Dolovac
Član
Evo malo i statisticki podataka koliko nas dere nasa drzava
[/IMG]
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
[h=1]Русија забрањује увоз америчке соје и кукуруза[/h]10. фебруар 2016. Руска реч
Кукуруз и соја који се увозе из Сједињених Америчких Држава представљају праву опасност за руског потрошача, изјавили су у Федералној служби за ветеринарску и фитосанитарну контролу (Росељхознадзор).
Русија ће 15. фебруара увести забрану за увоз кукуруза и соје из Сједињених Америчких Држава због кршења фитосанитарних норми, преноси Интерфакс.
Руководилац Росељхознадзора Сергеј Данкверт је након преговора са америчким стручњацима одржаним у уторак увече наложио свом ресору да се припреми документ о забрани увоза кукуруза и соје почев од 15. фебруара.
„Производи који се увозе из САД представљају праву опаснот за Руску Федерацију, а гаранције које САД нуде нису одговарајуће, зато задржавамо право да привремено ограничимо увоз америчке соје и кукуруза“, изјавио је за Интерфакс представник Росељхознадзора Алексеј Алексејенко.
http://ruskarec.ru/news/2016/02/10/rusija-zabranjuje-uvoz-americke-soje-i-kukuruza_566573
Кукуруз и соја који се увозе из Сједињених Америчких Држава представљају праву опасност за руског потрошача, изјавили су у Федералној служби за ветеринарску и фитосанитарну контролу (Росељхознадзор).
Русија ће 15. фебруара увести забрану за увоз кукуруза и соје из Сједињених Америчких Држава због кршења фитосанитарних норми, преноси Интерфакс.
Руководилац Росељхознадзора Сергеј Данкверт је након преговора са америчким стручњацима одржаним у уторак увече наложио свом ресору да се припреми документ о забрани увоза кукуруза и соје почев од 15. фебруара.
„Производи који се увозе из САД представљају праву опаснот за Руску Федерацију, а гаранције које САД нуде нису одговарајуће, зато задржавамо право да привремено ограничимо увоз америчке соје и кукуруза“, изјавио је за Интерфакс представник Росељхознадзора Алексеј Алексејенко.
http://ruskarec.ru/news/2016/02/10/rusija-zabranjuje-uvoz-americke-soje-i-kukuruza_566573
nesto2
Član
Ala smo ga sad fasovali!
sale ratar
Član
Nemora da znači, ako naši izvoznici nebudu alavi može biti i dobro.
savopunck
Banned
He,dobar si.
Dolovac
Član
SAMA
Moderator
Ministarstvo poljoprivrede: Podaci o kontrolama mesara su strogo poverljivi
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da su sve informacije o kontrolama mesara na teritoriji Srbije poverljive i da se mogu dostaviti samo policiji ili tužilaštvu.
Nakon što je tokom prošlonedeljne afere javnost ostala uskraćena za brojne odgovore na pitanja, kakvo zaista meso i mesne proizvode jedemo, 021 je zatražio neke odgovore od najvažnijeg tela u državi - Ministarstva poljoprivrede.
Ovaj organ upravljanja je na pitanja koje su mesare kontrolisali i kada, kakvo je stanje zatečeno na terenu i da li je bilo nepravilnosti, odgovorio na čudan način. Tekst odgovora prenosimo u celosti.
"Informacije o službenim kontrolama subjekata u poslovanju hranom koje sprovodi veterinarska inspekcija se, u skladu sa Zakonom, dostavljaju Ministarstvu u obliku mesečnih, kvartalnih i godišnjih izveštaja. U izveštajima se ne navode poslovna imena i nazivi kontrolisanih subjekata u poslovanju hranom, s obzirom da je inspektor dužan da informacije o nalazima u toku službene kontrole čuva kao poverljive. Shodno navedenom, objavljuju se samo zbirni rezultati službenih kontrola i obim preduzetih mera. Iz navedenih razloga sredstvima javnog informisanja ne možemo pružiti informacije direktno vezane za inspekcijski nadzor nad subjektima koji su bili predmet kontrole. U slučaju potrebe, istražnim organima možemo pružiti detaljne podatke o svakom izvršenom nadzoru".
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za 021.rs kaže da "kada se od bilo kog organa vlasti zatraži neka informacija on je dužan po zakonu ili da vam je da, a ukoliko smatra da postoji neki zakonski razlog koji ga u tome sprečava, onda treba da navede taj razlog".
Prema njegovim rečima, informacija tipa "to je poverljivo" sama po sebi ne znači ništa. "U krajnjoj liniji je neophodno navesti zašto je informacija poverljiva, na osnovu kog člana kog zakona i dati obrazloženje tog stava, što se u konkretnom slučaju nije desilo", kaže on.
"S obzirom da je reč o organu vlasti mogu samo da pretpostavim da bi se oni mogli pozivati na Zakon o tajnosti podataka, koji Srbija ima već pet godina. Ali da bi neka informacija po tom zakonu mogla biti poverljiva, to bi značilo da bi njeno odavanje značilo štetu po interese države Srbije. O ovom kontekstu teško da bi te informacije mogle ugroziti državu jer se radi o zdravlju ljudi", jasan je Šabić.
Na nivou cele Srbije svega 260 inspektora vrši inspekciju u čak 1.000 domaćih klanica. Kako je vrlo uzak krug onih koji mogu saznati koji su rezultati rada ovih inspekcija, odgovor smo potražili i od Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji su potvrdili da ni oni već punih 10 godina, od kako je donet Zakon o bezbednosti hrane, nisu uspeli da dobiju odgovore na pitanja kakvo meso građani Srbije jedu.
"Više puta smo im postavljali pitanje na osnovu kog zakona i zašto su neki podaci tako poverljivi. Kada sektor veterine Ministarstva poljoprivrede objavi da su sa tržišta povučeni neki mesni proizvodi, da je uništena neka količina neispravnog mesa, oni su takođe saučesnici u obmani potrošača ako ne kažu od koga su oduzeli i kod koga su pronašli te nepravilnosti. Zapravo, samo potrošači mogu da kazne nesavesne proizvođače", kaže za 021.rs Goran Papović, predsednik ovog udruženja.
On je naveo da Nacionalna organizacija potrošača Srbije nikad nije dobila nikakve konkretne podatke o ovoj temi, već samo izgovore "da je stvar u postupku i da je pokrenuta prekršajna prijava protiv određene mesare gde su nepravilnosti uočene, te da zato informacije moraju ostati poverljive".
"Jasno je da se ne poštuje Zakon o bezbednosti hrane, da je to vrlo začaran krug i da svega jedna ili dve osobe u Ministarstvu odlučuju šta je za građane Srbije dobro, a šta ne. Zbog takvog načina rada Sektora veterine i drugih sektora otvorena su širom vrata za mito i korupciju, jer nemoguće je da potrošači nemaju prava da znaju šta jedu. Pozivaju se na nekakve pravilnike i zakone, a nikom neće da kažu koji su to zakoni koji zabranjuju da nam kažu šta su kontrolisali i gde da jedemo ispravnu hranu", zaključuje Papović.
Autorka: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)
- - - - - - - - - -
Kazu da su u Hrvatskoj obavezni ormani za hemiju.Ko ih nema na gazdinstvu,kazna 3000e
To ce biti i nasa obaveza.Prijatno EU 
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da su sve informacije o kontrolama mesara na teritoriji Srbije poverljive i da se mogu dostaviti samo policiji ili tužilaštvu.
Ovaj organ upravljanja je na pitanja koje su mesare kontrolisali i kada, kakvo je stanje zatečeno na terenu i da li je bilo nepravilnosti, odgovorio na čudan način. Tekst odgovora prenosimo u celosti.
"Informacije o službenim kontrolama subjekata u poslovanju hranom koje sprovodi veterinarska inspekcija se, u skladu sa Zakonom, dostavljaju Ministarstvu u obliku mesečnih, kvartalnih i godišnjih izveštaja. U izveštajima se ne navode poslovna imena i nazivi kontrolisanih subjekata u poslovanju hranom, s obzirom da je inspektor dužan da informacije o nalazima u toku službene kontrole čuva kao poverljive. Shodno navedenom, objavljuju se samo zbirni rezultati službenih kontrola i obim preduzetih mera. Iz navedenih razloga sredstvima javnog informisanja ne možemo pružiti informacije direktno vezane za inspekcijski nadzor nad subjektima koji su bili predmet kontrole. U slučaju potrebe, istražnim organima možemo pružiti detaljne podatke o svakom izvršenom nadzoru".
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za 021.rs kaže da "kada se od bilo kog organa vlasti zatraži neka informacija on je dužan po zakonu ili da vam je da, a ukoliko smatra da postoji neki zakonski razlog koji ga u tome sprečava, onda treba da navede taj razlog".
Prema njegovim rečima, informacija tipa "to je poverljivo" sama po sebi ne znači ništa. "U krajnjoj liniji je neophodno navesti zašto je informacija poverljiva, na osnovu kog člana kog zakona i dati obrazloženje tog stava, što se u konkretnom slučaju nije desilo", kaže on.
"S obzirom da je reč o organu vlasti mogu samo da pretpostavim da bi se oni mogli pozivati na Zakon o tajnosti podataka, koji Srbija ima već pet godina. Ali da bi neka informacija po tom zakonu mogla biti poverljiva, to bi značilo da bi njeno odavanje značilo štetu po interese države Srbije. O ovom kontekstu teško da bi te informacije mogle ugroziti državu jer se radi o zdravlju ljudi", jasan je Šabić.
Na nivou cele Srbije svega 260 inspektora vrši inspekciju u čak 1.000 domaćih klanica. Kako je vrlo uzak krug onih koji mogu saznati koji su rezultati rada ovih inspekcija, odgovor smo potražili i od Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji su potvrdili da ni oni već punih 10 godina, od kako je donet Zakon o bezbednosti hrane, nisu uspeli da dobiju odgovore na pitanja kakvo meso građani Srbije jedu.
"Više puta smo im postavljali pitanje na osnovu kog zakona i zašto su neki podaci tako poverljivi. Kada sektor veterine Ministarstva poljoprivrede objavi da su sa tržišta povučeni neki mesni proizvodi, da je uništena neka količina neispravnog mesa, oni su takođe saučesnici u obmani potrošača ako ne kažu od koga su oduzeli i kod koga su pronašli te nepravilnosti. Zapravo, samo potrošači mogu da kazne nesavesne proizvođače", kaže za 021.rs Goran Papović, predsednik ovog udruženja.
On je naveo da Nacionalna organizacija potrošača Srbije nikad nije dobila nikakve konkretne podatke o ovoj temi, već samo izgovore "da je stvar u postupku i da je pokrenuta prekršajna prijava protiv određene mesare gde su nepravilnosti uočene, te da zato informacije moraju ostati poverljive".
"Jasno je da se ne poštuje Zakon o bezbednosti hrane, da je to vrlo začaran krug i da svega jedna ili dve osobe u Ministarstvu odlučuju šta je za građane Srbije dobro, a šta ne. Zbog takvog načina rada Sektora veterine i drugih sektora otvorena su širom vrata za mito i korupciju, jer nemoguće je da potrošači nemaju prava da znaju šta jedu. Pozivaju se na nekakve pravilnike i zakone, a nikom neće da kažu koji su to zakoni koji zabranjuju da nam kažu šta su kontrolisali i gde da jedemo ispravnu hranu", zaključuje Papović.
Autorka: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)
- - - - - - - - - -
Kazu da su u Hrvatskoj obavezni ormani za hemiju.Ko ih nema na gazdinstvu,kazna 3000e
To ce biti i nasa obaveza.Prijatno EU 
Kazu da su u Hrvatskoj obavezni ormani za hemiju.Ko ih nema na gazdinstvu,kazna 3000e
To je standard koji se zahteva i u EU i u SAD. I ne samo držanje opasnih materija u kontrolisanim uslovima i odgovarajućoj ambalaži već i vođenje evidencije o tome šta se drži i u kojim količinama. To već postoji u ozbiljnim kompanijama u Srbiji.
Zato se sada i čini logično što italijanski zadrugar potera prskalicu pa napuni hemiju u zadrugi a ne drži i ne meša hemijski preparat u kući ili dvorištu dok mu se deca muvaju oko nogu pa plastičnu ambalažu ako ne može da baci komšiji preko ograde onda je zavrljači u reku jer voda sve nosi...
Malo karikiram ali shvatate poentu....
У Русију одлази само свежа јабука
С обзиром на то да је реч о великом тржишту, које „прогута” све количине, није ни било мотива да се улаже у неку врсту прераде
Аутор: Александра Исаковнедеља, 14.02.2016. у 20:05
Прописи не дозвољавају пољопривредним газдинствима да се баве прерадом (Фото Д. Јевремовић)
Суботица – Прехрамбена индустрија Суботице већ годинама је сведена на производњу хлеба и млека. Пољопривредна прерада је, бар када је у питању ратарство, изгубила корак. Из воћњака и повртњака до купаца стижу само свеже намирнице, а некада је на конзервирању воћа и поврћа, прављењу џемова, компота, сокова или туршије, почивало неколико великих предузећа. После њиховог гашења, иако је простор остао упражњен, нису се појавили нови прерађивачи, па част добрих домаћина који справљају зимнице бране мале приватне фирме.
У легалној продаји сада је већ готово немогуће пронаћи теглу пекмеза од ових прерађивача који не раде на индустријски начин, тврди за „Политику” Сава Дувњак, председник удружења „Укуси традиције”, које окупља тридесетак приватника и удружења који се баве производњом хране спремљене на домаћи начин.
Мада су у питању производи који су нешто скупљи од индустријских, Дувњак каже да нису проблем купци, већ управо како напунити рафове. – У Суботици постоје тек две или три мале приватне фирме које се баве производњом слатке зимнице, пекмеза, слатка, сокова, компота, а тражња за њиховом робом, посебно ако је без адитива и конзерванса, огромна је. То је и данашњи тренд да људи настоје да знају од кога су купили храну и под којим условима је она припремљена.
Најзаступљеније воће суботичке пешчаре јесте јабука, а онако како је убрана она се испоручује углавном руском купцу. Жељко Нимчевић, један од оснивача задруге „Воћко” у Таванкуту, каже да је готово сва јабука отишла у извоз. Око насеља Таванкут, краја који је познат управо по воћњацима и повртарским културама, има око хиљаду хектара воћњака, а од тога две трећине чине засади јабука који на песку роде и до 40 тона по хектару. На подлози од квалитетније земље, куда се сада селе воћњаци, и приноси су за 50 одсто виши.
Сва јабука одлази пут Русије, а с обзиром на то да је реч о огромном тржишту, није ни било мотива да се улаже у неку врсту њене прераде. Посебно када се као ове године преклопе климатски и политички услови.
– Због високе температуре јабука је родила од 10 до 50 одсто мање, а при томе још увек трају санкције ЕУ према Русији, па је тако остала „рампа” за пољске јабуке као нашу највећу конкуренцију. Захваљујући томе, ни једна јабука није остала непродата, а цена им је готово двоструко виша – каже нам Нимчевић. У таквој ситуацији, сматра, нема много интереса у улагање у производњу која ће јабуци додати вредност.
– Са најављеним мањим субвенцијама, са све већим улагањима у подизање нових засада, нереално је очекивати да ће неко без помоћи државе инвестирати у прераду, мада је приметна велика потражња за воћним соковима и сигурно би то био профитабилан посао – додаје овај воћар.
Дувњак наводи да само један произвођач у Суботици прави сокове од јабуке, а да велики проблем у развијању локалних произвођача хране представља и законска регулатива која не дозвољава пољопривредним газдинствима да се баве прерадом, што је, примера ради, супротно ЕУ законодавству.
– Извоз и добар пласман има само род прве класе, а мање лепи плодови су обично завршавали у пекмезима или соковима. Уместо тога ми данас имамо да се, као што је ове године био случај са вишњом, она и не скине са дрвета јер њена продајна цена не покрива трошкове брања – каже Дувњак. Као добар наводи пример општине Блаце која је успела од своје прерађене шљиве да направи препознатљив бренд.
http://www.politika.rs/scc/clanak/349159/U-Rusiju-odlazi-samo-sveza-jabuka
Ja ću izdvojiti i naročito podvući sledeću konstataciju:
велики проблем у развијању локалних произвођача хране представља и законска регулатива која не дозвољава пољопривредним газдинствима да се баве прерадом, што је, примера ради, супротно ЕУ законодавству.
- - - - - - - - - -
Русија већ ове године може постати највећи извозник жита у свету. Позивајући се на Министарстрво пољопривреде САД, The Wall Street Journalпише да ће на светско тржиште Русија ове године пласирати 23,5 милиона тона житарица, што је за 3% више од прошлогодишњег извоза. Извоз житарица из САД ће се иначе смањити до 21,8 милиона тона – а то су најмањи показатељи за последње 44 године. Овакав развој догађаја експерти објашњавају растом курса долара, због чега је постало неисплативо куповати америчко жито.
http://ruskarec.ru/economics/2016/02/15/shiroka-lepeza-ruskog-izvoza_567811
С обзиром на то да је реч о великом тржишту, које „прогута” све количине, није ни било мотива да се улаже у неку врсту прераде
Аутор: Александра Исаковнедеља, 14.02.2016. у 20:05
Суботица – Прехрамбена индустрија Суботице већ годинама је сведена на производњу хлеба и млека. Пољопривредна прерада је, бар када је у питању ратарство, изгубила корак. Из воћњака и повртњака до купаца стижу само свеже намирнице, а некада је на конзервирању воћа и поврћа, прављењу џемова, компота, сокова или туршије, почивало неколико великих предузећа. После њиховог гашења, иако је простор остао упражњен, нису се појавили нови прерађивачи, па част добрих домаћина који справљају зимнице бране мале приватне фирме.
У легалној продаји сада је већ готово немогуће пронаћи теглу пекмеза од ових прерађивача који не раде на индустријски начин, тврди за „Политику” Сава Дувњак, председник удружења „Укуси традиције”, које окупља тридесетак приватника и удружења који се баве производњом хране спремљене на домаћи начин.
Мада су у питању производи који су нешто скупљи од индустријских, Дувњак каже да нису проблем купци, већ управо како напунити рафове. – У Суботици постоје тек две или три мале приватне фирме које се баве производњом слатке зимнице, пекмеза, слатка, сокова, компота, а тражња за њиховом робом, посебно ако је без адитива и конзерванса, огромна је. То је и данашњи тренд да људи настоје да знају од кога су купили храну и под којим условима је она припремљена.
Најзаступљеније воће суботичке пешчаре јесте јабука, а онако како је убрана она се испоручује углавном руском купцу. Жељко Нимчевић, један од оснивача задруге „Воћко” у Таванкуту, каже да је готово сва јабука отишла у извоз. Око насеља Таванкут, краја који је познат управо по воћњацима и повртарским културама, има око хиљаду хектара воћњака, а од тога две трећине чине засади јабука који на песку роде и до 40 тона по хектару. На подлози од квалитетније земље, куда се сада селе воћњаци, и приноси су за 50 одсто виши.
Сва јабука одлази пут Русије, а с обзиром на то да је реч о огромном тржишту, није ни било мотива да се улаже у неку врсту њене прераде. Посебно када се као ове године преклопе климатски и политички услови.
– Због високе температуре јабука је родила од 10 до 50 одсто мање, а при томе још увек трају санкције ЕУ према Русији, па је тако остала „рампа” за пољске јабуке као нашу највећу конкуренцију. Захваљујући томе, ни једна јабука није остала непродата, а цена им је готово двоструко виша – каже нам Нимчевић. У таквој ситуацији, сматра, нема много интереса у улагање у производњу која ће јабуци додати вредност.
– Са најављеним мањим субвенцијама, са све већим улагањима у подизање нових засада, нереално је очекивати да ће неко без помоћи државе инвестирати у прераду, мада је приметна велика потражња за воћним соковима и сигурно би то био профитабилан посао – додаје овај воћар.
Дувњак наводи да само један произвођач у Суботици прави сокове од јабуке, а да велики проблем у развијању локалних произвођача хране представља и законска регулатива која не дозвољава пољопривредним газдинствима да се баве прерадом, што је, примера ради, супротно ЕУ законодавству.
– Извоз и добар пласман има само род прве класе, а мање лепи плодови су обично завршавали у пекмезима или соковима. Уместо тога ми данас имамо да се, као што је ове године био случај са вишњом, она и не скине са дрвета јер њена продајна цена не покрива трошкове брања – каже Дувњак. Као добар наводи пример општине Блаце која је успела од своје прерађене шљиве да направи препознатљив бренд.
http://www.politika.rs/scc/clanak/349159/U-Rusiju-odlazi-samo-sveza-jabuka
Ja ću izdvojiti i naročito podvući sledeću konstataciju:
велики проблем у развијању локалних произвођача хране представља и законска регулатива која не дозвољава пољопривредним газдинствима да се баве прерадом, што је, примера ради, супротно ЕУ законодавству.
- - - - - - - - - -
Русија већ ове године може постати највећи извозник жита у свету. Позивајући се на Министарстрво пољопривреде САД, The Wall Street Journalпише да ће на светско тржиште Русија ове године пласирати 23,5 милиона тона житарица, што је за 3% више од прошлогодишњег извоза. Извоз житарица из САД ће се иначе смањити до 21,8 милиона тона – а то су најмањи показатељи за последње 44 године. Овакав развој догађаја експерти објашњавају растом курса долара, због чега је постало неисплативо куповати америчко жито.
http://ruskarec.ru/economics/2016/02/15/shiroka-lepeza-ruskog-izvoza_567811
mixer87kac
Član
Pokrajinski fond izašao sa konkursom za nabavku mašina...
http://www.agroservis.rs/ponuda-pokra-inski-fond-za-razvo-po-oprivrede
http://www.agroservis.rs/ponuda-pokra-inski-fond-za-razvo-po-oprivrede
SAMA
Moderator
,cisto da se ne stigne.
mixer87kac
Član
I samo do 20.000 evra, za pogonsku možeš uzeti samo one male traktore za voćarstvo...
mixer87kac
Član
Ja koliko znam u svim bankama za bilo koji kredit što se tiče poljoprivrede se traži ta potvrda...
Zbog toga mali broj dobija kredit.
Kakve veze ima odvodnjavanje (izmišljena dažbina) ako je neko kreditno sposoban.Kada sam kupio prikolica za stajnjak onda nije bilo nikakvih uslova (pro-kredit)
Zorane odvodnjavanje nije izmišljena dažbina.Oduvek se plaćalo kao porez samo je sada preimenovano u naknadu za odvodnjavanje.
Znam ja to.
Ja na pola parcela nemam ni jarak.Gde tu država navodnjava i odvodnjava.
