Vesti o poljoprivredi ( Saša Dragin )

Atila zaštiti patent dok ti neko iz ministarstva poljoprivrede ne ukrade :haha: :haha: :haha:
 
E to ukrštanje treba u posebnoj prezentaciji da se obradi. Treba i stočarima dati šansu da prošvercuju neke svoje ideje! :haha:
 
Čudi me da tu nije bilo i pojedinih članova poljoinfa! ::namigivanje::
 
Ministar Dragin uručio u Vladičinom Hanu donaciju u okviru akcije „Hrana za sve“
Kliknite za proširenje...

eto čime se magarac bavi.
istovara džakove.
jel' mi imamo ministarstvo rada i socijalne politike?
imamo!
pa koji krasni se ovaj bavi narodnim kujnama onda?!
 
Mene samo zanima da li bi se nas ministar samo na sekund zacrveneo kad bi procitao sta o njemu pisu ljudi koje on predstavlja i za cija bi se prava trebao boriti. Nesto ne verujem.
 
Niz mera za ukalanjanje štete u poljoprivredi
Friday, 09 July 2010
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzeće niz mera kako bi štete koje su izazvale obilne padavine i poplave bile umanjene, a poljoprivrednici "osetili boljitak", izjavio je danas resorni ministar Saša Dragin i dodao da nije zadovoljan načinom na koji je protivgradna služba reagovala u toj situaciji.




Ministarstvo poljoprivrede će zbog teških vremenskih uslova, na jesen subvenicionisati nabavku 150.000 tona NPK đubriva sa 10.000 dinara po toni, kazao je Dragin Tanjugu i podsetio da je Ministarstvo već subvencionisalo nabavku 300.000 tona KANA za zimsko đubrenje.
Ministarstvo će takođe finasirati skladištenje poljoprivrednih proizvoda u javnim skladištima sa 50 odsto vrednosti, naveo je Dragin, dodajući da je ove godine na raspolaganju prostor za količinu od 300.000 tona robe.
On je napomenuo da kredit na osnovu skladištenja robe ima kamatu od svega tri odsto, dok je u bankama interesna stopa i do 15 odsto, ističući da to praktično znači da se "više isplati držati robu u javnom skladištu, nego je odmah prodati".
Dragin je podsetio da je Ministarstvo poljoprivrede u opštinama gde je proglašena elementarna nepogoda oslobodilo poljoprivrednike plaćanja ovogodišnjih vodoprivrednih naknada za sve površine koje su više od 30 odsto bile ugrožene vodama.
"Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede je donelo zaključak da se neće naplaćivati korisćenje državnog zemljišta za 2010.godinu za sve one proizvođače koji su u tim opštinama gde je proglašena elementarna nepogoda imali štetu veću od 30 odsto", naglasio je Dragin, dodajući da to znači da će "celokupan zakup biti oprošten".
On je napomenuo da su on i inspekcija Ministarstva poljoprivrede u poslednje dve nedelje svaki dan na terenu, gde zajedno sa predsednicima lokalnih samouprava, sagledavaju stetu koje su "ova kiša i zaista nezapamcene padavine, kao i visoki nivoi reka i podzemnih voda nanele našim usevima".
Dragin je naveo da se to ministarstvo potrudilo da obezbedi dovoljne kvote, pa će ove godine subvencije biti isplaćene najranije do sada, odnosno do kraja jula i podsetio da su one ove godine povećane sa 12.000 na ukupno 16.000 dinara, što u suštini obuhvata sumu od 14.000 dinara, plus nadoknada za nabavku dizel goriva po povlašćenoj ceni.
"To su dosada najveće subvencije koje su postojale u Srbiji", istakao je Dragin.
Dragin je ukazao i na važnost osiguranja useva, jer "ako jedan grad može da načini štetu od nekoliko hiljada evra, onda, definitivno, treba da se osiguraju usevi".
" Ministarstvo poljoprivrede je baš iz tog razloga izvršilo jednu kampanju i edukaciju poljoprivrednih proizvođača tokom ove godine i objasnilo im da ministarstvo subvencioniše premije osiguranja sa 40 odsto", kazao je Dragin i precizirao da za ratarske kulture osiguranje "izađe" od 700 do 1.250 dinara po hektaru.
"Ono sa čime nismo zadovoljni, i to ja mogu javno da kažem, to je da smo očekivali da protivgradna služba radi svoj posao daleko bolje", kazao je Dragin i dodao da Ministarstvo poljoprivrede želi da razgovara o tome da se ta služba organizuje na drugačiji način.
Kliknite za proširenje...
 
Dragin: Za izvoz 300.000 tona pšenice

(Tanjug) Srbija ove godine planira da izveze čak 300.000 tona pšenice, izjavio je ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Saša Dragin.
On je dodao da nema razloga da strahujemo hoće li biti dovoljno hlebnog žita za prehranu stanovništva Srbije.

Prosečni prinosi pšenice su, zbog vremenskih nepogoda, nešto manji od očekivanih, ali će silosi biti puni i pšenice će biti dovoljno i za ishranu domaćeg stanovništva i za izvoz, rekao je Dragin u Valjevu.
Kliknite za proširenje...

Prema navodima sekretara Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimira Vlaovića od 40.500 hektara pod pšenicom u Sremu, do sada rod je skinut sa oko polovine površina uz prosečan prinos od samo 3,8 tona po hektaru, što je 20 odsto manji prosečan prinos nego prošle godine.
Kliknite za proširenje...

e moj saša dragin.
kad već ne ideš na teren, pročitaj bar novine.
ide sve lošije žito na vršidbu.stiže na red ono gde je voda ležala.
srem će završiti ispod 3.5t/ha.
to znači da će prosek u srbiji biti debelo ispod 3t/ha.
izvešćeš ti moj !"#$% krasni!
 
Odg: Vesti o poljoprivredi ( Saša Dragin )

e moj saša dragin.
kad već ne ideš na teren, pročitaj bar novine.
ide sve lošije žito na vršidbu.stiže na red ono gde je voda ležala.
srem će završiti ispod 3.5t/ha.
to znači da će prosek u srbiji biti debelo ispod 3t/ha.
izvešćeš ti moj !"#$% krasni! tarana uze mi reč..

Kod mene nijedan kg žita nije prodat. Sa ovom cenom žita naspram kukuruza pa svako normalan će hraniti svinje sa žitom a kukuruz prodavati
 
Dragin: 'Imlek' namerno pravi nestašicu!


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/128486/Dragin%3A+%27Imlek%27+namerno+pravi+nesta%C5%A1icu!.html
 
ne da pare, trebaju njemu, mora i on od neceg da zivi, a ne moze i da drzi krave i da bude ministar poljoprivrede zbog sukoba interesa, pa se covek zrtvovao zarad opsteg dobra i postavio ledja i pleca pod nezahvalnu mu funkciju koja mu nista dobra osim ::novac:: donet nece
 
Srpski seljak zavidi hrvatskom rataru

Proizvođača pšenice iz Vojvodine država subvencioniše sa 14.000 dinara ili oko 130 evra, dok njegovog „kolegu” iz Slavonije hrvatska država dotira sa 300 evra po hektaruSrpski seljaci ne kriju da zavide ratarima iz Hrvatske, bar kada je o državnim subvencijama reč. Jer, poljoprivrednik iz Srbije koji će na hektaru zemlje ove jeseni zasejati pšenicu može da se nada državnoj dotaciji od 14.000 dinara ili oko 130 evra, dok njegovog „kolegu” iz Hrvatske država subvencioniše sa 300 evra po hektaru. I dok zemljoradnik iz Vojvodine za proizvodnju šećerne repe i suncokreta dobije od države 14.000 dinara po hektaru, poljoprivrednog proizvođača iz Slavonije država pomaže sa tri, četiri puta više sredstava.
Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže da se Srbija samo deklarativno zalaže za poljoprivredu kao stratešku granu privrede. – Hrvatska ima tri puta manje poljoprivrednika i tri puta manje obradive zemlje, ali čak tri puta veći agrarni budžet. Kod nas se za poljoprivrednike, em izdvaja malo para, em se taj novac ne raspoređuje na pravi način. Sada se, zbog najava o smanjenju javne potrošnje svuda režu troškovi, ali čak i kada je bilo para nije se davalo poljoprivredi – smatra Živkov i napominje da je Hrvatska turistička, a Srbija poljoprivredna zemlja.On podseća da je pre nekoliko godina poljoprivredni budžet bio dvadeseti deo republičkog, dok sada predstavlja tridesetinu državne kase. Živkov dodaje i to da je od 778.000 seljaka svega 84.000 njih u sistemu subvencija.– Problem je i što se u našoj agrarnoj politici ne znaju prioriteti. Zato nam se problemi gomilaju, pa se eto desilo i to da paradajz košta 200 dinara, a da mleka nema u radnjama. Kad država ne zna šta joj je cilj u poljoprivredi onda ni ne čudi što predvidive stvari, poput nestašice mleka, sve iznenade. Isti scenario nam se sada ponavlja i sa uljem, bojim se da nas i tu čekaju nestašile. Tu se, nažalost, problemi ne završavaju. Zbog nedovoljnog broja stoke bojim se da ćemo uskoro imati i manjak mesa na tržištu – strahuje Živkov.
Na prste se, dodaje, u poslednje dve godine mogu nabrojati subvencije u poljoprivredi. Poljoprivredni proizvođači zato ne ostvaruju profit, a kod banaka ne mogu da dobiju kredit jer su se uglavnom prezadužili.
– O kakvom ulaganju u poljoprivredu možemo da pričamo ako je u poslednje dve godine uvezeno 40 puta manje traktora nego u ranijem periodu – napominje naš sagovornik.




Po definiciji, svaka subvencija u poljoprivredi ima četiri efekta: ekonomski, socijalni, uticaj na okruženje i politički efekat. Problem je, dodaje bivši ministar, što je političarima najvažniji ovaj poslednji uticaj. – Mnogo je bolje subvencionisati ulaganja u poljoprivredu, nego dati novac poljoprivrednicima po hektaru obradive zemlje, ili po grlu stoke, na primer. Zašto? Zato što ako jedna krava godišnje daje 2.000 litara mleka ni 100 ni 300 evra neće učiniti da ona da više. Zato je bolje da država pomogne seljaku da kupi onu sortu krave koja će davati 7.000 mleka godišnje – objašnjava Živkov šta je želeo da kaže. Prebacivanjem krivice u državno dvorište, poljoprivredni proizvođači žele da izvrše pritisak na vlast, ali reč je o opravdanom pritisku, ocenjuje Živkov: Nažalost u ovoj državi vas niko ne čuje i ne konstatuje dok ne izvršite pritisak – konstatuje on. Milan Kužnik, savetnik u Udruženju za poljoprivredu dodaje i da, osim što je agrarni budžet mali, da se sa isplatama subvencija obično kasni. – Tako da i ono na šta imaju pravo, poljoprivrednici ne mogu da dobiju, jer im država obično duguje novac. Pri tom, na subvencije mogu da računaju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva – ističe Kužnik. Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka, kaže da je ova asocijacija angažovala nekoliko stručnjaka koji će, konsultujući evropsko iskustvo, napraviti predlog mera za Ministarstvo poljoprivrede.

Izvor: Politika
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh