Pričaju Fata, Amerikanka i Hrvatica o tome kako im muževi ništa ne pomažu oko kućanskih poslova.
I tako dođe Hrvatica kući i baci krpu mužu, kaže ne može ovako više, ili ćeš početi raditi ili ja odo. Prvi dan ništa ne vidi, drugi dan ništa, kad treći dan sve usisano, sudi oprani, vidi se napredak.
Dođe Amerikanka kući, baci metlu, kaže ili ćeš raditi ili ja odo, prvi dan ne vidi napredak, drugi dan takođe nema napretka, kad treći dan muž počeo raditi.
Dođe Fata kući, baci Muji krpu, prvi dan ništa ne vidi, drugi dan ništa ne vidi, treći dan malo otvorila oko.
Uhvate divljaci Srbina u džungli i ubace ga u kazan da skuvaju corbu od njega. Pitaju ga ima li posljednju želju.
- "Nemam ja nikakvih želja, samo me nešto zanima."
- "Šta?" - "Imate li vi DS, SPS, PUPS ovde?"
- "Nemamo!"
- "Imate li SNS, LDP, SRS?"
- "Nemamo!"
- "Imate li DSS, LSV, NS?"
- "Nemamo!"
- "Imate li nezaposlenost, akcize na gorivo, 250 poslanika, bezbroj ministarstava, agencija, 20% PDV?"
- "Nemamo!"
- "Imate li bar Tadića ili Nikolića? Čedu Jovanovića, Šešelja? Vellju Ilića, Ivicu
Dačića, Dinkića...?"
- "Nemamo!"............ - "Pa od čega ste podivljali, mater vam j..em!?"
A evo i jedne zanimljivosti iz sveta,snalazljivost
Испред Зоолошког врта у Бристолу постоји паркиралиште за сто педесет аутомобила и осам аутобуса. Двадесет пет година паркинг је наплаћивао један веома љубазан и пријатан човек. Возачима кола узимао је две и по фунте (око четири долара), док је такса за аутобусе износила седам и по фунти. Једног дана, после четврт века преданог рада, човек се једноставно није појавио на радном месту. Сви су се питали шта је с њим, јер до тада ниједан једини дан није изостао с посла. Управи Врта није преостало друго него да се обрати градским властима овог енглеског града. Замолили су их да им пошаљу новог радника. Из градске управе убрзо је стигло обавештење да назначено паркиралиште није у њиховој надлежности, већ је у поседу Зоо врта. Управа животињског раја била је, најблаже речено, затечена кад је схватила да човек који је наплаћивао паркинг никад није био на платном списку градске управе.
Љубазни човек, за кога се такође убрзо испоставило да је тотални незнанац и да ама баш нико не зна како се звао, очигледно је сам поставио машину и годинама уредно убирао новац од такси за паркирање. Ако се грубо израчуна да је дневно зарађивао око хиљаду двеста фунти и да је радио свих седам дана у недељи, за двадесет пет година прикупио је вртоглавих десетак милиона долара. Домишљати незнанац сад вероватно седи у некој вили на Карипским или ко зна којим другим рајским острвима и ужива у подвали која га је претворила у милионера.