Današnji klinci?
Jbt kada sam ja bio mali, leti kada obučem šortc izgledam k'o da sam okinuo poteznu pešadijsku minu metar od sebe, sav izranjavan. Na ušivanje me baba vodila samo kad pljuvačkom (njenom) i prstima ne uspe da mi spoji kožu.Jednom je htela koleno da mi ušije iglom i koncem, mićo, samo jedan šav. Pobeg'o sam tako na raskršće i nisam došao kući do mraka.Jebo je šav da je jebo.Mali prst mi polomila kada me tukla četkom za krečenje.A ona fora kada kočiš Poniku prednjom nogom pa gurneš nogu kod prednje gume.Ako slučajno promašiš i gurneš gde ne treba, dvojica te dižu ako si pao negde na travu a ako si na betonu niko ti ne prilazi od dece.Samo ih čuješ kako nešto šapuću dok se ti dereš k'o magarac. Ponekad mi se činilo kao da ćemo baciti u kanal tog što se dere, greota da se muči i dernja.Kad idemo u štetu u neki voćnjak uvek idemo da zovemo onog najsmotanijeg, najsporijeg da ne kažem i najglupavijeg.On bude sav srećan, došli drugari po njega.A u stvari on je bio mamac ako nas pojuri neko da njega uhvate.U školi sećam se učiteljica nas pičila sve glavom o tablu.Mislim da si u to vreme otišao u socijalno da se žališ i tamo bi dobio batina.Vršnjačkog nasilja nije bilo, znao se red.Debeli brane i idu u živi zid u fudbalu. Samo onaj najjači može da tuče ostalu decu u razredu.Kad pljunemo jedni druge niko nije reagovao.A probaj pa nemoj kasti dobar dan komšiluku!Svi redom te jure po kući, avliji, viču i govore:,,Ti da nas brukaš'', pa udri ko god te do'vati!Jelo je po pravilu uvek moralo da ti se sviđa, morao si da ručaš inače dobiješ batina. Na rakiju se nekako i navikneš kada ti sipaju na krvava kolena.Mada obrazi budu crveniji jer su te u među vremenu šamarali što si pao.Kažem rakija!!! Ako su deda i komšija popili rakiju, onda ide tatin Brion posle brijanja.Tada se dereš k'o da te ne daj Bože štroje a za svaki slučaj onako usput dobiješ šamar zato što se dereš!Dečija prava su se uglavnom poštovala. Bilo je samo jedno i osnovno, a to je da slušaš starije bez pogovora.Ostala prava ti niko nije ni pominjao a nisi ih ni tražio.U svakom tom tvom traženju nečega bila je potrebna distanca jer ako tražiš na blizu može i šamar da pukne. Hrabrost je bila kada vikneš babi, mami, tetki:
,,Neću sad kući!'', one ti samo pokažu doćeš ti. Druga deca te gledaju kao heroja koji kada ide kući kao da ide na Solunski front. Posle to neću kući bude nemoj molim te, neću više nikad, ona piči, ne sluša i viče:,,Opet ti neću! ''.Promeniš taktiku i vičeš 'oću a ono seva po tebi i dalje!
Znam samo da i kada oplaviš prst od čekića prvo te tuku što si bezveze trošio eksere, a onda zbog čekića jer ga nisi vratio na mesto.To što je nokat plav i što će otpasti nema veze, ne deri se, sam si čačk'o mečku.Gledam danas ovu decu, ne znaju ni da se obraduju.Mi smo se jako radovali i kad nekom umre baba, deda pa nosiš venac i dobiješ peškir....
B.M.