Šta krije ekonomska strategija do 2020.
Stari model razvoja je prevaziđen i sada moramo više da investiramo a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a investicije države veće. Ovo je, u najkraćem, odgovor na pitanje šta Vlada treba da uradi da bi Srbija postigla uspeh posle globalne krize. Ovakav program je predviđen i „Postkriznim modelom ekonomskog rasta i razvoja Srbije do 2020. godine”.
Poljoprivreda i prerađivačka industrija biće naši glavni aduti
Na ovoj strategiji od aprila rade ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i Fonda za razvoj ekonomske nauke.
Osnovna ideja modela rasta jeste da se promeni odnos investicija i potrošnje. Bar četiri do pet godina dinamika investicija mora da prednjači nad potrošnjom. Tako bi, u optimističnom scenariju, BDP do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje, dok bi 2020. dostigao sedam procenata. Investicije bi paralelno rasle sa 17,5 odsto učešća u BDP koliko iznose ove godine, do 25 odsto u 2015. godini.
Sa starim modelom svakako bi bili u krizi
Biće potrebno promeniti i strukturu investicija. Država će morati da se okrene izvozu, što znači i forsiranje ulaganja u prerađivačku industriju, poljoprivredu i građevinarstvo.
Pavle Petrović
I Pavle Petrović, ekonomista i urednik „Kvartalnog monitora”, kaže da će biti potrebno više ulagati u razmenjive sektore, uglavnom u prerađivačku industriju i usluge koje izvozimo.
- Ta roba se može prodati i na domaćem tržištu, ali se takmiči i sa uvoznom robom. Preduslov je stabilnost kursa. Kvartalni monitor predviđa da je vrednost dinara sada na normalnom nivou i da je to dobar signal za jačanje prerađivačke industrije - kaže Petrović za „Blic”.
Subvencije samo poljoprivredi
Državne donacije koje su imale smisla posebno u krizi, narednih godina više neće biti karakteristika srpske privrede. Budući da i Evropska unija ima budžet za poljoprivredu, i Srbija će subvencionisati ovu granu, koja ostvaruje suficit od dvadesetak odsto, ali ne i druge privredne sektore.
Glavni, dakle, igrač u novom modelu ponašanja je država. Uspeh te strategije zavisiće, pre svega, od kapaciteta Vlade da sagleda efekte programa razvoja, kao i od veštine izbora i primene plana izlaska iz krize.
Država će prvo će morati da napravi političko-ekonomski ambijent:
„Rasplitanje kosovskog pitanja obezbeđuje siguran put ka Evropskoj uniji i jačanje rejtinga države, ali su potrebne i duboke reforme u javnom sektoru i ulaganja u infrastrukturu”, kaže Miladin Kovačević.
U javnom sektoru su, kako saznajemo, potrebne duboke reforme penzijskog sistema, te nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu. Podrazumeva se i nastavak privatizacije ili korporativizacije državnih i komunalnih preduzeća, ali i reforme u domenu politike upravljanja gradskim i građevinskim zemljištem.
- Novi zakon o planiranju i izgradnji imamo, ali će i ovde biti potrebni novi potezi na planu primene - kaže naš sagovornik.
Blic.rs