Dobro vece svima, iako mozda ovo sto cu sada pisati nema mnogo veze sa ovom temom nadam se da mi necete zameriti. Naime prosle nedelje sam bio 6 dana sa nekim prijateljima iz Srbije u gornjoj Austriji, pokrajini sa najrazvijenijim stocarstvom i poljoprivredom uopste u Austriji. Obisli smo nekoliko farmi ovaca, koza, jednu poljoprivrednu skolu, razgovarali sa mnogim ogdajivacima, ratarima, udruzenjima. Poseta je bila jako iscrpna ali i poucna. Pored neke razmene strucnih iskustava i razgovora o proizvodnji ono sto sam ja za sebe a na kraju i citava grupa Srba koja je bila tamo zakljucili da je kljuc njihovog opstanka i napretka SLOGA. Oni ni u jednom trenutku nisu pomenuli drzavu kao neki faktor koji je njima bio bitan i koji je nesto doprineo kod ostvarivanja njihovih ciljeva. Sve ozganizacije u okviru poljoprivrede ,sada pouzdano govorim za Gornju Austriju ,su nastale na temeljima inicijative odgajivaca, proizvodjaca, preradjivaca.... Sve su to bile grupe ljudi sa slicnim interesima koje su se udruzile sa zeljom da pre svega sebi pa onda i drugima pomognu. Cesto puta sam dok sam razgovarao sa njima pokusavao da zamislim kako bi to moglo u Srbiji da funkcionise i ko bi bio taj sa kime bih mogao da se udruzim. Cini mi se da je u Srbiji situacija drugacija, da ljudi sami sebi nepotrebno otezavaju posao time sto jedni druge spoticu i vide kao konkurenciju, Zao mi je da o tome pisem ali smo i nedavni imali slucaja da ljudi koji nam se u lice smeskaju pokusavaju na razne nacine cime okrenemo ledja da nam zabodu noz.Ocigledno da je nekim ljudima potreban neko koga bi da nagaze da bi se tako izdigli. Situacija u poljoprivredi na zapadu ne bi bila ni priblizno ovakva kakve bez tog udruzivanja. I sami Austrijanci kazu da verovatno veliki broj njih posle ulaska u EU ne bi postojao da nisu jedni drugima verovali i da se nisu udruzili. Ovo je bio jedan za mene bitan zakljucak a ujedno i poruka koju sam hteo da sa vama podelim, da svi zajedno pocnemo da razmisljamo ozbiljnije inace nas kao stocara nece biti.