Vremeplov

С: Како је стварно оборен Ф117?
Ђ.А: Авион је оборен за 20-25 секунди и без синхроног рада целе борбене послуге не би било могуће било шта урадити сам. Ми смо са три различите локације користили Имитатор радарског зрачења који је служио како би се непријатељу одвукла пажња и како би се навео да лети у том правцу а да га ми чекамо у заседи. То сам радио 27. марта од 14 сати у подне до 20 часова. Уместо у 18 часова, ја сам због тих обавеза у пола девет увече био на борбеном положају.
Као што се из ратног дневника види, „Стелт“ не би био оборен јер је Дани дремао, пошто је његова смена била од 12 до 18 часова и био је уморан. На показивачу осматрачког радара авион сам уочио ја. Видео сам три циља. Радар их је пратио и видело се да се приближавају. Налазили су се на 18 километара и приближавали су се. Окренуо сам се Данију и рекао „ови иду на нас“.
С: Да ли су вас они видели?
Ђ.А: Они су у авионима имали индикацију да радар ради. Али, што се тиче оружја нису имали могућност да елиминишу осматрачке радаре, барем не ове застареле које смо ми имали.
С: Шта се даље десило?
Ђ.А: Дани издаје наредбу борбеној послузи да тражи циљ, и ту се он укључује у причу. Официр вођења не успева да нађе циљ и тражи га више од десет секунди. Ту долазимо до кључа успеха трећег ракетног дивизиона. Ми смо смањили време тражења циља. Ми смо искључивањем на 10 секунди заправо скратили време које пилот има да нас нађе и лансира ХАРМ ракету, која је много бржа од наших. Такав начин рада примењивали смо до краја рата и једини имали успех на ратишту, са материјалним доказима. На основу тога после рата је промењено Правило гађања.
Два пута сам прекидао борбене радње. Из трећег пута је циљ лоциран и предат је на праћење. У наставку борбеног рада пресудну улогу у обарању одиграо је оператор ручног праћења Драган Матић који га је прихватио и тиме створио услове да се лансирају ракете. Дани је издао наредбу да се лансирају ракете. Две су лансиране и прва је покодила авион. После су га нашли у Буђановцима.


 
Poslednja izmena:
Kako su dasu, bitno je da su ga borili. Dobro da nisu rekli da je pao jer je zakazao sistem za napajanje goriva ili nesto slicno(ne bi me cudilo da i ta verzija postoji).

Inace, imam nesto delova od F16ke. Tata isao po strica na aerodrom i vidi cigane da na konjskim kolima nose nekakvu olupinu. Otvori prozor i pita ga sta je to a cigo onako gurbetski kaze: "Šešneška kume, ima toga još." I tako tata i stric uzmu nekakav suvenir od njih. Nista speijalno, 2 cevi i nekakav plasticni ventil ali opet od 16ke:osmeh:
 
Jel ti problem da slikaš te dijelove ?

Duško u svom citatu pominje u tom dnevniku dio rečenice "ručno navodjenje.." hmm, nije bitno , ali potvrdjuje da je tu bio "ručni rad" i spretnost nekog pojedinca , tj pješke , improvizacija ... i rakete mogu pješke ako ima "prst"
 
Slikao bi, ali me zeza USB. Kad to resim slikacu, ali kazem, obicna kriva cev od aluminijuma. Ne znam sta je stric uzeo...
----------------------------------------------
Jos nesto:osmeh:
Kad su nato avioni sami krstarili nebom(1-2 aviona), desavalo se da ih nasi poganjaju i krece bezanija kada bacaju pomocne rezervoare sa kerozinom od oko 500l iz kojih se napaja glavni. Ljudi se skupljali i crpili kerozin koji su zbog nedostatka goriva mesali sa dizelom i sipali u traktore. Jedan se tako cesto vozikao i jedan dan dolazi peske. Pitaju ga de t ije traktor, a on kaze prsla radilica. A pre toga pricao kako traktor ide kao raketa, puca od snage:haha:
 
Neva je bila tada baš za muzeja , otprilike tv "lampaš" , najmoćnije što je tada navodno bilo i što je realnije išlo je iz ruke

[video]https://youtu.be/V7yXbSpG4cQ[/video]
 
Ili ručno ili na blef tj. lansiraju se rakete u očekivanom pravcu a ona u samom vrhu bojeve glave ima radarski upaljač koji se sam aktivira na određenom rastojanju od "cilja"
Ako je u tom mometu taj avion bio u približnoj putanji rakete sigurno bi pogođen,sad više ili manje jer bojeva glava pri ekspoziji pravi kupast snop
 
bombardovanje9911_zps6f1aa19f.jpg

foto-slobodan-pikula29.jpg
Milica%20Rakic.jpg
42085_vest_bombardovanje-srbije.jpg
01natobombardovanjepanceva.jpg
bombardovanje-srbija-059.jpg
Most%20N.Sad.jpg
405737_040702c3_f.jpg
- DA SE NE ZABORAVI ...
 
NATO BOMBARDOVANJE 1999.SAD: Kako je izgledao rat protiv najjače armije na svetu?, Kustos muzeja: Ne znamo, nikada se nismo tukli sa Rusima


Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju američkih B-2 i F-117 do kraja nije rasvetljena (3): Oficir koji je vodio obaranje dva "nevidljiva" aviona – sklonjen


Meštani Buđanovaca slavili obaranje ponosa američke avijacije


POTPUKOVNIK Đorđe Aničić imao je "ratnu sreću" da bude rukovalac gađanja u Trećem divizionu 250. raketne brigade prilikom obaranja dva "stelt" aviona, F-117, 27 marta 1999. i B-2, 20. maja iste godine. Sreća ga, ipak nije služila posle rata. U svojoj raketnoj brigadi, iako ovenčan ratnom slavom, postavljen je na formacijsko mesto nižeg čina (kapetan prve klase - major), a potom je penzionisan u istom činu u kome je obarao ponos američke tehnologije.


Kao pripadnik brigade, Aničić je u penziju poneo Orden narodnog heroja koji je dobila cela brigada, ali i osećaj da je ponižen i prevaren. Naime, prilikom obaranja F-117, koji je pao u Buđanovce, pojavila se verzija događaja prema kojoj je ovaj poduhvat zasluga pukovnika Zoltana Danija i njegove modifikacije raketnog sistema "neva S-125 M-1".
Ova verzija pojavila se odmah po odlasku pukovnika Danija u penziju, ali zaista nikave modifikacije na tehnici nije bilo. Kako priča Aničić, a to je i objavljeno je u ratnom izdanju lista "Vojska" od 7. aprila 1999, na položaju njegovog diviziona pojavio se i glavni konstruktor "neve", u pratnji ruskih generala, da oda počast borbenom sastavu koji je oborio F-117. Glavni konstruktor se uverio da modifikacija nije bilo.
Verzija da je F-117 oborio Zoltan Dani potom je pretočena u tri filma. Prvi su snimili Amerikanci i "vrteli" ga na "Eksploreru. U njemu se do tančina objašnjava nepostojeća modifikacija, ali i to koliko je borbenih dejstava F-117 izveo pre no što su ga Srbi oborili. Prema rečima potpukovnika, ovaj film je nastao po Danijevoj verziji i bio je "smokvin list" američke vazduhoplovne industrije. Potom se pojavio film "21 sekund" u kome su ljudi koji su učestvovali u obaranju F-117 odbili da se pojave u ostvarenju jer nisu u scenariju našli sebe. Film su finansirali, po istoj priči, "naši" i Amerikanci. Potpuno je tragično da su pare dale i pojedine opštine u Nišu koje su bile zasute kasetnim bombama. Treći film o pomirenju Srba i Amerikanaca, u kom su glavni protagonisti Zoltan Dani i Den Zelko (pilot oborenog F-117) takođe je koprodukcija dveju strana, koja pored poruka pomirenja šalje i neistine o samom događaju. Krajnje je sumnjiva i predstava prilikom premijere ovog ostvarenja u beogradskom Domu omladine (tada upravo renoviranom američkim parama), gde je publika ovacijama pozdravljala američkog pilota koji je imao, u najmanju ruku, "spornu" ulogu u bombardovanju 1999.
15%20(1).jpg
​
Zašto je istina o obaranju F-117 otišla tokom kojim je otišla, naš sagovornik kaže da nema saznanja. Činjenica je da posle svega, kada se pripadnici 250. brigade okupljaju da obeleže dan obaranja F-117, oni koji su učestvovali u gađanju slave na drugom mestu. Ironija je i da Treći divizion brigade više ni formacijski ne postoji, već se "utopio" u Drugi i tako je "reorganizacijom" uništena još jedna tradicija. Mnogo je pitanja, malo odgovora.
- Tog 27. marta celo po podne bio sam na zadatku lažnog ozračivanja vazdušnog prostora koje je imalo za cilj da namami u zasedu američke avione - seća se Aničić. - Na položaj u busijama u Šimanovcima stigao sam desetak minuta pre akcije i tamo sam zatekao pukovnika Danija, komandanta. On nije bio stručnjak za sistem "neva", neposredno pre rata došao je iz Zagreba, gde je radio na potpuno dugom sistemu, "vlahov". Zajedno smo bili kada smo primili borbu. Talas aviona je naišao sa juga, i čak tri puta smo nišanili i zbog tajminga protivradarskih raketa "harm" morali da prekidamo borbene radnje. Cilj smo zahvatili iz trećeg puta. Gađano je sa dve rakete, ali je samo jedna raketa izašla i pogodila. Borbenom poslugom komandovali smo pukovnik i ja.
Naš sagovornik priča dalje kako je, odmah nakon uspeha, sve činjeno da se on kao drugi rukovalac gađanja eliminiše. Išlo se sve dotle da se javno negira da je u opšte bio član borbene posluge. Oficir sa sistema "volhov", pukovnik Dani, prema tvrdnjama potpukovnika Aničića, nije poznavao niti je znao da da ocenu ispravnosti raketnog sistema "neva" koliko treba. Avion je osmotren na 23 kilometara udaljenosti, a gađan je na 15 kilometara, i u 20.42 srušen zahvaljujući skraćenoj proceduri gađanja koju je uvežbala posada. Najčudnije je da se vojni vrh nikad nije izjasnio po ovom pitanju.
- U filmu gde se mire pilot Zelko i Zoltan Dan, Amerikanac priča kako je video prvu raketu koja ga je promašila, ali je shvatio da mora da se katapultira jer ide druga - nastavlja Aničić. - Mi smo lansirali dve rakete, ali je samo jedna raketa došla u rejon cilja, i ne znam šta Zelko krije. Možda je "podmetnut". Sumnjivo je da je poreklom Slovenac, da ima iste incijale kao Zoltan Dani pa... Sve to liči na američku limunadu. Najstrašnije je kada su u Domu omladine dobijali frenetične aplauze, da bi se naknadno ustanovilo da su u publici pljeskali "naši" koji su za to od mađarske države dobijali dvojno državljanstvo. Jedan od retkih koji nije naseo bio je student iz Beograda koji je napisao i postavio na internet pismo pod nazivom "Ubijanje kao zabava u gradu".
15%20(3).jpg
​
Potpukovnik Aničić dalje navodi kako nije protiv mirenja i dobrih odnosa sa bivšim neprijateljima, ali to je lični čin i nije smeo da doživi nikakvu medijsku promociju.
- Svi njihovi avioni koji su obarali naše u RS, Krajini ili iznad Srbije na repovima i na kabinama imaju nacrtane simbole naših letelica koje su rušili - nastavlja on. - Ti avioni i dalje lete i pojavljuju se svugde u Evropi na mitinzima. To je pošteno i istina, ali nije bila fer borba jer su naši avioni bili potpuno inferiorni. Ipak, istina je i da smo F-117 pogodili jednim projektilom, a B-2 sa dva.
A obaranje F-117 ima i poratnu storiju, u koju je nevoljno umešan i Muzej vazduhoplovstva u Surčinu. Petar Nedeljković kustos u muzeju otkriva delove.
[TABLE="class: table_main, width: 100%"]
[TR="class: td_colorl_01"]
[TD]RUSI ZNAJU ISTINU

KADA je prošle godine na Veliki petak, pred Uskrs, u Vazduhoplovsni muzej došao aktuelni komandant PVO Ruske Federacije Viktor Vasiljevič Gumenij, između ostalog uručena mu je i knjiga "Smena", ratni dnevnik potpukovnika Đorđa Aničića, koja je štampana u tiražu od 20.000 primeraka i u kojoj se govori o ratnom putu 3. raketnog diviziona PVO kao i o obaranju B-2 i F-117.

Kako svedoči kustos Nedeljković, interesantno je da je Gumenij znao za knjigu, i šta piše i da mu je bilo izuzetno drago što je dobio knjigu potpisanu od autora.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Otkada je avion F-117 prebačen kod nas (dva kontejnera puna delova u depo i kabina u okviru stalne postavke, vlada ogromno interesovanje za njega. Naime, američke delegacije koje su u više navrata dolazile nisu krile da su nezadovoljni što je F-117 tu gde jeste i to je bilo predmet mnogih "nesuglasica". Nesporazumi su kulminirali kada je negde 2007. neko iz vrha države "dogovorio" da se ostaci F-117 iz depoa predaju Amerikancima. Reagovala je javnost i on je ostao.
Prema priči kustosa, već prva poseta američka delegacija Muzeju posle 1999. bila je problematična. Jedan od Amerikanaca je konstatovao kako je šteta što je F-117 imao mehanički kvar te je pao.
[TABLE="class: table_main, width: 100%"]
[TR="class: td_colorl_01"]
[TD]U SRBIJI SE NEGIRA POMOĆ SAD

KAKO objašnjava Nedeljković, istoriju treba ostaviti istoričarima. Pokušaja da se ona falsifikuje i danas ima previše.

- To ne znači da na Amerikance gledamo kao na neprijatelje. Pa njihovi avioni koje su nam dali da se branimo u Drugom ratu i potom posle sudara sa Staljinom takođe stoje u glavnoj postavci Muzeja. U Srbiji se ne zaboravlja pomoć SAD u Prvom i Drugom ratu, ali isto tako ni ono što je bilo 1999. - zaključuje Nedeljković.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Odgovoreno mu je da je ovaj avion imao ozbiljan kvar, uzrokovan projektilom sa zemlje.
Prilikom druge posete, delegacije iz Pentagona, Amerikanci nisu imali primedbe na to ko je avion prizemljio, ali je član delegacije nadmeno postavio kustosima "čudno" pitanje pored olupine.
- I šta kažete, kako je bilo ratovati protiv najjače armije na svetu? - zapitao je.
Odgovor ga je, međutim šokirao.
- Ne znamo, nismo se nikad tukli sa Rusima - rekli su kustosi.
Uprkos neprijatnoj situaciji, pojašnjeno je gostu da su Amerikanci protiv Srbije imali još 17 saveznika.
 

NA DANA​

  • Početak invazije na Jugoslaviju: Kobnog 6. aprila stradalo 20.000 stanovnika

Na današnji dan 1941. godine Nemačke trupe napale su u Drugom svetskom ratu Grčku i Jugoslaviju. Napad na Jugoslaviju počeo je bombardovanjem Beograda koji je gotovo razoren, a poginulo je oko 12.000 ljudi.

[TABLE="width: 880"]
[TR]
[TD="class: author_datetime_wrap"][/TD]
[TD="class: news_social_wrap"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]


4773-bombardovanje-beograda-580x326.jpg


Avijacija Nemačke bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, što je označilo početak invazije na Jugoslaviju.

Razrušen jugoslovenski kraljevski Dvor u ulici Kralja Milana u centru Beograda. Jedna od glavnih meta Nemačke avijacije tokom prvog talasa bombardovanja, 6. aprila 1941, su bili kraljevski dvorovi, u centru grada i Dedinju.
Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija pristupila je paktu sa silama Osovine. Usledili su protesti u zemlji i državni udar kojim je sa vlasti svrgnut Knez Pavle. Zemlja se približila zapadnim Saveznicima i to u trenutku kada je Hitler nameravao da započne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza. Hitler je lično, 27. marta doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija.

Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „STRAŠNI SUD“.
Predviđajući rat, Jugoslovenska vlada i vrhovna komanda su Beograd proglasile „otvorenim gradom“.

Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi, porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada, uključujući deo zgrade Starog dvora. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.





 
DVADESET PET godina od smrti Alije Sirotanovića!
  • Na današnji dan pre dve i po decenije u 76. godini preminuo je jedan od najpoznatijih rudara iz stare Jugoslavije Alija Sirotanović iz Breze u Bosni i Hercegovini - junak socijalističkog rada i svetski rekorder u kopanju uglja, čiji se lik nalazio na novčanici od deset dinara.



Sirotanović je, naime, 24. jula 1849. za osam sati rada iskopao 152 tone uglja, odnosno 253 kolica i tako srušio dotadašnji rekord Rusa Alekseja Stahanova za 50 tona.

Njegov poduhvat je uneo potpuno novi način rada u tadašnje rudnike i zasnivao se na takmičarskom elanu koji se prenosio na sve zaposlene, što je rezultiralo rastom godišnje proizvodnje u tom periodu.

Anegdota kaže da je jedino što je Alija tražio od Josipa Broza Tita bila veća lopata, koji je i napravljena specijalno za njega i nazvana "sirotanovićka", podseća sarajevski "Dnevni avaz" i dodaje da je nakon toga postao "živa legenda", a njegov lik se našao i na novčanici od deset dinara.



Sirotanović je odlikovan i Ordenom junaka socijalističkog rada, dobio je nagradu AVNOJ-a i bezbroj drugih priznanja i odlikovanja, a jedna mala ulica na periferiji Breze nosi njegovo ime, dok u krugu rudnika stoji njegova bista.
 
Na današnji dan, pre pet godina napustio nas je Bekim Fehmiu. Bio je jedan od najpoznatijih filmskih glumaca u nekadašnjoj Jugoslaviji. Publika ga pamti po filmovima "Specijalno vaspitanje", "Partizanska eskadrila", ali najveću slavu u zemlji i inostrantsvu stekao je glumeći Belog Boru u "Skupljačima perja" koji je 1967. u Kanu ovenčan Zlatnom palmom. Posle velikog uspeha ”Skupljača perja”, počela je njegova internacionalna karijera. Sarađivao je sa najvećim svetskim zvezdama kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Šarl Aznavur, Klaudija Kardinale...
Pridružite nam se na www.facebook.com/crtani





 




Počela Cerska bitka

Na današnji dan, davne 1914. godine, završena je Cerska bitka i to pobedom srpske vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.



Preminuo austrijski velemajstor šaha Viljelm Štajnic

Na današnji dan umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu svetskog prvaka osvojio 1886. godine pobedom nad Johanesom Cukertortom rezultatom 10:5, uz pet remija. 1889. godine objavio "Udžbenik modernog šaha".



Preminuo je Tomas Man

Tomas Man, književnik koji bez sumnje predstavlja jednu od centralnih pojava ne samo nemačke već i evropske književnosti prve polovine XX veka, izuzetnog kulturnog poslenika vazda zainteresovanog za probleme svoga doba, humanistu koji celokupnom svojom pojavom daleko nadilazi okvire germanske kulture, ali i, prema pojedinim mišljenjima, jednu od najkontroverznijih pojava literature minulog veka, preminuo je na današnji dan 1955. godine. Ovaj naoko hladan i uzdržan analitičar, ali i ljupko-podrugljivi mislilac britkog pera koji svagda "računa s naličjem rečenog", nikada nije pripadao nijednoj školi niti književnom pravcu, već je, kao i svi pangenijalni duhovi, svoje obimno delo stvarao jedino po meri sopstvene zakonomernosti. Njegova najpoznatija dela su Smrt u Veneciji, Lota u Vajmaru, Josif i njegova braća, Doktor Faustus i mnoga druga.







 
Duško58 je napisao(la):
DVADESET PET godina od smrti Alije Sirotanovića!
  • Na današnji dan pre dve i po decenije u 76. godini preminuo je jedan od najpoznatijih rudara iz stare Jugoslavije Alija Sirotanović iz Breze u Bosni i Hercegovini - junak socijalističkog rada i svetski rekorder u kopanju uglja, čiji se lik nalazio na novčanici od deset dinara.



Sirotanović je, naime, 24. jula 1849. za osam sati rada iskopao 152 tone uglja, odnosno 253 kolica i tako srušio dotadašnji rekord Rusa Alekseja Stahanova za 50 tona.

Njegov poduhvat je uneo potpuno novi način rada u tadašnje rudnike i zasnivao se na takmičarskom elanu koji se prenosio na sve zaposlene, što je rezultiralo rastom godišnje proizvodnje u tom periodu.

Anegdota kaže da je jedino što je Alija tražio od Josipa Broza Tita bila veća lopata, koji je i napravljena specijalno za njega i nazvana "sirotanovićka", podseća sarajevski "Dnevni avaz" i dodaje da je nakon toga postao "živa legenda", a njegov lik se našao i na novčanici od deset dinara.



Sirotanović je odlikovan i Ordenom junaka socijalističkog rada, dobio je nagradu AVNOJ-a i bezbroj drugih priznanja i odlikovanja, a jedna mala ulica na periferiji Breze nosi njegovo ime, dok u krugu rudnika stoji njegova bista.
Kliknite za proširenje...
Samo mala ispravka. Alija je tu kolicinu iskopao sa svojom grupom u kojoj je bilo jos osam rudara. Interesantno je da je taj rekord oboren posle samo par dana u istom rudniku od strane druge grupe rudara, ali njihov grupovodja nije poneo toliku slavu kao Alija.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh