Vesti i obaveštenja

Goran G. je napisao(la):
nesto sam načuo da je vogel u hungariji zatvoren,znači ni tamo nije bas sve bajno i sjajno :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
....nesto si nacuo pa si slobodan da donosis procenu da tamo nije sjajno i bajno.
Neznam koliko ides preko i koliko gledas svoje okruzenje ali kad predjes preko u Morahalom koji je najobicnija pogranicna selendra ima jacu privredu nego "bajna" Subotica. A pogledaj nasa pogranicna sela duz granice od tvog Sombora pa do Kikinde, puka sirotinja i jad , oronule kuce, neokrecene, starci ispred kuca,mladi pobegli sto dalje, a pogledaj samo kako izgledaju pogranicna sela preko tebe, Kunbaja, Bacsalmas,Csikerija......... e to ti je prava slika gde smo mi i na kojem smo putu

- - - - - - - - - -

vuxsd je napisao(la):
A onaj zakon protiv hipermarketa gde 50% robe mora da bude iz ugarske.... Biće oni opet carstvo....
Kliknite za proširenje...
....izvini ,a koji ti je to zakon uperen protiv domacih hipermarketa a da roba mora biti iz Republike Madjarske.......svako je kovac svoje srece, dok mi palamudimo drugi rade, dok se mi busamo u prsa drugi napreduju.......
 
Da ne bude sa Madjrima kao sa Kragujevackom Zastavom.
Tim zapadnjacima dokle dajes dobro je, cim smanjis davanje odose drugde.
 
Ne treba Rabadzja da se trudis da objasnis ili dokazes da je Madjarska od ulazka u EU napredovala jer to ne mozes dokazati rusofilima koji iz ove vukojebine nisu krocili!!!
Guglace 3 dana pa ce naci neku bezvrednu sitnicu pa ce opet da teraju svoje!!!

Eto ga niotkud!!! I jos ih ima!:osmeh:
 
Rabadzija je napisao(la):
E sad da li neko zna tacnu cifru aranzmana sa Fijatom? Pa ni Vucic ne iznosi tacne podatke iz ugovora...a mislim da malo opsirnije a za nas obican svet jednostavno, mozete procitati na sajtu Branka Dragasa
Kliknite za proširenje...


Mislim da je Malagurski preključe u emisiji ,izneo podatak da smo uložili u FIAT 560 miliona,a da je zarada u 2013 bila 14 miliona,pošto Srbija ima udeo od 33% znači nama pripada 4,6 miliona,tom računicom treba nam 120 godina da povratimo uloženo.
 
[h=2]VOJISLAV STANKOVIĆ: Sad skupo plaćamo danak prekomernom uvozu svinja[/h]
Beograd, 28. jul 2016.
Izvor: www.agrosmart.com

  • 28%20stankovic.jpg
    Nije povećana potrošnja svinjskog mesa već su potrošene količine iz prethodnog ciklusa tova. Lane dali 120 miliona dolara na uvoz svinja
Problemi na tržištu svinjskog mesa – nestašica i najava rasta maloprodajnih cena čak i do pedeset odsto, posledica su prekomernog uvoza, koji je, sada se vidi, neneo veliku štetu, a koji je svojevremeno inicirala klanična industrija uz podršku Vlade Srbije.Na trenutnu situaciju na ovom tržištu uticalo je i to što je, kao tipičan sezonski faktor, potrošeno meso iz prethodnog ciklusa tova i sada se ulazi u novi ciklus. Nije reč ni o kakvoj povećanoj potrošnji svinjskog mesa, kako se ovih dana moglo čuti – ocenjuje u razgovoru za „Agrosmart“ agrarni analitičar Vojislav Stanković.On napominje da tradicionalno u drugoj polovini jula počinje novi turnus tova, koji traje 120 dana i završava se krajem novembra. Svake godine se u ovo vreme pojavljuje manji problem u domaćoj ponudi svinjskog mesa, veli naš sagovornik dodajući da se kod mesnih prerađevina problem nestašice ne uočava, njih ima u izobilju shodno niskoj potrošnji ovih proizvoda u Srbiji.Je li tako veliki uvoz svinja bio neophodan i kome je odgovarao?- Moram da podsetim na činjenicu da Srbija ima veliku tradiciju u proizvodnji svinja, još iz 19. veka. Poznato je da je knez Miloš izvozio po 400.000 tovljenika za Beč i Budim. To je proizvodnja koja je i sada na drugom mestu u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije, posle kukuruza. Lane je ostvarena vrednost proizvodnje svinja od 622 miliona dolara, sa udelom 34,1 odsto u ukupnoj stočarskoj proizvodnji i rastom 3,84 odsto. Imali smo 3.284.000 svinja, od čega je 48 odsto bilo u tovu, a proizvedeno je 278.000 tona svinjskog mesa, što je rast 7,8 odsto. Međutim, i pored tako dobrih rezultata preko 120 miliona dolara dato je na uvoz živih svinja (oko 350.000 komada) te svežeg, rashlađenog, zamrznutog mesa, osušenog i u salamuri (45.000 do 50.000 tona). Uvoz tih živih svinja krenuo je na inicijativu upravo asocijacija proizvođača među kojima dominira klanična industrija. Tu inicijativu je podržala Vlada i sadašnja situacija je danak toj pogrešnoj uvoznoj politici. Da li su na mestu tvrdnje da uvozno svinjsko meso nema zadovoljavajući kvalitet?- I tehnologija pokušava da se preuzme sa zapada. Tov kod nas, tradicionalno, traje120 dana, ali kroz dodatak aditiva skraćuje se na 86 dana, jer aditivi zadržavaju vodu u organizmu životinja tako da svinja težine od 90 do 95 kg može da se utovi i za 86 dana. To ne odgovara tradiciji i često kvalitet nije u skladu sa kvantitetom i produktivnošću koju zagovoraju farmeri u zapadnoj Evropi. Zato kvalitet svinjskog mesa i svinja koje su uvezene ne može da se meri s domaćim. U ovoj tehnologiji od 120 dana dnevni prirast kod svinja je od 620 do 650 grama, i to na bazi koncentrata – za kilogram prirasta koristi se 3,3 kilograma koncentrata, ali na individualnom sektoru je produktivnost niža, jer se u ishrani koristi kukuruz to jest kukuruzna prekrupa i tu se za kilogram žive mase potroši oko 4,5 kilograma kukuruza. Sve u svemu, nije povećana tražnja na domaćem tržištu, već su jednostavno potrošene količine mesa iz prethodnog ciklusa i sad se ulazi u novi ciklus tova, ali cena tovljenika na kraju ovog ciklusa od 100 do 110 dinara za kilogram nije odgovarala poljoprivrednicima i najčešće nije pokrivala troškove proizvodnje. Klanična industrija je pokušavala da na veoma lak način dođe do sirovine.Postoji li rešenje koje bi nas vratilo na nekadašnje pozicije kada je o proizvodnji i izvozu reč?- U celom procesu od proizvodnje do plasmana danas dominiraju veliki sistemi. Unutrašnja trgovina ima svoje sisteme za tov svinja, pa klanična industrija ima svoje sisteme, a u poslednjih nekoliko godina to je slučaj i sa proizvođačima stočne hrane. Na individualnom sektoru postoje značajni kapaciteti koji nisu iskoriščeni mada je sve u skladu sa propisima iz Zakona o dobrobiti životinja. Imamo dobro obučen kadar i šteta što je taj sektor neiskorišćen. Subvencija po tovljenku je 1.000 dinara. Postoji mišljenje da bi se, kada bi se ta davanja povećala na 1.500 dinara, izašlo iz ove situacije, ali problem je u tome kako ostvariti vertikalnu povezanost na relaciji porodično gazdinstvo koje ima tov – prerada u klaničnoj industriji - plasman. U svakom slučaju, neophodno je da se reafirmiše sistem koji je ranije odlično funkcionisao i davao dobre rezultate, a to je sistem uslužnog tova na porodičnom domaćinstvu. Klanična industrija ili pak trgovinski lanci u tom slučaju obezbeđuju prasad, stočnu hranu, veterinarsku negu sa troškovima od svega tri do pet posto ukupnog prirasta. Ta vrsta tova davala je odlične rezultate. Tada smo postizali svetske rezultate u izvozu termički obrađenog mesa.Sada imamo apsurdnu situaciju – najavljuje se drastično poskupljenje svinjskog mesa i, istovremeno, značajan pad cene kukuruza.- Imamo odlične uslove za proizvodnju, posebno sada kada je cena kukuruza najniža u poslednjih dve decenije i ona se neće vratiti na nekadašnji nivo. Jedino rešenje kod kukuruza je da delom ide u konverziju u meso, a da se pritom seju manje površine. Umesto ogromnih površina pod kukuruzom trebalo bi povećati broj hektara pod profitabilnijim kulturama - sojom, suncokretom, jagodičastim voćem, povrćem... Dakle, potrebno je prestrukturiranje domaće poljoprivrede kako bi u ukupnoj vrednosti ona značajnije porasla. Moramo da očuvamo tradiciju u stočarskoj proizvodnji. Čak možemo da budemo i značajan izvoznik svinja ako otklonimo svinjsku kugu, odnosno prestanemo sa vakcinacijom protiv ove bolesti.
***​
Podsetimo, najveći proizvođači svinja i klaničari u Srbiji su najavili poskupljenje ovog mesa i do 200 dinara po kilogramu. Razlog za ovako veliko poskupljenje od gotovo 50 odsto je drastično smanjen broj tovljenika. Mnogi stočari u Sremu i Mačvi bili su prinuđeni da odustanu od tova, jer otkupne cene nisu pokrivale troškove proizvodnje. Trenutno se nudi i 180 dinara po kilogramu žive vage, ali na individualnim gazdinstvima je nestašica tovljenika
***​
- Poljoprivreda Srbije ove godine ostvariće impozantan rast od devet do 11 odsto u odnosu na 2015. u kojoj smo imali pad i bruto i neto proizvodnje. Ove godine biće rast i neto i bruto proizvodnje. Vrednost bi mogla da iznosi oko 5,5 milijardi dolara, i to ne samo zahvaljujući niskoj osnovi iz prošle godine. Naime, tradicija je kod nas da su sve parne godine rodne, a neparne nisu. U 2016. imamo 20 odsto veću proizvodnju pšenice, fantastičan rod uljarica, voća, a povratrstvo je već zabeležilo rast 20 odsto, kaže Vojislav Stanković.
 
SAMA je napisao(la):
VOJISLAV STANKOVIĆ: Sad skupo plaćamo danak prekomernom uvozu svinja


....Sada imamo apsurdnu situaciju – najavljuje se drastično poskupljenje svinjskog mesa i, istovremeno, značajan pad cene kukuruza.- Imamo odlične uslove za proizvodnju, posebno sada kada je cena kukuruza najniža u poslednjih dve decenije i ona se neće vratiti na nekadašnji nivo. Jedino rešenje kod kukuruza je da delom ide u konverziju u meso, a da se pritom seju manje površine. Umesto ogromnih površina pod kukuruzom trebalo bi povećati broj hektara pod profitabilnijim kulturama - sojom, suncokretom, jagodičastim voćem, povrćem... Dakle, potrebno je prestrukturiranje domaće poljoprivrede kako bi u ukupnoj vrednosti ona značajnije porasla. Moramo da očuvamo tradiciju u stočarskoj proizvodnji. Čak možemo da budemo i značajan izvoznik svinja ako otklonimo svinjsku kugu, odnosno prestanemo sa vakcinacijom protiv ove bolesti.
***​
Kliknite za proširenje...


Da u opštoj raspravi oko Rusa ne promakne vrlo bitan detalj.
 
ida uljma je napisao(la):
http://www.informer.rs/vesti/ekonom...ombajn-GAZDA-KNEZ-PETROLA-SAM-ORE-SVOJE-NJIVE
Svinje....ekonomsko cudo koje datira jos od doba pod turcima zatim carinskog rata sa Austrougarskom i sve do danasnjih dana..
Kliknite za proširenje...
Ko tu kome lize d...? Informer prorezimski dnevni list hvali na sva usta sumnjivog biznismena, a za uzvrat povecava tiraz i prodaju tako sto na svakom primerku lista ima kupon koji omogucava kupcu novina da na pumpama uzgajivaca svinja kupi gorivo jeftinije 6 dinara po litru. Srbija je to bato.
 
Inspekcija rada otkrila 64 neprijavljena radnika u poljoprivredi --- izvor ekapija.com

U kontrolama poslodavaca koji se bave poljoprivrednom delatnošću, gajenjem biljaka i sadnog materijala, uzgojem životinja i mešovitom proizvodnjom, utvrđeno je da od 2.134 zatečena radnika nisu bila prijavljena 64, saopštila je Inspekcija rada.

Vanredni inspekcijski nadzori izvršeni su 27. i 28. jula u 216 privrednih subjekata, a najviše radnika "na crno" otkriveno je kod poslodavaca u Podunavskom upravnom okrugu, kod jednog čak 17, navodi se u saopštenju. Zbog utvrđenih nepravilnosti Inspekcija rada je donela 67 rešenja u oblasti radnih odnosa, 78 rešenja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a podneto je i 17 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca.


Inspektori su podsetili zaposlene i poslodavce da kada temperatura prelazi 36 stepeni posao organizuju tako da se – ukoliko to proces rada dozvoljava – izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih suncu, posebno od 11 do 16 časova.


Inspektori su poslodavcima i zaposlenima uručili Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, kako bi preduzeli preporučene preventivne mere.
Kliknite za proširenje...
 
Жало пре обилазио соје, прошао поред репе од сточара на државној земљи. Репа се не види из корова, а преко пута те њиве репа ид мог рођака на његовој земљи, чиста без трунке корова...
 
AgriSens pomaže farmerima uvođenjem "precizne poljoprivrede" - Savremena IT rešenja sve prisutnija na njivama -- izvor ekapija.com

ako dve oblasti deluju na prvi pogled teško spojive, na globalnom nivou se već uveliko radi na nalaženju načina na koji savremene tehnologije mogu pospešiti poljoprivrednu proizvodnju. To praktično postaje imperativ, budući da se svetska populacija sve više suočava sa izazovom proizvodnje sve veće količine hrane uz sve manje raspoloživih resursa.

- Suštinski, kod nas je ideja nastala praćenjem naučno-tehnoloških trendova na globalnom nivou, a ova oblast je poznata kao "precizna poljoprivreda" (eng. Precision Agriculture). Ono što u današnje vreme karakteriše vezu između ova dva sektora je veliki jaz između napretka tehnologije i potencijala koji ona stvara, i njene primene u praksi za rešavanje stvarnih i svakodnevnih problema farmera i poljoprivredne zajednice.

Drugim rečima, iskorišćenje potencijala tehnologije, krajnji rezultati koje ona daje farmerima i njena upotrebljivost u praksi dolazi sve više u fokus kao karika koja nedostaje, a zapravo je to oblast gde mi stvaramo inovacije, čak i na globalnom nivou – objašnjava u razgovoru za eKapiju Milan Dobrota, direktor kompanije LOGIT Solutions koja je razvila softversko rešenje AgriSens.

...
Kliknite za proširenje...
 
IZ EU BEZ OGRANIČENjA


NAREDNE godine EU ukida proizvodne kvote, što će usloviti podsticaje izvoza ka zemljama nečlanicama EU, uključujući i Srbiju. Koliko će to biti pritisak na domaće proizvođače šećera?
- Kako bi se uopšte zadržala proizvodnja šećera u Srbiji trebalo bi subvencionisati proizvodnju šećerne repe i to po kvalitetu šećerne repe, odnosno procentu šećera, kako bi spremni dočekali ukidanje kvote u EU u 2017. godini - objašnjava Saška Biorčević. - Očekuje se da samo najveće šećerane opstanu i to u Francuskoj i Nemačkoj, a sve druge budu zatvorene.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:618258-Secer-poskupeo-pet-odsto
 
U srednjem Banatu pod kupinom jedva pet hektara - Proizvođači zadovoljni i rodom i cenom --- izvor ekapija.com

U poslednjih 15 godina u Srbiji se u sezoni proizvede između 15 i 25 hiljada tona maline i kupine. Najviše kupine ima u Zapadnoj Srbiji, gotovo 90% domaće proizvodnje, a površine pod ovim voćem se na tom području iz godine u godinu povećavaju.

U Vojvodini je kupina manje zastupljena. Podaci pokazuju da u Srednjem Banatu nema više od 5 hektara pod ovom kulturom, jer je u poslednjoj deceniji najveći deo kupinjaka u ovom kraju raskrčen ili zapušten.


Za razliku od proizvođača južno od Beograda koji muku muče sa cenom ovog voća, oni koji kupinu proizvode u Srednjem Banatu su zadovoljni. Veselin Nemešev jedan je od retkih proizvođača kupine u zrenjaninskom kraju. Njegov zasad zauzima 25 ari i ove godine očekuje rod od oko 3,5 tone.


- Ova godina je dobra zato što je kišna. Kupina kao vrsta voli vlagu i kada je dobro nađubreno zemljište. To se odmah pokazuje na plodovima. Prošle godine nije bilo takvog kvaliteta zbog suše. Džaba smo zalivali, nismo mogli da uradimo ništa, nismo mogli da izvučemo prvu klasu. Očekujem da ću imati 2 tone konzumne kupine i nadam se da ćemo bar 1.500 kilograma uspeti u vino da preradimo - kaže Nemešev.

...
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh