Vesti o poljoprivredi ( Saša Dragin )
- Začetnik teme S3RiOUS
- Datum pokretanja
Eto vidite Zivkovic je znao gde da ulozi nase pare 
Tekst je odlican moze se sagledati realno stanje u poljoprivredi, stocarstvo normalno da je u opadanju posto 70% tih ljudi koji se bave stocarstvom pripadaju onoj grupi hoby-poljoprivrednika, za koju nemaju sluha ovi propaliteti iz ministarstva poljoprivrede.
Post je spojen: [time]1268583093[/time]
_________________________________________________Tekst je odlican moze se sagledati realno stanje u poljoprivredi, stocarstvo normalno da je u opadanju posto 70% tih ljudi koji se bave stocarstvom pripadaju onoj grupi hoby-poljoprivrednika, za koju nemaju sluha ovi propaliteti iz ministarstva poljoprivrede.
Jingis
Član
šandor je napisao(la):
Jel zna neko kad je ovo? Ili je to vec proslo!?
Datum: 27.03.2010.
Traktori za repu
Fabrika šećera „Sunoko” ponudila je proizvođačima šećerne repe, u saradnji sa Credit Agricole bankom, kupovinu „John Deere” traktora od kompanije „Res trade”, a u zamenu za trogodišnju isporuku repe.
Obim kredita je 600.000 evra, rok otplate tri godine, a kamatna stopa 6%, uz učešće kupca od 10% na odabrani traktor.
U kreditnom aranžmanu su četiri modela „John Deere” traktora i kupci mogu da računaju i na povraćaj 30-40% sredstava koje ove godine obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede. Spajanjem ovog kredita i modela finansiranja Ministarstva, savremeni traktor od 158 KS ratare može da košta 51.430 evra ili 2.700 tona šećerne repe, koju će predavati „Sunoku” u naredne tri godine.
Kompanija „Res trade” nije povećala cene za traktore, tako da se traktor od 95 KS može kupiti za 31.800 evra, a uz vezivanje za državnu subvenciju njegove kupce će koštati oko 20.000 evra. Svim kupcima, korisnicima kredita, „Res trade” će platiti kasko osiguranje.
„Sunoko”, koji ima kooperante za godišnju proizvodnju šećerne repe na oko 30.000 hektara, kreditnim aranžmanom za traktore godišnje obezbeđuje sigurnu proizvodnju repe na 2.000 hektara.
Za ratare u Srbiji ovo je prva veća ponuda visokovredne mehanizacije sa evropskim standardima, jer su slični krediti do sada nuđeni za traktore proizvedene u istočnim zemljama i slabijeg kvaliteta.
Marija Marić Mitrović, član Izvršnog odbora Credit Agricole banke, izjavila je za „AgroServis” da je ova banka prepoznala moć srpskog agrara i da je spremna da po posebnim povoljnijim uslovima, u cilju dugoročne saradnje, a bez valutnog rizika, ovakav model ponudi i drugim prerađivačima i distributerima.
- Svi koji su u lancu agrarne proizvodnje i imaju dogovorene ugovore sa prerađivačima mogu da računaju na usluge naše banke – rekla je Marija Marić Mitrović, ističući da ova banka želi da poljoprivrednici sa što manje rizika jačaju svoje gazdinstvo.
Traktori za repu
Fabrika šećera „Sunoko” ponudila je proizvođačima šećerne repe, u saradnji sa Credit Agricole bankom, kupovinu „John Deere” traktora od kompanije „Res trade”, a u zamenu za trogodišnju isporuku repe.
Obim kredita je 600.000 evra, rok otplate tri godine, a kamatna stopa 6%, uz učešće kupca od 10% na odabrani traktor.
U kreditnom aranžmanu su četiri modela „John Deere” traktora i kupci mogu da računaju i na povraćaj 30-40% sredstava koje ove godine obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede. Spajanjem ovog kredita i modela finansiranja Ministarstva, savremeni traktor od 158 KS ratare može da košta 51.430 evra ili 2.700 tona šećerne repe, koju će predavati „Sunoku” u naredne tri godine.
Kompanija „Res trade” nije povećala cene za traktore, tako da se traktor od 95 KS može kupiti za 31.800 evra, a uz vezivanje za državnu subvenciju njegove kupce će koštati oko 20.000 evra. Svim kupcima, korisnicima kredita, „Res trade” će platiti kasko osiguranje.
„Sunoko”, koji ima kooperante za godišnju proizvodnju šećerne repe na oko 30.000 hektara, kreditnim aranžmanom za traktore godišnje obezbeđuje sigurnu proizvodnju repe na 2.000 hektara.
Za ratare u Srbiji ovo je prva veća ponuda visokovredne mehanizacije sa evropskim standardima, jer su slični krediti do sada nuđeni za traktore proizvedene u istočnim zemljama i slabijeg kvaliteta.
Marija Marić Mitrović, član Izvršnog odbora Credit Agricole banke, izjavila je za „AgroServis” da je ova banka prepoznala moć srpskog agrara i da je spremna da po posebnim povoljnijim uslovima, u cilju dugoročne saradnje, a bez valutnog rizika, ovakav model ponudi i drugim prerađivačima i distributerima.
- Svi koji su u lancu agrarne proizvodnje i imaju dogovorene ugovore sa prerađivačima mogu da računaju na usluge naše banke – rekla je Marija Marić Mitrović, ističući da ova banka želi da poljoprivrednici sa što manje rizika jačaju svoje gazdinstvo.
Za prva tri meseca ove godine iz Srbije je izvezeno oko 360.000 tona kukuruza, znatno više nego u istom periodu prošle godine, izjavio je danas Tanjugu direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.On je podsetio da je od januara do marta 2009. godine izvezeno 279.500 tona kukuruza.Saković je naglasio da će, ukoliko takav tempo izvoza kukuruza bude nastavljen tokom cele godine, u 2010. godini biti postignut rekordan izvoz te žitarice, koji će iznositi izmedju 1,8 i dva miliona tona.
On je podsetio da je Srbija 2009. godine postigla rekord u izvozu kukuruza, plasirajući na strana tržišta oko 1,6 miliona tona.Kada je o pšenici reč, tu je situacija znatno teža, ukazao je Saković, jer je u prva tri meseca 2010. godine izvezeno ukupno 10.000 tona hlebnog žita, znatno manje od prošlogodišnjeg prosečnog mesečnog izvoza, koji je iznosio oko 13.000 tona.On je naveo da je lane u Srbiji, kao i u svetu, ostvaren dobar rod pšenice, ali je loš kvalitet žita proizvedenog u Srbiji izvozu te kulture na dalja, a ne samo okolna tržišta, "zatvorio vrata".
I na domaćem tržištu postoji ozbiljan problem visoke ponude i male tražnje pšenice, ukazao je Saković, objašnjavajući da skladištari još uvek nisu uspeli da se oslobode prošlogodišnjih viškova.Zbog toga se procenjuje da će ove godine u junu, u momentu žetve, na tržištu Srbije biti oko 600.000 tona pšenice viška, naveo je Saković, upozoravajući da bi država trebala na vreme da preduzme odgovarajuće mere kako ne bi došlo do blokade tržišta.
On je podsetio da je Srbija 2009. godine postigla rekord u izvozu kukuruza, plasirajući na strana tržišta oko 1,6 miliona tona.Kada je o pšenici reč, tu je situacija znatno teža, ukazao je Saković, jer je u prva tri meseca 2010. godine izvezeno ukupno 10.000 tona hlebnog žita, znatno manje od prošlogodišnjeg prosečnog mesečnog izvoza, koji je iznosio oko 13.000 tona.On je naveo da je lane u Srbiji, kao i u svetu, ostvaren dobar rod pšenice, ali je loš kvalitet žita proizvedenog u Srbiji izvozu te kulture na dalja, a ne samo okolna tržišta, "zatvorio vrata".
I na domaćem tržištu postoji ozbiljan problem visoke ponude i male tražnje pšenice, ukazao je Saković, objašnjavajući da skladištari još uvek nisu uspeli da se oslobode prošlogodišnjih viškova.Zbog toga se procenjuje da će ove godine u junu, u momentu žetve, na tržištu Srbije biti oko 600.000 tona pšenice viška, naveo je Saković, upozoravajući da bi država trebala na vreme da preduzme odgovarajuće mere kako ne bi došlo do blokade tržišta.
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3690&Itemid=1
Post je spojen: [time]1273778597[/time]
_________________________________________________A kod mene sve pliva
I plaćamo odvodnjavanje a oni da osiguramo od suše :šandor je napisao(la):
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3690&Itemid=1
Post je spojen: [time]1273746197[/time]_________________________________________________
A kod mene sve pliva
To samo moze u zemlji SRBIJI
peto1
Moderator
Seljak prvi u Evropi
http://www.novosti.rs/code/navigate...ljak prvi <br/>u Evropi&kword_add=sasa dragin
http://www.novosti.rs/code/navigate...ljak prvi <br/>u Evropi&kword_add=sasa dragin
peto1
Moderator
Bice da: Ja reko ja i poreko. Ejjj ovo je Srbija. Sta su nam sve obecali boli glava.
IMT-550
Član
Tacno tako,sve na svom mestu i u pravo vremeZoran0230 je napisao(la):Peto tebe bih predložio za ministra informisanja na ovom forumu-mislim da će se i ostali forumaši složiti sa ovim-mislim da pravi ministar ne može ni cipele da ti čisti
Jes' i kod nas su ispalili juče obadve rakete, samo mi nije jasno, zašto su pucali kad je nevreme već prestalo, a ne pre nevremena....šandor je napisao(la):Ako ne potuče sve led pošto nemaju para za protivgradnu odbranu
IMT-550
Član
Pa da se pravdaju,ETO ispalili smo ih a to sto gradonosnih oblaka nema,nema veze ima kisnih.....mityoo je napisao(la):Jes' i kod nas su ispalili juče obadve rakete, samo mi nije jasno, zašto su pucali kad je nevreme već prestalo, a ne pre nevremena....šandor je napisao(la):Ako ne potuče sve led pošto nemaju para za protivgradnu odbranu
peto1
Moderator
Ispalili iz inata da ne moraju vise da dezuraju jer ionako nema vise raketa protiv grada.
Ma mi smo glupi kad ne znamo kako da lobiramo za svoje potrebe!
Vi'te ovako: je li tačno da se u ovoj državi nabavka žirafa tretira kao prioritet? Tačno je.
E pa onda samo treba malo mućnuti glavom i pred skupštinu izaći sa predlogom da svako selo dobije barem po deset žirafa. E onda napravimo malu studiju izvodljivosti i prezentujemo poslanicima kako se te žirafe mogu upotrebiti i kao protivgradna zaštita tako što će im se dugi vratovi koristiti kao lansirne rampe za protivgradne rakete. I u sitnoj štampi dopišemo da na svako grlo treba da sleduje toliko i toliko raketa...
Ovo što sam sad napričao nema veze s mozgom, ali to znamo samo vi i ja!!!
Lepota priče je u tome što će poslanici skontati samo deo o tome da nam trebaju žirafe, a ostatak prezentacije neće ni pročitati jer em što je pisano sitnim slovima, em što bi radije rešavali ukrštenicu nego čitali ono što bi trebali da čitaju. A pošto su svi oni filantropi da im nema ravnih, ratifikovaće zakon o nabavci žirafa i ostalog repromaterijala što uz njih ide!
A nama dupla korist! Dobićemo rakete, a i znate li vi kolike se šunke mogu dobiti od nogu jedne žirafe??
Mislite o tome...
Vi'te ovako: je li tačno da se u ovoj državi nabavka žirafa tretira kao prioritet? Tačno je.
E pa onda samo treba malo mućnuti glavom i pred skupštinu izaći sa predlogom da svako selo dobije barem po deset žirafa. E onda napravimo malu studiju izvodljivosti i prezentujemo poslanicima kako se te žirafe mogu upotrebiti i kao protivgradna zaštita tako što će im se dugi vratovi koristiti kao lansirne rampe za protivgradne rakete. I u sitnoj štampi dopišemo da na svako grlo treba da sleduje toliko i toliko raketa...
Ovo što sam sad napričao nema veze s mozgom, ali to znamo samo vi i ja!!!
Lepota priče je u tome što će poslanici skontati samo deo o tome da nam trebaju žirafe, a ostatak prezentacije neće ni pročitati jer em što je pisano sitnim slovima, em što bi radije rešavali ukrštenicu nego čitali ono što bi trebali da čitaju. A pošto su svi oni filantropi da im nema ravnih, ratifikovaće zakon o nabavci žirafa i ostalog repromaterijala što uz njih ide!
A nama dupla korist! Dobićemo rakete, a i znate li vi kolike se šunke mogu dobiti od nogu jedne žirafe??
Mislite o tome...
