jedno pitanje za one kuji su upoznati sa sistmom orošavanja. Interesuje me kako sa bolestima, da li prilikom korištnja orošavanja mora ići češća zaštita i u kom djelu dana ga je najbolje koristiti? Mislim konkretno na jabuku.
 
sljivar je napisao(la):
Nego imam jedno pitanje za one kuji su upoznati sa sistmom orošavanja. Interesuje me kako sa bolestima, da li prilikom korištnja orošavanja mora ići češća zaštita i u kom djelu dana ga je najbolje koristiti? Mislim konkretno na jabuku.
Kliknite za proširenje...

Da to je jedna velika mana tog sitema razvoj bolesti je puno veći nego kada se koristi kpk,jer to je isto kao da pada i kiša,ali umjereno korištenje i kombinacije s kpk se može izbječi,jer kao što znate za razvoj bolesti je potrebna vlaga(kiša),duži period vremena pod vlagom i dali je list pravovaljano zaštičen.
Najbolje vrijeme zaljevanje rasprškivačima je ujutro,zbog hladnijeg jutra,jer ipak voda ako nije iz akumulacije tj.iz bunara je dosta je hladna a i preko dana se osuši list tako da spriječi razvoj bolesti.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh