Još su Tarabići prorekli:
Pojaviće će se čoek iz neke banje i hoteće da vidi vreme, jal će da pada kiša , jal će sunce da žeže... al narod ne htedoše da mu poveruje jer taj čoek pre podnevnog sunca uči iz nekih debelih ćitaba a po podne preobrazuje se u rudara samo što ne kopa zemlju nego je rudar sa neka sokoćala... budi Bog s nama moj proto Zaharije i šta ja sve ovo vidim i šta mi se javilo....
Ali, zbog velike suše od najmanje, evo jasno mi se kaže, mesec i po dana, narod odluči da prinese žrtvu Bogovima i Svetom Iliji Gromovniku i svaki pravi domaćin koji će za svoj žetveni rod da umilostivi Bogove i da dobije kišu odluči da žrtvuje prase od najmanje 25 kila ili šiljeze i da na taj dan, žrtveni, rano ujutru da ode u crkvu jal u namastir i da zapali voštanicu od najmanje 25 dinara za svakog u kući i jednu voštanicu za sve mrtve i da posle toga prinese žrtvu i napravi pečenicu. I obavezno u crkvi ili namastiru da kupi kilo meda i da sa delom tog meda da premaže žrtvu pre pečenja. A deo da turi u bačvu sa kljukom da mu rakija bude bolja i još 5 posto od glave šećera.
I pravi domaćini odlučiše da žrtvu ne izedu sami. Neće oni veliki glavaši i zemljaši samo sa svojom familijom da obreduju pa da ono što ostane trpaju u neko sokoćalo ko malo veće čekmeže što je spolja toplo a iznutra ladno ko za Svetog Jovana. Neće jer da bi pala kiša i da bi važila žrtva da se na obred pozovu komšije jal siromašniji iz sokaka ili zaseoka ili sela. I svi skupa da uživaju u prinošenju žrtve a domaćin da bude najmanji a siromah da bude ugošćen i počašćen.
I, kažem ti proto Zaharije pašće im kiša i rodiće i njiva i uvrtina i gde goj padne seme što ga u neku crvenu boju turaše pa vrane trovaše tu će silna biljka da izađe i biće jaka i doneće veliki rod.
I onda će doći dva čoveka jedan visok sa sokoćalima na očima i sa ustima da prostiš ko ona ženska stvar i drugi mu mali, debeli verni mu sluga što stalno govori kale, kale i stalno nosi šarenicu samo od kože u koju niko zavirio nije a svi stalno govoraše da ima blaga a drugi govorahu da unutra čuva neko voće da prostiš, proto, kao ona muška stvar, što mu dade neki trgovac tim voćem.
I taj visočiji čovek će stalno da ponavlja neke nemačke reči gdp, gdp, gdp i niko ga neće razumeti... i taj će čoek govoriti da su nam Nemci braća i da su na Turci braća i da su nam Hrvati braća i da su nam svi narodi braća iako su nam nekada krvnici bili..... ali ga niko slušati neće jer će domaćini da gledaju u neke gole žene što su sve zajedno u nekom domaćinstvu što će se gledati na nekim sokoćalima što će ga svaka kuća imati.... al će ga svi slediti ko što seljak ide za volovima...
Eto Zaharije, sroči to nekako ako ikako možeš...