Vesti-novosti-obavestenja

http://forum.krstarica.com/showthread.php/434245-Nov-harač-za-gradjane-Za-sandučiće-10-miliona-evra!?p=16408718#post16408718
 
Komentar sa gore pomenutog foruma--

Eto sad su i sanducici uslov za EU

Vec vidim sledeci uslov - uniformne gace za gradjane Srbije, ekoloske naravno, cena sitnica, 1 000 din komaT gaca, obavezno imati minimum 8 komaTa...
::namigivanje::
 
pa mora sandučići da budu standardizovani jer če i računi da nam budu kao i evropski a plate i ostala primanja ima da nam budu kao u Zimbabveu :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha:
 
eeee ne mogu vise ...... ionako sam tanak sa zivcima,,,, more treba im se makje najebati,, olosi .uhhh nemam reci koliko me ovakve gluposti nerviraju a ljudi nema hleba da jedu.. a mi koji pa nesto radimo .. napravise nas bednicima da radimo za dzabe... :zli: ::lose::
 
Kod nas u zdravstvenom centru svi dobili službene telefone-700 X ne znam koliko koštaju ali neka su samo 2000 a nema para,a nemaju para za jednu bravu u jednoj zdravstvenoj stanici,kapiju zaključavam tako šzo je vežem žicom.Ko vodi računa o tome gde idu novci :udri:
 
Država visokim akcizama štiti NIS
Blic - Pre 12 sati
Ne samo da će povećavanjem akciza na gorivo država izazvati nova poskupljenja na pumpama već će sistemom dvojnih akciza dovesti u pitanje uvoz, ali i potrošnju derivata evropskog kvaliteta.

Namet na kvalitetnija goriva iz uvoza je znatno viši od akcize na derivate koji izlaze iz rafinerija Naftne industrije Srbije. Na ovaj način država je ponovo zaštitila domaću naftnu kompaniju.

Posle samo nekoliko dana od liberalizacije tržišta nafte i derivata, jasno je da potrošači neće osetiti gotovo nikakvu korist, bar ne u prvo vreme. Vlada Srbije je povećanjem akciza na goriva ne samo uticala na povećanje cena već se i uvoz, kao i potrošnja kvalitetnijeg goriva dovode u pitanje. Sa većim akcizama na derivate evro kvaliteta ova goriva će u startu biti skuplja od domaćih za četiri do pet dinara. Akcize na lošiji benzin, onaj koji se proizvodi u domaćim rafinerijama, povećane su sa 44,7 na 45 dinara, dok je akciza na benzin koji bi trebalo da se uvozi i koji je kvalitetniji povećana sa 44,7 na 49,5 dinara za litar. Time država destimuliše i uvoz, ali i potrošnju kvalitetnijeg goriva. Akciza na manje kvalitetan dizel D2 koji proizvodi NIS sa 30,47 dinara povećana je na 35, a na evrodizel čak na 37 dinara. Naftaši smatraju da u ovakvim uslovima o otvaranju tržišta nema ni govora. Aleksandar Mileusnić iz "Petrobart avie" kaže da se ovim postupkom štiti NIS.

- Država je kroz akcize učinila ovo gorivo jeftinijim u odnosu na ono evro kvaliteta. Nelogično je da se akcizama štiti lošije. Pitanje je sada koji deo tržišta će hteti da kupuje ovako skupo gorivo, a pitanje je i kome će se od uvoznika isplatiti da ga uvozi - ističe Mileusnić.

S. B.


KURVA BANDA
Post je spojen: [time]четвртак, 06. јануар 2011. 05:28:17 CST[/time]
_________________________________________________






Niko nije odgovoran što nema pšenice i mleka
Blic - Sreda, 05. januar 2011. 00:02
BEOGRAD - Srbija je prošle godine ostala bez mleka, a ove bi mogla bez pšenice, ali odgovornost ne oseća nijedan ministar trgovine i poljoprivrede od 2001. godine. Goran Živkov, Bojan Dimitrijević, Slobodan Milosavljević i Saša Dragin ne smatraju da su krivi što je "Salford" monopolista na tržištu mleka, a broj krava se drastično smanjio, niti što Srbiji, velikom izvozniku pšenice, preti uvoz. Sve manje mlekarica, jer je sve manje mleka, jer je sve manje krava

Ministri trgovine i poljoprivrede od 2000. naovamo bili su svedoci kako "Salford" 2003. godine, za manje od 10 meseci prvo kupuje "Imlek", a zatim zaječarsku, zemunsku, novosadsku i subotičku mlekaru.

Statistički zavodi su svake godine izveštavali o smanjivanju broja krava, 2001. bilo je 817.000 grla, a prošle 468.000. Ministri su aminovali i budžete kojima su 2007. i 2008. godine smanjivane subvencije po litru mleka sa četiri na 1,5 dinara. Mogli su da čuju od seljaka i kako mlekare smanjuju otkupne cene, sa više od 30 dinara ili oko 40 evrocenti u 2007. godini na ispod 20 evrocenti u prošloj.

Zabrana izvoza pšenice i kukuruza od avgusta 2007. do sredine 2008. prilično je pogodila seljake i poremetila tržište. Tada je neko "procenio", a država poverovala, da ima manjka od 200.000 tona pšenice, ali se ispostavilo da ima viška, i to 400.000 tona.

Zato onda i nije čudno što je prošle jeseni zasejano samo 470.000 hektara, a moglo je i 600.000 hektara, u situaciji kada ceo svet bruji da će pšenica biti deficitarna i skupa. Na sve to država ne zna koliko ima zaliha i koliko je tačno zasejano.

O poljoprivredi su od 2000. godine brinuli i brinu Dragan Veselinov (2001-2004), Ivana Dulić-Marković i njen zamenik Goran Živkov (2004-2007), Slobodan Milosavljević (2007-200:cool: i Saša Dragin (od 200:cool:, a o trgovini Slobodan Milosavljević (2001-2004), Bojan Dimitrijević (2004-2007), Predrag Bubalo (2007-200:cool: i ponovo Milosavljević (od 200:cool:.


Bivši i sadanji ministri odbaciju krivicu

Sudeći po odgovorima nekadašnjih i sadašnjih ministara, osim konstatacije da je situacija loša, nema ni odgovornosti ni krivice za ovakvo stanje poljoprivrede i prehrane u Srbiji.

Goran Živkov: Naslednici radili loše

U naše vreme subvencije su bile četiri dinara po litru, a posle su smanjene na 1,5 dinara i ukinute pravnim licima i velikim farmerima. Broj krava jeste smanjen, ali je proizvodnja povećana. Nestašice je stvorila loša državna politika subvencija, a ne monopol jer "Salford" ne radi od juče. Otkupne cene su pale zbog krize u mlekarskom sektoru u EU, ali naša država nije, kao druge, povećala subvencije.

Slobodan Milosavljević: Kazniti monopoliste
Dok sam bio ministar, mleka je uvek bilo. Pre mesec dana predložili smo Ministarstvu ekonomije, zaduženom za spoljnu trgovinu, uvođenje izvozne dažbine za pšenicu, a Ministarstvu poljoprivrede da razmisli o zabrani izvoza. Ministarstvo trgovine donelo je 2009. efikasniji Zakon o zaštiti konkurencije, a zadatak komisije kao nezavisnog tela bila je borba protiv monopola i kažnjavanje.

Bojan Dimitrijević: Nemam odgovornost

"Salford" je ušao na naše tržište posle formiranja naše vlade, marta 2004. Nikakve odgovornosti nemam, bilo je mleka, a i cene su bile niže. "Salford" se u moje vreme nije ponašao monopolski, a formirali smo i Komisiju za zaštitu konkurencije.

Saša Dragin: Nema nestašice

Trgovina bilo kojom robom nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, ali smo obavestili nadležne da prate izvoz pšenice. U skladištima ima oko 700.000 tona i nema bojazni od nestašice. Mleka ima dovoljno u svim radnjama.

Ministri Ivana Dulić-Marković, Dragan Veselinov i Predrag Bubalo nisu bili dostupni za komentar.

V. Spasić
 
Stotine pisama protiv modifikovane hrane i nuklearke
Blic - Pre 3 sata i 25 minuta
U skladu sa Zakonom koji jasno dozvoljava obraćanje građana organima javne vlasti, veliki broj čitalaca izdanja i korisnika usluga naše kompanije nas je ovih dana obavestio da nisu saglasni, niti su dali pravo ikome da u njihove ime, dozvoli: - uvođenje genetski modifikovane hrane u Republiku Srbiju, jer smatraju da je nezdrava i opasna; - gradnju nuklerane elektrane gde bi Republika Srbija bila suvlasnik, jer međunarodni zakon kaže da nuklearni otpad mora biti deponovan u zemlji koja je vlasnik, pa bi deo nuklearnog otpada bio deponovan u Srbiji.

"Mediji jasno prenose da su osobe u Vladi donele odluku da dozvole genetski modifikovanu hranu, kao i da grade nuklearnu elektranu" - stoji u ovim pismima.


Post je spojen: [time]1294357817[/time]
_________________________________________________






Rekordan suficit agrara od 1,07 milijardi dolara
Blic - Pre 11 sati
Srpski agrar je za 11 meseci prošle godine ostvario rekordan spoljnotrgovinski suficit od 1,07 milijardi dolara, saopšteno je danas iz Privredne komore Srbije (PKS).

Saradnik-istraživač u Privednoj komori Srbije (PKS) Vojislav Stanković istakao je da je u razmeni hrane, pored rekordnog suficita, ostvaren i rekord u pokrivenosti uvoza izvozom od 217,1 odsto.

Prema njegovim rečima, u prošloj godini izvoz hrane je imao rast od 12,7, a uvoz 3,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u ukupnom robnom izvozu Srbije bio je 22,4 odsto, a učešće uvoza samo šest procenata.

Tanjug
 
Pronadjen uzrok izumiranja pčela.

Posle zabrane insekticida na bazi neonikotinoida u Francuskoj, Italiji, Sloviniji itd. 2009 godine primećeno da je izumiranje pčela zaustavljeno.
Iako hemijska industrija (Bajer) još uvek ne priznaje da je uzrok izumiranja pčela njihovi proizvodi na bazi neonikotinoida postoje naučni dokazi da su ovi insekticidi odgovorni za smanjivanje populacija pčela.

The concern about neonicotinoids
and honey bees has
received the most notoriety in
France, and the Italians are
working on it, also. An early
neonicotinoid, imidacloprid
(Gaucho®), was being used as a
seed treatment on sunflowers in
France.

Gaucho koji se i kod nas koristi je sada zabranjen u Francuskoj i odmah je primećeno poboljšano stanje populacije pčela iako se ti insekticidi dugo zadržavaju u zemljištu.

http://entomology.ucdavis.edu/faculty/mussen/05-06-04.pdf

Iako su naznake postojale 2004 godine, masovno izumiranje pčela na suncokretovoj paši u Francuskoj, trebalo je još pet godina da bi se zabranili ti insekticidi. Pa i kada su već sledeće 2010 godine primećni dobri rezultati još uvek ima onih koji tvrde da oni nemaju veze sa umiranjem pčela.
Zapravo i nemaju, jer pčele ne umiru direktno već im se nervni sistem toliko poremeti da neznaju da se vrate u košnicu, pa je pogrešno deo pripisivan varoi.
Takodje postoje i dokazi da su ovi insekticidi vezani i za nestanak nekih populacija ptica jer se količina otrova nagomilava u lancu ishrane i postaje smrtonosna i za njih.

Neki od neonikotinoida su

* Acetamiprid
* Clothianidin
* Dinotefuran
* Imidacloprid
* Nitenpyram
* Thiacloprid
* Thiamethoxam
aktivni sastojci

Nisu u pitanju samo oni za folijarnu primenu već pre svega oni koji se koriste za obradu semena.


Pretpostavljam da će pčelari brzo reagovati na ovakve vesti o čemu treba da razmisle i oni koji zavise od mobilnih pčelara.
 
Postavio sam ali bi zapravo trebalo svuda, kod ratara naročito ali nemugu baš da spamujem forum. Možda okačiti link ako ima neka tema koja se tiče upotrebe insekticida.

Po običaju će informacije kod nas zadnje da stignu, naročito svest da treba naći alternativu. Bajer naravno ne namerava da povuče to iz prodaje dok ne potroši zalihe, sirovine, ne amortizuje linije za proizvodnju tj. dok im Nemačka ne zabrani proizvodnju (što je malo verovatno). A dotle postoje tržišta kao što je naše, afričko itd.
 
Pa zar drzava nije trebala, da reaguje na vreme,
a ne da pusti u prodaju takve preparate.
Svi imaju korist osim obicnih ljudi.
 
Nazad
Vrh