Zabava, smešne slike, video i ostalo.7 deo.

Postoji li u Novom Sadu restoran ili neka čarda u okolini grada gde čovek može otići na večeru i na miru ćaskati sa prijateljima? Pitam jer ili sam ja demode, ili nisam više za izlaske. Elem, sinoć sam otišao sa društvom u jedan tihi restoran na ribarcu da malo uživamo uz večeru. Vodismo zaista lep, prijatan razgovor, lucidan a opet ne preozbiljan. Baš sam se lepo osećao, kad odjednom iz mraka izroni pet muzikanata. Od kontrabasa zazvoni kristal na stolu i plafonu, a i kamenje u bubregu zatitra. Zbog nastalog haosa, jedino je moguće prodrati se onom do tebe u uho. Petočlana ekipa je sa svih strana opkolila naš sto i sve više sužavala krug. Trojica od njih ispuštaju sve glasnije grlene zvuke nekog narodnjaka od kojeg sam uvek bežao. Ipak je ovo bila posebna izvedba fillovana pogrešnim polutonovima, škripom struna, ispadanjem i upadanjem u ritam. Pomislih, koliko gladan treba biti pa da se ovoliko arlauče. Naginju se nad stolom kao da žele pomirisati šta mi to lepo jedemo, a pljuvačka dok pevaju prska po našoj hrani. Na momenat pomislih da im prepustimo ovu trpezu a da mi lepo odemo za drugi sto u nekom drugom bircuzu. Međutim brka violinista, očigledno alfa vođa čopora uz lukavi smešak vično procenjuje ko će se prvi uhvatiti za novčanik. Pala je i prva napojnica. Čopor na moje užasavanje, još više živnu kao hijene kad odgrizu prvi komad još tople žrtve. Onaj violinista se sagnuo provlačeći gudalo između mog lica i tanjira. Osećam vonj znoja i plesni sa njegovog odela. Kad otvori usta ipak preovlađuje rakija i luk. Molim Boga da ne podigne ruke i oslobodi sveže pazušne izlučevine. Pomislih, koliko im treba platiti pa da prestane ova tortura. Ako mu zadenem novčanicu, misliće da je to od miline pa ću tek onda da nadrljam. I kad sam se ponadao da će konačno da pređu za susedni sto, pojavi se polugola pevaljka. Za susednim stolovima nastade vulkan oduševljenja, maše se razuraleno novčanicama od 50€, ali ona krenu pravo ka meni, kao da smo zajedno izrodili čopor vanbračne dece. Pribih se još više uz sto da mi ne sedne u krilo. One stršave grudi (ko zna od čega su) je poduprela na milimetar od ispadanja. Moja prijateljica iskolači oči, piše mi nešto na salveti jer od buke ništa ne mogu čuti, a salveta masna, ne hvata hemijsku. Ponovo mi pokušava nešto doviknuti, ali između nas su one grudi. Ja izbegavam da okrenem glavu jer će ispasti da buljim u te nabrekline. A onda, u trenucima tišine između dve pesme, začu se vrisak moje prijateljice ,,Moram da pišam!". Ono ,,Pišam" kao da je jeka ponovila još nekoliko puta širom sale. Svi se okrenuše prema nama. Neki su se prekrstili uz komentar ,,Kakva je ovo seljančura". Obrukasmo se pošteno pred svim onim finim i kulturnim ljudima. Od blama požurismo do garderobe, pa napolje i to je bio kraj naše agonije.
 
То је до конобара или менаџера локала, дојави па да појача смену. Још петак, шта си очекивао. Боље гледај салаше.

Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
 
Sapatnik je napisao(la):
То је до конобара или менаџера локала, дојави па да појача смену. Још петак, шта си очекивао. Боље гледај салаше.

Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...
takozvani petak dan za metak
a subota ko subota,vikend sutra nedelja zuraja dook se ne izdrzi i ima love u dzepu

za takve razgovore se ide ostalim danima po restoranima
 
Matić je napisao(la):
Postoji li u Novom Sadu restoran ili neka čarda u okolini grada gde čovek može otići na večeru i na miru ćaskati sa prijateljima? Pitam jer ili sam ja demode, ili nisam više za izlaske. Elem, sinoć sam otišao sa društvom u jedan tihi restoran na ribarcu da malo uživamo uz večeru. Vodismo zaista lep, prijatan razgovor, lucidan a opet ne preozbiljan. Baš sam se lepo osećao, kad odjednom iz mraka izroni pet muzikanata. Od kontrabasa zazvoni kristal na stolu i plafonu, a i kamenje u bubregu zatitra. Zbog nastalog haosa, jedino je moguće prodrati se onom do tebe u uho. Petočlana ekipa je sa svih strana opkolila naš sto i sve više sužavala krug. Trojica od njih ispuštaju sve glasnije grlene zvuke nekog narodnjaka od kojeg sam uvek bežao. Ipak je ovo bila posebna izvedba fillovana pogrešnim polutonovima, škripom struna, ispadanjem i upadanjem u ritam. Pomislih, koliko gladan treba biti pa da se ovoliko arlauče. Naginju se nad stolom kao da žele pomirisati šta mi to lepo jedemo, a pljuvačka dok pevaju prska po našoj hrani. Na momenat pomislih da im prepustimo ovu trpezu a da mi lepo odemo za drugi sto u nekom drugom bircuzu. Međutim brka violinista, očigledno alfa vođa čopora uz lukavi smešak vično procenjuje ko će se prvi uhvatiti za novčanik. Pala je i prva napojnica. Čopor na moje užasavanje, još više živnu kao hijene kad odgrizu prvi komad još tople žrtve. Onaj violinista se sagnuo provlačeći gudalo između mog lica i tanjira. Osećam vonj znoja i plesni sa njegovog odela. Kad otvori usta ipak preovlađuje rakija i luk. Molim Boga da ne podigne ruke i oslobodi sveže pazušne izlučevine. Pomislih, koliko im treba platiti pa da prestane ova tortura. Ako mu zadenem novčanicu, misliće da je to od miline pa ću tek onda da nadrljam. I kad sam se ponadao da će konačno da pređu za susedni sto, pojavi se polugola pevaljka. Za susednim stolovima nastade vulkan oduševljenja, maše se razuraleno novčanicama od 50€, ali ona krenu pravo ka meni, kao da smo zajedno izrodili čopor vanbračne dece. Pribih se još više uz sto da mi ne sedne u krilo. One stršave grudi (ko zna od čega su) je poduprela na milimetar od ispadanja. Moja prijateljica iskolači oči, piše mi nešto na salveti jer od buke ništa ne mogu čuti, a salveta masna, ne hvata hemijsku. Ponovo mi pokušava nešto doviknuti, ali između nas su one grudi. Ja izbegavam da okrenem glavu jer će ispasti da buljim u te nabrekline. A onda, u trenucima tišine između dve pesme, začu se vrisak moje prijateljice ,,Moram da pišam!". Ono ,,Pišam" kao da je jeka ponovila još nekoliko puta širom sale. Svi se okrenuše prema nama. Neki su se prekrstili uz komentar ,,Kakva je ovo seljančura". Obrukasmo se pošteno pred svim onim finim i kulturnim ljudima. Od blama požurismo do garderobe, pa napolje i to je bio kraj naše agonije.
Kliknite za proširenje...
Verovatno tvoj najduzi post. Mali literarni rad.
 
Matić je napisao(la):
Postoji li u Novom Sadu restoran ili neka čarda u okolini grada gde čovek može otići na večeru i na miru ćaskati sa prijateljima? Pitam jer ili sam ja demode, ili nisam više za izlaske. Elem, sinoć sam otišao sa društvom u jedan tihi restoran na ribarcu da malo uživamo uz večeru. Vodismo zaista lep, prijatan razgovor, lucidan a opet ne preozbiljan. Baš sam se lepo osećao, kad odjednom iz mraka izroni pet muzikanata. Od kontrabasa zazvoni kristal na stolu i plafonu, a i kamenje u bubregu zatitra. Zbog nastalog haosa, jedino je moguće prodrati se onom do tebe u uho. Petočlana ekipa je sa svih strana opkolila naš sto i sve više sužavala krug. Trojica od njih ispuštaju sve glasnije grlene zvuke nekog narodnjaka od kojeg sam uvek bežao. Ipak je ovo bila posebna izvedba fillovana pogrešnim polutonovima, škripom struna, ispadanjem i upadanjem u ritam. Pomislih, koliko gladan treba biti pa da se ovoliko arlauče. Naginju se nad stolom kao da žele pomirisati šta mi to lepo jedemo, a pljuvačka dok pevaju prska po našoj hrani. Na momenat pomislih da im prepustimo ovu trpezu a da mi lepo odemo za drugi sto u nekom drugom bircuzu. Međutim brka violinista, očigledno alfa vođa čopora uz lukavi smešak vično procenjuje ko će se prvi uhvatiti za novčanik. Pala je i prva napojnica. Čopor na moje užasavanje, još više živnu kao hijene kad odgrizu prvi komad još tople žrtve. Onaj violinista se sagnuo provlačeći gudalo između mog lica i tanjira. Osećam vonj znoja i plesni sa njegovog odela. Kad otvori usta ipak preovlađuje rakija i luk. Molim Boga da ne podigne ruke i oslobodi sveže pazušne izlučevine. Pomislih, koliko im treba platiti pa da prestane ova tortura. Ako mu zadenem novčanicu, misliće da je to od miline pa ću tek onda da nadrljam. I kad sam se ponadao da će konačno da pređu za susedni sto, pojavi se polugola pevaljka. Za susednim stolovima nastade vulkan oduševljenja, maše se razuraleno novčanicama od 50€, ali ona krenu pravo ka meni, kao da smo zajedno izrodili čopor vanbračne dece. Pribih se još više uz sto da mi ne sedne u krilo. One stršave grudi (ko zna od čega su) je poduprela na milimetar od ispadanja. Moja prijateljica iskolači oči, piše mi nešto na salveti jer od buke ništa ne mogu čuti, a salveta masna, ne hvata hemijsku. Ponovo mi pokušava nešto doviknuti, ali između nas su one grudi. Ja izbegavam da okrenem glavu jer će ispasti da buljim u te nabrekline. A onda, u trenucima tišine između dve pesme, začu se vrisak moje prijateljice ,,Moram da pišam!". Ono ,,Pišam" kao da je jeka ponovila još nekoliko puta širom sale. Svi se okrenuše prema nama. Neki su se prekrstili uz komentar ,,Kakva je ovo seljančura". Obrukasmo se pošteno pred svim onim finim i kulturnim ljudima. Od blama požurismo do garderobe, pa napolje i to je bio kraj naše agonije.
Kliknite za proširenje...
Pazi, ipak malo treba da se raspitaš gde ideš. Iskreno smatram da treba da postoji jasna podela između restorana i kafane. Ipak ta podela se u današnje vreme sve češće gubi jer većina gazda gleda da udovolji većini gostiju od kojih su neki došli da se zapiju i provesele posle hrane. Naravno tu je tek čist keš jer piće u restoranima po pravilu nije jeftino.

I sad imaš opciju gde dođe normalna ekipa od da kažem 4 ljudi od kojih svako pojede po jednu porciju i da kažemo dva pića.
A onda imaš za drugim stolom 4 krkana koji pojedu istu tu večeru i 2 pića, zapiju se i onda se okrene još bar 8 tura, a međuvremenu se opet ogladni pa se naruči i još hrane (koja se po pravilu ne pojede :)). Pa ti vidi koje mušterije gazda više voli?

Ja se apsolutno slažem sa tobom i smatram da ako sam došao u restoran glasna muzika nema tu šta da traži, a kamoli muzikanti koji će da ti skaču za sto i traže keš.
Izgleda da si im ti delovao kao puniša kad su prvo došli kod tebe. :) Trebao si nakon prvog bakšiša da ih lepo zamoliš da se udalje od stola... al aj sad. Zanimljiva situacaija i jako lepo ispričana.
 
U NS sam u 'Sokačetu' ručao sa društvom i porodicom par puta bez incidenata te vrste.
Imao sam sličan muzički incident u Tri Šešira -Skadarlija, kada sam imao goste, bračni par nemaca šezdesetih godina kada nam je na sto najahala grupa 'muzičara i totalno pokvarila odličnu večeru i solidnu atmosferu. Bukvalno smo morali pobeći jer je bilo vrlo degutantno..
Što je najgore, u celoj kafani je ordiniralo nekoliko orkestara tog tipa i svi su napadali po neki sto gde su cenili da može biti plena.

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Ja mislim da se ipak radi o realnom događaju. Samo ga je okrenu na humor. A u koju temu da ga stavi? U chat se samo politika bisti, odskakao bi.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh